10 predloga za izlet na sat vremena od Beograda: III deo


U tekstu koji ćete ovde naći vam predlažem 10 mesta na koja možete otići na kraći izlet, do kojih vam treba oko sat vremena od Beograda. Neki od predloga su u okolini Beograda, dok ima i mesta na do oko 100 km udaljenosti, do kojih se kolima lako stiže za oko sat vremena vožnje. Mi smo ova mesta posetili i po nekoliko puta, a ovde vam navodim razloge zašto baš tamo i vi da odete i šta da očekujete. Ovo je treći deo teksta koji ste na blogu tako rado čitali.


1. Manastir Beočin i restoran "Karaš"

Duboko u šumi na obroncima Fruške gore, sakrilo se jedno mesto za koje me vežu posebno lepe emocije. Daleko od puta i očiju javnosti, krije se mesto na kome se i dalje neguju prave ljudske vrednosti, dobročinstvo i toplina reči i pogleda. Ako vas put nanese ka Beočinu, nemojte propustiti da skrenete sa trase i posetite istoimeni manastir. Ovde sam osetila neki poseban mir. Da li zbog ambijenta u kome se nalazi ili zbog blagosti monahinja koje ovde žive... Odavde na njih nosim i jednu uspomenu, jedan poklon koji za mene ima nemerljivu duhovnu vrednost. U manastiru se čuva čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, koja je na ovom mestu već više od 500 godina. Pred njom se mole vernici iz cele Evrope. Kažu da je posebno moćna za žene koje žele potomstvo, pa tako kažu da manastir za sada ima preko 700 kumčadi. Manastir je pun cveća i savršeno održavan. Ima tipičan izgled fruškogorskih manastira. U dvorištu je i česma na kojoj se možete osvežiti. Pored glavne crkve, možete posetiti i malu crkvu pored konaka. Ne bih mogla da se odlučim koja je lepša. Dvorište je puno cveća, a kako smo posetili manastir na Veliku subotu, sve je bilo u znaku Uskrsa. Sveće možete kupiti u glavnoj crkvi, kao i suvenire. Pred Uskrs su imali zanimljivo ukrašena drvena jaja, pa je to zaista bilo jedinstven poklon koji smo ovde kupili (250 dinara). Kada prođete kroz kapiju manastirakog poseda, brzo ćete videti parking. Ako se ovde parkirate, imate još oko 500 m peške predivnim putem kroz prirodu. Ako niste u mogućnosti da prošetate, ispred manastira se nalazi još jedan parking. Otvoren je za posete do 17h.

Posle obilaska manastira vam preporučujem da svratite na slatkiše na jedno mesto koje sam otkrila pre nekoliko godina, sasvim slučajno, kako se lepa mesta obično i otkrivaju. Ako ste u Beočinu, nemojte propustiti da svratite u restoran "Karaš" i probate jedan specijalitet koji ne možete baš svuda naći. Restoran ima veliku baštu u hladu kestena, divno uređenu, sa malim parkom sa vodenicom i 7 patuljaka, što je deci posebno zanimljivo. Bašta restorana izlazi na plažu na obali Dunava, na kojoj se leti možete kupati i sunčati (ima nekoliko svlačionica i tuševa). Sa ovog mesta polazi i skela koja vozi do Futoga, koji možete videti preko puta. Poželjna je rezervacija, ali se može naći mesto i bez nje, posebno posle 16h. Ovog puta smo svratili samo na piće i kolače. Cene su vrlo pristojne, pa tako za piće i kolače za dvoje odraslih i dete treba da izdvojite oko 1.000 dinara. Probali smo čokoladnu tortu, palačinke, ali i čuveni mađarski kolač "Lud lab", koji do sada nigde nisam imala priliku da probam. Sve je bilo zaista odlično. Inače, "Lud lab" je čokoladni patišpanj filovan kremom od čokolade i višnjama, preliven čokoladnom glazurom. Naziv ovog kolača u prevodu sa mađarskog znači "guščija noga".




