Ohrid: Šta videti i iskusiti u biseru ohridskog jezera

Ne znam odakle bih počela priču o božanstvenom Ohridu - "biseru Severne Makedonije"... Mislim da ga najbolje mogu opisati tako što ću pričati o njegovoj duši, koja se krije u iskustvima, emocijama, mestima, mirisima, susretima, ukusima, zvukovima i bojama. Duši protkanoj najfinijim nitima platna koje "Biljana beleše" na "ohridskite izvori", sjajem čuvenih ohridskih bisera i srčanošću njegovih stanovnika. Koliko je ovo mesto posebno govore i reči koje je o Ohridskom jezeru napisao Ivo Andrić: “Možete u njemu, kao u kakvom krivom ogledalu da vidite svoje lice, vlažno i nasmejano. A nad vama će stalno biti sjajno Sunce kao neka ogromna zvezda. Sve ovo traje kratko, kao svaka ljubav, ali se vraća bezbroj puta”. Kažu da Ohrid objedinjuje sva iskustva koja možete doživeti u Severnoj Makedoniji - priroda, kultura, duhovnost, istorija i tradicija, uklopljeni kao jedinstveno turističko iskustvo.

Retko gde sam se osećala toliko dobrodošlo kao na ovom putovanju. U Severnoj Makedoniji je uvek tako - ovde ljudi imaju neku posebnu energiju, koja tera srce da zatreperi, a suze od emocija zaiskre u oku. Otvoreni, gostoprimljivi, pričljivi, ljubazni, predusretljivi, nasmejani, talentovani. Upravo takav Ohrid ću opisati u ovom tekstu. Ohrid, kome kada sam prilazila me je podsetio na more i oživeo onu jedinstvenu mediteransku atmosferu u sred zime. Ovaj predivni grad definitivno morate sami osetiti da biste se uverili u redove koje ćete pročitati u ovom tekstu.

Da biste tu jedinstvenu ohridsku dušu osetili na najbolji način, provešću vas kroz meni najlepša iskustva koja sam ovde doživela. Naći ćete preporuku za smeštaj koji čuva tu dušu Ohrida u kome možete odsesti, predloge atrakcija i iskustava koja ne smete propustiti i koja će zauvek imati neko posebno mesto u vašim uspomenama, kao i tradicionalne hrane u Ohridu, koja će svojim ukusima i mirisima zaokružiti ovu priču. Pa da počnemo...

1. Šetnja kroz vreme ohridskom kaldrmom

Grad na litici - "vo hrid" - savršeno sačuvano parče istorije, kulturna istorija Severne Makedonije u minijaturi ili "makedonsko parče raja". Najstarije ljudsko naselje u Evropi, koje potiče iz 2. veka. Nekada je bio poznat pod nazivom Lihindos - "grad svetlosti". U 9. veku je bio središte širenja hrišćanstva i ćiriličnog pisma među Slovenima, kada je na svom duhovnom putu ovde boravio apostol Pavle. Poznat je po učenicima Sv. Ćirila i Metodija - Sv. Naumu, prvom slovenskom monahu, i Sv. Klimentu, prvom slovenskom episkopu. Upravo oni će vas pozdraviti na ulasku u grad. Nije ni čudo što se na UNESCO listi nalazi još od 1980. godine. Međutim, zanimljivo je da je UNESCO zaštitio istovremeno i kulturno i prirodno nasleđe - zbog kulturnog značaja i izuzetne prirodne lepote. Njegova starinska lepota je uticala da ga smatram jednim od najlepših mesta koje sam ikada posetila, a kažu da je takav status imalo i u ex-Jugoslaviji.

Ohridsko jezero - “makedonsko slatkovodno more”, na čijim se obalama grad nalazi, važi za jedno od najvećih i najdubljih prirodnih jezera u Evropi (289 m). Smatra se najstarijim jezerom starog kontinenta. Magazin "Wanderlust" ga je nazvao jednim od najlepših na svetu. Svakako, ne bez ogromnog razloga! Često se naziva i "evropskim Galapagosom" i „muzejem živih fosila", zbog velikog broja vrsta koje su pronađene samo ovde i nigde više u svetu. UNESCO navodi da predstavlja jezero sa najvećim biodiverzitetom na svetu, srazmerno veličini.

Šetala sam uskim kaldrmisanim ulicama i razgledala stare orijentalne kuće (neke čak iz 7. veka), između kojih su se smestili biseri sakralne arhitekture ovih krajeva. Ono što mi se posebno dopada je što do gotovo svih atrakcija u gradu možete doći peške. Postoji li lepši način za upoznavanje sa najznačajnijim obrisima srednjovekovne vizantijske i umetnosti antičkog doba, ali i sa načinom života i stilovima gradnje?! Posebno je upečatljiva kuća porodice Robev iz 19. veka, pretvorena u nacionalni muzej, jedinstven primer arhitekture ovih prostora, sa originalnom odećom, pokućstvom i umetničkim delima koje možete razgledati ako je posetite.

Da li ste znali da Ohrid nazivaju "Jerusalimom Balkana"? Znate li zašto? Dovoljna je činjenica da se na teritoriji starog grada nekada nalazilo čak 365 crkava - po jedna za svaki dan u godini, a na celoj teritoriji Ohrida preko 1.000 crkava i manastira. Danas je najznačajnija crkva Sv. Sofije iz 11. veka, koja se nalazi u srcu starog grada, okružena restoranima iz kojih je možete posmatrati. Kažu da je to najakustičnija pravoslavna crkva u Severnoj Makedoniji, a možda i na Balkanu. Poznata je po vrednim freskama, smatra se jednim od najvrednijih spomenika ove zemlje, a tokom Turaka je bila pretvorena u džamiju. Iza crkve Sv. Sofije počinje neobično šetalište na vodi, koje vodi do sela Kaneo. Poznato je mesto za fotografisanje.

Na samom ulazu u stari grad se nalazi crkva Sv. Nikola Bolnički, u kojoj su u doba kuge putnici boravili 40 dana u karantinu, da je ne bi uneli u grad. Možete posetiti i jednu od najlepših i najstarijih crkava u Ohridu, posvećenu Bogorodici Privlepti, u kojoj su u jednom periodu čuvane mošti Sv. Klimenta, i u čijem dvorištu se možete osvežiti izvorskom vodom, ali i posetiti Galeriju ikona. Tu nije kraj. Kroz ceo stari grad se, kao ohridski biseri, nižu arhitektonski dragulji vredni pažnje. Nemojte pratiti mapu. Poenta je izgubiti se u uskim uličicama i pronaći neki kutak za koji niste ni znali da postoji.

