Mojih top 20 mesta koja treba posetiti na Sitoniji


Halkidiki je ogromno poluostrvo, koje čine tri manja poluostrva, koja imaju oblik tri prsta - nazivaju se Kasandra, Sitonija i Atos. Ovog puta obilazimo Sitoniju, drugi „prst“ poluostrva Halkidiki. Sitonija je dobila naziv po divu Sitonu, koji je bio sin grčkog boga mora, koji se zvao Posejdon. Ovaj „prst“ je poznat po fantastičnoj prirodi, borovim šumama i plažama sa tirkiznom bojom mora, kako uređenim, tako i neuređenim. Istočna strana „prsta“ (Sarti, Vurvuru, Sikia, itd.) ima pogled ka Atosu, a zapadna strana (Nikiti, Neos Marmaras, Porto Karas, itd.) prema „prstu“ Kasandra. Obala je dugčka oko 300 km. U blizini se nalaze tri planine: Meliton, Peklaru i Itamos. Mnogi kažu da se neke od najlepših plaža Grčke nalaze upravo na Sitoniji. Sitonija je prelepa za mirniji, porodičan odmor, ali je preporučujem samo onima koji imaju nameru da tokom letovanja koriste automobil. Stacioniranost ovde nije moguća.




Smeštaj u hotelu "Angelika", Neos Marmaras

Smeštaj nalazimo u porodičnom hotelu Angelika, koji smo prethodno rezervisali preko interneta u direktnom kontaktu sa vlasnicom i uplatili kaparu po ceni jednog noćenja. Kuća se nalazi u najživljem i najvećem mestu na poluostrvu, Neos Marmarasu, i to u njegovom samom centru, kod luke. Smeštaj je zaista odličan i gazdarica Angelika je sve ispoštovala što je bilo e-mailom dogovoreno. Mali problem je sa parkingom, na kome ima mesta za tri automobila, ali tako da moraju da stanu jedan iza drugog, pa se javlja problem kada ima gostiju koji nisu raspoloženi za dogovor sa ostalima. Pohvalno je da nam je gazdarica sačuvala sobu s pogledom na more, koju smo tražili, a koja je jedina takva u kući. Još jedan problem je to što se kuća nalazi u ulici koja je veoma strma, pa je autom teško ići, a Boga mi, i peške. Inače, higijena i opremljenost apartmana je na visokom nivou. Gazdarica na četiri dana čisti sobu, menja peškire, krpe za sudove i posteljinu i posprema celu sobu. Takođe ostavlja toalet papir, sredstvo za pranje sudova i tečni sapun. Komunikacija sa gazdaricom je na engleskom jeziku, a ona veoma ažurno odgovara i na poslate e-mailove. S obzirom na to da i ona sa porodicom živi na poslednjem spratu te kuće, uvek je tu za sva pitanja.

Neos Marmaras je mesto u kome je smeštaj uglavnom u brdovitom predelu, pa je potrebno voditi računa oko lokacije smeštaja. Naš smeštaj se nalazio u pretežno ravnom predelu (poredeći sa ostalim), u blizini luke, ali je i ta ulica dosta strma. Ima ulica koje su bukvalno sa nagibom od 80 stepeni, po kojima se teško ide i peške, a kamoli kolima. Blizina plaže nam nije bila bitna, jer smo imali nameru da svakodnevno koristimo auto i obilazimo prelepe predele ovog „prsta“ Halkidikija. Ko nema tu nameru, bolje je da ne dolazi na Sitoniju, jer je u tom slučaju pomalo dosadno. U centru mesta se nalazi crkva, koja zvoni ujutru u 7:30, tako da budilnik nije potreban. Ima mnogo komaraca, pa je potrebno dobro se naoružati sredstvima za borbu protiv njih (sveće, spirale, aparati, itd.). Smeštaj ima wi-fi u svim sobama, ali je u večernjim satima slabiji signal. Po polasku iz hotela kući, gazdarica nam je pripremila potvrde o boravku, u slučaju da nam zahtevaju na granici, ali to nije bio slučaj. Kada smo se smestili, krenuli smo u obilazak ovog prelepog dela poluostrva Halkidiki. Ovim putem, prenosim vam utiske o atrakcijama koje su nam se najviše svidele.




1. Nikiti

Jedan od gradova koje smo obilazili pred sam kraj letovanja je Nikiti. Nikiti se nalazi na severnoj strani Sitonije, i to je prvo mesto na koje se nailazi kada se uđe na Sitoniju. Nikiti je glavni grad i centar regije Sitonija. Sastoji se od starog i novog dela (za koji mnogi turisti ne znaju, jer nije vidljiv sa magistrale), koje deli magistrala. U Nikitiju je petkom pijaca, koja radi od 8:30 do 13:00, na kojoj se, između ostalog, može kupiti i jedna od najboljih vrsta meda u Grčkoj, koja se zove „Sithon“, ali i masline i maslinovo ulje. Inače, oblast Nikitija je poznata po pčelarstvu, a u gradu se nalazi i fabrika meda, koju često posećuju organizovane turističke ture. Kada je u pitanju snabdevanje namirnicama, na izlazu iz grada se nalazi supermarket „Lidl“, koji je izuzetno povoljan za snabdevanje, ali su korisni i marketi Giasis i Masoutis. Lidl radi i nedeljom od 8:00-20:00.

