Mojih top 25 atrakcija u Beču


Čarobni Beč, glavni grad Austrije. Ma koliko puta posetila Beč, uvek postoji nešto neotkriveno, nešto što i dalje čeka skriveno. Jedan je od najraskošnijih gradova sveta, a svakako jedan od najlepših i najelegantnijih u Evropi.

Udaljen je oko sat vremena vožnje od Bratislave, još jednog prelepog grada na Dunavu, prestonicom Slovačke, pa se ova dva glavna grada smatraju najbližim u čitavoj Evropi. Beč je nekada bio prestonica Habzburškog carstva, što se u gradu, i dan danas, oseća na svakom koraku i primećuje na brojnim građevinama.

Beč je grad poznat po muzici - muzici čuvenih kompozitora poput Štrausa, Betovena i Mocarta, ali i čuvenom bečkom valceru, najelegantnijem i najraskošnijem plesu.

Uživajte u njegovom razgledanju, a ja ću vam prikazati znamenitosti koje su me najviše oduševile…


1. Krajnje neobična Hundervaserova kuća

Za početak ćemo obići jednu, u najmanju ruku, nesvakidašnju zgradu, pod nazivom Hundertvaser-Haus. Ovo je jedna od najneobičnijih zgrada u Beču, koja je nastala tako što je 1985. godine, slikar Fridensrajh Hundertvaser preuredio jednu stambenu zgradu, bez upotrebe veštačkih materijala, koristeći samo drvo i cigle. On je smatrao da su ravne linije neprijatelj čovečanstva, a svoj rad je orijentisao na bliskost sa prirodom, oblicima i bojama. On je od stambene zgrade napravio zelenu oazu sa preko 200 vrsta drveća i žbunova na terasama i krovovima. Sve je uzburkano, šareno i veoma neobično.

Pored razgledanja same zgrade spolja (u zgradi je kafić), može se ući u tzv. Hundervaser selo i obići galerija Hundervasera (ulaz je besplatan), kao i kupiti neki od suvenira koji se tamo prodaju (cene suvenira su ovde više nego u drugim delovima grada, pa to možete i preskočiti). U podrumu se nalazi i toalet koji je urađen u istom stilu i koji se naravno naplaćuje (treba spremiti tačan iznos i sitan novac).

Zgrada i selo se nalaze malo izvan centra Beča, uz kanale koji su davno u Beču prokopani, da bi se sprečilo da dolazi do poplava grada kada nadođe Dunav, što je u prošlosti bio čest slučaj. Najlakše se dolazi tramvajem. Ulaz je besplatan, a radno vreme je svakog dana od 9:00-19:00. Pored ove zgrade, isti autor je 1989. godine uradio u istom stilu i zgradu Spittelau, a koristi se kao spalionica otpada.




2. Elegantni dvorac Belvedere

Nedaleko od centra grada se nalazi jedna od najlepših bečkih palata, palata Belvedere, koja je bila letnja rezidencija princa Eugena Savojskog, upamćenog po odbrani Beča od višestruko brojnijih Turaka. Ko voli Gustava Klimta treba da ovde dođe, jer se unutar palate nalazi jedna od najimpresivnijih izložbi Klimtovih dela. Još u vreme Marije Terezije, ovde su se održavale izložbe što je i današnja svrha palate, a palata je bila i dom Francu Ferdinandu do ubistva u Sarajevu.

Jedan od najlepših baroknih kompleksa palata na svetu sadrži nekoliko celina: Gornju palatu, Donju palatu, Oranžeriju, Dvorske štale i Univerzitetsku botaničku baštu. Sve zgrade su povezane vrtom, uređenim u baroknom stilu.

Po ulasku u Belvedere dočekuje nas predivno ukrašena kapija sa lavovima koji drže pozlaćene grbove. Prolazimo kroz kapiju, pred nama se ukazuje cvetni plato i malo veštačko jezero ispred palate. Na informativnim tablama sa obaveštenjima se može više pročitati o izgradnji jezera i palate. Ako pomislite da je to sve, treba proveriti šta tek čeka iza palate... ogromna bašta, uređena kaskadno u nekoliko nivoa, gde se u proleće mogu videti ucvetale površine, fontane i ljudi kako ovde vežbaju i džogiraju. U parku se nalazi 12 skulptura, za svaki mesec u godini.

Do palate se može doći i metro linijom U1 do stanice Südtirolerplatz, kao i tramvajem koji staje tik ispred donjeg ulaza u palatu. Ulaz u bašte se ne naplaćuje, dok je za galeriju potrebno kupiti ulaznicu.




3. Cvetni muzički Stadtpark

Gradski park je jedna od omiljenih gradskih oaza i mesta za odmor, a istovremeno predstavlja i najstariji park u Beču. Izgrađen je 1862. godine kao najveći park u centru grada, po uzoru na engleske bašte. Nastao je u vreme kada su srušeni zidovi bečke tvrđave i kada je nastala i ulica Ringstrasse. Kroz park protiče reka Wienfluss, koja deli park na dva dela spojena mostom Karolinenbrucke.

U parku se nalazi mnogo klupa, jezeraca i fontana. Najpoznatije atrakcije parka su cvetni sat (aktivan je samo od proleća do jeseni), pozlaćena bronzana figura Johana Štrausa, kralja valcera, koji svira violinu prekrivena zlatnom bojom, i figura Johana Štrausa na pobedničkom postolju, gde on prvo mesto uvek ustupa svojim obožavaocima, kao i spomenici Šubertu i drugim značajnim umetnicima.

U parku se nalazi i zgrada Kursalona, izgrađenog između 1865. i 1867. godine u stilu italijanske renesanse. Danas služi kao izuzetno luksuzna kafeterija, u kojoj se može popiti bečka kafa „melanž“, po ceni od „samo“ 8€. Inače, u Kursalonu postoje i pravila bontona koja treba poštovati, pa tako nije dozvoljeno glasno pričanje, kikotanje, neprikladno oblačenje. Koristi se povremeno i za balove, što je i bila prvobitna namena ove velelepne zgrade.




