Sremska Mitrovica: Moja najlepša iskustva u gradu Svetog Dimitrija


Sremska Mitrovica je najveći grad u Sremu i jedan od najstarijih gradova u Srbiji, na obali Save.

Antički grad Sirmijum, koji se nalazio na teritoriji današnje Mitrovice, bio je prestonica Rimskog carstva neki period. Nazivaju ga i slavnom majkom gradova, jer su u njemu rođeni brojni rimski carevi: Herenije Etruskus, Hostilijan, Decije Trajan, Klaudije II, Kvintil, Aurelijan, Prob, Maksimijan, Konstancije II i Gracijan. Jedno vreme se zvao Civitas Sancti Demetrii (Grad svetog Dimitrija), po zaštitniku grada i ovde pogubljenom hrišćanskom mučeniku Sv. Dimitriju.

Sastoji se od tri dela: Sremske Mitrovice kao gradskog jezgra, Mačvanske Mitrovice na drugoj obali Save preko pešačkog mosta, i sela Laćarak.

Do Sremske Mitrovice je iz Beograda najlakše doći autoputem koji vodi ka Šapcu. Udaljena je oko 80 km od Beograda, oko 1h vožnje.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Sremsku Mitrovicu.


1. Igranje sa magarcima u Zasavici

Mesto koje morate posetiti ako dolazite u Sremsku Mitorvicu je specijalni rezervat prirode "Zasavica". Svuda na putu ima putokaza ka rezervatu (usput se prolazi i pored njihovog kampa), koji vode do parkinga, koji je vikendom mali da primi sve posetioce. Ogromna je gužva, ali i ogromno prostranstvo. Rezervat je stanište retkih biljaka i životinja, a adaptiran je u turističke svrhe.

U narodu postoje mitovi da su džinovi stvarali ovo plodno tlo, ili da su to tragovi zmajeva, koji su zemlji donosili plodnost. Priča se da na Zasavici i danas žive zmajevi: „Odozdo je crn i rutav, a odozgo gladak i sjajan, baš kao vidra“.

Definitivno je ovo jedno od najlepših mesta za izlet sa decom u Srbiji. Veliko je prostranstvo i lepa priroda, a za decu je vrlo zabavno. Imajte u vidu da treba pripremiti udobnu i staru obuću, jer bude blata kada je kišovit period, ako želite da obilazite pašnjake (ovo je po mom mišljenju najatraktivniji deo izletišta). Životinja ima toliko da ih se ne možete nagledati - magaraca, konja, krava, ovaca, labudova. Deci je posebno zanimljivo da se "bez ograničenja" druže sa životinjama, a istovremeno je i korisno da šetaju po čistom vazduhu.

Videćete da su u okviru imanja napravljene dve staze za pešake i bicikle (jedna oko 2.5 km, a druga oko 6 km), pa možete izabrati u skladu sa svojim mogućnostima. U sred pašnjaka, postavljeno je i nekoliko bungalova, u kojima možete da iznajmite smeštaj. Sigurno je krajnje neobično probuditi se u sred pašnjaka, okružen domaćim životinjama.

Na samom izletištu se nalazi mini ZOO vrt sa domaćim životinjama, vizitorski centar sa platformom za panoramsko posmatranje okoline, a radi i kafić u kome se možete osvežiti. Piće možete popiti na brojnim klupama, a možete poneti i svoju hranu i piće. Kada je veća posećenost, u "Bircuzu kod dabra" pripremaju pljeskavice, ćevape, pomfrit. Ako ostajete duže, možete poneti i ćebence za piknik.

Za decu postoji lepo igralište sa nekoliko tobogana, napravljeno od drveta. Otvoreno je i nekoliko kućica u kojima se prodaju suveniri i igračkice za decu. Sigurno će im se dopasti i mogućnost da jašu magarence.