Plaža u Nikitiju je izuzetno lepa, pregrađena kamenim sprudovima, sa lepom lukom na kraju i crkvicom na šetalištu uz more. Nalazi se u Toronskom zalivu, za koji je Aristotel rekao: "Toronski zaliv je najmirnije i najtoplije more Helade". Sa plaže se može posmatrati zalazak sunca. Kada ste u Nikitiju, možete videti stari deo grada u kome se nalaze kuće koje su građene od 1830. godine pa na dalje, crkvu Agios Nikitas iz 1867. godine, staru školu iz XIX veka, ranohrišćansku baziliku Agios Sophronios (poznata po mozaicima iz prve polovine V veka), kao i kapele posvećene Svetom Pavlu, Svetom Panteleimonu i Svetom Atanasiju. Duž cele plaže se prostire prelepo šetalište, sa palmama, uličnim zabavljačima i restoranima. Preporučujemo da probate giros u restoranu „Gyromania“. Imaju lepu baštu, sa divnim pogledom na prelep zalazak sunca u Nikitiju.




2. Agios Nikitas

Pored dela grada koji se nalazi uz plažu i koji je prepun kafića, restorana na plaži, prodavnica suvenira i poslastičarnica, grad Nikiti ima i stari deo, koji je značajan kulturno-istorijski spomenik i ne nalazi se uz obalu. Ovaj deo odiše smirenošću i duhom starih vremana, nasuprot novom delu grada. Put do starog grada je obeležen putokazima na magistrali kod Nikitija. Stari deo grada, koji se naziva Agios Nikitas, predstavlja jedno od najstarijih sela na Halkidikiju. Selo je u XIV veku pripadalo svetogorskom manastiru Ksenofont.

Selo danas ima oko 2.800 stanovnika, koji se mogu videti kako uživaju u lepim baštama svojih kuća. U selu je veoma interesantno prošetati i sesti na piće u kafić „Platanos“ u centru. Ne postoji uređen parking, ali se auto može parkirati bilo gde u ulicama. U selu je interesantno pogledati tradicionalne kamene kuće i crkvu Sv. Nikole (Sv. Nikitas) iz 1867. godine. Lepe kuće se kriju u svakoj od krivudavih uličica. Kojom god da se krene, ne može se pogrešiti. Crkva Sv. Nikole je značajna, jer se u njoj nalaze ikone grčkog slikara Georga Paralisa i mala zbirka ikona iz XVII veka. U selu se nalazi i stara škola u kojoj je danas Folklorni muzej.




3. Plaža Koviou

Jedno popodne odlučujemo da odemo na neku plažu u okolini. Sledeća u nizu je plaža Koviou. Do plaže se dolazi tako što se auto parkira na improvizovanom parkingu pored magistralnog puta, odmah pored putokaza za plažu, pa se peške spušta kozjom stazom do plaže. Drugi način je da pratite putokaz do hotela Makednos koji se nalazi na samoj plaži, da parkirate na parkingu ovog hotela i spustite se pešice do plaže. Treći je da pratite putokaz ka Isla beach baru, skrenete sa magistrale i vozite do skretanja za Islu gde možete parkirati auto.

Plaža sa puta izgleda impresivno i ima fantastičnu tirkiznu boju, možda i najlepšu od svih plaža u okolini. Pristup je slobodan na gotovo celoj plaži. Na obali je fini pesak krem boje. Sa obe strane je plaža okružena stenama. Deo u vodi gde je plitko je prekriven kamenjem, tako da je fini pesak tek u delu gde ne može da se stoji u vodi. Loše strane su to što nema prirodnog hlada na plaži i je što jako toplo u ovoj uvali. Voda je veoma slana (verovatno zbog uticaja vrste stena koja okružuju uvalu), tako da pri izlasku iz vode oči jako peku. Lepo za videti, ali ne i za duži boravak.




4. Plaža Kalogria

Plaža Kalogria је po mišljenju mnogih, najlepša plaža Halkidikija. Po našem mišljenju, plaža nije ništa posebno, uska je, jedina prednost je što ima dosta hlada. Nalazi se u okruženju borove šume, a pesak je sitan, ali prepun iglica borova i osušene morske trave. Stene se nalaze na rubovima plaže, koja se sastoji iz nekoliko uvala. Vikendom je ovde ogromna gužva, kao i na ostalim plažama, na koje Grci dolaze da provedu vikend (što nedeljom predveče izaziva pravi kolaps u saobraćaju).

Na ulasku u vodu ima sloj kamenja, u kome se nađe i poneki jež. Sa plaže se pruža pogled na Kasandru, a tu je i ostrvce na oko 300 m od plaže i do njega se može, uz malo više napora, doplivati. Postoje uređeni delovi plaže, npr. u okviru kafića „Mango“, ali i delovi sa hladom i slobodnim pristupom. Postoji uređen parking, ali se može parkirati i na putu uz plažu. Plaža je pod nadzorom i postoje spasioci (to smo videli samo na ovoj plaži). Inače, zanimljivo je da spasioci puštaju dron, kojim nadziru plažu i vodu.




5. Plaža Elia

Jedan od dragulja poluostrva kada su plaže u pitanju, koju zamalo i da preskočimo, je plaža Elia. Elia je fantastična mala plaža malo pre Lagomandre. Na ovom delu obale ima nekoliko ekskluzivnih hotela na plaži. Voda je veoma plitka i topla, tako da je preporučljiva za decu. Problem je samo ulazak u vodu, jer ima dosta kamenja i trave u plićaku, ali kada se ovaj deo prepliva, dolazi se do fantastično čistog i prozirnog plićaka. Skoro ceo zaliv u kome se plaža nalazi je plićak, prepun dece.