Orjentalni duh kojim je grad prožet najviše se oseća dok šetate starim bazarom, koji krasi oko 1.000 godina star platan. Sa jezera dolazi svežina, pa imate utisak kao da šetate centrom nekog primorskog grada. Duž šetališta, u prizemlju starih kuća su smeštene starinske poslastičarnice, sladoledžinice, restorančići i prodavnice. Nanizane jedne do drugih. Uvek je puno ljudi i izuzetno živo. Svratite u neku poslastičarnicu, kupite suvenire, domaći ratluk ili preukusan strumički kikiriki koji se peče na licu mesta.

Da se vratim starom ohridskom platanu... Prema legendi, zasadio ga je Sv. Kliment Ohridski, pre 11 vekova. Još u tom periodu, pa sve do danas, predstavlja mesto za sastajanje. Tu je bila prva gradska česma. Priča se da su u njegovom stablu bile tri "institucije": prodavnica, kafana i berbernica. Bio je mesto sastanaka, ali i rastanaka. Koliko li je samo suza upio - i radosnica, ali i onih drugih!? Koliko li krije emocija i neizrečenih reči?! Možemo samo da zamišljamo, jer njegove tajne nikada nećemo saznati.

U centru grada se plaća parking i parkiranje je zonsko. Parking je 20 ili 30 denara po satu (u zavisnosti od zone), naplaćuje se od 7:30-24h, a s obzirom na to da ne možete platiti putem SMS-a, postoji dežuran redar kod koga ćete kupiti parking kartu. U startu plaćate koliko želite sati, a ako zakasnite, samo ćete platiti preostali iznos kada dođete. Sam stari grad možete peške obići za 3h, ako ne pravite pauze. Ako dolazite sa decom, kolicima se može proći, ali je svuda kaldrma, pa računajte na truckanje. Ako zatreba menjačnica, nekoliko ćete naći na bazaru. Trenutno je kurs 60 denara za 1€. Na mnogim mestima možete platiti u evrima, a po negde čak i u dinarima.

2. Buđenje s pogledom na Ohridsko jezero

Prirodni ambijent, pogled na Ohridsko jezero, topao doručak i higijena, sasvim su dovoljni razlozi za boravak na ovom mestu. Međutim, ono što zauvek ostaje urezano u sećanje jesu ljudi. Srdačni, uslužni, predusretljivi a nenametljivi, iskreno gostoprimljivi i posvećeni tome da se osetite posebnim. To je ono što se ne zaboravlja.

Sve je počelo od gospodina koga zna ceo Ohrid, a i šire - Klime Četkara. On je od sina prvog četkara u gradu, prodavca čestitki, plastike, lala i autodelova, sportiste i muzičara, postao neko ko čini dušu Ohrida. On je vrhunski ugostitelj, pravi domaćin, ali i trgovac violinama i klavirima - kažu najbolji u ex-Jugoslaviji. Ugostiteljstvom je počeo da se bavi slučajno, kada je za jedan posao dobio u kompenzaciju auto-delove za peglicu. Otvorio je prodavnicu autodelova, koju je kasnije zamenio za vilu „Bisera“, koju je nazvao po svojoj ćerki, i koja je i danas u vlasništvu porodice. Njegova parola je: "Što se više daje, više se i dobija." Vodilja mu je bila i kada je bio siromašan, ali i dan danas. Kažu, dešavalo se da u svom restoranu časti sve goste koji se zateknu unutra. Danas ovom ugostiteljskom imperijom upravlja njegov sin, koji je inače i jedan od najuspešnijih makedonskih planinara, a po ugostiteljskim kvalitetima je adekvatan očev naslednik.

Nekada, Vila Bisera je bila mesto gde je porodica Klime Četkara provodila vikende. Vino, sveža riba, zvuci gitare i pesma. Bisera i Filip, današnji vlasnici, bili su deca koja su se, kako samo deca umeju, iskreno zaljubila u ovo mesto. Iako je od tada prošlo 20 godina, ovo mesto i dalje živi sa tom emocijom, koja se oseti čim kročite unutra. Bisera je dizajnirala svaku sobu, tako da ne postoje dve iste u vili.

Imala sam zadovoljstvo da tokom odmora u Ohridu boravim upravo u vili "Bisera", koja se nalazi 7 km od centra Ohrida, na uzvišenju, okružena zelenilom, na pet minuta od plaže Lagadin. Samim tim, ovaj smeštaj je idealan je ako u Ohrid dolazite tokom leta zbog kupanja. Međutim, kada je lepo vreme su na raspolaganju i dva bazena, sa neverovatnim pogledom na jezero, od kojih jedan ima i deo za decu. Pogled sa bazena na jezero je neverovatan, posebno u vreme zalaska sunca. Stvoreno za odmor i uživanje. U sklopu vile se nalazi parking. Higijena je besprekorna - svaki dan se čisti soba, posprema i menjaju se peškiri. Iako je zima, sve prostorije su izuzetno tople.

Sobe su elegantne, romantične, prostrane, sa velikim kupatilom i sa neverovatnim pogledom na Ohridsko jezero. Zalasci sunca su božanstveni! Kao njihovi gosti imate privilegiju da ih posmatrate sa terase svoje sobe. Neverovatan je osećaj gledati sa terase sobe kako se sve nijanse roze, narandžaste i plave prelivaju po jezeru, a oko vas snežni planinski vrhovi. Nešto što morate doživeti! Mada ni svitanja ne zaostaju. Svako jutro je u različitim bojama, koje je nebo odabralo za taj dan.

Večeri smo provodili uz kamin i topao čaj u baru koji odiše toplinom i elegancijom, a jutrom nas je čekao topao doručak sa pogledom na jezero, u kome smo uživali uz partiju šaha. Doručak birate sa menija, na kome ima klasične ponude (jaja, viršle), ali i modernijih alternativa (kao, na primer, sendvič sa avokadom). Uz hranu imate i piće - čaj, kafa, sok. Kada prikupite dovoljno energije na početku dana, možete da krenete u istraživanje ovog predivnog grada.

