Loznica: Šta videti i iskusiti u kolevci srpskog jezika

Priča o Srbiji i njenim znamenitostima ne može da prođe bez upoznavanja kraja u kome je rođena jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Srbije - Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog književnog jezika. Kako i sami kažu za sebe, oni su "za slovo ispred svih". Jasno vam je da će ovaj tekst biti posvećen upravo lozničkom kraju, koji je toliko bogat atrakcijama, da ovde možete organizovati nekoliko sadržajnih dana. Odlično je kao opcija za jednodnevni izlet, ali je još bolje ako možete da odvojite nekoliko dana, prespavate okruženi nestvarnom prirodom i natenane uživate u lepotama lozničkog kraja.

Loznica je od Beograda udaljena oko 150 km. Imate opciju putovanja preko okolnih sela (vremenski duži, ali zanimljiviji put) ili autoputem do Šapca (naplata putarine), pa lokalnim putem za Loznicu. Za ovu drugu opciju će vam trebati oko 2,5h vožnje.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Loznicu.

1. Poseta kolevci srpskog jezika

Priču o Loznici započinjem na mestu koje je verovatno najposećenije u ovom kraju – Vukovog Tršića - najpoznatijeg sela u Srbiji. Tu titulu je steklo jer je ovde 1787. godine rođena jedna od najznačajnijih ličnosti srpske istorije - Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pisma, autor prvog srpskog "Riječnika" i zbirki u kojima je sačuvana istorija. Uverite se zašto je i sam Vuk Karadžić zapisao: "Ja sam se u Srbiji rodio i uzrastao i zato mi se čini da na svijetu nema ljepše zemlje od Srbije, niti ljepšeg mjesta od Tršića".

Kroz prelepu prirodu, nikada bujniju nego u proleće, stižete na parking ispred znamenitog mesta Tršić. Često je na parkingu tolika gužva, da ćete morati mesto da potražite u okolnim ulicama, uz put. Osim značajnog istorijskog kompleksa, ovo mesto ima i karakter lokalnog izletišta, u kome se ljudi okupljaju vikendom i praznicima, kada je lepo vreme.

Ovo selo, danas muzej na otvorenom, je prirodna oaza, formirana u jednom od najlepših predela u Srbiji. Ispred kompleksa postoji veliki parking (vikendom i praznicima prepun) i nekoliko prodavnica suvenira. Odatle se kroz drvenu kapiju ulazi u prelepo uređen kompleks, u kome kao da je vreme stalo. U starim objektima, nekadašnjim kućama, vajatima, kačarama, mlekarama, čardacima, ambarima, vodenicama, danas se nalaze Muzej jezika i pisma, Kuća pisaca, Muzejska postavka Vukovih sabora, Vuk i nauka, Radionica starih zanata, crkva brvnara Svetog Arhangela Mihaila, Vukova spomen kuća sa okućnicom.

Ovaj kompleks meštani koriste i kao izletište, pa ćete videti vikendom puno dece koja se igraju na travi i izletnike koji ručaju na drvenim klupama. U okviru kompleksa postoji i nekoliko restorana u istom stilu, u kojima možete ručati. Za obilazak je potrebno minimum 2h.

Ovde možete provesti i ceo dan, jer je toliko lepo, sadržajno i opuštajuće, da nećete želeti da odete. Možete poneti i frizbi, loptu ili neku drugu zabavu, jer postoji veliki travnjak na kome deca mogu da se igraju. Lutajte po imanju, udišite svež vazduh i iskoristite posetu da deci na slikovit način prikažete lik i delo Vuka Karadžića.

Nakon šetnje divno uređenim parkom, prolazeći pored crkve iz koje se čuje duhovna muzika, vodenica, raznih muzejskih postavki u starim brvnarama, dolazi se do Vukove spomen-kuće iz 1933. godine, prvi muzej na otvorenom u Kraljevini Jugoslaviji. Do nje će vas pratiti narodne mudrosti, koje su, svaka na svoj način učinile da dublje razmišljam praveći korake ka kući u kojoj je rođena tako velika ličnost. Na njega podseća sve - odeća koju je nosio, krevet na kome je spavao, prozorčić kroz koji je gledao prelepu prirodu njegovog rodnog kraja. Zanimljivo je videti sobu u kojoj se Vuk Karadžić rodio, radio, živeo, u kojoj je pisao i stvorio dela za "sada i uvijek i u vjekove vijekova".