4. Barokni trg Karlsplatz

Najznačajnija barokna crkva u Beču je Karlova crkva. Karlova crkva je sagrađena u znak zahvalnosti za Božiju zaštitu. U ovom slučaju radilo se o epidemiji kuge 1713. godine. Karlo VI se zavetovao da će sagraditi crkvu koja će nositi ime Sv. Karla Boromejskog, milanskog kardinala iz XVI veka, poznatog upravo po brizi za obolele od kuge.

Njena kupola je visoka 72 m i vidljiva je iz svih delova grada. Često se u večetnjim satima ispred igra tango. U proleće i leto, bazen ispred crkve je ispunjen vodom i u njemu se ogleda crkva. Po crkvi je i ceo trg dobio naziv Karlsplatz. Trg predstavlja saobraćajno čvorište Beča.

Do crkve se može doći metroom i sići na stanici Karlsplatz/Oper. Ulaz u crkvu se naplaćuje.




5. Bečka državna opera

Bečka državna opera je jedna od najpoznatijih operskih kuća u svetu, poznata po izuzetnoj akustici. Predstavlja najveću opersku kuću na svetu, kada je u pitanju repertoar.

Nalazi se u centru grada. Sagrađena je između 1861-1869. godine u neo-renesansnom stilu. Završena je iste godine kada i Narodno pozorište u Beogradu. Svečano je otvorena 1869. godine, izvođenjem Mocartove opere „Don Đovani“. Dosta je bila oštećena tokom bombardovanja 1945. godine, pri kraju II svetskog rata. Opera kakva se danas može videti je ponovo otvorena nakon završetka Ruske okupacije Austrije. Prvi komad koji je izveden nakon ponovnog otvaranja je bio Betovenov „Fidelio“, himna slobodi.

Dok smo šetali, u okolini Opere su nas presretali promoteri obučeni u Mocarta i nudili ulaznice za razne predstave koje se ovde prikazuju. Inače, moguće je turistički obići prostorije opere.




6. Spomenik Vuku Karadžiću

U delu grada Landstrasse, do kog se može otići peške, ali i metroom, se nalazi spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću, koji simboliše njegov rad i život u Beču, a za koji mali broj ljudi zna. Vuk Karadžić je u Beču živeo na 20 adresa, a na jednoj od njih se nalazi i spomenik.

Uz malo potrage po uskim ulicama, pronašli smo bronzani spomenik Vuku u čast. Nalazi se ispred kuće u kojoj je Vuk najduže boravio, gde je formiran mali trg. Pored biste je mnoštvo položenih venaca, što znači da srpska zajednica u Beču nije zaboravila Vuka.

U Vukovo doba, ovaj kraj je bio trgovačko predgrađe, a danas spada u širi centar grada sa jednom od najvećih metro stanica. Inače je i ovaj deo grada izuzetno živ i lep za šetnju, sa mnoštvom ulica i prodavnica ručnih radova.

A pitate se, verovatno, otkud Vuk u Beču. Vuk je prvi put u Beč stigao iz Beograda 1813. godine. Imao je ušteđevinu, koja mu je omogućavala da živi u kući Stefana Živkovića i rođake Savke. Veoma brzo je stupio u kontakt sa Dimitrijem Davidovićevim i započeo književni rad. Kao rezultat tog rada, 1814. godine je u Beču objavljena „Mala prostonarodna slaveno-serbska pesnarica“ Vuka Stefanovića Karadžića, koja je predstavljala i početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.




7. Umetnička galerija Albertina

Na samom početku jedne od najpoznatijih bečkih ulica, ulice Kartner, se nalazi jedna od najznačajnijih svetskih galerija. Albertina je najveća zbirka grafika na svetu, sa oko 65.000 crteža i preko milion grafika. Obuhvata izložbe dela Rubensa, Šagala i Mondrijana. Poseduje i jedinstvenu zbirku otisaka Albrehta Direra, a u njoj se može videti i Direrov „Zec“.

Naziv je dobila po osnivaču vojvodi Albertu od Saksonije. Sama palata Albertina je izgrađena 1744. godine. Predstavlja najveću nekadašnju stambenu palatu, u kojoj je živela ćerka Marije Terezije. Za vreme II svetskog rata je oštećena, pa je potpuno obnovljena između 2000-2003. godine. Fasade su vraćene u prvobitni izgled, kao i kompletan enterijer.

Nalazi se u blizini državne opere i ne može se promašiti kada se šeta centrom grada. Sa platoa Albertine se pruža pogled na Operu i okolinu. A u podnožju stepenica koje vode ka platou vas čekaju kočijaši sa konjima, ako izaberete obilazak grada kočijama.




8. Raskošna ulica Kerntner

Ulica Kerntner, jedna od najraskošnijih bečkih ulica, je najpoznatija pešačka i trgovačka ulica centra Beča. Kada dođete u Beč, njom ćete sigurno prošetati, a možda nije loše i obilazak Beča početi od nje. Počinje od srca starog Beča, trga Sv. Stefana, prolazi pored opere, i završava na trgu Karlsplatz. Ovo je zapravo i trasa kojom treba prošetati ako ste u Beču na kratko, jer ćete ovde videti nekoliko najznačajnijih gradskih atrakcija.

U ovoj ulici postoji veliki broj prodavnica suvenira, i sve su, naravno, praćene temom Mocarta, čija se kuća i muzej i nalazi na završetku ulice. Na kraju ulice, na trgu Sv. Stefana, nalazi se prodavnica čuvenih poslastica "Manner", pa se ovde može kupiti neki slatki suvenir. Ulica je prepuna raznoraznih butika, koji su prilično skupi, ali u vreme sniženja ovde možete svašta naći po izuzetno povoljnim cenama. Tu je i nekoliko ogromnih prodavnica suvenira, u kojima možete naći šta god da poželite, od slatkiša, do magneta i figurica. Cene suvenira nisu tako strašne, tako da ih slobodno ovde možete pazariti.