Inače, ovo je prva plaža na kojoj smo videli raznobojno krupnije kamenje na ulasku u vodu. U okviru fantastičnog hotela „Antemus Sea“ sa pet zvezdica, koji se nalazi na samoj plaži, se može ići na akvabik u njihovom bazenu koji vodi instruktor, kupati se u bazenu, posetiti kafić ili restoran, ili koristiti tuševi i svlačionice. Okruženje je puno palmi, maslina i agava kaktusa.




6. Plaža Lagomandra

A sada, upoznajemo se sa plažom, sa koje smo i počeli upoznavanje obale Sitonije i na kojoj smo provodili najviše vremena. Plaža Lagomandra ima uređen besplatan parking duž cele plaže, ali se može parkirati i uz obalu u hladu borova. Velike su gužve, tako da treba poraniti da se zauzme mesto u hladu. Plaža je čista, sa borovom šumom u zaleđu (i iglicama koje bockaju), u kojoj se ceo dan može provesti, što je i velika prednost ove plaže. Dok se pliva, u trenucima, usled naleta povetarca, oseti se intenzivan miris borovine. Voda brzo prelazi u dubinu, što je možda i jedina mana ove plaže. Pesak je krupniji, žuto-braon boje. Voda je veoma čista i prozirna.

U jednom delu su ležaljke sa kafićima i svim ostalim sadrzajima (tuš), a sa drugog kraja stene, tačnije u drugoj uvali je prelepa plaža na kojoj se slobodno mogu postaviti suncobrani. Na delu plaže gde je slobodan pristup je centar za sportove na vodi. Nama je društvo jedno vreme pravio galeb koji je patrolirao plažom, а ima ih često na plaži. Sa stazice na steni koja razdvaja dva dela plaže (dve uvale) se pruža prelep pogled na obe plaže i stene. Sa ove stene možete oko 19:30 posmatrati prelepe zalaske sunca. Ovo je jedna od plaža na kojoj možete provesti ceo dan i uživati u prirodnom hladu i prelepoj plaži i moru. Jedna je od naših omiljenih, kojoj smo se vraćali mnogo puta, gotovo svakodnevno.




7. Neos Marmaras

Grad Neos Marmaras je osnovan 1922. godine, kada je jedan Grk ovde došao sa ostrva Marmara, koje se nalazi u Turskoj u sred Mramornog mora, u blizini Istanbula. Nekadašnji ostrvljani su došli u potpunu pustoš, svojim čamcima „Santala“, crveno-bele boje. Takav čamac se i danas može videti u centru Neos Marmarasa. Kao i većina naselja u ovoj oblasti, i Neos Marmaras je nekada pripadao svetogorskom manastiru Grigorou. Kaže se da je ovaj grad kosmopolitsko selo na Halkidikiju i da predstavlja najlepši deo zaliva Toroneos (iz čije luke i čitav zaliv možete obići ako se ukrcate na neki od brodova koji organizuju ture po zalivu).

U samom centru mesta, na šetalištu, nalazi se crkva, sa čijeg platoa se pruža pogled na ceo grad i prelepe zalaske sunca. Crkva Proroka Ilije je nešto što obavezno morate posetiti u Neos Marmarasu. Do nje vam je potrebno oko 3 minuta vožnje uzbrdo uz brdo Profitis Elias, da biste došli do prelepe kapele koja je otvorena tokom celog dana, i u kojoj se nalaze prelepe ikone. Postoje klupe na koje možete sesti i uživati u prelepoj panorami ka mestu Neos Marmaras, moru i okolnom drveću. Posebno je lep prizor u vreme zalaska sunca. Veoma lepo i opuštajuće mesto, za bilo koje doba dana. Odavde možete takođe napraviti i fantastične fotografije. Lepo je i uveče, kada imate romantični pogled na osvetljeno mesto. Četvrtkom je u blizini luke od jutra do podneva (7:00-14:00) pijaca, na kojoj stanovnici i turisti kupuju lokalne proizvode po povoljnim cenama. Na mestu gde je pijaca se nalazi i luna park, koji radi svako veče.

Do plaža (gradske i Paradiso, koje pripadaju ovom gradu i veoma su lepe, kao i udaljenijih) se moze ići kolima, brodom, a do nekih plaža postoje i vozići. U Toronskom zalivu, kome pripada i Neos Marmaras, nalazi se ostrvo koje popularno zovu „Kornjača“ (naziv ostrva na grčkom je Kelyfos), koje je zaista u obliku kornjače, a u zavisnosti iz kog mesta u zalivu se posmatra, više ili manje liči na kornjaču. Pogled na ostrvo ima i uređen vidikovac, sa koga se mogu posmatrati Porto Carras i prelepi zalasci sunca oko 19:30.