Ako i vi želite da budete gosti vile "Bisera", smeštaj možete rezervisati putem njihovog sajta. Direktnim kontaktom ćete dobiti najbolje uslove. Oni vam mogu pomoći i oko organizacije ishrane, krstarenja i drugih izleta u Ohridu i okolini.

3. Žubor "Biljaninih izvora" na kojima "platno beleše"

Sigurno znate pesmu "Biljana platno beleše", pesmu o najopevanijem simbolu Ohrida. Najpoznatija je makedonska starogradska pesma i nezvanična "himna" Ohrida. Zbog pesme, ime Biljana je jedno od najčešćih na ovim prostorima, slično kao Kliment, kada su u pitanju muška imena. Ovo je naziv i popularnog ohridskog izletišta, sa uređenim stazama za šetnju i neverovatnom prirodom. Zapravo, Biljanini izvori su samo preliv vode iz bazena, koji stvara male slapove. Sve okolo su tvorevine prirode - jezera, potoci, izvori, koje su turistički uklopljene u celinu, zajedno sa skulpturom Biljane u narodnoj nošnji, sa belim platnom u ruci.

Mesta jedinstvene lepote obično prate i legende, pa tako ni ovo nije izuzetak. Naime, ovo su izvori na kojima je Biljana prala veš ("belela platno") sa svojim drugaricama. Tada se nesrećno zaljubila u vođu karavana, koji je kod izvora točio vodu za nastavak puta. Još jedna legenda kaže da je u zamku iznad jezera živela vila Ezerka, koja je čuvala jezero i ometala ribare. Kažu da je vraćala ribu u vodu i izvrtala ribarske čamce. Jednog dana je otela Biljanu, unuku deda Čuna. Biljana je plakala celu noć, a od njenih suza su nastali izvori. Deda Čun je napravio čamac koji vila nije mogla da prevrne i tako je spasio unuku. Veliki čamac, jedinstvene forme u svetu, nazvan je „deda Čun“.

Preporučujem da ovo mesto obiđete tokom dana i svratite na ručak u restoran "Biljanini izvori", koji se nalazi u predivnom prirodnom okruženju. Ambijent je opuštajuć, u zagrljaju platana i svežine izvora hladne vode. Videćete da je vlasnik ljubitelj starina i muzičkih instrumenata, jer je kompletan prostor ukrašen ovim elementima. Unutra je kao u nekom muzeju starina, sa ekskluzivnim eksponatima. Hrana je preukusna, porcije ogromne, a cene pristojne.

Šta smo probali?

Ručak smo počeli preukusnom telećom čorbom, uz koju obavezno dobijete makalo i ljute papričice. Ako želite da probate neko lokalno predjelo, preporučujem ovčiji sir "na tavče" (kockice sira sa paradajzom i začinima, zapečene u zemljanoj posudi). Nemojte propustiti da probate vrhunsku šarsku pljeskavicu, a ako ste ljubitelj ribe, probajte pastrmku. Nakon jela, ako ostane mesta, obavezno naručite Ohridsku tortu, lokalni specijalitet.

Kad je lepo vreme, obavezno rezervišite mesto. Leti imaju veliku baštu i muziku uživo. Kompletan ručak za troje izađe oko 30€.

Ispred restorana se nalazi maketa ribarskog jedrenjaka. Jedrenjak je 1935. godine stigao iz Crne Gore, a bio je namenjen za istraživanje jezera. Krstario je 25 godina, a onda je zbog skupog održavanja izvađen iz jezera i godinama propadao. Obnovljen je, a danas ovaj 11 m dugačak jedrenjak predstvalja najveći takav model u Severnoj Makedoniji koji se nalazi izvan vode. Možda je to baš deda Čunov čamac?! Ko zna!? Ostaje nam samo da kroz ukuse, mirise, stare priče, fotografije i emocije probamo da oživimo neke stare ohridske legende.

4. Upijanje jutarnjeg sunca iznad simbola Ohrida

Crkva Sv. Jovana Bogoslova je verovatno najpoznatiji simbol Ohrida. Predstavlja jedno od najviše fotografisanih mesta u čitavoj Severnoj Makedoniji i jednu od najviše fotografisana crkava u celom svetu. Da biste do nje došli, moraćete da pešačite, jer kolima nije dostupna. Možete izabrati put od crkve Sv. Sofije ili put koji vodi od tvrđave. U svakom slučaju, trebaće vam 20ak minuta kroz stari grad.

Mala arhaična crkva, izgrađena na steni, nalazi se u ribarskom selu Kaneo. Gleda ka jezeru, a okružena je planinama. Veruje se da je nastala u 13. veku. Lokacija na kojoj je smeštena je vrlo slikovita i savršeno se uklapa sa vizantijsko-jermenskim izgledom crkvice. Unutra se krije renesansni živopis koji su radili najbolji zografi tog vremena, pa obavezno pogledajte ikone i freske ako uspete da uđete unutra. U vreme naše posete je bila zatvorena.

Pogled na crkvu sa staze kojom se do nje dolazi je impresivan! Prošetajte i oko crkve, možete sesti na klupu da se odmorite i uživate u mediteranskim biljkama koje je okružuju. Nemojte propustiti da se sa staze popnete stepenicama do vidikovca. Odavde se pruža fascinantan pogled na jezero, sa crkvom kao glavnim ukrasom, najčešćim motivom razglednica iz Ohrida. Osećaj je kao da ste na moru - jezero svetluca pod suncem, oko vas čempresi i miris borovine.

Preporučujem da dođete u vreme zalaska sunca. Prizor koji ćete videti ćete pamtiti celog života! Svetla na staroj crkvici, a iza nje nežno roze jezero, sa plavim nijansama, u koje uranja "večno" makedonsko sunce i sprema se za novi dan. Ako ste više jutarnji tip, dođite što ranije ujutru. Sedite na zidić na vidikovcu, posmatrajte jezero koje svetluca pod "večnim" makedonskim suncem i upijajte svaki zrak sunca, koji će dati energiju za nastavak dana.

5. Tragovi prvog slovenskog univerziteta

Ako u Ohridu želite da posetite mesto na kome je nastala i počela da se širi slovenska kultura i duhovnost, krenite utabanom stazom koja od crkve Sv. Jovan Kaneo vodi uzbrdo, kroz borovu šumu. Usput ćete se osećati kao da šetate šumama na obali mora. Tirkizno jezero koje proviruje kroz krošnje, miris borovine koji oporavlja pluća, stazica kojom gazite dok su pod nogama kamenčići i borove iglice. Staza je lagana, samo vas nekih 50m pred Plaošnik čeka mali uspon. Sa desne strane ćete videti veliki kompleks. To je znak da ste na pravom mestu.