2. Restoran "Tomy" u Šimanovcima

Kada sam prvi put videla fotografije sa ovog mesta, znala sam da je to restoran u koji, kada jednog dana budem imala dete, moram obavezno da dođem. Znate kako se kaže: "Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari". Na moju veliku sreću, tokom vikenda sam sa mojim dečakom i dragim ljudima u restoranu "Tomy" provela nekoliko opuštajućih sati. Restoran, iako se nalazi uz autoput, okružen je zelenilom i smešten na ogromnom prostranstvu sremačke ravnice. Od Beograda će vam trebati oko 45 minuta (udaljen je oko 20 km). Iako se nalazi u sred industrijske zone i okružen saobraćajem, zapravo je iznenađujuće mirno mesto. Ako dolazite sa decom, obavezno rezervišite mesto na travi, u blizini dečijeg igrališta, jer će i vama kao roditeljima (moći ćete da ih slobodno pustite da se igraju na metar od vas) i deci ugođaj biti potpun. Prostor mi je delovao kao idealan za proslavu dečijeg rođendana.

Što se tiče ponude restorana, ima klasičnog roštilja, ali i modernijih jela, ko što su burgeri, testenine, rižoto i sl. Probali smo teleću čorbu, goveđu supu, pileće rolovane ražnjiće sa kajmakom, zapečene njoke i njoke ćuretinom, suvim šljivama i orasima. Umesto hleba služe vrele, mirisne, hrskave slane štapiće - izvrsni su! Ja sam ih toliko pojela, da posle jedva da je bilo mesta za glavno jelo. Hrana je odlična, a cene u rangu beogradskih. Ručak za troje odraslih i dete je koštao oko 5.000 dinara. Ono što ovo mesto izdvaja od ostalih je neverovatno šarenolik sadržaj namenjen specijalno za decu. Njima su na raspolaganju tramboline, ljuljaške, klackalice, drvena igraonica, fudbalski i odbojkaški teren na travi, zip-line, mali karting (ako se to vozilo ovako zove) i staza za vožnju, mini zoo vrt sa domaćim životinjama i nojem. Mogu jahati ponije (200 dinara), kupiti kokice i šećernu vunu, a od ljubaznog osoblja restorana će dobiti balone. Ne mogu vam ni opisati kako je moj dečak uživao.




3. Obedska bara

Pre nekoliko godina sam sasvim slučajno otkrila ovaj jedinstveni rezervat prirode "Obedska bara", u neverovatnom prirodnom ambijentu kićenog Srema. Tada sam svratila na kratko, a sada sam mu se vratila, jer je priroda koju sam ovde zatekla očaravajuća. To me i ne čudi, jer je reč o prvom rezervatu prirode na svetu, koji je nakon Jeloustouna dobio specijalni nivo zaštite međunarodne prirodne baštine. Poznat je još iz 19. veka kao raj za ptice. Danas je kompleks koji je stvorila priroda, sačinjen od autentičnog spleta mrtvaja, bara, močvara, vlažnih livada i šuma. Ova kombinacija čini jedan zaista nesvakidašnji prizor. Budite samo oprezni, jer kažu da ima dosta zmija. Ulaz u rezervat se plaća 100 dinara. Sadržaja ima zaista puno, tako da ovde možete provesti i ceo dan. Na raspolaganju su vam pešačke staze kroz šumu, osmatračnica sa koje se pruža pogled na neverovatne prirodne kreacije, vožnja čamcima (iznajmljivanje je 400 dinara za 1h), park za izletničkim klupama i ložištima. Vikendom, posebno nedeljom, kad ima zainteresovanih, organizuje se i vožnja katamaranom (vožnja košta 320 dinara za odrasle, 280 dinara za decu), u trajanju oko 45 minuta. Radno vreme kompleksa je svakog dana od 7-19h. Kažu da je najlepše doći u maju, kada cvetaju lokvanji, mada ja nisam sada videla nijedan u cvatu.

Prema legendi, Angelina, majka despota Đurđa Brankovića, se ukrcala na skelu koja je prelazila Savu, i tako utekla Turcima. Skela se nasukala na obalu bare, raspala se, a od delova koji su sakupljeni je napravljena crkva brvnara. U njoj je kasnije Angelina osnovala manastir Obed, po kome je i ova bara dobila naziv. Da li je zaista bilo ovako, niko ne može znati, ali ja volim mesta o kojima kruže legende, a ako uz to imaju i ovakve prirodne lepote, onda je to pun pogodak. U okolini (u mestu Kupinovo) možete videti i ostatke tvrđave Kupinik iz 1388.godine, ostatke grada Kupinika iz 15. veka i manastira Obrež iz 1501. godine, crkvu Svetog Luke iz 1486. godine, kao i etno kuću u Kupinovu. Na ostrvu se nalazi srednjovekovna crkva Majke Angeline, kao i crkva Svetog Duha.




