Ruma: Spa vikend među borovima

Ukoliko želite da jedan dan provedete nedaleko od Beograda, a u okruženju koje podseća na zlatiborske šumarke, uputite se ka Rumi. Autoputem od Beograda do Rume se putuje manje od sat vremena.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Rumu i obiđete i njenu okolinu.

1. Šetnja centrom Rume

Kada ste već stigli u Rumu, predlažem da odvojite pola sata i prošetate samim centrom ovog malog vojvođanskog grada. Nije veliki, ali simpatičan i vikendom posebno užurban. Ima veliki glavni trg, oko koga se prostire nekoliko ulica (nisu zatvorene za saobraćaj), u kojima se nalazi mnoštvo zanimljivih radnjica. Svratite u prodavnicu "Švrća", koja ima baš zanimljive stvari za decu. Cene su kao u Beogradu ili za nijansu niže.

U samom centru se nalazi i lokalna pijaca, koja je vikendom puna ljudi. Uz pijacu se nalazi i katolička crkva, preko puta koje je i pravoslavna. Obe izgledaju vrlo raskošno. Parking u gradu je po zonama. Subotom se plaća do 14h, dok je nedeljom besplatan.

Kada šetate centrom Rume, svratite na piće ili neku zdravu poslasticu u juice bar "Greni", koji se nalazi u glavnoj ulici. Iako unutar lokala ima dosta mesta za sedenje, uvek je puno ljudi. U ponudi imaju razne kombinacije ceđenih sokova, zdrave pudinge, sirove torte bez šećera. Sve ovo možete uzeti i za poneti.

2. Vrhunsko spa iskustvo u hotelu "Borkovac"

Ovaj za mene sasvim slučajno otkriven hotel sa spa centrom, nalazi se u rumskom izletištu Borkovac. Smešten je među borovima, na 3 km od centra Rume, u netaknutoj prirodi. Posebno je neobično to što, u sred sremačke ravnice, postoji jedna mala borova šuma, nalik na one zlatiborske. Kako se nalazi na obroncima Fruške gore i okružen je prirodom, idealan je za odmor i relaksaciju.

Sobe su im uobičajeno i po nekoliko nedelja unapred rezervisane. Imaju i poklon vaučere za vikend odmor, koje možete pokloniti nekome vama dragom ili počastiti sebe. Pored klasičnog noćenja sa doručkom (koji se služi u restoranu među borovima, švedski sto), imaju i razne pakete, koji uključuju i večeru sa posebnog menija, kao i korišćenje spa centra. Mi smo uzeli njihov mini paket, koji uključuje jedno noćenje za dvoje, korišćenje spa centra 4h, večeru i doručak u njihovom restoranu.

Kada se parkirate na njihovom parkingu ispred hotela, već ovde počinje uživanje. Dočekuje vas veoma ljubazno osoblje hotela, sa svim potrebnim informacijama. Dobijate listić na kome piše šta je sve uključeno u vaš paket, koji morate nositi stalno sa sobom. Pored usluga uključenih u paket, besplatno možete iznajmiti bicikl.

Prvo prijatno iznenađenje je bila soba. Smeštaj je moderan, uredan i sa lepim i velikim terasama. Sobe su klimatizovane, sami podešavate temperaturu u sobi, i zimi zaista odlično može da se zagreje, tako da pruži izuzetan boravak. Sve sobe imaju deo za sedenje i kupatilo sa tušem, fenom za kosu i toaletnim priborom. U sobi vas, pored peškira, čekaju i bade mantili, koje možete koristiti za spa centar. Besplatan bežični internet dostupan je u čitavoj zgradi, čak i u spa centru, a u sobi je i ogroman TV.

Odmah po smeštaju smo otišli u spa centar, koji je bio sledeće pozitivno iznenađenje. Spa centar, pored masaža i tretmana ima i bazen sa vodenim atrakcijama, đakuzi, parno kupatilo, tepidarijum i finsku saunu. Sve to u prelepom ambijentu, sa staklom, i prelepim pogledom na borovu šumu koja okružuje hotel, koji vas neće ostaviti ravnodušnim. Na ulazu u spa centar ćete dobiti i peškire, tako da ne morate nositi one iz sobe.