Između Samuilove tvrđave i crkve Sv. Jovan Kaneo nalazi se čitav arheološki kompleks na Plaošniku - "ravnom mestu na brdu", koji se smatra najvažnijim arheološkim lokalitetom Severne Makedonije. Najupečatljivija je crkva Sv. Klimenta i Pantelejmona. Crkva koju danas vidite je zapravo izgrađena na osnovama manastira iz 893. godine, koji je sagradio Sv. Kliment kada je došao u Ohrid. Iz dvorišta manastira se pruža fascinantan pogled ka Ohridskom jezeru.

Kasnije su je koristili Sv. Kliment i Sv. Naum, kao mesto za održavanje liturgija i učenje ćiriličnog pisma (ćirilica je, inače, i nastala u Ohridu). Ova škola je bila poznata kao Ohridska književna škola i mesto širenja hrišćanstva i slovenske kulture. Vremenom je iz nje nastao i Prvi slovenski univerzitet, kojim se Ohrid ponosi. Ovde je formirano i sedište ohridske arhiepiskopije. Kažu da je Mihailo Pupin, čiji roditelji potiču iz ovih krajeva, poklonio zvonik crkvi, koji ćete videti da se po stilu razlikuje od ostatka građevine. Imala je sličnu sudbinu kao i većina crkava u gradu - tokom Turaka je bila pretvorena u džamiju. U crkvi se danas čuva najveći deo moštiju Sv. Klimenta. Unutra je tamna, ali tako sveta i sa posebnom energijom.

Koje god smo mesto posetili u Ohridu, pamtimo ga po nekom zanimljivom događaju i ljudima. Događaj sa ovog mesta je bio krajnje neobičan. Zadesili smo se na rođendanu sveštenika, pa smo bili počašćeni vrhunskom tortom. Unutar crkve se nalazi suvenirnica sa lepim izborom suvenira, a tu možete kupiti i sveće. Fotografisanje unutrašnjosti je zabranjeno.

Ako želite da posetite kompleks, u sezoni ćete ulaz platiti 2€. Trenutno se ulaz ne plaća, kao i na većini lokaliteta. Zimi je sezona u Ohridu neaktivna, pa ćete jeftinije i proći, jer se ulaz u većini slučajeva ne naplaćuje.

6. Veče u autentičnom balkanskom restoranu sa dušom

Poseta ohridskim restoranima je iskustvo za sebe, kakvo ne možete ponoviti ni na jednom drugom mestu u svetu. Najjednostavnije se može opisati kao vrhunska hrana, jedinstvena atmosfera, neverovatno gostoprimstvo i muzika za kompletan ugođaj.

Ako tražite mesto gde ćete dobro jesti i boemski uživati u starinskom ambijentu, nemojte propustiti da posetite restoran "Belvedere". Bio je jedan od prvih restorana u gradu, a i dan danas je očuvao imidž autentičnog balkanskog restorana sa dušom. Preukusni obroci okrepljuju telo, a makedonske starogradske pesme greju dušu. Nalazi se nedaleko od luke i na korak od starog grada. Zimi ćete provesti prijatne trenutke u starinskom ambijentu, okruženi najfinijim violinama, dok leti možete ručati s pogledom na jezero i uz lagani povetarac. Leti imaju baštu, u kojoj svako veče možete slušati starogradsku muziku uživo. Trenutno je muzika samo vikendom, posle 19h. Ako dolazite sa decom, imajte u vidu da se preko puta bašte nalazi veliko gradsko igralište za decu. Hrana je preukusna, velike porcije, a cene pristojne. Imate osećaj kao da se nalazite u galeriji antikviteta.

Šta smo probali?

Kao predjelo, probajte Ohridsku sofru - đomleze (najsličnije piti od palačinaka - preukusno), pršuta, ajvar, masline, vrhunski sirevi, makalo. Makalo je makedonski puter, koji se pravi od belog luka i sirćeta. Služi se i uz čorbu, sa ljutim papričicama i prepečenim hlebom. Kažu da ne može svako da ga napravi i da je potrebno dosta iskustva da se ulupa tako da se ne prosipa kada se tegla okrene naopačke. Uz to probajte plavi patlidžan na ohridski način (pohovani kolutovi patlidžana, sa paradajzom i belim lukom) ili grilovane tikvice. Teleća čorba je takođe odlična. Ako volite ribu, probajte ohridsku pastrmku, specijalitet ovog grada. Ako ste ljubitelj roštilja, ovde morate jesti šarsku pljeskavicu (pljeskavica sa puno kačkavalja). Ukusniju nikada nisam probala!

Trenutno (zimska sezona) nema gužve, ali tokom leta se ovde traži mesto više, pa obavezno rezervišite unapred. Cene su u Ohridu niže nego u Srbiji. Čorba, predjelo, glavno jelo i piće za troje je izašlo oko 30€.

7. Neponovljivi i večni sjaj ohridskih bisera

Ohrid je grad bisera, pa je to i najbolji poklon kojim možete obradovati nekoga vama dragog ili sebe. Zašto da ne!? Među brojnim ženama je ovo omiljeni komad nakita. Ni svetski poznate ličnosti nisu mogle da odole njihovom sjaju i lepoti, pa su se tako ohridski biseri našli među nakitom britanske kraljice Elizabete II. Ne samo da je lokalni raritet, već je i svetski poznat!

Iako se naziva biserom, zanimljivo je da ohridski biser ne nastaje iz školjke, već od krljušti ribe plašice, koja živi samo u čistoj vodi Ohridskog jezera, jednog od najčistijih jezera na svetu. Kako onda nastaje oblik koji je nama poznat? Naime, tanki listići krljušti plašice se slažu i spajaju jedan s drugim. Potom se konzerviraju, sve dok se ne formiraju mali jajasti biseri. Potom se biseri koriste za pravljenja ogrlica, minđuša, broševa. Kažu da ohridski biser traje večno.