4. Salaš Stojšić

Salaš koji morate posetiti... Ovo mesto sam otkrila dok sam nosima svog dečaka ispod srca. Posle skoro 2 godine, ponovo smo došli, ovog puta da bismo proslavili naših 19 najsrećnijih meseci. Sa vama delim šta me je oduševilo na ovom mestu: 1) Stiže se za manje od sat vremena od Beograda, pa smo uspeli da iskombinujemo da dođemo radnim danom (nije neophodna rezervacija), kada je manja gužva nego vikendom. Odličan je prilaz, jer se nalazi odmah uz autoput ka Novom Sadu. 2) Priroda koja okružuje imanje je fascinantna. Nalazi se u voćnjaku, među prostranim oranicama. Bukvalno je sve oko vas zeleno, a kada ulazite na imanje čeka vas špalir jablanova starih preko 80 godina. Bašta je u hladu duda koji je uz salašarsku kuću posađen davnih godina. 3) Rustični ambijent, koji vraća u neka davno zaboravljena vremena. Shvatite da je sve usporilo i da se živi u trenutku i za trenutak. 4) Razne sremačke đakonije: sosina pljeskavica, sosin jezik, salašarski uštipci, salaški kokot i ciganska tepsija (za dvoje, moja preporuka), sremski bećarac. Sve sveže, domaće, obilno i fantastičnog ukusa. 5) Mogućnost da svakog dana dođete na pravi sremački ručak - sve po redu, do kolača. Jer imaju dnevne menije (svakog dana različite), po ceni od oko 1.000 dinara, u zavisnosti koji je meni u pitanju. 6) Baka Mirina poslastičarnica - neprevaziđeni vojvođanski slatkiši: štrudla sa makom, pite sa višnjom i jabukom ispod sača, gomboce. Nigde bolje nisam probala! 7) Cene prihvatljive, u rangu prosečnih beogradskih. Ručak za četvoro odraslih i dete je koštao oko 6.000 dinara. 8) Pregršt zabave za decu: igralište sa peskom koji deca obožavaju, mala šumska kuća u kojoj mogu da se igraju, mini ZOO vrt sa domaćim životinjama, veliki travnjak za igru. Bukvalno možete dete potpuno slobodno pustiti i znati da je na sigurnom. 9) Magija koja nastaje u vreme zalaska sunca.




5. Etno selo Amerić i jezero Trešnja

Sunčani dani nam nisu dozvolili da od putovanja predahnemo ni radnim danima. Radnu nedelju smo iskoristili da jedno sunčano popodne provedemo u etno selu "Amerić", koje se nalazi na Kosmaju i do koga stižete kolima za manje od sat vremena. Bilo mi je divno, potpuno relaksirajuće, a moj dečak je zaista uživao, jer je tamo deci sve podređeno. Ovo je jedno od onih mesta koje je zadržalo autentičnost, iako je prilagođeno turistima. Ima dušu, dušu vlasnika koje uvek možete videti kako rade na održavanju ovog mesta, koji će vas sa osmehom pozdraviti i pozvati da ovde uživate. S obzirom na to da smo stigli oko 17h, najpre smo prošetali po imanju, a za kraj posete smo ostavili uživanje u specijalitetima koje ovde pripremaju. Jedno je sigurno, decu nećete moći da odvojite od zanimacija koje su dostupne za njih. U okviru imanja postoji mali ZOO vrt, u kome ćete videti i jednog jelena. Ipak je deci najzanimljivije to što brojne životinje slobodno šetaju po imanju, pa se tako deca mogu sa njima igrati - kozice, magarac, konjići... Postoji i lepo drveno igralište za decu, a odmah pored igrališta se nalazi nekoliko stolova, koje vam preporučujem da odaberete ako dolazite sa decom. Deca će moći slobodno da se igraju, a vi da ih uvek imate na oku. Za nešto stariju decu, postoji mogućnost jahanja konja i terensko jahanje. Za starije postoji terapijsko jahanje.