Tokom sezone imaju u ponudi vožnje brodićem, ali samo nekoliko tura tokom dana (kad smo mi bili je prvi polazak bio u 13h, pitajte za satnicu za dan vaše posete). Cena karte za vožnju brodom je 300 dinara. Ima malo mesta za sedenje, tako da, ako je gužva, može da se desi i da stojite dok uživate u nestvarnoj prirodi i krajoliku. Možete se provozati i električnim minibusom, ako niste u mogućnosti da pašnjacima prošetate. Cena vožnje minibusom je takođe 300 dinara i karta se kupuje kod vozača.

Parking se nalazi ispred ulaza i ne naplaćuje se. Za šetnja kroz kompleks, odmaranje i ostale aktivnosti koje se nude odvojite bar 4h, ali nema ograničenog vremena koliko se smete zadržati unutra. Možete ostati i ceo dan koliko je lepo i zanimljivo. Samo ne zaboravite da ponesete šešire, naočare za sunce i namažete kremu za sunčanje, jer na pašnjacima sunce prži.

Cena ulaznice za odrasle je 300 dinara (200 dinara za decu). Aktuelne cene ulaznica možete pogledati na ovom linku.

Na ulazu se možete raspitati i oko kupovine njihovih proizvoda. Poznati su upravo po proizvodima od mangulice, ali i magarećeg mesa i mleka, koji važe zajedne od najskupljih proizvoda na svetu. Sir koji se pravi od magarećeg mleka je najskuplji sir na svetu, a proizvodi se baš ovde i tu se može i kupiti. Kada su u pitanju proizvodi od magaraca, litar magarećeg mleka košta oko 40€. Za proizvodnju kilograma sira od magarećeg mleka je potrebno 25 litara mleka od magaraca, koji mleko daju samo u određenim mesecima (oko litar godišnje), pa je time uslovljena i viša cena ovih proizvoda.

Često organizuju razne manifestacije, pa tako možete doći na Dan mangulice, koji se održava tokom jeseni. Manifestacija počinje od ranih jutarnjih časova, a zapravo je reč o klasičnom svinjokolju, koji se u Srbiji održava oko 29. novembra svake godine. Tog dana se ne plaća ulaz. U kazanima se tope čvarci, na stolovima se uređuje meso mangulice (koje inače ima drugačiju, tamniju boju od običnog svinjskog mesa), a razni domaći proizvodi su se mogli kupiti.









2. Razgledanje ostataka carske palate

Nakon posete Zasavici, možete otići u obilazak ostataka carske palate Sirmijum. Do nje se dolazi ako se iz Zasavice krene putem ka Sremskoj Mitrovici. Vožnja iz Zasavice traje oko 20 minuta.

Lokalitet je otkriven 1957. godine, slučajno, kako to uvek i biva. Zapravo, pronađen je rimski cirkus (hipodrom), kakvi su nekada podizani uz carske palate i služili su za održavanje trka antičkim kolima, koje su bile najpopularniji antički sport. Cirkus u Sirmijumu je jedini otkriven u Srbiji. Sirmijum je postojao od 35-33. godine p.n.e., pa sve do 582. godine. Tokom flavijevske dinastije je bio kolonija (Colonia Flavia).

Sirmijum je posebno značajan, jer su u njemu povremeno boravili rimski carevi. Grad je tokom 4. veka bio prestonica Rimskog carstva i sedište imperatora Dioklecijana, Licinija, Konstantina Velikog, Konstancija II, Juliana, Valentinijana I, Gracijana i Teodosija.

Na lokalitetu se danas može videti samo deo kompleksa, što je stambeni deo palate sa ostacima podnog grejanja. Tokom istraživanja je pronađeno oko 350 kvadratnih metara mozaika. Mozaici su uglavnom geomertijskih šara, osim jednog koji predstavlja boga Merkura. Kako je nekada grad izgledao može videti na maketi grada, koja je izložena u okviru lokaliteta. Na lokalitetu se nalaze i freske sveca, zaštitnika grada Sv. Dimitrija.