Obavezno svratite do radionice i prodavnice ohridskih bisera porodica Talevi i Filevi. Jedino ove porodice imaju "recept" za pravljenje originalnih ohridskih bisera, koji se vešto čuva i prenosi s kolena na koleno već generacijama, ali samo po muškoj liniji, kako se tajna ne bi proširila u drugu porodicu, udajom ćerki. Zapravo tajna je u receptu za proizvodnju emulzije za premazivanje. Jedino što je poznato je da je 1924. godine recept doneo jedan ruski vojnik koji je boravio u Ohridu. Emulzija je na prirodnoj bazi i pravi se od srebra koje se dobija sa krljušti plašice, koja živi samo u Ohridskom jezeru i nigde više u svetu. Porodica Talevi je ponosna na činjenicu da su baš oni pravili bisernu ogrlicu za kraljicu Elizabetu II. Porodica Filevi ima takođe značajno mesto u očuvanju ovog jedinstvenog lokalnog zanata, sa tradicijom koja počinje još 1928. godine.

Iako ćete "ohridske bisere" videti svuda po gradu, i po niskim cenama za ovakav raritet, imajte u vidu da su samo u ovi originali. Pitate se, verovatno, kako prepoznati original? Kažu da to nije baš lako, ali obratite pažnju na težinu. Originalni biseri su teži od kopija. Takođe, možete tražiti da pogledate sertifikat sa kodovima i trgovačkom markom, koje originali moraju imati.

S obzirom na to da je zimska sezona, radionice originalnih bisera nisu otvorene svaki dan. Jedina koju sam pronašla da je radila je bila radionica porodice Filevi, koja se nalazi u ulici paralelno sa lukom, nedaleko od picerije Leonardo. Da biste stekli utisak o cenama, manje minđuše, sa jednim biserom i malo srebra koštaju između 30-40€. Imaju uvek i neke akcije, tako da minđuše možete kupiti i za 20€. Inače, u Ohridu se jedu i vrhunske pice, pa ako želite da ih probate, svratite u piceriju "Leonardo" i probajte picu "Roma". Nalazi se par metara od radionice porodice Filevi. Što se tiče cena, večera za troje izađe manje od 20€.

8. Degustacija vrhunskih makedonskih vina

Makedonska vina se smatraju jednim od najboljih u svetu, između ostalog, i zbog velike osunčanosti, plodnog tla i jedinstvene kombinacije mediteranske i kontinentalne klime. Tokom vladavine Filipa II i Aleksandra Velikog, članovi makedonske kraljevske dinastije su bili poznati kao veliki ljubitelji vina. Ta tradicija je nastavljena i tokom Rimskog carstva, kada je Makedonija bila jedna od najvažnijih regija. Kada se širilo hrišćanstvo na ovim prostorima, pravoslavne crkve su vinu dale poseban značaj i uključile ga u svoje verske obrede. Niz je razloga zašto bih preporučila da nekoliko sati u Ohridu odvojite za uživanje u svakoj kapi ovog pića i jedinstvenom prirodnom ambijentu.

Mi smo se baš na dan Sv. Trifuna uputili ka selu Openica, koje se nalazi 10ak km od Ohrida (do tamo vam treba 20ak minuta vožnje), a nalazi se u netaknutoj prirodi. Imali smo priliku da degustiramo manastirska vina u jedinstvenom ambijentu i uz zanimljiva iskustva. Naime, sva vina koja ovde možete probati proizvodi sveštenik iz manastira Sv. Kuzmana i Damjana, koji se nalazi u brdu, preko puta vinarije. Na mestu gde se danas proizvodi vino, sveštenici su čuvali koze, da bi kasnije došli na ideju da udruže svoj poizvod sa privatnim kapitalom. Tako danas privatni vlasnici obezbeđuju prostor za degustaciju i restoran, dok manastir proizvodi vino koje se ovde služi. Ideja je da ovo zauvek bude mala vinarija, koja daje prednost kvalitetu vina, neopterećena proizvodnjom velikih količina.

Vinarija "Manastir" je u poslednjim fazama sređivanja pred otvaranje, tako ne sumnjam da će ovo biti mesto koje ćete već na proleće moći da posetite, ukoliko želite da degustirate vrhunska vina od grožđa sazrelog pod "večnim" makedonskim suncem. Kompletna vinarija je urađena u kamenu, sa predmetima koji joj daju neki starinski šarm, ali na moderan način. Ovde možete probati četiri vrste crnih i četiri vrste belih vina, jedno roze vino, ali i nekoliko vrsta rakija, među kojima je najzanimljivija rakija od aronije. Ambijent je kao iz bajke - potok žubori, okolo brda, čista netaknuta priroda, leti prirodna hladovina. Kada prošetate uzbrdo do manastira, čeka vas panoramski pogled ka celom kompleksu. Uđite i u crkvu, malu ali izuzetno lepu. A sam doček! Samo ću reći - kakvi ljudi, kakva srdačnost, kakva emocija!

Pored same degustacije, ono što mi je bilo zanimljivo su jedinstvene ture koje su u pripremi. Ovde ćete od proleća moći da provedete ceo dan. Najpre će vas kombi odvesti do nekog od susednih sela, iz koga ćete preko brda ići u planinsku šetnju. Kada se umorite i ogladnite, čeka vas tradicionalna zakuska u vidu domaćih sireva i pršute, a onda i degustacija manastirskih vina i rakije kod šanka sa bačvama. Da ne biste brinuli koliko vina ćete popiti, postojaće organizovan kombi prevoz do mesta gde ste smešteni. Moći ćete doći ovde i na porodičan ručak, jer je u pripremi restoran sa jelima sa roštilja, iz furune i ispod sača, koji će biti okružen malim vinogradom, a za decu je u planu da se napravi igralište. Cene degustacija se kreću od 15€ pa na više, u zavisnosti od toga šta je sve uključeno. Detalje o turama i cenama možete pročitati na sajtu vinarije, gde ćete naći i kontakte za rezervacije.

Iako mesto nije zvanično počelo sa radom, grupe stranaca su prepoznale potencijal, tako da je već organizovano nekoliko grupnih poseta za turiste iz sveta.