Osoblje je ljubazno i uslužno. Spa centar je topao, voda u bazenima izuzetno topla, a što je najvažnije, nikada nema gužve, tako da možete kvalitetno uživati tokom 4h korišćenja spa centra, što je sasvim dovoljno. Termin u spa centru se unapred rezerviše. Imaju i opciju doplate masaža i raznih kozmetičkih tretmana, i sve je to potrebno unapred rezervisati.

Meni je ovo jedan od najlepših spa centara u Srbiji, jer nije velika gužva, imaju bazen u staklu s pogledom na borovu šumu, uveče sa divnom rasvetom, na kome se u svako doba možete počastiti izuzetnim kolačima. Tokom dana je tu pogled na borovu šumu, a uveče prelepo dekorativno osvetljenje bazena. Ima dovoljno ležaljki za svakoga, tako da i tu nema žurbe i gužve. Jednostavno, sve deluje kao da je stvoreno za pravo uživanje.

Nakon korišćenja spa centra smo dodatno uplatili masaže. Inače, sve što kupite u hotelu (osim usluga restorana), stavljaju na račun sobe i plaćate po izlasku iz hotela, tako da novac praktično ne morate ni nositi sa sobom, osim kada idete na obroke. Inače, u hotelu sam išla na jednu od najboljih masaža ikada. Masaže se zakazuju direktno u njihovom spa centru. Imaju i posebnu masažu za trudnice, koja traje pola sata. Izabrali smo detox masažu od 60 minuta, koja je bila izuzetno prijatna. Imate opciju da dvoje zajedno budu u istoj prostoriji dok se masiraju (duo masaža). Osoblje je sjajno, ljubazno i ova usluga je pravo uživanje. Inače, detox masaža je ista kao relaks, ali se izvodi detox uljima, koja podstiču izbacivanje otrova iz organizma.

Kada ste “na paketu”, dobijate poseban meni, iz koga birate jednu čorbu, jedno glavno jelo i jednu salatu za večeru. Mi smo uzeli zaista odličnu i obilnu teleću čorbu, kiseli kupus i zelenu salatu, a od glavnih jela preukusnu vojvođansku šniclu i piletinu sa susamom. Porcije su ogromne, a hrana preukusna.

Doručak se takođe služi u ovom restoranu i na bazi je švedskog stola. Raznovrsna je ponuda, a uz doručak imate pravo i na jedan topli napitak.

3. Ručak u restoranu hotela "Borkovac"

Hotel "Borkovac" poseduje veoma lepo sređen i zaista veliki restoran, koji čini jedna sala i nekoliko terasa. Ovog puta smo odabrali terasu s pogledom na borove, koja je, po mom mišljenju, i najlepša. Odmah ispod se nalazi bazen, čije se ležaljke vide sa terase restorana. Ako dođete u vreme praznika, sačekaće vas divno ukrašen ambijent.

Uživali smo u mirisu borovine uz hladnu limunadu i odličnu hranu. Probali smo pastrmku na žaru sa blitvom i krompirom, pileće rolnice sa dimljenim sirom, i klasik – Karađorđevu šniclu. Odlična im je i piletina sa vrganjima, kao i zapečena butkica sa renom i kupusom. Nemojte propustiti da probate njihove izvrsne kolače. Ako želite da probate nešto neobično, poručite malinu ili borkovačku šišarku.

Porcije su ogromne, hrana izvrsnog ukusa, izuzetno je čisto, a cene su u nivou beogradskih. Iako u restoranu ima dosta mesta, ona najbolja su već unapred rezervisana, pa je bolje da rezervišite mesto unapred. Ovde dolaze na obrok gosti hotela, ali i brojni izletnici, kojih je parking hotela pun tokom vikenda, ali i radnim danima.