Samo mesto je prelepo. Uveče je grad veoma živ i pun turista i šareniša, a neke od prodavnica i restorana se tek i otvaraju u večernjim satima. Oko cele luke, i levo i desno od nje, je uređeno šetalište. Ovde se nalazi veliki broj prodavnica, barova, poslastičarnica, taverni i nekoliko noćnih klubova. Desno od luke se jedan na drugi nadovezuju dva mala „trga“, tj. dva dela centra grada, gde se može naći sve i svašta. Sladoledi na kugle, u najrazličitijim ukusima, su fantastični. Kupovina sladoleda omogućava uživanje u prelepoj bašti poslastičarnice „Dodoni“, sa pogledom na luku. Najbolji sladoled je u poslastičarnici kod fontane u centru grada, u kafeu „Aroma“ (banana split, noćiola, tiramisu i mnogi drugi neobični ukusi). Na šetalistu ima i nekoliko prodavnica sa tradicionalnim kozmetičkim proizvodima od maslina, kao i turistička agencija u kojoj se mogu uplatiti neki od izleta, a ona sarađuje sa brojnim srpskim turističkim agencijama. Osoblje govori srpski jezik. Najatraktivniji je izlet do Atosa, u okviru kog se ide svojim kolima do luke Ormos Panagias, a odatle brodom do Uranopolisa i oko jedne polovine Atosa. Postoji i mogućnost prevoza njihovim autobusima do pomenute luke, ali samo jednom nedeljno.

Taverne su lepo dekorisane, a poseban specijalitet su morski plodovi, koji nisu nimalo pristupačnih cena. U blizni luke, kada se krene ka luna parku, se nalazi tri restorana u jednoj maloj uvali na plaži, u kojima se može večerati. Ambijent restorana je divan, ali odnos cene i kvaliteta hrane nije zadovoljavajući. U luci treba probati suvlaki i grčku salatu u restoranu „Cannadian Pizza“. Mi smo od gazdarice apartmana dobili karticu za popust od 10% u restoranu i preporuku da je ovde hrana odlična, što zaista i jeste. U gradu postoje tri veća marketa Marinopulos, Oykonomis i Masoutis, koji se nalaze na glavnoj magistrali.

Oko 1. avgusta je neki grčki praznik (nismo uspeli da saznamo koji), i tada u gradu postavljaju štandove sa domaćim proizvodima i rukotvorinama. Tokom tih dana crkva bude lepo ukrašena zastavicama i otvoren je ulaz za posetu i paljenje sveća. Cena sveća je, neobično za Grčku, istaknuta. Takođe, na bini u luci se tokom vašara svako veče održava kulturno zabavni program (modne revije, tradicionalne folklorne igre i sl.). Mi smo jedno veče posetili ovaj vašar i uživali u programu, kada je, u jednom trenutku nestala struja. Neos Marmaras inače ima manjih problema sa snabdevanjem električnom energijom. Ponekad nestaje struja, pa u tom slučaju nema ni interneta. Nas je jedno veče zadesilo nevreme, tako da jedan deo mesta nije uopšte imao struju, ali je problem bio brzo rešen.

Osim gradske plaže, najbliža plaža Neos Marmarasu, koja ovom mestu i pripada, je plaža Paradisos. Plaža Paradisos je jedna od lepših plaža u okolini Neos Marmarasa, i pravo rešenje za one koji ne vole da mnogo putuju i koriste auto na letovanju. Imali smo namеru da se kupamo na ovoj plaži, ali smo ipak odlučili da pronađemo neku drugu, ne zato što je loša, već da bismo istražili i druge plaže ovog kraja. Međutim, ko nema auto i ovde je smešten, ni ova plaža nije loš izbor. Videli smo u okolini veliki broj apartmana za smeštaj. Plaža je sa sitnim šljunkom i kamenčićima, koji su i u vodi. Voda je izuzetno čista. Plaža je široka, a duž cele obale su kafići i restorani, u kojima se može skloniti tokom najveće vrućine. Na plaži takođe ima ležaljki i suncobrana.




8. Partenonas

Predveče i veče je rezervisano za odlazak u staro selo u blizini Neos Marmarasa. Etno selo Partenonas se nalazi se na lokaciji GPS: 40.120356, 23.812792, ali je do njega moguće veoma lako doći prateći putokaze na magistrali, u blizini Neos Marmarasa. Zapravo, do sela se dolazi kada se kolima popne uz brdo koje se nalazi sa druge strane magistrale u odnosu na Neos Marmaras. Tradicionalna arhitekrura sela i stare kuće, koje su obnovljene i prilagođene turističkim potrebama, ovde se mogu videti.

Grčka je inače poznata po lepim malim i veoma starim selima, koja obično odišu tradicionalnom arhitekturom, a u koja turisti odlaze i radi uživanja u gastronomskim specijalitetima lokalnih mesta. Meštani kažu da je upravo ovo najlepše staro selo Sitonije, a videćemo i zašto. Vožnja do sela nije posebno naporna, iako skretanje za selo deluje kao da nas očekuju velike uzbrdice. Nalazi se na 350 m n.v. Od Neos Marmarasa do sela treba oko 15 minuta vožnje (oko 5 km). Kada se već popne do sela, postoji nekoliko parkinga na kojima se može parkirati, a potom se kroz selo može ići peške.

Na mestu današnjeg sela je nekada davno postojao drevni grad Partenon, koji je bio od XII veka u vlasništvu svetogorskih manastira. Legende kažu da su ovde nekada živeli Arhonti, koji su čuvali čast seoskih devojaka. Jednog dana su ih sakrili u tvrđavi da bi ih zaštitili od gusara, pa je tvrđava dobila ime Partenopolis po tom događaju (grad devica). Sa vrha sela se pruža prelep pogled na ceo zaliv Toroneos, a tu se smestila taverna „Parthenonas“ sa svojom prelepom i uvek posećenom baštom. Kako smo čuli, u selu služe najbolju jagnjetinu u ovom delu Grčke. Planirali smo da ovde dođemo na večeru i posmatramo zalazak sunca iznad zaliva, ali nismo imali dovoljno vremena da dođemo ponovo. Specijaliteti sela su, pored pomenute jagnjetine, med, domaće vino i maslinovo ulje.