9. Slatko od smokava u podnožju tvrđave

Tvrđava se nadvija nad gradom i vidi sa gotovo svake tačke na obali. Naziv je dobila po caru Samuilu, koji je u 10. veku iz Ohrida vladao Prvim bugarskim carstvom. Predstavlja najbolje sačuvanu srednjovekovnu tvrđavu u Severnoj Makedoniji. Čini pojas oko grada (oko 3 km), u kome se nalazilo sedište carstva. Velika je i moćna i danas. Kakva li je tek bila u prošlosti!? Tvrđava je otvorena za posete, ali smo probali dva puta da uđemo i oba puta je bila zatvorena u periodu pred zalazak sunca. Nisam imala priliku da vidim, ali kažu da se sa nje pruža jedan od najlepših pogleda na Ohrid.

Ispred ulaza u tvrđavu se nalazi kafić "Fort", koji ima fantastičan pogled na stari grad i obalu. U ovom kafeu me je oduševio enterijer pun starih predmeta, predivan pogled, doček i devojka posebne energije koja ovde radi i daje mestu dušu. Posebno me je obradovao doček uz domaće slatko od smokava, divnog orašastog ukusa (kažu da je tajna u tome što se slatko ne kuva, već se samo zelene male smokve prelivaju šerbetom), i hladnu vodu. Ovde možete popiti piće, zameziti i pojesti kolače - sve ovo za troje izađe oko 35€. Prodaju i razne domaće proizvode (slatko od smokve, mala tegla je 7€).

Blizu tvrđave ćete videti antički teatar iz 3. veka p.n.e. Nekada je primao čak 5.000 gledalaca. Ovde su se izvodile grčke drame, održavale rimske borbe gladijatora, ali su ovde i pogubljeni mnogi hrišćani. Danas ima, moglo bi se reći, prvobitnu funkciju, kao scena za održavanje kulturnih manifestacija. Ako se ovde zateknete tokom "Ohridskog leta" (od sredine jula do sredine avgusta), moći ćete da odgledate predstave, koncerte i druge kulturne izvedbe, a samim tim prisustvujete najvećem kulturnom događaju u Severnoj Makedoniji.

Da biste obišli ovaj deo starog grada oko tvrđave, preporučujem da se parkirate na parkingu ispred tvrđave. U sezoni se plaća, a zimi se ne naplaćuje. Zimi takođe može kolima da se uđe u kompleks tvrđave, dok je leti to moguće samo sa posebnom dozvolom.

10. Pogled na Ohrid sa vode

Iskustvo koje ne smete propustiti u Ohridu je plovidba jezerom. Grad iz ove perspektive izgleda potpuno drugačije, a tokom plovidbe ćete videti delove Ohrida koje ne biste mogli na drugi način. Mi smo u obilazak starog grada išli sa "B&F Cruise" i kapetanom Nikolom, koji nam je tokom ture pričao zanimljive lokalne priče.

Plovili smo katamaranom, koji je udoban, prostran i obezbeđen, tako da je pogodan ako idete sa decom. Vrlo je mirno i plovidba je uživanje, ali birajte vedar dan. Ako imate dete kome sve brzo dosadi, na palubi će sigurno naći čime da se zabavi.

Mi smo išli na turu oko starog grada, ali se možete sa njima dogovoriti i za drugačije varijante. Krenuli smo iz luke na Biljaninim izvorima, pa ka starom gradu. Obišli smo oko starog grada, prošli pored plaže Potpeš, sve do crkve Sv. Jovan Kaneo. Kada je plovilo zašlo iza stene na kojoj se nalazi crkva, prikazalo se Ohridsko jezero u punom sjaju. Iznad nas sunce koje počinje da zalazi i na vodi stvara rozikasti odsjaj, oko nas stene i čista priroda, a pod nama jezero smaragdne boje, vidljivo do ogromnih dubina. Kažu, ako biste ožedneli ovde, slobodno biste smeli da zahvatite vodu i da popijete koliko je čista. U povratku ćete iz daljine videti i Titovu vilu, kažu, jednu od 25 koje je imao. Obilazak Ohrida sa vode i naš kapetan su nam otkrili skrivene dragulje, legende, anegdote i lokalne priče iz Ohrida, koje nisam imala priliku nigde da pročitam.

Tura ima raznih - od kratkih, do višesatnih. Na vama je da izaberete, a domaćini će vožnju prilagoditi vašim interesovanjima. Tura oko starog grada traje oko pola sata i košta 20€ (po vožnji, ne po osobi!). Možete ploviti i sat vremena, ali onda to košta 40€. Cena se razlikuje i u zavisnosti kojim brodom idete, tako da ima i manjih brodova koji su jeftiniji. Imaju i ture koje su dalje i traju duže, pa je i viša cena. Za sve detalje oko tura i cena, pogledajte njihov sajt, gde ćete naći i kontakte za rezervaciju ture i ostale dogovore.

Ako ste u mogućnosti, dogovorite turu pred zalazak sunca, što je sada negde oko 16h, da biste uživali u najlepšim prizorima, kakve samo priroda može da priredi.

11. Tropski kolorit Zaliva kostiju

Ovaj muzej na vodi neobičnog naziva, zapravo predstavlja arheološko nalazište, u formi replike praistorijskog naselja koje je ovde postojalo nekada davno. Jedini je ovakav muzej u regionu. Čini ga niz sojenica, napravljenih od blata i trske. Koliko je ovaj materijal dobar izolator shvatite tek ako ovo mesto posetite tokom leta. Naselje sa sojenicama je bilo izgrađeno na oko 10.000 drvenih stubova, a okruženo zidinama nekadašnje rimske tvrđave. U kućama pravougaonog oblika se stanovalo, a kuće kružnog oblika su služile za sastanke poglavara i izvođenje rituala. Naziv "Zaliv kostiju" je nastao kada je na dnu jezera, pored ostataka naselja, pronađen i veliki broj kostiju životinja, uglavnom jelena.

Danas možete videti 24 kuća, u kojima se nalaze alati i predmeti koje su koristili praistorijski ljudi koji su ovde živeli (nameštaj, kopije ognjišta i krzna). Naselje je drvenim mostom bilo povezano sa kopnom, pa je ta forma sačuvana i danas. Svetlo braon kućice od trske i smaragdna voda na kojoj se nalaze stvara utisak kao da ste na nekom tropskom ostrvu.