4. Šetnja do jezera Borkovac

Posle ručka smo odlučili da odemo u šetnju uređenom stazom koja se prostire kroz šumu ispod hotela. Kada se od hotela spustite stepeništem do staze, može se ići desno, i tu je uređena trim staza, ili levo, stazom koja vodi do jezera Borkovac. Od hotela je udaljeno oko 200 m. Ima baš puno mesta za šetnju po prirodi, pa ponesite udobnu obuću.

Reč je o veštačkom jezeru dubine oko 5 m. Iako je predviđeno za kupanje, voda je dosta mutna, tako da nije primamljiva. Međutim, ribolovci kažu da je odlično za pecanje šarana. Ipak, u Borkovcu se leti lepo možete rashladiti na otvorenom bazenu, koji se nalazi preko puta hotela.

5. Ručak na salašu "Bambi"

Ako tražite u Rumi mesto gde možete lepo ručati, a da su cene pristojne, možete otići na salaš "Bambi", koji se nalazi na par km od centra Rume. Uređen je u etno stilu, sa brojnim starinskim detaljima.

Tokom zime je na raspolaganju unutrašnja sala, dok je leti otvorena i bašta. Vrlo su ljubazni, hrana je preukusna, porcije ogromne, a cene vrlo pristojne za veličinu porcije i kvalitet. Radi od 9-18h.

Preporučujem da probate piletinu u šunki (porcija dovolja za dvoje manje gladnih), zapravo belo meso rolovano sa pršutom, pečeno na roštilju. Služi se uz pomfrit ili krompir pire, po želji. Odlična je i Cezar salata, a gosti dolaze i na butkicu pod sačem.

Iako možete naći mesto i bez rezervacije, sigurnija je varijanta da rezervišete, jer je reč o dosta posećenom lokalnom mestu. Ispred ulaza se nalazi parking.

U povratku iz Rume možete, kod Stare Pazove, da svratite do robne kuće Pangraf, u kojoj možete kupiti razne igračke i školski pribor po povoljnim cenama.

6. Srpski muzej hleba “Jeremija”

Na putu ka Rumi, ili u povratku, možete posetiti neobičan Muzej hleba u Pećincima, koji se nalazi na samo nekoliko kilometara od autoputa. Ispred muzeja vas čeka lepo uređen parking i table sa informacijama o muzeju. Specifično je to da muzej radi samo vikendom i to od 10:00-17:00, ali je moguće organizovati posetu i van tog vremena, uz prethodnu najavu. Na glavnom ulazu u muzej postoji zvono, tako da je potrebno pozvoniti da bi ljubazni domaćini došli po vas i sproveli vas kroz njihov mali, ali izuzetno bogat, porodični muzej. Ulaznice se kupuju na ulazu.

U obilazak nas vodi Jeremijina supruga (Jeremija je inače slikar, koji se bavi temom obrednih hlebova kod Srba), koja je bibliotekarka u penziji, a ćerka im je istoričar umetnosti. Oni su udružili svoja znanja i talente i izgradili, za svoju dušu, jedan ovakav muzej, koji oslikava njihov životni rad. Doprineli su čak i tome da UNESCO srpsku slavu uvrsti na svoju listu.

Jeremija je putovao po Srbiji i svetu i sakupljao razne etnografske eksponate, ali je i zapisivao narodne običaje različitih krajeva. Iz tog znanja je nastao i muzej. Muzej je zamišljen kao jedna ulica hleba, i prelepo je uređen, a svaki objekat koji u muzeju možete videti je Jeremija sam izgradio.

Hleb je inače simbol sjedinjenosti, jer sadrži mnogo zrna žita i kada se razlomi i podeli predstavlja zajednički i jedinstveni život. Osnovna koncepcija muzeja je da pokaže put zrna pšenice “od zemlje, preko hleba, do neba”. Interesantno je da je Jeremija ove životne cikluse prikazao i kroz cikluse slika “Zemlja”, “Hleb” i “Nebo”. Eksponati koje vidite u muzeju, zapravo, pričaju priču o hlebu i načinu na koji se on dobijao u Srbiji nekada, o njegovom značaju i simbolici, ali i o ljudima, običajima, načinu života u prošlosti.