Šetajte, osetite duh grada, uživajte u prelepim fasadama, dekorisanim izlozima i slatkišima koji će vas mamiti na sve strane.




9. Gotska katedrala Svetog Stefana

Glavno mesto okupljanja Bečlija i centralna tačka grada je Katedrala Svetog Stefana. Potiče iz XII veka. Nalazi se na trgu Svetog Stefana, koji je po njoj i dobio ime. Ona je najznačajnija gotska građevina u Austriji. Sedište je bečke nadbiskupije. Prepoznatljiva je po mozaičnom krovu sa preko 200.000 crepova, i po 23 velika i teška zvona.

Katedrala Svetog Stefana je sa tornjem visine 137m simbol Beča, vidljiv sa svih strana grada. Toranj je putokaz ka centru grada i važan orijentir.

Dugo je ova građevina važila za najvišu u Evropi.

Unutrašnjost katedrale smo posetili kratko, ulaz je besplatan, a gužva velika. Ispred se često može videti red za ulazak, ali to ne treba da obeshrabri, jer se brzo ulazi. U vreme održavanja koncerata, katedrala bude potpuno zatvorena za posetioce, pa treba obratiti pažnju, jer kada su koncerti to uvek piše na plakatima na vratima.

U unutrašnjosti crkve je Anton Piligram 1515. godine izgradio propovedaonicu sa reljefom čoveka koji gleda kroz prozor, a radi se o autoportretu. Barokna grobnica princa Eugena Savojskog se takođe nalazi u katedrali. Značajna je i po tome što je u njoj održano Mocartovo venčanje, ali i sahrana. Katedrala poseduje i impresivne orgulje.

Takođe je moguće popeti se na toranj katedrale putem 343 stepenika, zbog predivnog pogleda na Beč. Ture se organizuju kako za obilazak katedrale, tako i za obilazak katakombi.




10. Muzej čuvenog Mocarta

Kada smo već na Trgu Sv. Stefana i u Beču, ne treba zaobići da obiđemo i Muzej Mocarta. Zapravo, muzej je kuća u kojoj je Mocart živeo sa svojom porodicom od 1784-1787. godine. Upravo ovde je komponovao „Figarovu ženidbu“.

Kuća-muzej se nalazi u uskoj ulici (pasažu) iza katedrale. Prikazuje vreme u kojem je Mocart živeo, njegov život i stvaralaštvo. Fotografisanje nije dozvoljeno, a na ulazu u muzej oduzimaju bukvalno sve stvari koje nosite sa sobom.

Poseta muzeju se sastoji u razgledanju soba u kojima je Mocart boravio i radio dok je bio u Beču. Pored Mocartovog stana (četiri sobe, dva kabineta i kuhinja), koji se nalazi na prvom spratu, gde je živela porodica Mocart, muzej se prostire na još dva sprata. Drugi sprat je posvećen svetu muzike, a na trećem spratu se nalazi prikaz Beča iz Mocartovog vremena.

U prizemlju se nalaze bistro "Figaro" i muzejska prodavnica u kojoj se mogu kupiti suveniri koji su u vezi sa ovim slavnim muzičarom, dok je u podrumu koncertna sala u kojoj se održavaju koncerti i razne manifestacije.




11. Čuvena ulica Graben

Na ulicu Kartner se gotovo neprimetno nadovezuje čuvena ulica Graben, koja preko trga Kohlmarkt vodi do Hofburga, carske palate.

Reč „graben“ na nemačkom znači rov, i potiče od jednog starog rimskog logora u Beču. U to vreme, Beč je bio okružen zidinama, sa rovom unutar njih. Kasnije je ovaj rov ispunjen i postao je jedna od prvih ulica u kojima se stanovalo u Beču.

Graben je prostrana i popločana ulica, i više podseća na prostrani trg nego na ulicu. Na sredini ulice se nalazi Stub kuge, podignut u slavu završetka epidemije kuge, koja je 1679. godine zahvatila grad. Naime, kada je napuštao grad, car Leopold I je naredio da se na ovom mestu podigne spomenik i tako izazove Božja milost, da bi epidemija prestala. Prikazuje zahvalnost svetaca i anđela Bogu za oslobođenje od kuge.


12. Orgulje u najstarijoj crkvi u Beču

Laxenburg: Predlog za izlet u okolini Beča

Ako posetite Beč i imate nekoliko slobodnih dana, jedan svakako posvetite mestu Laxenburg. Mesto je zaista posebno, i samo jedno u nizu mesta u okolini Beča u kojima možete napraviti zanimljiv izlet. Laxenburg se nalazi u pokrajini Mödling, na oko 35 km od Beča. Mesto je poznato po dvorcu Laxenburg, koji je pored Šenbruna bio najvažniji letnjikovac Habzburgovaca.


Mojih top 5 specijaliteta koje morate probati u Beču

Beč je pravo obilje mešavina raznih kultura, kuhinja i specijaliteta. Poseta Beču nije potpuna ako se ne probaju čuvene bečke kobasice sa sirom - Kasekreiner, koje se prodaju na svakom koraku i predstavljaju njihov specijalitet. Obavezno probajte bečku šniclu ili slatkasta svinjska rebra. Za dezert se počastite Saher tortom ili sladoled knedlama. A gde sve to možete probati, pročitajte u nastavku...


Seegrotte: Najveće podzemno jezero u Evropi

Ukoliko želite da upoznate okolinu Beča, uputite se ka oblasti Mödling, koja je bogata veoma neobičnim atrakcijama. O mnogim mestima u okolini Beča smo imali priliku da saznamo isključivo od naših ljudi koji žive godinama u Beču i kojima su ovo mesta na koja odlaze na vikend izlete. Jedna od najneobičnijih lokacija koju smo posetili je jedan neobični rudnik ili možda jezero, procenićete sami.


U ulici Graben, tačnije u maloj poprečnoj ulici, se nalazi i crkva Svetog Petra, koja važi za najstariju u Beču. To je velika crkva uređena u stilu kasnog baroka iz XVIII veka, sagrađena sa namerom da podseća na baziliku Svetog Petra u Rimu.