Nalazi se u blizini sela Peštani (u selu Gradište), tako da je ovo odlična stanica ako ste kolima krenuli ka manastiru Sv. Naum. Udaljen je oko 16 km od Ohrida, na 10ak minuta vožnje od centra Ohrida. Ulaz u lokalitet se plaća 150 denara, kada se stazom spustite do kapije. Može se posetiti svakim danom osim ponedeljka, a trenutno radno vreme je od 9-15:30. Uz kupljenu ulaznicu možete posetiti i rimsku tvrđavu, koja se nalazi u sklopu kompleksa. Parking se nalazi ispred muzeja i sa njega se pruža panoramski pogled na ceo kompleks. Imajte u vidu da ne može da se plati u evrima, već isključivo u denarima ili karticom.

Inače, pomenuto selo Peštani, značajno i zbog činjenice da su narodni običaji i nošnje Peštana, inspirisali su Stevana Hristića da komponuje čuveni balet "Ohridska legenda". Kroz balet je ispričana priča o vremenu robovanja pod Turcima. Muzika i koreografija su inspirisani folklornim elementima iz ovog sela, prožetim motivima iz makedonskih narodnih pesama "Biljana platno beleše" i "Pušči me".

12. Mistični otkucaji srca Sv. Nauma

Sv. Naum je jedno od mesta koje sam želela da obiđem prilikom moje prve posete Ohridu, ali nisam imala dovoljno vremena. Nisam mogla ni da zamislim šta sam sve propustila! Neverovatna priroda, koju ne mogu rečima opisati. Morate je sami videti.

Manastir Sv. Naum iz 9. veka je zaista impozantan (iako u prošlosti mnogo puta rušen), a priroda koja ga okružuje nestvarna. U tu grandioznost ćete se najbolje uveriti ako mu priđete s jezera, čamcem, kada je lepo vreme (ovo je jedan od najpopularnijih izleta u Ohridu). Oko vas priroda i po koji paun koji želi dobrodošlicu. Nosi naziv po Sv. Naumu Ohridskom, jednom od učenika Ćirila i Metodija. Bio je učitelj i lekar, a poznat je kao začetnik moderne medicine na ovim prostorima. On je, zajedno sa Sv. Klikmentom Ohridskim, širio hrišćanstvo i pismenost na Balkanu. Zidovi crkve su oslikani freskama iz 19. veka, na kojima su prikazana sva čuda Sv. Nauma Ohridskog.

U maloj kapeli je 910. godine sahranjen Sv. Naum. Legenda kaže da u kovčegu i dalje kuca njegovo srce - ako naslonite glavu na njegov kameniti grob, čućete otkucaje. Kažu, onaj ko čuje otkucaje srca nije grešan. Pretpostavlja se da zvuk koji eventualno čujete, zapravo stvaraju talasi koji udaraju u stenu na kojoj je izgrađen manastir, čiji se zvuk prenosi, a klokot odgovara frekvenciji rada srca. Kažu da mošti Sv. Nauma mnogima pomažu u isceljenju brojnih bolesti, a posebno psihičkih, zbog čega se u narodu manastir zove i Sv. Za-um. Ulaz u crkvu se inače plaća 100 denara, ali sada van sezone nisu naplatili. Fotografisanje unutrašnjosti je zabranjeno. Iz manastirskog dvorišta se pruža lep pogled ka jezeru.

Posetite i crkvu Sv. Petke sa istoimenim lekovitim izvorom, koja se nalazi ispod manastira. Izvor se nalazi u samoj crkvi, koja potiče iz 14. veka. Kažu da je voda izuzetno lekovita, posebno za očne bolesti. Prema legendi, Sv. Naum je lečio Sv. Petku od kožne bolesti koju je imala na licu, upravo izvorskom vodom iz ove crkve. Voda je dobra za piće, pa ponesite flašicu da natočite. Ispred se nalazi suvenirnica. Možete prošetati i sprudom sa koga se ceo manastir vidi kao na dlanu.

Ovde ćete videti i jedan prirodni fenomen. Naime, oko jezera voda izgleda kao da ključa. Razlog je taj što se ovde spajaju relativno toplo Ohridsko jezero i izuzetno hladan Crni Drim. Crni Drim je neobičan i po tome što najpre uvire u Ohridsko jezero, pa onda izvire iz istog, da bi nastavio put do svog "belog" drugara sa kojim gradi Drim. Smatra se da vode Crnog Drima potiču iz Prespanskog jezera, iz koga kreće i prolazi kroz brojne šupljine u stenama. U ovo se dugo sumnjalo, a konačno je potvrđeno eksperimentom, kada je u vodeni tok za koji se smatra da gradi Crni Drim puštena boja i na taj način praćeno kako se voda kreće. Iz razloga što prolazi kroz brojne stene, izuzetno je čista.

U sklopu kompleksa ćete naći restoran, prodavnice suvenira, toalete, pa čak i plažu, tako da možete isplanirati celodnevni izlet. Sv. Naum se nalazi oko 30 km od Ohrida, na korak od granice sa Albanijom, u krajoliku iznad kog se uzdiže planina Galičica, koja je u ovo doba pod snegom. Imajte u vidu da je zato ovde hladnije nego u centru Ohrida. Najpopularniji način je dolazak brodom (vožnja traje oko 2h), ali je moguće doći i kolima. Imajte samo u vidu da je put pun krivina. Parking se plaća 50 denara za ceo dan.

13. Ručak na ostrvu u sred Crnog Drima

Kada smo već došli u Sv. Naum, iskoristili smo da, po preporuci, ručamo na jednom neobičnom mestu. Reč je o restoranu "Ostrovo", koji se, kako sam naziv kaže, nalazi na ostrvu u sred Crnog Drima. Imaju klasičan objekat, ali i nekoliko splavova sa par stolova, na samoj reci, koji su posebno interesantni. Ambijent je neverovatan, reka se presijava, svetluca, zeleni od svih biljaka koje se vide kroz savršeno čistu vodu. Sigurno je mnogo lepši doživljaj leti, ali je i sada bilo potpuno neverovatno iskustvo, uz vatricu koja pucketa iz peći kojima se svaki splav greje. Toplo, komforno i ugodno.

Šta smo probali?

Osim šarske pljeskavice koju nismo propuštali gde god da smo išli na ručak, ovde smo izabrali neka jela koja nismo poručivali na drugim mestima. Probali smo makedonsku salatu, koja se sprema sa paradajzom, pečenom paprikom, ovčijim sirom i puno peršuna. Jeli smo "manastirsko sirenje", vrlo zanimljivog izgleda i ukusa, a pravi se od mešanog sira, pavlake, krastavaca, šargarepe, oraha i začina. Probala sam i komat, makedonsku pitu sa ručno rađenim korama, koja se filuje sa sirom, jajima i prazilukom (ili spanaćem kada je sezona). Odlični su bili i kroketi od tikvica, zapravo grilovane tikvice sa rendanim sirom.