Predmete je moguće dodirnuti, a određen broj predmeta postavljen je tako da se njihovo funkcionisanje može demonstrirati. U okviru muzejskog kompleksa nalazi se furuna za pečenje hleba, ognjište i jedinstvena crkva posvećena hlebu. Ovde ćete verovatno sresti i Jeremiju, koji je raspoložen da popriča sa posetiocima. Na zidovima crkve je oslikao svece sa obrednim hlebovima, a na podu je mozaik od drveta, koji je takođe sam Jeremija napravio.

Muzejska zbirka je fantastična, priča koja je prati takođe, a domaćini, koji su proputovali ceo svet i odlučili da se vrate da žive na selu, se trude da boravak učine nezaboravnim. Obilazak traje oko sat vremena i zaista je za svaku preporuku. Pre izlaska možete kupiti i suvenire.

7. Restoran "Borkovačko sokače

U okolini rumskog izletišta Borkovac, možete svratiti na ručak ili večeru i u jedan lokalni restoran, sa domaćom kuhinjom. Nalazi se uz pešačku stazu ka Borkovcu, pa je zgodna stanica, ako ste krenuli u šetnju.

Ambijent je prijatan, posebno bašta sa romantičnim lampicama, usluga dobra, hrana veoma ukusno pripremljena, porcije velike, a cene pristojne. Mesta ima, tako da nije neophodna rezervacija.

Ako želite da probate kako pripremaju roštilj, preporučujem specijalitet kuće, namenjen za dvoje, ali može ga jesti i tri osobe. U njemu ima nekoliko vrsta mesa sa roštilja, a moj favorit je pljeskavica sa kačkavaljem i batak punjen pečurkama i kačkavaljem.

8. Jezero u rudarskom kopu - Bešenovačko jezero

Nakon opuštanja u Borkovcu, uputili smo se do veoma neobičnog jezera, koje se nalazi na 20ak minuta vožnje, u pravcu ka mestu Bešenovo. Reč je o Bešenovačkom jezeru, do koga se dolazi pravim sremačkim putem, kroz talasaste kukuruze i predivna polja suncokreta. Do jezera vodi prašnjav put, u sklopu kamenoloma, tako da će vam u povratku biti sigurno potrebno pranje kola. Ali ni o tome ne treba brinuti, jer na putu postoji samouslužna perionica. Može se proći do gvozdene kapije kroz koju se ulazi na jezero, tako da tu negde u okolini morate parkirati kola. Leti su gužve ogromne.

Ako do sada niste plivali u jezeru nastalom u rudarskom kopu, onda je jezero Bešenovo (u okolini postoji i istoimeni manastir) ili „Beli kamen“, pravo mesto za to! Jezero ima neverovatnu smaragdnu boju, raj za oči! Nije baš pristupačno za slabije plivače, jer nema plićaka i uređenog ulaska u vodu. Okolina je takođe divlja, tako da obavezno ponesite stolice, hranu, vodu, jer osim jednog improvizovanog kafića, u okolini nema ničega. Bez obzira na to, ovo je jedno od najneobičnijih mesta koje sam posetila u Srbiji.

Jezero se nalazi na samim obroncima Fruške gore. Nekada je ovo bio rudarski kop iz koga je izvlačen lapor, a danas je to jezero sa smaragdnom vodom, oivičeno belim kamenom (po kome je drugi naziv jezera), sa pravilnim usecima i terasama. Dubina jezera je čak i do 57 m! Kako je dno nepredvidljivo, nije baš preporučljivo skakanje u vodu, iako je ovde to omiljena aktivnost posetilaca.

9. Mesto za porodični ručak sa decom

Kada sam prvi put videla fotografije ovog mesta, znala sam da je to restoran koji moram obavezno da posetim. Restoran Tomy, iako se nalazi uz sam autoput, okružen je zelenilom i smešten na ogromnom prostranstvu sremačke ravnice. Nalazi se u Šimanovcima, pa će vam takođe biti usput u odlasku ili povratku iz Rume.