Kada je obnovljena, u dvorištu Vukove kuće je održan Vukov sabor, manifestacija koja se od tada neprekidno održava i koja je jedinstvena i najstarija na teritoriji Srbije. Samim tim, ako želite da prisustvujete ovoj jedinstvenoj lozničkoj manifestaciji, koja se održava još od 1933. godine, obavezno posetite Tršić tokom septembra, u nedelju pre Male Gospojine.

Ulaz u kompleks je besplatan. Unutar kompleksa se plaća ulaz u Vukovu kuću - 150 dinara za odrasle, 130 dinara za školarce. Ulaz je moguć od 9-19h, ali dođite ranije, jer kuća unutra nije osvetljena. Ne zaboravite i da deci i dragim ljudima kupite suvenir na ulazu u selo - majicu sa brkovima Vuka Karadžića ili sa ispisanom azbukom.

2. "Ratarske sveće" manastira Tronoša

Na nekih 15 km od Tršića, u selu Korenita, nalazi se manastir Tronoša, koji se smestio u prelepom okruženju, u kome se čuje prijatan žubor vode i oseća opojan miris borova i čempresa. Kao i mnogo atrakcija ovog kraja, prožet je imenom Vuka Karadžića.

Manastir je počeo da gradi kralj Dragutin, ali ga je morala završiti njegova žena Katarina 1317. godine. Iako je tokom Turaka nekoliko puta paljen, rušen i pljačkan, danas odiše neverovatnom lepotom, mirom, blagošću.

Manastirska crkva, posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice, građena je 1317. godine, a današnja verzija je iz 1834. godine. Kao dečak,Vuk Karadžić je učio školu u ovom manastiru 1797. godine i ovde živeo neko vreme, a ovde se nalazila i jedna od značajnih prepisivačkih radionica za ovaj i susedne manastire. U okviru manastira se danas nalazi Muzej ranog Vukovog školovanja. U I svetskom ratu u manastiru je bila improvizovana bolnica za negu ranjenika.

Na ulazu u manastir će vam već biti jasno da se radi o posebnom mestu. Prepuno je cveća i izuzetno lepo uređeno. Ima odlično opremljenu suvenirnicu, u kojoj možete kupiti razne manastirske proizvode i ručno rađene predmete.

Za ovo selo se vezuje i jedan neobičan običaj. Meštani šest okolnih sela tokom godine skupljaju prirodni vosak, rastapaju ga i izlivaju dve ogromne sveće, u narodu nazvane ratarske sveće. Sveće su visoke oko 1,5 m i teške su preko 50 kg. Ostaci starih sveća se rastapaju i mešaju sa novim voskom, da bi se kroz sveće prenosio duh prošlih vremena. Na Veliki četvrtak se sveće prilažu manastiru, pa bi sigurno bilo posebno interesantno posetiti manastir na ovaj dan. Ratarske sveće se čuvaju u manastiru i pale na sve veće praznike. Intereantno je da, bez obzira šta se dešavalo i u kakve je nedaće manastir upadao, ovaj običaj nikada nije prekidan.

Na putu do manastira nalazi se kapela Sv. Pantelejmona sa česmom devet Jugovića. Prema predanju, za nastanak česme su zaslužni devet Jugovića (pa otuda i devet cevi) i stari Jug Bogdan. Navodno, podignuta je 1388. godine, uoči Kosovske bitke. Iznad česme je kapela Sv. Pantelejmona. Sa spoljašnje strane kapele, iznad izvora, izrađen je mozaik na kojima je predstavljeno devet Jugovića sa Jug-Bogdanom u sredini, na konjima, pred polazak u boj na Kosovo.

Česma deluje zaista fascinantno, a prepoznaćete da ste blizu i po brojnim posetiocima koji ovde dolaze da natoče hladnu izvorsku vodu. Bilo ovo predanje istina ili ne, svakako nemojte propustiti da osetite taj jedinstveni mir koji vlada u manastiru i njegovoj okolini. Verovatno je tome doprinela i priroda ovog kraja, koja je nestvarna.