Kada smo mi bili nije bilo gužve, mada je u vreme ručka počelo da se puni. Kažu, tokom leta, traži se mesto više, pa obavezno rezervišite mesto. Što se tiče cena, ručak za troje izađe oko 35€. Hrana je sveža i ukusno spremljena.

U vlasništvu restorana se nalazi i veliki broj čamaca, kojima možete ići u plovidbu do izvora Crnog Drima. Nažalost, nama je bilo prilično hladno vreme, neadekvatno za ovakvu aktivnost, ali sam čula da je neponovljivo iskustvo, sa vrlo lepim vođenjem. Čamac ne možete samostalno iznajmiti, već morate ići sa njihovim kapetanom. Cena vožnje za dvoje ili troje je 600 denara, a ako je više ljudi od troje, cena je 200 denara po osobi.

14. Uspomena iz Ohrida na ručno izrađenom papiru

Ako želite da ponesete najautentičnije suvenire iz Ohrida, obavezno posetite radionicu za ručnu izradu papira porodice Panevski, čija je treća generacija u ovom poslu. Još od 16. veka Ohrid se bavio štampanjem papira i ova radionica je ostatak tog nasleđa. Papir i suveniri od papira se ovde proizvode po tehnici koja potiče iz 2. veka p.n.e. Mi smo u radionici zatekli vlasnika, koji je bio raspoložen da demonstrira postupak (15ak minuta).

Tehniku za proizvodnju papira su osmislili Kinezi. U Ohrid je stigla u 16. veku. Sve se radi ručno i ne koristi se hemija. U Evropi postoji sedam radionica za ručnu izradu papira, a ova ohridska je jedna od njih. Za proizvodnju papira se koristi srž drveta, od čije vrste zavisi i koje će boje biti papir, a masi se dodaje i pamuk. Ovo je osnovna masa, kojoj se dodaje, kao dekoracija, suvo lišće, cveće, duvan, aromatično i začinsko bilje, kafa. Ova masa se nanosi na platno, cedi na presi i kači na štrik. Suši se dva dana na vazduhu, pa se opet presuje.

Za štampu motiva na papiru se koristi replika Gutenbergove prese, na kakvoj je 1453. godine Gutenberg štampao prvu Bibliju, što je posebna atrakcija. Na papir se motivi i slova štampaju uz pomoć već pripremljenih matrica. Iako je reč o vrlo maloj radionici, značajna je po tome što se u njoj čuva jedna od dve Gutenbergove prese koje postoje u celom svetu.

Ova jedinstvena radionica i muzej papira se nalazi u starom gradu, odmah pored kuće porodice Robev. Nemojte iz zaobići, kako zbog postupka koji ćete videti, tako i zbog jedinstvenih suvenira koje možete kupiti. Trenutno radi svakog dana od 11-15h. Suveniri su od par evra do 5€, koliko koštaju veći formati papira.

15. Pauza na putu uz vruće mekike

Ova "atrakcija" se ne nalazi u samom Ohridu, ali je iskustvo koje preporučujem kako biste i put do Ohrida upotpunili nekim novim iskustvom. Iz pravca Beograda, na ulazu u opštinu Kičevo (na nekin sat, sat i po od Ohrida), obavezno napravite pauzu i probajte "mekicite od Straža", vrhunske mekike koje su uvek vruće i po kojima je ovo mesto poznato. Naravno, možete svratiti i u povratku sa Ohrida, ako tako više odgovara. Nećete promašiti, jer je uvek prepuno vozila.

Čuvene mekike se na ovom mestu proizvode još od 1942. godine. Preukusne su, vruće kad god da svratite, velike, hrskave, a istovremeno mekane. Nešto što morate probati! Koštaju samo 35 denara. Imaju i druge vrste peciva, pa čak i zanimljiv čizkejk sa čokoladom i karamelom u čašama, zgodno spakovan za poneti (85 denara).

Korisne informacije i saveti:

- Put do Ohrida iz Beograda (oko 600 km) traje oko 8h sa kraćim pauzama.

- Putarina kroz Srbiju košta 2.980 dinara, a kroz Severnu Makedoniju 480 denara (oba smera).

- Smeštaj u vili "Bisera" možete rezervisati putem njihovog sajta, za najpovoljnije uslove.

- Lokalna valuta je denar (1€ je trenutno 60 denara).

- Cene u Ohridu su vrlo pristupačne, niže nego u Srbiji, uključujući i gorivo.

- Za ulaz u zemlju morate biti vakcinisani (dve doze), da ste preležali virus, ili imati PCR/antigenski test.

- Kovid dokumentacija nije potrebna za putnike starosti do 18 godina.

- Za ulazak u zemlju za auto se traži zeleni karton.

- Pasoš nije neophodan (može se ući sa ličnom kartom, deca sa zdravstvenom/đačkom knjižicom).

- Maske su zvanično obavezne u zatvorenom prostoru, a za ulazak u objekte je potreban sertifikat.

- Uplatite putno zdravstveno osiguranje (sa kovid pokrićem), jer se nikad ne zna šta se može desiti.

- Ponesite udobnu obuću, jer Ohrid ima brojne lepe staze za šetnju, a teren je dosta brdovit i kamenit.

- Ponedeljkom većina muzeja ne radi, a nedeljom su gotovo sve prodavnice zatvorene.

- Preporučujem da ostanete bar četiri noći, a Ohrid je najlepši početkom septembra.

- Van sezone nigde nema gužve, tako da ćete u miru moći da šetate, razgledate, ručate.

- Pripremite dovoljno memorije za sve neverovatne fotografije koje ćete u Ohridu napraviti!

U nastavku ćete naći mapu atrakcija koje sam preporučila u tekstu.

Period posete: februar 2022. godine

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Mavrovo: Šta videti i iskusiti u biseru prirode Severne Makedonije

Skoplje: Šta videti i iskusiti u biseru Vardara

Dojransko Jezero: Usputna stanica na putu za Grčku

Pauza na putu za Grčku: Moji predlozi za kvalitetnu pauzu