U crkvi Sv. Pantelejmona, koja se nalazi u samom centru sela, se svakog 27. jula održava tradicionalni festival, što je sigurno doživljaj za sebe. Sveće se pale u kapelici ispred crkve, uz ostavljanje priloga. Preko puta crkve je restoran, ispred koga se na ražnju peče meso i na kome stoji obaveštenje da ne dozvoljavaju fotografisanje. Pored crkve se nalazi i etnografski muzej (u vreme naše posete je bio zatvoren), u kome su izloženi pribor, odeća i fotografije iz XX veka u ovim krajevima. Treba prošetati i izgubiti se u ulicama sela. Videćete male kuće ispred kojih su bašte, sve je ukrašeno cvećem, a u podrumima se nalaze male radionice suvenira. Pošto je već počinjao da pada mrak, krenuli smo iz sela, da ne bismo vozili po mraku po krivinama.




9. Porto Carras Resort

Od obilaska kulturno-istorijskih znamenitosti smo odahnuli na jedno popodne i uputili se da vidimo najluksuzniji deo Sitonije. Zapravo, Porto Karas se nalazi u nastavku gradske plaže Neos Marmarasa, na oko 2 km i u njega se može ući i putem te plaže (besplatno). A sad sledi kratka priča o tome kako je nastao ovaj luksuzni kompleks, u kome se mogu videti i poznate ličnosti iz Srbije. Naime, u Grčkoj je živeo brodovlasnik Janis Karas. Dok je vozio brod oko Halkidikija, počela je oluja. Na karti je pronašao uvalu u kojoj bi mogao da se skloni, ali ga je ono što je ovde videlo zadivilo. Karas je poželeo da ovde izgradi svoju kuću. 1960. godine je posadio 45.000 maslina, vinograd i izgradio marinu. Na vrhu brda je izgradio vilu. Nakon nekoliko godina je na ovom mestu izgrađen hotel Meliton, koji je danas jedan od najluksuznijih hotela Sitonije.

U hotelu ima nekoliko restorana, kafića, spa centar i bazeni. Drugi po redu je u okviru kompleksa izgrađen hotel Sitonija, čiji je simbol kockarnica u koju dolaze ljudi iz čitavog sveta. Kompleks ima i golf klub, koji je smešten u posebnom objektu, do koga goste voze „caddy“ golferskim vozilima. Nakon lepe priče o nastanku ovog mesta, malo ćemo se upoznati sa njegovom sadašnjicom i prikazaćemo naše utiske. Danas je Porto Karas veliki, luksuzan kompleks hotela. Značajan je, jer se ovde 2003. godine održavao Samit lidera Evropske unije. Kompleks ima marinu, prepunu jahti iz svih krajeva sveta, luksuzne hotele koje sebi mogu da priušte samo bogati, vinariju sa sopstvenim svetski poznatim vrstama vina, pozorište, teren za golf, školu jahanja, itd. Plaže Porto Carrasa pripadaju hotelima i namenjene su isključivo njihovim gostima. Postoji deo koji je potpuno privatan, levo od ulaza, u koji posetioci kompleksa ne mogu ući.

Ulaz u kompleks automobilom smo na rampi platili, pošto nismo gosti hotela, i tako smo mogli da koristimo njihov deo plaže i obiđemo spolja ceo kompleks. Na rampi, uz uputstva kuda možemo da se krećemo, su nam rekli da u cenu ulaza nije uključeno ništa, ali niko ne zabranjuje da se koriste ležaljke na plaži, parking, itd. Plaža je sa sitnim šljunkom, čisto je delimično, voda vrlo brzo prelazi u dubinu, tako da ne ostavlja neki poseban utisak. Ceo kompleks se nalazi u lepo uređenom parku, sa drvoredima palmi i borova, koje presecaju male bašte začinskog bilja. Lepo je za prošetati. Ima nekoliko barova na plaži, bazena i objekata gde se mogu iznajmiti bicikli i oprema za sportove na vodi. Ovom stazom se ne može doći do marine, jer stazu preseca „zabranjena zona“. Do marine se mora ići kolima i parkirati ispred ulaza u marinu. Marina nije velika, ali je lepo sređena. Na šetalištu uz marinu ima nekoliko restorana i prodavnica.




10. Vinarija Porto Carras

Pošto smo čuli samo hvale za vina čuvene marke „Porto Karas“, odlučili smo da ih probamo i ponesemo kući. Jednog popodneva smo posetili vinariju Domaine Porto Carras. Vinograd Porto Karasa je drugi po veličini privatni vinograd u Evropi. Plantaže se nalaze na obroncima planine Meliton, a vide se sa magistrale, kada se krene ka Toroniju. Celom svetu isporučuje kvalitetna vina. Poseta vinogradima i vinariji nije moguća, već je samo moguće obići prodavnicu vina, u kojoj se vina mogu i degustirati. Ulaz u prodavnicu vina i degustacioni salon, koji se nalazi na lokaciji GPS: 40.073889, 23.796933, se ne naplaćuje, ali degustacija se plaća.