3. Miličina sinija na planinskom vazduhu

Kada je vreme za ručak, preporučujem da se uputite na jedno zaista autentično i neobično mesto - Planinski konak Milica, smešten u planini, na pola puta između Tršića i Tronoše, na prilično nepristupačnom mestu, sa dosta lošim putem. Do planinskog konaka „Milica“ stiže se makadamom, kroz gustu šumu, putem dugim oko 5 km (oko 20 minuta vožnje, ima putokaza, mimoilaženje kolima je pravi izazov). Može i brže, ali peške, stazom kroz šumu između Vukove spomen kuće i izvora Žeravije.

Ovaj konak je podignut u kući iz 1920. godine, koju je vlasnik nasledio od svog pradede.

Ispred konaka u kome se danas nalazi restoran se nalazi veliki parking. Iako ima dosta mesta u restoranu, uvek je gužva, posebno za mesta na terasi sa lepim pogledom. Možete se smestiti i u natkrivenoj bašti, kao i u etno sobi.

Jelovnik je neobičan, a ono što morate probati je Miličina sinija. U njoj ima svega. Od sira, kajmaka, čvaraka, prebranca, pečuraka, salate i mešanog roštilja sa krompirom koji se stavlja pod sač. Sve je domaće i jako ukusno. U staroj furuni, uvek se peku lepinje i domaća seljačka proja, koje takođe ulaze u ovaj obrok, koji je specijalitet kuće. Miličina sinija je sasvim dovoljna za dvoje ljudi. Uz ručak probajte izvrsno domaće vino ili neki od domaćih sokova - višnja, ruža, zova.

Degustacija svih ovih đakonija na tersi sa čistim vazduhom i prelepim pogledom na šume - raj za oči i nepca.

Posle ručka prošetajte kroz etno kuću, u kojoj vreme kao da je stalo. Videćete brojne starinske predmete ovih krajeva i stare fotografije.

Najmlađima su, pored igre u prirodi, zanimljive i domaće životinje. Ambijent je fantastičan, domaćini ljubazni i uslužni, hrana veoma ukusna, a cene niske. Zaista posebno mesto, koje obavezno morate posetiti.

4. Kupanje na Šotrinoj plaži

U lozničkom kraju se nalazi, po mom mišljenju, jedno od najlepših etno sela u Srbiji.

Kada prođete Loznicu i mislite da ste stigli na granicu sa Bosnom i Hercegovinom, baš tu vas čeka ogromno, prostrano, divno uređno, etno selo "Sunčana reka". Nudi toliko sadržaja za decu i odrasle, da ovde možete provesti ceo dan. Ovo je razlog zašto je vikendom prepuno i jedva se nađe mesto za parkiranje.

Pored divnog ambijenta, ima i istorijsku zanimljivost. Naime, na ovom prostoru je počeo Prvi svetski rat.

Deci će se posebno svideti druženje sa konjima (mogu ih i jahati) i magarcima. Oni se nalaze na livadi i možete im prići da ih mazite, ali vodite računa da je uz vas uvek neko od zaposlenih koji brinu o njima. Na raspolaganju je i vožnja fijakerom.

Većina objekata koje možete videti su namenjeni za smeštaj, a posebno je zanimljivo da se možete smestiti i u starom srpskom selu na obali Drine, i tako prespavati u sojenicama kakve su nekada krasile obale ove smaragdne reke. U okviru kompleksa postoji i restoran, kafić u hladovini uz obalu Drine, igralište za decu, crkva i crkvena prodavnica, suvenirnica, kao i divna staza za šetnju duž celog kompleksa.

Posebna atrakcija, koja razlikuje ovo od drugih etno sela u Srbiji je ogromna plaža na obali Drine, koja se proteže duž celog kompleksa. Ovde svaka kuća, plaža i ulica imaju svoj naziv, pa se tako i deo ove plaže zove Šotrina plaža, jer su ovde snimana neka od ostvarenja Zdravka Šotre, među kojima je verovatno najpoznatije "Greh njene majke".