Sveti Dimitrije, po kome je grad i dobio ime (Dimitrije-Dimitrovica-Mitrovica), smatra se zaštitnikom grada. On je pogubljen na rimskom mostu, koji se nalazio u kompleksu carske palate, a u njegovu čast u gradu danas postoje dve crkve nazvane njegovim imenom (jedna pravoslavna i jedna katolička).

Unutra je zagušljivo i toplo kada su letnji meseci, pa to imajte u vidu, da dođete ranije ujutru ili kasno popodne. Obilazak se sastoji od šetnje terasom koja se proteže oko iskopina, uz veoma sadržajnu priču i objašnjenja vodiča.

U Masarikovoj ulici, koja se nalazi blizu lokaliteta, ima mesta za parkiranje u žutoj III zoni. Nema ograničenog vremena parkiranja, a SMS-om se uplaćuje na broj 8223. Ulaznica u lokalitet košta 150 dinara, a uz ulaznicu se dobija i štampani vodič. Radno vreme je od 8:00-16:00. Aktuelne cene ulaznica i radno vreme možete pogledati na ovom linku.




3. Kolači na trgu Svetog Stefana

Od lokaliteta se hodom za pet minuta dolazi do najužeg centra grada, ako se ide u pravcu tornja crkve, koji se odavde vidi. Možete se parkirati u samom centru, u crvenoj zoni (dosta parking mesta u zoni ima iza gradskog parka). Parkiranje je neograničeno, a plaća se i subotom do 19h. Za obilazak centra ne treba više od sat vremena, ali računajte da ćete se zadržati duže ako svratite u neku poslastičarnicu ili se spustite do obale Save.

Glavni gradski trg je Trg svetog Stefana. Trg se nalazi na mestu nekadašnjih vojnih vežbališta habzburške vojske, budući da je grad dva veka bio u sastavu Vojne granice. Sa trga polazi glavna pešačka ulica u gradu. Vrlo je kratka (oko 300 m), ali simpatična. Duž ulice se nalazi srpska pravoslavna crkva, gradska bibiloteka, gradsko pozorište, Muzej Srema, gradska galerija, kao i niz starih trgovačkih kuća iz 19. i početka 20. veka, u čijim se prizemljima danas nalaze lepe prodavnice i kafići.

Svratite u neku od poslatičarnica, pojedite picu, špagete sa domaćom slaninom i popite limunadu, po nižim cenama nego u Beogradu.

Od trga kreće i park sa velelepnom fontanom „Kameni cvet“. U okviru parka, pored staza za šetnju i klupa za odmor, nalazi se i malo dečije igralište. Nedaleko od igrališta, na početku šetališta, ima nekoliko aparata za vožnje na žetone, a cena žetona je samo 20 dinara (kupuju se na automatu u hodniku).

Na samom trgu se nalazi poslastičarnica "Dolce Casa", u koju smo svratili na sladoled i kolače. Krempita im je fenomenalna! Cene su niže nego u Beogradu. Lepo je sedeti u baštici s pogledom na crkvu Svetog Dimitrija i upijati smirenost i šarm ovog sremačkog grada. Zanimljivost vezana za današnju sabornu crkvu Sv. Dimitrija je ta da se nekada zvala crkva Sv. Stefana, po kome nosi naziv i sam trg.






4. Antički duh Žitnog trga

Ako nastavite glavnom ulicom pravo, dolazite do Žitnog trga, a po arheološkim iskopinama koje se na njemu nalaze će vam biti jasno da se radi o jednom od najstarijih delova grada. Nastao je još u 17. veku, a namena mu je upravo bila ona po kojoj danas i nosi naziv - žitna pijaca. Ostaci koji se na njemu danas vide su zapravo otkriveni delovi starorimskog Sirmijuma. Uređen je u formi amfiteatra, sa klupama, na kojima možete odmarati i uživati u prizoru - stare sremačke kućice koje kao da izviru iz jednog istorijski vrednog segmenta grada.

Sa trga se lako dolazi do keja na Savi i početka mosta Sv. Irineja, kojim se peške stiže u Mačvansku Mitrovicu. Ako ste ovde u vreme zalaska sunca, sačekaće vas nestvarne pastelne boje.