Često mi pišete da kod mene volite preporuke za hranu. Za ovo mesto preporuka "kao kuća"! Domaća hrana, sve sveže i preukusno. Kako smo mi ovde bili za vreme večere, odabrali smo domaću pitu sa razvlačenim korama, filovanu domaćim jajima, sirom i kajmakom. Ne mogu vam opisati taj ukus i zvuk dok korica krcka pod zubima. Uz pitu smo uzeli njihov mezetluk - pršuta, suvi vrat, sir, urnebes, čvarci. Za četvoro odraslih i dete smo uzeli jedan mezetluk i dve pite, a uz to svakome po kiselo mleko. Ukupan račun je bio oko 2.500 dinara. U okviru imanja se nalazi i mali etno muzej, koji je bio zatvoren i koliko sam videla, otvara se samo na zahtev. Pročitala sam da imaju i smeštaj, a ako odlučite da ovde prespavate, to ćete uraditi na slamaricama - kao što su naše prabake i pradeke. Na mom blogu možete pročitati detalje o ovom selu, u tekstu koji je nastao davnih godina prilikom moje prve posete ovom mestu. I dan danas je jedan od najčitanijih tekstova. Ako ste raspoloženi za još malo prirode, usput možete svratiti na jezero Trešnja, u istoimenom nekada dobro poznatom izletištu. Osim lepe prirode i jezera, drugog sadržaja nema, ali možete prošetati stazicama kroz šumu oko jezera. Deluje kao lepo mesto za piknik ili vikend roštiljanje.




6. Sekin salaš

Tokom vikenda se možete provozati do Pančeva i potražili mesto u kome se možete sakriti od najjačeg sunca i ručati. Sasvim slučajno smo otkrili jedno novo mesto, još uvek u razvoju, odlično za porodice sa decom. U pitanju je Sekin salaš, autentičan vojvođanaki salaš, na prvi pogled sličan kao i ostali, a ustvari vrlo specifičan. Ovo je ujedno i prvi salaš u Vojvodini, iz pravca Beograda. Ono što mi se najviše svidelo je osećaj koji sam ovde imala - kao da smo došli kod prijatelja u goste, i predivne ruže. Atmosfera je domaćinska, vlasnici se trude da se upoznaju sa svakim gostom, prostor je lepo uređen, ali samo u onoj meri koliko je neophodno, kako se ne bi narušila ta autentičnost. Ako se uputite, rezervišite mesto, posebno vikendom (ponedeljkom ne rade). Cene su pristojne, a od četvrtka do nedelje vas čeka muzika uživo. Imajte u vidu da se ne može platiti karticom.

Ako ste sa decom, obavezno rezervišite mesto uz igralište. Igralište nije veliko, ali je deci zanimljivo i u hladu je starog oraha. Sve je od drveta, ukrašeno kućicama za ptice. Preko puta igrališta je kavez sa nekoliko koka i zečeva, a u ovaj deo posvećen deci je u planu da se još uloži. Znate da vam uvek preporučujem hranu koju treba probati. Ovde ćete naći vojvođanske specijalitete, ali hrana nije glavni adut ovog mesta (iako skroz pristojna). Glavni adut je spoj salašarske atmosfere i umetnosti, koji ovde neguju vlasnici, upravo umetničke duše (takođe zaljubljenici u putovanja, iz kojih je proisteklo i nekoliko knjiga, koje sam dobila kao poklon). Tokom naše posete je bila u toku izložba slika naivne umetnosti, po kojoj je ovaj deo Vojvodine poznat. Ideja vlasnika je da se svake nedelje ovde održavaju kulturno-umetnički događaji i umetničke kolonije. Koliko sam saznala, sledeće nedelje bi trebalo da se održi događaj posvećen Balaševiću i vojvođanskim đakonijama iz pesme "Al' se nekad dobro jelo". Ako vam zvuči interesantno, pratite njihovu stranicu za više informacija.