Unutrašnjost crkve je veoma raskošna, sa propovedaonicom izuzetne lepote i zlatnim ukrasima na sve strane. Preporučujem da pogledate prelepu unutrašnjost crkve, jer je to možda i najlepše ukrašena crkva u kojoj sam ikada bila. Nije ogromna, ali je izuzetno lepa. Ulaz je besplatan. Ima i mesta za sedenje, tako da uz uživanje možete i predahnuti od šetnje i ugrejati se zimi. A ukoliko se tamo zadesite u vreme kada se održava koncert orgulja, koji je takođe besplatan, uživanje će biti upotpunjeno.

Svojom unutrašnjošću, ova me je crkva više oduševila nego katedrala Sv. Stefana, koja je najvažnija crkva u gradu, tačnije, razlikuju se po stilovima, pa je sviđanje jedne ili druge potpuno stvar ukusa. Zvuk orgulja je takođe neponovljiv. Sedela sam u klupama u crkvi i opčinjena slušala fantastičan koncert orgulja. Inače, preporučuje se da se orgulje slušaju sedeći u drvenim klupama, sa nogama naslonjenim na drvenu podlogu, zbog prenošenja zvuka, tako da je ako ovo ispoštujete zvuk koji ćete čuti najvišeg kvaliteta.




13. Carska palata Hofburg

Nezaobilazna atrakcija Beča je Hofburg, carska palata, koja zapravo predstavlja čitav kompleks turističkih atrakcija. Do Hofburga se dolazi jednom od glavnih gradskih ulica.

Hofburg je bio rezidencija Habzburgovaca i careva Svetog rimskog carstva do 1918. godine. Danas je to muzej i dom predsednika Austrije. Kompleks Hofburga sadrži 19 dvorišta i bašti, 18 palata i preko 2.600 soba. Prepoznatljiv je i po zlatnoj kruni koja se nalazi na vrhu palate. Obuhvata nacionalnu biblioteku, carsku riznicu, etnografski muzej, a neponovljiv doživljaj je nedeljna misa u srednjovekovnoj kapeli, gde se mogu čuti glasovi hora Bečkih dečaka. Ulaznice za ove događaje se kupuju i unapred rezervišu.

Švajcarska kapija, prepoznatljive crvene boje i pozlaćenih ukrasa je ulaz u Carsku riznicu, u kojoj se čuvaju relikvije monarha Svetog rimskog carstva i Austrougarske. Spomenik cara Franca I se takođe nalazi u kompleksu Hofburga. Treba posetiti i svečanu salu Nacionalne biblioteke, Carske apartmane sa Muzejem Sisi i Srebrnim trezorom. Muzej Sisi je posvećen verovatno najintrigantnijem članu Habzburške porodice, princezi Elizabeti, koju su iz milja zvali Sisi, i koja je postala kultna figura koja je inspirisala mnoge filmove i muzička dela. U muzeju su prikazane činjenice, ali i mitovi, iz njenog života. Elizabetin provatni život je centralna tema izložbe: njena pobuna protiv carskih ceremonija, njen beg u kult lepote, njena opsesija mršavljenjem, njeno bavljenje sportom, kao i poezija. Minerva, rimska boginja mudrosti, čuva ulaz u baroknu Nacionalnu biblioteku, koja potiče iz 1723. godine. Enterijer je odraz kraljevstva, jer je ovo i bila kraljevska biblioteka sve do 1920. godine, kada je prešla u vlasništvo države. Možete razgledati knjige, freske i pozlaćene ukrase u glavnom holu. Ne propustite Muzej globusa, koji su napravljeni pre 1850. godine.

Do Hofburga se može doći metro linijama U1 ili U3 i sići na stanici Stephansplatz, linijom U3 do stanice Herrengasse, ali i linijama U2 i U3 do stanice Volkstheater.




14. Španska škola jahanja

U okviru Hofburga je smeštena i Španska škola jahanja. Španska škola jahanja u Beču je

najstarija škola za klasičnu dresuru lipicanera i jedina je institucija u svetu na kojoj se uči klasična dresura konja već 450 godina, i nepromenjeno se i dalje neguje. U okviru kompleksa Hofburga, moguće je posetiti Špansku školu jahanja i prisustvovati igri Lipicanera (treba pratiti kalendar tih predstava, jer se ne održavaju svaki dan). Zapravo, može se prisustvovati samo treningu Lipicanera, dok je predstava dostupna samo visokoj austrijskoj klasi, kako zbog prestiža, tako i zbog izuzetno visoke cene.

Predstava se održava u najlepšoj jahačkoj sali na svetu, koju je impresivno dekorisao barokni arhitekta Joseph Emanuel Fischer von Erlach, u periodu od 1729-1735. godine. Tokom predstave je zabranjeno fotografisanje sa blicom, da se konji ne bi uznemiravali. Ulaznice se kupuju pred predstavu, a treba doći bar pola sata ranije, da biste zauzeli dobra mesta. Prilikom ulaska na blagajnu i nakon kupovine karte, u istom holu možete razgledati malu postavku posvećenu ovoj školi jahanja. Nekoliko minuta pred početak treninga, prolazite kroz baštu palate i pored konjušnica, da biste se potom našli u ogromnoj sali u kojoj se predstava i izvodi.

Konji tokom predstave igraju uz muziku, što je zaista očaravajuće, kao i njihove uniforme i frizure. Pripremite udobnu i toplu odeću, jer zimi nema grejanja i jako je hladno, tako da retko ko izdrži do kraja predstave, a da ne izađe napolje zbog hladnoće. Nema udobnih i toplih sedišta, već se sedi na drvenim klupama.




15. Dvorski vrt Burggarten

Burggarten ili dvorski vrt je prelep park, u kome se može videti nekoliko skulptura bivših careva, spomenik Mocartu sa kompozicijom od cveća u obliku violinskog ključa, jezero sa livadom, a na kraju parka se nalazi carska staklena bašta, danas poznati restoran "Palmenhaus".