Na samoj obali se nalazi i stara pravoslavna crkva Sv. Stefana, najstarija građevina na teritoriji grada. Smatra se da je izgrađena na temeljima bazilike koja je ovde postojala tokom prvih vekova hrišćanstva. Unutra se nalazi izuzetan i vredan ikonostas, sa ikonama koje je radio čuveni barokni slikar Teodor Kračun. Među njima ima i jedinstvenih na svetu, kao što je, na primer, prikaz Vaskrsenja Hristova.

Lepo, mirno, šarmantno, sa dušom.






5. Opuštanje na mitrovačkoj plaži

Kada iz centra grada krenete ka Savi, nakon kraće šetnje, najpre ćete doći do njihove gradske pijace, koja ima deo u kome se prodaje odeća, kao i deo gde je zelena pijaca. Ima tu dosta jeftinijih stvari nego u Beogradu. Takođe postoji i javni WC, koji radi samo do 12h, ali i jedan restoran-mesara u kome možete kupiti čak i nojevo meso.

Prolaskom kroz pijacu ćete se naći na prelepom šetalištu uz Savu. Videćete najduži viseći pešački most na Balkanu, most Sv. Irineja, koji Sremsku Mitrovicu povezuje sa Mačvanskom Mitrovicom. Most se nalazi na mestu nekadašnjeg starorimskog Artemidinog mosta, tada jedne od najvećih građevina antičkog Sirmijuma. Na njemu su u vreme progona hrišćana vršena pogubljenja ”sirmijumskih svetih mučenika”. Uz šetalište ćete videti brojna uređena mesta za odmor, ali i interesantno oslikane kuće.


Srodni tekstovi

Fruška gora: U riznici pravoslavnih manastira

Fruška gora je najveća vojvođanska planina, koja je prva u Srbiji proglašena nacionalnim parkom. Poznata je po neverovatnoj prirodi, brojnim vinogradima sa izgrađenim vinarijama, termalnim izvorima, izletištima, ali i po tome što je na njoj najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Međutim, ono što turiste najviše privlači jeste čak 16 manastira Srpske pravoslavne crkve (ovoliko je aktivnih, a nekada ih je bilo i više.


Ako krenete šetalištem nizvodno, dolazite do prelepo uređene male mitrovačke gradske plaže. Plaža je šljunkovita, sa kratkom stazom za šetnju i 10ak kafića sa ležaljkama i suncobranima. Prava oaza gotovo u samom centru grada. U njenom sastavu se nalaze i sportski tereni za odbojku, košarku i stoni tenis. Plaža je opremljena toaletima, tuševima, kabinama za presvlačenje. U vodi je pesak. Ima i lepo uređen parkić za decu. Ulaz se ne naplaćuje.

Nakon šetnje smo seli da odmorimo u "Fresh Beach" baru, koji se nalazi na samoj plaži. Imaju kako ležaljke na samoj plaži, tako i natkriveni bar pored staze. U njihovoj blizini je i trafika na kojoj se mogu kupiti palačinke i pljeskavice. Naručili smo točenu limunadu i uživali u miru i opšutenosti. Cene su vrlo pristojne. Osoblje je izuzetno ljubazno, tako da ćete moći uz kupljeno piće da neograničeno uživate u hladu i čistom vazduhu, uz reku.

Inače, ovo je mesto na kome Mitrovčani provode gotovo svaki slobodan trenutak. To je njihova oaza mira i opuštanja. Interesantno je da brojni meštani imaju svoje kamp prikolice koje ostavljaju preko celog leta na određenom delu plaže, u hladovini, na prelepoj obali Save. Pored toga što im služe da ovde provode vrele letnje dane, mladi u ovim prikolicama na plaži organizuju i proslave svojih rođendana i drugih lepih povoda. Ako bilo kog Mitrovčana pitate za plažu, ispričaće vam koliko ih lepih uspomena veže za nju.