7. Plaža "Tarzan"

Ako se uputite ka Bojčinskoj šumi (o ovom sam vam mestu već pisala), možete obići jedno jako neobično mesto. Mi smo na putu za Bojčinsku šumu malo lutali okolinom, sasvim slučajno smo videli putokaz za plažu "Tarzan", pa nas je zaintrigiralo da se provozamo i vidimo kako izgleda. Ova "plaža" se nalazi u selu Progar, kod Surčina. Zapravo, nije reč o pravoj plaži, već betoniranom doku, sa koga uz pomoć lijane možete uskočiti u Savu. Upravo je po tome i dobila naziv.

Uz plažu postoji kafe-restoran, vrlo neobično sređen, sav u drvetu. Posebno interesantno izgleda drveće koje je pod uticajem vetra dobilo toliki nagib da imate utisak da će pasti (pogledajte na fotografiji). Između drveća su postavljene ljuljaške i klackalice, ima nekoliko kaveza sa pticama, fontanica, cveća. Vrlo lepo izgleda. Uz samu obalu se nalaze stolovi, na kojima sam videla da biciklisti odmaraju i uživaju u pogledu na zelenu Savu. Nisam ovde pila piće, niti jela, tako da vam o toj ponudi ne mogu ništa reći, ali mi je svakako delovalo kao zanimljivo mesto za kratak predah tokom leta.




8. Keltsko selo

U nastavku teksta ćete naći predlog jednog novog mesta, na kome možete sa decom provesti zanimljiv vikend. Tek što je otvoreno, imala sam priliku da posetim Keltsko selo u Inđiji, tematski park na manje od 1h od Beograda. Da li ste znali da su na teritoriji Inđije na čak 60 lokaliteta pronađeni ostaci života Kelta? Uzimajući u obzir ovu istorijsku činjenicu, napravljen je novi tematski park, vrlo intetesantan deci, mada i nama odraslima. Kompleks čini nekoliko imitacija keltskih kuća, od trske, drveta i blata, u kojima se nalazi pekara u kojoj je u vreme naše posete bila radionica za decu, mali muzej sa keltskim nakitom, oružjem, odećom i sl., svetilište, jezerce. Imaju dve kozice i dve patkice, koje slobodno šetaju po parku.

Za decu imaju razne radionice: grnčarska, pekarska, izrada keltskog nakita, pisanje keltskih slova (pratite raspored za svaki vikend), kao i koncerti. U okviru kompleksa postoji i igralište za decu, kao i kafe u kome se možete osvežiti. Na ulazu će vas sačekati osoblje obučeno u odeću koja oponaša vreme Kelta, od pre oko 2.300 godina. Regularna cena ulaznice je 200 dinara za odrasle, 100 dinara za decu, a deca do 7 godina ulaze besplatno. Radno vreme je vikendom od 9-21h. Radnim danima su moguće samo organizovane ture.




9. Kupalište Peskara

U potrazi ste za mestom na koje tokom vikenda možete otići na rashlađenje? Pripremate se za odmor? Ili ste se tek vratili i želite da taj osećaj kada ste na odmoru nikada ne prestane? Predlažem vam da se uputite ka Zrenjaninu, jer ćete na obodu ovog grada naći jezero, koje je zapravo gradsko kupalište, pod nazivom "Peskara". Preporučujem da dođete ranije ujutru, jer plaža u delovima ima suncobrane, koje besplatno možete zauzeti, ali samo ako ste brzi. Mi smo stigli oko 11h, tako da na ove suncobrane nismo mogli da računamo. Poneli smo svoj, ali stalno duva vetar (računajte da morate imati dobru zaštitu od sunca, jer se strahovito brzo gori), nekada i malo jači, pa od suncobrana i nema mnogo koristi (nama je nekoliko puta poleteo, pa smo odustali od širenja). Svoj suncobran možete slobodno koristiti, bez obzira što su u blizini kafići. Vetrić stalno pirka, pa se ne oseti vrućina, ali strahovito prži sunce. Mi smo bili negde do 13h, naravno sa zaštitom od sunca, pa smo se uputili dalje.