Park postoji još od 1818. godine i bio je privatna bašta cara, jer se nalazi iza Hofburga i Albertine. Posebne zahteve u izradi parka je davao lično car Franc, koji je bio obrazovani baštovan, tako da je lično za park izabrao neke od novih vrsta biljaka sa svih krajeva sveta. Vremenom je park dobijao oblik engleskih vrtova, a kasnije je dodato i jezero.

U parku se može videti i zgrada carske biblioteke, koja je deo kompleksa Hofburga. Mocartov spomenik je jedna od najznačajnijih turističkih atrakcija parka. Pomenuti objekat Palmenhaus je vladar koristio kao privatnu baštu za opuštanje. Kuća palmi, duga 128 m je građevina od stakla i čelika, izgrađena 1822. godine. Originalna ideja vladara kako treba koristiti Palmenhaus nije urodila plodom, jer se ona danas koristi kao kuća za leptire, u kojoj posetioci mogu da razgledaju egzotične vrste leptirova koji slobodno lete, ali i da popiju piće. U drugom delu Palmenhausa se nalazi restoran, sa prelepom terasom. Ograda koja okružuje park je renovirana u istoj zlatnoj boji i kraljevskom stilu kakav je bio 1863. godine, pa to daje celom parku carsku notu.

Na izlazu iz parka je spomenik Geteu.




16. Glavna šoping zona Mariahilfer Strasse

Šopingholičari su svakako čuli za čuvenu ulicu Mariahilfer Strasse. Mnogi samo zbog nje i dolaze u Beč. To je pešačka zona s mnogobrojnim mogućnostima za kupovinu. U njoj se nalazi veliki broj robnih kuća i butika velikih svetskih modnih lanaca, a sniženja i akcije su svakodnevna pojava. U ovoj ulici se mogu videti i veoma zanimljivo dekorisani izlozi.

A kada ste u ovoj ulici, možete obići još neka zanimljiva mesta koja nemaju veze sa šopingom. Nedaleko, u ulici Burgštrase, nalazi se Frojdov muzej, a reč je o stanu u kojem je čuveni psiholog imao ordinaciju. Šetajući ulicom ćete doći i do barokne crkve Mariahilf. Crkva je građena u periodu od 1686-1689. godine.

U višim delovima ulice Mariahilfer se nalazi Haus des Meeres, akvarijum i zoo-vrt. Ovo je atrakcija koja je podjednako interesantna i deci i odraslima. Najveći akvarijum sa ribama sadrži preko 300.000 litara morske vode i u njemu se nalaze ajkule, razne vrste riba, morkse kornjače i razne vrste korala. Posebno su lepe i dve tropske kuće, u kojima se nalaze ptice koje slobodno lete, majmuni i slepi miševi. Skoro 48 m visoka betonska struktura, u kojoj se akvarijum nalazi, izgrađena je 1944. godine. Na vrhu je terasa sa fantastičnim pogledom na grad. Do terase ima 192 stepenika i penjanje se dodatno plaća.




17. Muzejska četvrt

Većina muzeja koji prikazuju savremene izložbe i postavke je smeštena u okviru kvarta koji se zove „Muzejska četvrt“. U nekadašnjim dvorskim konjušnicama se danas nalaze neki od najznačajnijih muzeja i zbirki u Beču: Muzej Leopold sa najvećom zbirkom Šileovih radova na svetu, zbirka slika Gustava Klimta i Oskara Kokoške, Muzej savremene umetnosti fondacije Ludvig sa zbirkom moderne i savremene umetnosti i Muzej moderne umetnosti (Kunsthale).

Tu se nalaze i Arhitektonski centar i Dečiji muzej Zoom, uz veliku knjižaru u kojoj se mogu kupiti razni suveniri. Muzej moderne umetnosti (MUMOK) se se takođe ovde nalazi. U kompleksu se nalazi i nekoliko kafića. Za posetu Muzejskoj četvrti treba izdvojiti ceo dan, ukoliko nameravate da posetite sve muzeje koje on ima u ponudi. Međutim, možete samo prošetati i osetiti atmosferu ovog kraja.




18. Intrigantni Trg Marije Terezije

Sa suprotne strane Ringa u odnosu na Hofburg se nalazi Trg Marije Terezije, sa dva arhitektonski identična muzeja koja kao da se gledaju u ogledalu - Prirodnjački muzej i Muzej istorije umetnosti. Prirodnjački muzej i Muzej istorije umetnosti su identične zgrade koje gledaju jedna u drugu. Zgrade bliznakinje su građene od 1872. do 1891. godine, po nalogu cara Franca Jozefa I. U Prirodnjačkom muzeju (Naturhistorisches museum) čuva se statueta Vilendorske Venere, remek-dela paleolitske umetnosti. Posebno je zanimljiv obilazak sale sa dinosaursima i praistorijski deo, u kome su pronalasci iz starijeg ledenog doba. Muzej istorije umetnosti (Kunsthistorisches museum) prikazuje istoriju umetnosti Austrije, koja je zapravo i istorija umetnosti sveta, zbog čega predstavlja jedan od najznačajnijih svetskih muzeja. Sadrži najveću zbirku Brojgelovih dela na svetu, ali i značajne egipatsko-orijentalne zbirke, antičke zbirke, zbirke plastike i zbirke primenjene umetnosti. Prikazuje umetničku kolekciju Habzburgovaca. Unutar muzeja se nalazi kafe.

Spomenik Mariji Tereziji, po kojoj je trg dobio ime, nalazi se između ova dva muzeja. Spomenik je otkriven 1888. godine i prikazuje caricu visoko iznad svojih podanika. Carica se nalazi na prestolu visine oko 20 m. Postolje je ukrašeno figurama njenih vojskovođa i savetnika (mada po mišljenju mnogih, smatra se da su to figure njenih ljubavnika, tj. da su njene vojskovođe bili i njeni ljubavnici).

Do trga se može doći metro linijom U2 do stanice Museumsquartier ili linijom U3 do stanice Volkstheater.