Do prodavnice vina se dolazi kada se skrene sa magistrale, u pravcu putokaza za vinariju, koji je ukrašen burićima. Auto se parkira ispred ulaza u prodavnicu, na uređenom parkingu. Postoji i vozić koji goste hotela Porto Karas dovozi do vinarije i nazad, nekoliko puta dnevno. U prostoriji za degustaciju se može probati dva vina - jedno belo i jedno crno vino, po njihovom izboru (nije moguće da degustator odabere vina). Ljubazna hostesa, uz posluživanje vina, daje osnovne informacije o vinu koje servira. U salonu se nalaze plakete koje je vinarija do sada dobila, veliki sto koji nudi posluženje šunkom i kačkavaljem (uglavnom namenjeno za grupne posete) i šank za kojim se degustiraju vina. U prostoriji je i interesantan edukativni pano sa informacijama o vrstama vina, njihovoj boji i slaganju sa različitom hranom. Veoma je lepo belo vino „Melisani“ (sa aromom limete). Crno je izuzetno jako (sa aromom cimeta).

Nakon degustacije, naravno, sledi kupovina vina. U vreme naše posete je bilo raznih poklon paketa na popustima. Dva bela vina su bila 10€. Dva bela i crno vino su koštala 15€. Inače, cena vina se tada kretala od 6,5€, pa na više, za komercijalna vina, dok su stara i vredna vina od 100€ pa na više. Poklon paketi vina su zapakovani u lepe ukrasne kutije, sa znakom vinarije. Kao i većina turista, kupujemo nekoliko vina (neki čak kupuju i po nekoliko kutija i čuvaju ova vina za posebne prilike) i krećemo u dalji obilazak Sitonije.




11. Plaža Tristinika

S obzirom na to da smo pored mesta Toroni više puta prolazili kada smo išli na okolne plaže, rešili smo da se provozamo kroz grad i vidimo da li ima šta da se obiđe. U blizini mesta se nalazi jedna od najlepših plaža Tristinika. Do plaže se dolazi prolaskom kroz uređen put, pored brojnih apartmanskih smeštaja. Putokaz za plažu postoji na magistralnom putu. Za lakše snalaženje se može pratiti putokaz ka baru „Ethnik“. Ne postoji uređen parking, ali za parkiranje ima veoma puno prostora, uz samu plažu. Plaža je ogromna, peščana i veoma lepa. Plićaka gotovo i da nema, što je loše za decu, ali je voda veoma čista. Tristinika je, kažu, mesto na kome je održana bitka u kojoj je napadača bilo tri puta više od stanovnika, da bi pobedili svako je morao da ubije bar trojicu od njih, pa otuda i naziv.

Sa desne strane, ispod bara „Ethnik“, nalazi se stenoviti deo, interesantan za fotografisanje i kupanje. Bar „Ethnik“ je veoma intetesantno uređen, u veselim bojama. Muzika iz bara se čuje do polovine plaže. Uz piće u baru se mogu koristiti njihove ležaljke. Veći deo plaže (gotovo cela) je sa slobodnim pristupom. Postoji uređen teren za odbojku na pesku. Plaža je prepuna kampera koji na njoj spavaju. Vikendom je ogromna gužva, jer Grci dolaze ovde na izlet i za sobom ostavljaju mnogo, mnogo smeća. Veoma nam je zasmetala (ne)higijena i ponašanje na plaži. Proveli smo ovde pre podne i otišli na drugu plažu.




12. Porto Koufo

Sasvim slučajno, dok smo išli ka plaži Kalamici, navigacija nas je dovela u prelepi zaliv Porto Koufo. Deo magistralnog puta oko Toronija navigacija kao da ne prepoznaje i uporno nas je vodila na lokalni put oko Toronija i ovog zaliva. Kada se prolazi magistralom, predivan pogled na zaliv već tada nagoveštava šta nas očekuje kada se spustimo dole. Porto Koufo je ustvari najveća prirodna luka u Grčkoj. U Staroj Grčkoj je važila za najveću i najsigurniju luku. U to vreme se koristila kao sklonište za turske piratske brodove, a ovde su u II svetskom ratu Nemci skrivali svoje podmornice. Kaže se da je ovo prirodna luka, jer su je upravo oblikovale stene okolnih planina.

Prevod naziva luke je „luka tišine“, jer dve ogromne stene čine da se talasi od njih odbijaju, ne ulaze u luku i ona je zato tiha. Ne može se čuti zvuk mora, ako se stane ispred zaliva. Ima odlične taverne sa morskim specijalitetima, a po njima je Porto Koufo i poznat. U luci se može videti mnogo usidrenih ribarskih brodića i prelepih jahti. Mesto ima i plažu, koja nije ništa posebno (veoma je uska, ima puno brodova privezanih za obalu, pa nije baš najbolja za kupanje). Kada se magistarlom nastavi pravo, putem za Kalamici, nailazi se na vidikovac, sa koga se pruža prelep pogled na luku, zaliv i uzgajalište školjki.




13. Plaža Kalamitsi

A sada na red dolazi naša omiljena plaža u ovom delu Sitonije. Plaža Kalamitsi je veoma posećena, posebno vikendom. Kalamitsi se nalazi na jugu Sitonije, između Toronija i Sartija. Celo naselje se sastoji od nekoliko kuća, malog kampa i ugostiteljskih objekata duž plaže. Samo mesto je vrlo mirno, savršeno za porodični odmor. Sastoji se iz dve uvale, koje su odvojene grebenom. Jedna uvala pripada kampu Thalatta, a druga se sastoji iz duge plaže sa raznim sadržajima. Da bi se došlo do plaže, skreće se sa magistrale i nastavlja putem kroz apartmansko naselje. Auto se može parkirati uz samu plažu. Šetalište u mestu je malo, duž plaže ima nekoliko taverni, koje služe odličan giros.