5. Šetnja jednim od najlepših parkova u Srbiji

Za Banju Koviljaču se znalo još u 16. veku, kada su ljudi masovno dolazili na lekovite izvore. Vremenom se kraljevska banja toliko razvila i izgradila, da je postala mondensko mesto za sastanke srpskih velikana. Zvali su je i "Podrinjska lepotica", svakako ne bez razloga.

Međutim, da li ste znali da su je zbog sumpotovitih mirisa termalne vode i blata zvali i "Smrdan banja"? I danas će vas miris čim uđete u banju podsetiti na ovaj davni naziv. Danas ima poseban status, jer odiše jedinstvenom lepotom, pridruženom uz izuzetnu lekovitost vode kojom je priroda nagradila.

Kako se nalazi blizu Tršića, i ne čudi što su ovde vreme provodili Vuk Karadžić i Dositej Obradović. Ovo je bilo mesto na kome su se organizovali balovi, na koje je dolazio kralj Aleksandar Karađorđević. Kralj Petar I Karađorđević je ovde izgradio svoju rezidenciju, a pored nje sumporno kupatilo, koje i danas možete videti.

Sada vam je verovatno jasan nadimak kraljevska banja. Još u to "kraljevsko" doba, oko velelepnog parka (drugi po veličini u Srbiji) su građene luksuzne vile. Vile možete videti i danas (neke su obnovljene i liče na prave palate), a park me je potpuno zasenio, kao i svakoga ko poseti banju Koviljaču. Slobodno mogu reći jedan je od najlepših parkova u kojima sam bila u Srbiji. Orezana živa ograda, prepuno cveća, ogromna fontana - tako lepo i otmeno.

Volim mesta o kojima postoje legende, pa sam tako i o ovoj banji istražila da li neka postoji. Pronašla sam legendu o nastanku njenog imena. Naime, dvema sestrama Vidi i Koviljki je otac ostavio veliko blago da učine nešto dobro za narod, pa je Vida sazidala grad na planini - Vidojevica, dok je Koviljka sagradila grad u podnožju Gučeva. U gradu je pila vodu sa termalnih izvora, pa su po ugledu na nju to radili i meštani, i tako otkrili njenu lekovitost. Po njoj je nazvano mesto, kao i wellness centar "Kovilje", koji danas postoji u banji (termini se zakazuju unapred, a deci do sedam godina nije dozvoljen ulaz).

O lekovitosti izvora i blata, govori i legenda o konju koga je ovde karavanska povorka ostavila da izmoren ugine. Ležao je u crnom mulju i toploj vodi i preporodio se. Tako ova banja utiče i na ljudski organizam, oporavlja telo i odmara dušu.

Nedaleko od glavnog ulaza u park je početna stanica vozića, kojim se možete provozati u krug oko parka (100 dinara). Polazi na oko sat vremena, a vožnja traje 15ak minuta. Tu možete iznajmiti i kvadricikle za razgledanje banje. Odavde počinje i niz kućica u kojima se prodaju suveniri.

Možete se parkirati na besplatnom parkingu u blizini glavnog ulaza u banjski park. Kod ulaza u banju se nalazi kućica Turističke organizacije Loznice, gde mogu da se kupe prelepi suveniri sa simbolima banje - moj favorit je ceger sa cvećem i slikom kursalona.

6. Kolači u nekadašnjoj balskoj dvorani

Objekat koji ne možete da ne primetite ako šetate parkom banje Koviljače je svakako Kursalon iz 1858. godine, napravljen za Kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji i dalje podseća na ta neka davno prošla vremena. Upravo u ovom objektu je nekada davno bila otvorena prva kockarnica na Balkanu. Nekada je bio balska dvorana, a danas restoran sa prelepim pogledom na park i fontanu.

Unutra su sale „Kralj Petar”, „Aleksandar Karađorđević”, bar „Karađorđe”, kao i saloni „Knjeginja Zorka”, „Kraljica Marija”, „Njegoš“ i „Ivo Andrić” (može se pogledati u prizemlju). Arhitektonski stil je po uzoru na bečki kursalon. Kursalon je poznat i po tome što su ovde filmove snimali Emir Kusturica i Zdravko Šotra.