19. Bašta ruža Volksgarten

Volksgarten se nalazi pored Hofburga i iza trga Heldenplatz. Prevod njegovog naziva glasi „narodni park“. Izgrađen je između 1818-1823. godine, a otvoren je 1825. godine. Ovo je park u kome sam videla najviše cvetnih površina. Poznat je po ružičnjacima u kojima svaka ruža ima svoje ime, a dobija ga po imenima žena kojima su ruže upravo njihovi muškarci posadili u parku, da bi svaki put kada dođu u park mogle da ih mirišu i podsete se na svoje jače polovine.

Centralno mesto u parku zauzima Tezejev hram, koji predstavlja repliku hrama Hefestus u Atini. Na kraju parka se nalazi prelepa fontana i statua Grilparzer u ružičnjaku. Park je zaista predivan i vredan posete!

Bečki parkovi su najlepši parkovi koje sam ikada videla i posebnu čar imaju u kasno proleće i početkom leta, kada su prepuni cveća.




20. Parlament

Jedna od najimpresivnijih i najvećih građevina u ulici Ring je zgrada Parlamenta. Zgrada ima preko sto prostorija. U Parlamentu se održavaju sve važnije državne ceremonije, kao što je polaganje zakletve Predsednika Republike Austrije i njegov govor na Dan državnosti 26. oktobra.

Teofil Hanzen, arhitekta fasciniran grčkom antikom, od 1873. do 1883. godine je stvarao ovu zgradu u stilu neogrčkog klasicizma. Dekoraciju sale Gornjeg doma je radio srpski slikar Uroš Predić. Ispred zgrade Parlamenta se nalazi sjajna statua boginje Atine, visoka 5,5 m, kao i fontana „Četiri reke“. Fontana prikazuje četiri velike staroaustrijske reke predstavljene ljudskim likom: Dunav kao žena, In kao bradati muškarac i iza njih Elba i Vltava. Ispod nogu boginje Atine, koja je centralna figura fontane, uzdignute na korintskom stubu, nalaze se dve ženske figure, koje predstavljaju zakonodavnu i izvršnu vlast. Boginja Atina je prikazana sa pozlaćenim šlemom, kako u levoj ruci nosi koplje, a u desnoj malu pozlaćenu figuru boginje Nike. Levo krilo zgrade je građeno u rimskom stilu, a desno u grčkom stilu.




21. Gradska kuća Rathaus

Jedno od najimpresivnijih zdanja Beča je Gradska kuća (Rathaus). Tu je sedište gradonačelnika i predsednika Beča, mesto gde zasedaju gradski senat i pokrajinska vlada, kao i gradska i pokrajinska skupština. Do nje se može doći metro linijom U2 i sići na stanici Rathaus. Zapravo, nalazi se na samoj ulici Ring i gde god da se krene, prolazi se pored nje.

Na tornju ove neogotske građevine, koji je visok 98 m, stoji gvozdeni vojnik sa zastavom, visok 6 m. Na trgu ispred Gradske kuće se tokom čitave godine organizuju razne manifestacije: koncerti, bioskop na otvorenom, klizalište, a niz štandova nudi raznovrsnu hranu. U vreme jedne od naših poseta, ovde je bio Festival nacija, tokom koga su bili priređivani razni koncerti, bioskopske predstave i služila se upravo hrana najrazličitijih nacija, koju ste mogli da degustirate sedeći za stolom sa ljudima najrazličitijih nacija, dok je na platnu emitovan koncert.

Možda odlučite da svratite i u kafe "Landman", u koji su dolazili i mnogi poznati, poput Sigmunda Frojda i Marlen Ditrih. Cene jesu više, ali je doživljaj jedinstven.




22. Zabavni park Prater

Prater je najveći i najpopularniji bečki zabavni park. Samo da napomenem da se Prater naziva i cela šuma koju Bečlije koriste za razonodu, ali je ona dosta udaljena od zabavnog parka Prater. Mi smo jednom prilikom išli tramvajem do stanice Prater, ali to nije bio park nego šuma, tako da smo dosta pešačili po lošem vremenu da bismo došli do zabavnog parka. Najlakši je pristup metroom ili peške iz centra grada. Do Pratera se može doći metro linijama U1 ili U2 do stanice Praterstern.

Pošto smo ogladneli od vožnji i obilazaka, krećemo pravo glavnom ulicom zabavnog parka Prater, i sa leve strane posećujemo tradicionalni austrijski restoran, gde po povoljnoj ceni ručamo bečku šniclu, uz salatu od krastavaca i mirođije.

Dan u Beču svakako treba završiti vožnjom najvećim ringišpilom na svetu, koji se nalazi pored panoramskog točka i kuće strave u bečkom Prateru.



U sklopu Pratera se nalaze fudbalski stadion, hipodrom, otvoreni bazeni, kao i luna park sa roler kosterom i panoramskim točkom (Riesenrad), kao jednom od glavnih atrakcija Beča. Sagrađen je 1879. godine od strane jedne engleske inženjerske firme. Bio je teško oštećen tokom II svetskog rata, ali uprkos tome se i dan danas na njemu nalazi 15 originalnih od prvobitnih 30 gondola. Točak sa svojih 15 gondola ide oko 20 minuta u krug i pruža predivan panoramski pogled na grad i zabavni park. Šarm bečkog točka je korišćen i u filmovima „Treći čovek“ ili „Pred svitanje“.

Seegrotte: Najveće podzemno jezero u Evropi

Ukoliko želite da upoznate okolinu Beča, uputite se ka oblasti Mödling, koja je bogata veoma neobičnim atrakcijama. O mnogim mestima u okolini Beča smo imali priliku da saznamo isključivo od naših ljudi koji žive godinama u Beču i kojima su ovo mesta na koja odlaze na vikend izlete. Jedna od najneobičnijih lokacija koju smo posetili je jedan neobični rudnik ili možda jezero, procenićete sami.