Do Peskare ćete iz Beograda lako stići (oko sat vremena vožnje, bez naplate putarine), jer je put obeležen (idete ka Zrenjaninu, a pred gradom ćete videti putokaze za Peskaru). Kada prođete nestvarno lepu ulicu sa drvoredima, očekuje vas uzavrela atmosfera. Imate zaista osećaj kao da ste na moru - ležaljke, suncobrani, sladoledi, kafići, muzika, smeh, veseli kupaći kostimi. Postoji parking, koji se vrlo brzo napuni, ali se možete parkirati i uz ulicu. Iznenadila sam se koliko je kupalište lepo sređeno i održavano. Ima i tuševa. Videćete da su posetioci uglavnom porodice sa decom. Plaža je sa najsitnijim peskom, ali je strma. Takođe vodite računa, jer u vodi ima delova u kojima je jako dug plićak, ali i onih gde je mnogo naglija dubina. Mi smo se kupali na poslednjem delu plaže, kada sa glavnog ulaza idete desno. Tu je blizu i parking. Ovaj deo ima baš dugačak plićak. Pesak ima sivkastu boju, pa nije baš kao na moru, ali je izuzetno čisto. I plaža, i voda. Voda je prozirna, topla, puna ribica. Moj dečak je uživao, a sigurna sam da će i vaši klinci želeti da ostanu još.




10. Lujzin salaš

Moram priznati, mesto o kome ću vam pisati nisam ja otkrila. Ovo otkriće je delo mog tate, od koga sam nasledila ljubav prema putovanjima i koji me je na putovanja naučio još od malih nogu. Doveo nas je porodično na mesto o kome vam danas pišem, kao ručak iznenađenja. I zaista je tako bilo... ali nije bilo samo iznenađenje, već oduševljenje! Čim sam kročila kroz drvenu kapiju na Lujzin salaš, znala sam da je ovo mesto posebno. To se oseti! Reč nije o klasičnom komercijalizovanom salašu, već poljoprivrednom gazdinstvu, na kome znate da je sve što ćete probati domaće. Oni nemaju širok restoranski meni, ali njihova jela imaju dušu. Nalazi se na kraju sela Belo Blato, a do njih se dolazi bajkovitom ulicom sa drvoredima. Tačnije, pre se može reći da je drveće formiralo zeleni tunel, kroz koji prolazite kolima. Nemaju svoj parking, već ostavljate kola ispred ulaza, u ulici koja je mirna i tiha. Moja preporuka je da rezervišete mesto.

Obavezno dođite u vreme ručka i ne propustite da probate njihove savršene specijalitete. Davno nisam u nekom restoranu jela ukusniju i kvalitetniju hranu, mada ovo i nije restoran u klasičnom smislu. Porodica Toškov, koja je vlasnik ovog imanja, pripremila nam je ručak kakav ćemo dugo pamtiti. Čašćavanje smo počeli sa njihovim domaćim sokovima - možete birati: nana, ruža, bosiljak ili zova. Ako ste za supicu, obavezno uzmite sa knedlama. Miriše još dok je iznose na sto. Nakon okrepljenja, prešli smo na glavno jelo. Poručili smo (za šestoro) 4 porcije gulaša od mangulice i dve porcije domaćih kobasica (ideja je bila da podelimo i isprobamo). Ne zna se šta je ukusnije. Kobasica je "prava", puna mesa, a gulaš se topi u ustima. Posle ručka se možete počastiti štrudlom sa makom, ali kod nas nije više bilo mesta. Cene su i više nego pristojne. Primera radi, domaći sok je 120 dinara, gulaš od mangulice je 600 dinara (uz makarone i kupus salatu), a domaća kobasica sa krompirom je 750 dinara. Ručak za šestoro nas je koštao 5.000 dinara. Mi smo ovde proveli oko 4h i zaista smo istinski uživali.



Više detalja možete pronaći na mom Instagram profilu @boyanayow, a možete mi i pisati u komentarima, ukoliko su vam potrebne dodatne informacije.


Na sledećim stranicama mog bloga ćete naći još predloga za izlete na sat vremena od Beograda:

10 predloga za izlet na sat vremena od Beograda: I deo

10 predloga za izlet na sat vremena od Beograda: II deo


Autor teksta i fotografija: Bojana Jovanović Lazić





Komentari




Ime

Tekst komentara

1 + 1 = ?