Iako se nalazi u sred industrijske zone i okružen saobraćajem, zapravo je iznenađujuće mirno mesto. Ako dolazite sa decom, obavezno rezervišite mesto na travi, u blizini dečijeg igrališta, jer će i vama kao roditeljima (moći ćete da ih slobodno pustite da se igraju na metar od vas) i deci ugođaj biti potpun. Prostor mi je delovao kao idealan za proslavu dečijeg rođendana.

Što se tiče ponude restorana, ima klasičnog roštilja, ali i modernijih jela, ko što su burgeri, testenine, rižoto i sl. Probali smo teleću čorbu, goveđu supu, pileće rolovane ražnjiće sa kajmakom, zapečene njoke i njoke ćuretinom, suvim šljivama i orasima. Umesto hleba služe vrele, mirisne, hrskave slane štapiće - izvrsni su! Ja sam ih toliko pojela, da posle jedva da je bilo mesta za glavno jelo. Hrana je odlična, a cene u rangu beogradskih.

Ono što ovo mesto izdvaja od ostalih je neverovatno šarenolik sadržaj namenjen specijalno za decu. Njima su na raspolaganju tramboline, ljuljaške, klackalice, drvena igraonica, fudbalski i odbojkaški teren na travi, zip-line, mali karting (ako se to vozilo ovako zove) i staza za vožnju, mini zoo vrt sa domaćim životinjama i nojem. Mogu jahati ponije (dodatno se plaća), kupiti kokice i šećernu vunu, a od ljubaznog osoblja restorana će dobiti balone.

10. Očaravajuća priroda Obedske bare

Pre nekoliko godina sam sasvim slučajno otkrila ovaj jedinstveni rezervat prirode, u neverovatnom prirodnom ambijentu kićenog Srema. Tada sam svratila na kratko, a onda sam mu se vratila nekoliko puta, jer je priroda koju sam ovde zatekla očaravajuća. To me i ne čudi, jer je reč o prvom rezervatu prirode na svetu, koji je nakon Jeloustouna dobio specijalni nivo zaštite međunarodne prirodne baštine. Ako imate vremena, u odlasku ili povratku iz Rume, svratite i do ovog mesta.

Poznat je još iz 19. veka kao raj za ptice. Danas je kompleks koji je stvorila priroda, sačinjen od autentičnog spleta mrtvaja, bara, močvara, vlažnih livada i šuma. Ova kombinacija čini jedan zaista nesvakidašnji prizor. Budite samo oprezni, jer kažu da ima dosta zmija. Ulaz u rezervat se plaća 100 dinara. Sadržaja ima zaista puno, tako da ovde možete provesti i ceo dan.

Na raspolaganju su vam pešačke staze kroz šumu, osmatračnica sa koje se pruža pogled na neverovatne prirodne kreacije, vožnja čamcima (iznajmljivanje je 400 dinara za 1h), park za izletničkim klupama i ložištima. Vikendom, posebno nedeljom, kad ima zainteresovanih, organizuje se i vožnja katamaranom (vožnja košta 320 dinara za odrasle, 280 dinara za decu), u trajanju oko 45 minuta. Radno vreme kompleksa je svakog dana od 7-19h. Kažu da je najlepše doći u maju, kada cvetaju lokvanji.

Prema legendi, Angelina, majka despota Đurđa Brankovića, se ukrcala na skelu koja je prelazila Savu, i tako utekla Turcima. Skela se nasukala na obalu bare, raspala se, a od delova koji su sakupljeni je napravljena crkva brvnara. U njoj je kasnije Angelina osnovala manastir Obed, po kome je i ova bara dobila naziv. Da li je zaista bilo ovako, niko ne može znati, ali ja volim mesta o kojima kruže legende, a ako uz to imaju i ovakve prirodne lepote, onda je to pun pogodak.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Fruška gora: Izlet u riznici pravoslavnih manastira

Sremski Karlovci: Kuglof sa šećerom u prahu

Novi Sad: Šta videti i iskusiti u srpskoj Atini

Sremska Mitrovica: Šta videti i iskusiti u gradu Svetog Dimitrija