Laxenburg: Predlog za izlet u okolini Beča

Ako posetite Beč i imate nekoliko slobodnih dana, jedan svakako posvetite mestu Laxenburg. Mesto je zaista posebno, i samo jedno u nizu mesta u okolini Beča u kojima možete napraviti zanimljiv izlet. Laxenburg se nalazi u pokrajini Mödling, na oko 35 km od Beča. Mesto je poznato po dvorcu Laxenburg, koji je pored Šenbruna bio najvažniji letnjikovac Habzburgovaca.


Bečki božićni vašari: Mojih top 12 bajkovitih mesta

Praznici u Beču ... nešto što se rečima ne može opisati ... istovremeno romantični i carski! Svake godine, sredinom novembra, u Beču se postavlja praznična rasveta, a na većini trgova se postavljaju drvene kućice, u kojima se prodaju božićni ukrasi, suveniri, poslastice, kao i punč i kuvano vino, koji su glavni sastavni deo božićnih vašara u Beču. Poznato je da je Božić u Beču bajkovit.


Riesenrad je tokom 65 godina bio najviši točak na svetu, a ovaj rekord je držao najduže od svih panoramskih točkova u istoriji. Pored redovne vožnje, moguće je iznajmiti i neke od gondola, koje su postavljene i pripremljene za posebne prilike i poseduju sto za ručavanje. Dok čekamo red za vožnju u jednoj prostoriji, razgledamo mali muzej o istoriji građenja i nastanka čuvenog točka. Nakon vožnje, za uspomenu nosimo novčić sa simbolom Pratera, koji sami pravimo u mašini od novčića evra. Vožnja nije strašna, kreće se dosta sporo i kabina se ne ljulja mnogo.




23. Muzej voštanih figura "Madam Tussauds"

U Prateru se nalazi i Muzej voštanih figura "Madam Tussauds". Muzej je u vreme naše posete imao ukupno 71 voštanu figuru poznatih ličnosti, kako onih koje su tipične za područje Austrije, tako i svetski poznatih. Unutra se mogu videti figure Arnolda Švarcenegera, Marije Terezije, Franca Jožefa, Napoleona, Hitlera, kraljice Sisi, Alberta Ajnštajna, Pape, Mahatma Gandija, Nelsona Mendele, Dalaj Lame, Obame, Volfganga Amadeusa Mocarta, Falkoa, Johana Štrausa, Betovena, Frojda, Hundervasera, Gustava Klimta, vozača Formule 1 Sene, fudbalske legende Hans Krankla, Madone, Džonija Depa, Robert Patinsona, Majkl Džeksona, Prislija, Merlin Monro, Nikol Kidman, Leonadrda di Kaprija, Anđeline Džoli, Džulije Roberts, Lejdi Gage, itd. Za obilazak ovog muzeja je potrebno bar četiri sata, jer je uz svaku figuru napravljen čitav ambijent i rekviziti za fotografisanje.

Inače, muzej voštanih figura "Madam Tussauds" u svetu postoji već više od 150 godina. Zanimljivo je da je potrebno između tri i šest meseci da bi se napravila jedna figura (proces njihove izrade se takođe može videti u muzeju). Potrebno je više od 500 preciznih mera tela i oko 200 fotografija da bi se dobila realistična figura. Da bi se proizvela jedna figura, u proseku je potrebno oko 800 sati rada i oko 200.000€, što može da opravda cenu ulaznice za ovaj muzej.

Zaista vredi posetiti ga i nećete se pokajati niti žaliti bilo koji cent koji ste platili za ulaz. Unutra ima ne nekoliko mesta postavka za profesionalno fotografisanje, a fotografije možete kupiti na izlasku iz muzeja. Nije ograničeno vreme zadržavanja u muzeju i možete se vraćati do eksponata i više puta. Svakako divno provedeno vreme.




24. Dvorac Šenbrun

Čitav jedan dan u Beču odvajamo za najviše turistima pretpano mesto u Beču, dvorac Šenbrun. Do dvorca veoma lako dolazimo metroom i kratkim pešačenjem stižemo do ulaza. Do dvorca se može doći metro linijom U4 do stanice Schönbrunn.

Šenbrun palata je bila letnjikovac Habzburgovaca. Danas je jedan od najvažnijih kulturnih spomenika u Austriji. Naziv Šenbrun (Schönbrunn) u prevodu znači „lepi bunar“, po bunarima vode koji su se tu nalazili, a iz kojih su se snabdevale palate u Beču. Kada je građen, želja vladara je bila da se po svaku cenu nadmaši sjaj i raskoš Versaja. Gradnju je započeo car Leopold I, a slavu je stekao za vreme Marije Terezije i Franje Josipa, koji se tamo i rodio pa kasnije i venčao sa princezom Sisi. U vreme kada je Šenbrun građen, trebalo je da posluži samo kao dvorac za poslugu, dok bi se za carsku porodicu izgradio glamurozniji dvorac na uzvišenju (gde se nalazi danas Glorieta). Međutim, kada je gradnja Šenbruna završena i kada je počela gradnja dvorca za visoku klasu, ustanovljeno je da u državnoj kasi nema dovoljno novca, pa je carska porodica morala da se zadovolji „samo“ Šenbrunom. Palata je izgrađena 1696. godine, nakon 20 godina radova na njoj.

UNESCO je uvrstio Šenbrunsku palatu na listu svetske baštine. U njemu je odsedao Napoleon Bonaparta, a najduže ga je koristio car Franc Josif, koji je tu i umro 1916. godine. Tokom XX veka su ovde održani istorijski važni događaji, poput sastanka Džona Kenedija i Nikite Hrusčova. Upravo ovde, na novogodišnjem balu, su se upoznali srpski knez Mihailo Obrenović i ugarska grofica Julija Hunjadi.