Plaža je sa sitnim žutim šljunkom. More je mirno i prelepe prozirne tirkizne boje. U blizini plaže, u moru, se nalazi ostrvo, do koga se može doplivati i „osvojiti“ ga. Naravno, i mi smo ga „osvojili“. Oko ostrva je voda toliko prozirna, da se vide stene i na njima ježevi i prilepci. Treba samo voditi računa pri penjanu na ostrvo, jer su stene klizave. Kažu da je ovo pravo mesto za podvodnu fotografiju, jer obiluje životinjskim morskim svetom. Mi smo se nekoliko puta vraćali na ovu prelepu plažu i provodili ovde ceo dan. Za svaku je preporuku. Mesto ima lep smeštaj, uz samu plažu.

Na usponu iznad plaže Kalamitsi se nalazi restoran „Panorama“, sa zaista fantastičnim pogledom na zaliv, pa ovde obavezno zastanite. Mi u restoran nismo svraćali, ali smo napravili nekoliko lepih fotografija. Očekivali smo da je pogled na zaliv ovde zanimljiviji, jer smo usput stajali na mnogo lepšim vidikovcima (samo što je ovaj uređen). Međutim, sigurno je poseban doživljaj ručati u njihovoj prelepoj bašti. Iznad restorana „Panorama“, na brdu na drugoj strani magistrale, nalazi se stara vetrenjača. Inače, priroda je bila baš naklonjena ovom kraju. Uživali smo u vožnji prelepim predelima.




14. Sarti

Jedan dan letovanja smo posvetili obilasku popularnog letovališta Sarti i njegove okoline. Gradić Sarti se nalazi na istočnoj strani Sitonije i najveće je mesto sa te strane. Grad ima stari i novi deo. U starom delu je šetalište puno prodavnica i restorana (cene su ovde nešto niže nego u ostalim mestima na Sitoniji), a u novom delu je uglavnom apartmanski smeštaj. U starom Sartiju se nalazi crkva sa vidikovcem. Nekada je ovo bilo malo ribarsko selo. Mesto na kome se Sarti danas nalazi je bilo poznato kao Sartis i pripadalo je svetogorskom manastiru Ksiropotam. U gradiću, tj. njegovom starom delu, se mogu videti male stambene kuće iz tog doba. Celom dužinom izlazi na prelepu peščanu plažu, u jednom delu dosta široku, dok se ka drugom kraju mesta plaža malo sužava. Ukupna dužina plaže Sarti je oko 2 km, i skoro celom dužinom ide uređeno šetalište uz obalu. Barovi sa ležaljkama se nalaze duž cele obale. Na plaži konstantno duva ne mnogo jak vetar.

Stari deo Sartija ima više restorana poređanih uz plažu, i ima veću pešačku ulicu, gde su poređani butici, kafići, kao i nezaobilazni giros Obelix. Starim delom grada dominira trg, gde se nalazi opet veći broj taverni i nekoliko prodavnica odeće i obuće, kao i par kafića. Iz Sartija možete otići na brojne izlete preko agencije „Sithon“, koja se nalazi u samom centru starog Sartija (ima i drugih agencija, ali mislimo da ova ima najveću ponudu izleta): Atos, Meteori, Goa kajak, jahanje, ronjenje, grčko veče, Toroneos, Plava laguna, Solun, Waterland, Robinson, Amuljani, Sitonija, Orange beach, Cosmos i Magic park, itd.




15. Plaža Goa

Kad smo već u Sartiju, a videli smo i reklame za ovu plažu, odlučili smo da posetimo Gou. Plaža Goa je za nas bila veliko razočarenje, iako smatramo da ima neku posebnu atmosferu i da je treba videti. Očekivali smo više, jer se u celom Sartiju i okolini nalaze plakati sa reklamom za ovu plažu, u kontekstu „plaže gde žurke nikada ne prestaju“. Kada se kola ostave na parkingu, nakon vožnje zemljanim neobezbeđenim putem, drvenom stazom se dolazi do plaže. Na mestu gde se parkira auto, postoje i javni toaleti, ali dosta neuređeni.

Smeštena je u uvali, sa visokim stenama sa obe strane. Pogled na Atos sa plaže je direktan i to je ono što je na ovoj plaži fantastično. Ima delova sa suncobranima, ali i za slobodan pristup. Plaža je veoma mala. Na ulasku u vodu ima kamenja, a iz vode na par mesta viri veoma visoka trava. More je neobične tamnije plavo-zelene boje. Goa bar organizuje žurke, ali pošto smo mi bili tamo tokom dana, mesto je bilo jako mirno i dosadno, a od žurke na plaži nije bilo ništa.




16. Plaža Mega Portokali

Kada je u pitanju plaža Orange, koja važi za najslikaniju plažu Sitonije, treba znati da se do nje teško dolazi. Međutim, ukoliko istražujete obalu u ovom delu možete naići na fantastične male plaže. Da bi se pristupilo plažama ove grupacije, mora se proći kroz borovu sumu i spustiti se ka obali, stenovitim puteljcima. Na plaži se nalaze fantastične stenovite formacije, ali i neki od radova umetnika, u kamenu. Na ovu grupu plaža gotovo svaka tura brodom svraća, da bi se okupali u kristalno čistim tirkiznim vodama.