6. Pica "Sremica" u restoranu „La'Sta“

Posla plaže idemo na ručak u jedan restoran-piceriju, koju su nam meštani preporučili, a nalazi se nedaleko od plaže i centra grada. Imaju u ponudi male, velike i porodične pice. Velika pica je dovoljna za dve osobe. Mi smo uzeli picu “Sremicu”, naravno, na kojoj ima pelat, sir, origano, šampinjoni, šunka, slanina, kulen, jaje i masline. Reklo bi se, svega... Odlične su im i paste. Probala sam karbonaru i preukusna je. Imaju pice i sa heljdinim testom.

Ako ste više za nešto klasično, probajte pileću fantaziju sa slaninom - rolovana piletina, punjena kačkavaljem i sušenim paradajzom, uz krompir i grilovano povrće. Ako dolazite sa decom, imajte u vidu da po vrlo povoljnim cenama imaju i dečiji jelovnik, a jela služe na šarenim dečijim tanjirićima.

Posle ručka se možete počastiti kafom u fildžanu ili pojesti neki "palačinak".

Cene su vrlo pristojne i niže nego u Beogradu. Porcije su velike i hrana je preukusna. Posebna čar je što se pica sprema i peče tu pred vama, u furuni na drva. Osoblje je ljubazno i uslužno. Ispred lokala se nalazi parking.






7. Ručak u etno parku "Avlija"

Ako želite da ručate u autentičnom ambijentu sela u sred mačvanske ravnice, možete se provozati do sela Glušci, koje se nalazi na oko 20 km od Sremske Mitrovice. Ovaj etno kompleks bih najlakše opisala kao zavičajni muzej na otvorenom, u kome se smestio restoran "Lazareva krčma" i mnogo zabave za celu porodicu.

Ambijent koji će vas sigurno oduševiti, oponaša život na selu u 19. veku - prikazuje kako su izgledale kuće, domaćinstva, oruđe za rad, ali i kako se negovala istorija i vera. Pored šetnje etno parkom i ručka u restoranu, deci je na raspolaganju igralište i travnjak sa golovima za mali fudbal, a mogu razgledati i domaće životinje koje žive na imanju. Imaju i jedan kavez sa zečevima, pored koga je ostavljena šargarepa kojom ih deca mogu hraniti. Imaju i nekoliko kućica koje se iznajmljuju za smeštaj. Ispred kompleksa se nalazi manji parking, dok samo 50 m dalje imate njihov parking sa mnogo više mesta.

Što se tiče ručka u restoranu "Lazareva krčma", preporučila bih da mesto rezervišete dan unapred, jer ima ljudi, a nema veliki broj stolova (posebno kada je u pitanju bašta). Meni je poseban užitak ručak na otvorenom, dok gledate sve te starine, pa tako svakako preporučujem baštu, mada ni unutrašnjost nije manje zanimljiva. Probajte njihov specijalitet - dimljenu svinjsku pečenicu sa krompirom, u sosu od pavlake. Vrlo interesantno je serviraju.

Hrana je ukusna, porcije sasvim dovoljne, a cene niže od beogradskih. Usluga je odlična i osoblje je jako ljubazno.











Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter


Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Fruška gora: U riznici pravoslavnih manastira


Autor teksta i fotografija: Bojana J.




Saznajte prvi sve novosti...

Ukoliko Vam se svideo ovaj blog i želite da prvi dobijete najnovije informacije sa bloga, prijavite se na newsletter.


Prijavom na newsletter prihvatate politiku privatnosti.




Srodni tekstovi

Fruška gora: U riznici pravoslavnih manastira

Fruška gora je najveća vojvođanska planina, koja je prva u Srbiji proglašena nacionalnim parkom. Poznata je po neverovatnoj prirodi, brojnim vinogradima sa izgrađenim vinarijama, termalnim izvorima, izletištima, ali i po tome što je na njoj najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Međutim, ono što turiste najviše privlači jeste čak 16 manastira Srpske pravoslavne crkve (ovoliko je aktivnih, a nekada ih je bilo i više.