Obilazak carskih prostorija je svojevrstan doživljaj, a da bi se obišao dvorac i kompletna bašta, trebalo bi ceo dan ovde provesti, možda i nekoliko dana. Većinom su sobe u rokoko stilu, a zidovi i tavanice su prekriveni ornamentima. Najimpresivnije su prostorije koje su pripadale Mariji Tereziji, Dvorana ogledala u kojoj je nastupao šestogodišnji Mocart, sale za prijem, galerije i balske dvorane. Videli smo prostorije prelepe carice Sisi, mesto na kom su se igrala njena deca, krevet u kom je car Franc Jozef dočekao kraj života i još mnogo toga. U unutrašnjosti palate je zabranjeno fotografisanje, ali se mogu kupiti razglednice u suvenirnici na izlazu.



Iza palate Šenbrun se nalazi velika bašta sa zasadima cveća, ružičnjaci i redovi statua koji imitiraju antičke skulpture otkrivene na jugu Evrope. Park je prepun pripitomljenih veverica koje slobodno šetaju i jedu vam iz ruke. Na kraju bašte se nalazi jezero sa velikom mermernom kompozicijom, Neptunovom fontanom. Neptunova fontana potiče iz perioda 1776-1780. godine. Iza Neptunove fontane se nalazi plato sa koga se može fotografisati cela cvetna bašta sa palatom (zimi zatvoreno).

U vrtovima Šenbruna nalazi se i lavirint, a za Dečji muzej je prilagođeno posebno krilo palate. Ulaznica u lavirint omogućava i pristup jednom broju ostalih zagonetki na otvorenom, uključujući matematičke igre, iskrivljena ogledala i seriju fontana. U sklopu kompleksa se može obići i Muzej kočija. U okviru ogromnog kompleksa, važno mesto zauzimaju i Kuća palmi, Staklena bašta, Japanski vrt, kao i najstariji zolološki vrt u Evropi, Tiergarten.

Početni svodovi planiranog glamuroznijeg zamka, o kome je prethodno bilo reči, pretvoreni su u kafe "Glorieta", koji se nalazi na uzvišenju i čiji je položaj trebalo svakome da stavi do znanja ko je iznad koga. Sagrađena je u XVII veku. Glorieta pruža prelep pogled na palatu i na Beč, pod uslovom da nije maglovit dan. Kako god, uživaćete. Odlazak do Glorijete je lepa šetnja, kao i idealna mogućnost za panoramsko posmatranje grada, kaficu na visini ili prosto samo sedenje na travi i sumiranje otisaka obilaska ovog prelepog dvorskog kompleksa.




25. Najstariji ZOO vrt Evrope

U sklopu Šenbruna nalazi se i najstariji Zoološki vrt Evrope, završen 1752. godine. Zoološki vrt postoji još od 1569. godine, u nekom svom obliku, ali naveden datum je datum svečanog otvaranja ZOO vrta kakav postoji i dan danas. Značajan je zato što je ovde 1906. godine rođen prvi slon začet u zoološkom vrtu, a 2007. godine je rođena prva svetska panda začeta u ZOO-u.

U ZOO vrtu se mogu videti pingvini, flamingosi, pande, itd. Posebnu atrakciju predstavlja hranjenje životinja, čije vreme je za svaku grupu životinja jasno napisano na tablama. Pored staništa svake životinje stoji natpis sa informacijama o prosečnoj visini, težini, godinama života, načinu ishrane, da li je životinja ugrožena ili ne, da li je zaštićena zakonom.

Sadrži i botaničku baštu sa retkim i egzotičnim biljkama, u kojoj se stiče utisak kao da ste u kišnoj šumi. Neki parovi po venčanju poklanjaju klupe ZOO-u, na kojima zlatnim slovima pišu dva imena i datum venčanja. Park je ogroman i u njemu se može provesti čitav dan.




Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Bečki božićni vašari: Mojih top 12 bajkovitih mesta

Mojih top 5 specijaliteta koje morate probati u Beču

Laxenburg: Predlog za izlet u okolini Beča

Seegrotte: Najveće podzemno jezero u Evropi


Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter


Autor teksta i fotografija: Bojana J.




Ukoliko Vam se svideo ovaj blog i želite da prvi dobijete najnovije informacije sa bloga, prijavite se na newsletter.


Prijavom na newsletter prihvatate politiku privatnosti.



Seegrotte: Najveće podzemno jezero u Evropi

Ukoliko želite da upoznate okolinu Beča, uputite se ka oblasti Mödling, koja je bogata veoma neobičnim atrakcijama. O mnogim mestima u okolini Beča smo imali priliku da saznamo isključivo od naših ljudi koji žive godinama u Beču i kojima su ovo mesta na koja odlaze na vikend izlete. Jedna od najneobičnijih lokacija koju smo posetili je jedan neobični rudnik ili možda jezero, procenićete sami.


Mojih top 5 specijaliteta koje morate probati u Beču

Beč je pravo obilje mešavina raznih kultura, kuhinja i specijaliteta. Poseta Beču nije potpuna ako se ne probaju čuvene bečke kobasice sa sirom - Kasekreiner, koje se prodaju na svakom koraku i predstavljaju njihov specijalitet. Obavezno probajte bečku šniclu ili slatkasta svinjska rebra. Za dezert se počastite Saher tortom ili sladoled knedlama. A gde sve to možete probati, pročitajte u nastavku...


Bečki božićni vašari: Mojih top 12 bajkovitih mesta

Praznici u Beču ... nešto što se rečima ne može opisati ... istovremeno romantični i carski! Svake godine, sredinom novembra, u Beču se postavlja praznična rasveta, a na većini trgova se postavljaju drvene kućice, u kojima se prodaju božićni ukrasi, suveniri, poslastice, kao i punč i kuvano vino, koji su glavni sastavni deo božićnih vašara u Beču. Poznato je da je Božić u Beču bajkovit.


Laxenburg: Predlog za izlet u okolini Beča

Ako posetite Beč i imate nekoliko slobodnih dana, jedan svakako posvetite mestu Laxenburg. Mesto je zaista posebno, i samo jedno u nizu mesta u okolini Beča u kojima možete napraviti zanimljiv izlet. Laxenburg se nalazi u pokrajini Mödling, na oko 35 km od Beča. Mesto je poznato po dvorcu Laxenburg, koji je pored Šenbruna bio najvažniji letnjikovac Habzburgovaca.