S obzirom na to da ovaj objekat danas ima i funkciju restorana, obavezno svratite na kafu i kolače. Možete probati i njihove palačinke, klasične, ali i zdraviju varijantu - heljdine palačinke sa crnom čokoladom, bademima, orasima i lešnicima. Cena nije ogromna, iako bi bilo očekivano za ovakvu ekskluzivu.

Uđite unutra i posmatrajte jedinstven enterijer, dok slušate valcere i uživate u slatkim trenucima.

7. Jedinstvene lozničke manifestacije

Jedna od manifestacija koju nema nijedan grad u Srbiji i po kome je Loznica poznata je festival LilaLo. Ima ulogu čuvara tradicije ovih krajeva, jer je osnovan u čast jednog starog običaj koji se naziva lilanje. Održava se svake godine oko Petrovdana.

Šta je zapravo, lilanje?

Lilanje je stari narodni običaj, danas očuvan samo u Loznici. Običaj nalaže da se uoči Petrovdana pale lile (prave se od mlade kore divlje trešnje ili breze, i stavljaju na štap od leske). Iako je ovo stari običaj, kažu da u Loznici i dan danas svako zna da napravi lilu. Pale se u velikim vatrama, na mestima gde se ljudi okupljaju, a ovaj običaj prate i obredi u kojima su najznačajniji učesnici deca i mladi. Sve ovo prati pesma i igra, koja se nastavlja duboko u noć, a najveći utisak ostavlja upravo ta igra plamenom lile, koja obasjava posetioce.

Ako Loznicu posetite oko prvog maja, možete videti još jednu jedinstvenu manifestaciju u Srbiji - Statua fest, ili festival živih statua, koje glume umetnici iz celog sveta. Okupljaju se u centru grada, u banji Koviljači i Tršiću, svakoga dana na drugom mestu, prema rasporedu. Neke "statue" su toliko neverovatne, da imate utisak da to nisu ljudi, već prave statue. Stoje nepomično i pomere se samo da pozdrave gledaoce. Možete se sa njima fotografisati, poželjno, uz ostavljanje nešto novca.

Sve detalje o nastupajućim manifestacijama u Loznici i okolini, možete naći na sajtu Turističke organizacije Loznice.

8. Spomen-kosturnica u Tekerišu

Ako iz Loznice izaberete da se vratite lokalnim seoskim putevima, preko Obrenovca i Vladimiraca, videćete uz put atrakciju vrednu posete. Naići ćete na spomen-kosturnicu, podignutu u čast bitke kod Tekeriša. Spomen-kosturnica na Ceru čuva posmrtne ostatke poginulih srpskih vojnika (oko 3.500) posle Bitke na Ceru u I svetskom ratu. Srpska vojska je tada pobedila austrougarsku vojsku.

Spomen-kosturnica se nalazi u centru sela, pored puta, tako da ćete proći pored nje. U obliku je prirodne stene visine 10 m. Na vrhu je orao raširenih krila, koji u kljunu drži lovorov venac.

Pored kosturnice se nalazi nekadašnja kapela, u kojoj je postavljena izložba o Cerskoj bitci. Ulaz se naplaćuje. Ispred ulaza su biste vojvoda Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Živojina Mišića i Petra Bojovića, kao i kralja Petra I Karađorđevića i kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Oko spomen-kosturnice ima nekoliko klupa, tako da ovde možete napraviti predah i pauzu pre nastavka puta. Inače, 18. avgusta svake godine se organizuje pohod od Šapca do Tekeriša i kod spomen kosturnice se odaje pošta poginulim ratnicima.

9. Usputna pauza u Šapcu

U povratku smo svratili u Šabac, nakon koga smo izašli na autoput ka Beogradu. Možete se parkirati u zoniranim delovima grada. Nedeljom je parkiranje besplatno. Stali smo u okolini lepog i luksuznog hotela "Sloboda", koji se nalazi na samom šetalištu. Lepo je prošetati.

Seli smo na odlične kolače u poslastičarnicu “Sweet house” i nastavili dalje. Kolači su im povoljni, srednje su veličine i veoma ukusni. Osoblje je ljubazno, a poslastičarnica je prelepo uređena. Nakon slatke pause smo nastavili dalje.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Bijeljina: Šta videti i iskusiti u srcu Semberije

Budimlija Resort: Letovanje u Srbiji po meri deteta