Jedna malo drugačija plaža iz ove grupacije, koju i preporučujem je plaža Mega Portokali. Plaža nije obeležena, ali se pored magistrale nalazi kantina po kojoj ćete prepoznati skretanje. Plaža je sa belim peskom, more je tirkizne boje, borova šuma je u zaleđini i Atos je „preko puta“. Koristi se isti parking kao i za ostale plaže ove grupacije. Kada se spušta peške niz borovu šumu, ovo lepa plaža je sa leve strane i ona se prva ugleda. Do nje deluje da se ne može sići peške, ali izgled zna da prevari. Mi smo se tako prevarili kada smo prvi put došli do ove plaže. Međutim, posle nekoliko dana smo se ponovo vratili, u nameri da se probijemo do plaže. U tome nam je pomogao jedan naš turista koji je na ovu plažu dolazio već nekoliko puta. Silazak do vode je malo teži, kroz prirodne stepenice od korova i stena. Na nekim delovima ove „kozje staze“ se mora ići čak i četvoronoške.

Ali kada se stigne do plaže, ono što se ugleda je nestvarno. Stenovite formacije su svuda okolo. Plićak je ogroman, a peščani sprudovi su svuda u vodi, tako da mestimično daleko od obale može da se stoji. Ume da bude velika guzva, pa treba poraniti. Oko podneva nema više gde suncobran i peškir da se ostavi. Mnogi domišljati ljudi između stena postavljauju platna, da bi na taj način napravili hlad. Na plaži nema sadržaja, osim hrabrog prodavca krofni, koji se sa sve poslužavnikom spušta „kozjom stazom“. Mi smo ovde uživali i svakako preporučujemo neizostavnu posetu ovoj plaži.




17. Plaža Karidi

Do plaže Karidi (zvuči kao Karibi, plaža koja je i bila asocijacija pri davanju imena ovoj plaži, a videćemo i zašto) je pristup moguć sa parkinga koji se nalazi u borovoj šumi, ali se lako može pogrešiti, jer se sa istog parkinga izlazi i na uvalu koja ima lepu plažu, ali to nje čuvena plaža Karidi. Mi smo pogrešili i došli na ovu drugu plažu, posumnjali smo da nismo na pravom mestu jer plaža nije bila ništa posebno i nije bilo gužve iako je bio vikend, pa smo prošetali do sledeće uvale, i došli do ovog raja za decu i odrasle. Na plaži je beli pesak i kristalno čista voda. Na ulazu u vodu ima pregršt crne trave, ali u njoj nema ježeva niti bilo kakvih životinjica.

S obzirom na to da je u celoj uvali plićak, voda ima svetlo plavu, gotovo belu boju. Plićak je toliki da smo došli do kraja uvale i bili smo i dalje u plićaku. Zapravo, jedina zabava na plaži je šetanje kroz vodu, jer je za odrasle toliko plitko da ne mogu ni da plivaju. Idealna je zato za decu. Uvek je gužva, pa se preporučuje da se dođe ranije, da bi se zauzelo mesto u hladu. U šumi smo videli par pokretnih kantina, u kojima se mogu kupiti sendviči i piće. Oko plaže ima nekoliko lepih stenovitih uvala, na kojima se ljudi takođe smeštaju i imaju svoj mir i lep ulazak u vodu, a tu nije gužva. Lepo za videti, ali ne i za duži boravak, jer ubrzo dosadi.




18. Plaža Lagonisi

Jedna od zaista lepih plaža ovog dela Sitonije je plaža Lagonisi. Za pristup plaži, nakon skretanja sa magistrale i kretanja putem koji ima dosta nizbrdica i krivina, dolazi se do parkinga sa delom koji je u hladu, kada se malo zađe u borovu šumu. Do plaže se pešači, nakon parkiranja, kratkom stazom kroz borovu šumu. Plaža je uska i peščana, sa hladom u pozadini. Pripojeno sa plažom, tu se nalazi i malo ostrvo, koje je povezano sprudom za obalu. Na sprudu sa nekoliko stabala drveća se ljudi sunčaju i odavde skaču u vodu. Vikendom je velika gužva na plaži, jer je ovo jedno od omiljenih mesta na koja Grci dolaze za vikend.

Treba voditi računa kada se ulazi u vodu, jer na samom ulazu ima dosta biljnog morskog sveta i poneki jež. Svuda u vodi su kamene ploče i sprudovi, tako da se može otići veoma daleko, a da se bude u plićaku, nakon što se prepliva jedan dublji deo posle ulaza u vodu. Boja vode je prelepa, voda je topla, tako da se satima ne mora iz nje izlaziti. Odlična je za igranje odbojke ili nekog drugog sporta u vodi. Koliko je voda lepa govori i to da agencije svoje ture krstarenja po plažama dovode na kupanje u ovim vodama. Tako da se često može videti kako turisti iskaču iz broda, koji pristane u blizini ostrva nasuprot plaže, i kupaju se.

Okruženje plaže je takođe prelepo, divljina i čista priroda. Dobra je za decu zbog plićaka, ali treba voditi računa o ježevima u plićaku. Sprud oko ostrva pre podne bude van a popodne ispod vode, a sa ostrva je lepo da se fotografiše cela plaža. U odnosu na naš prethodni dolazak, 2016. godine je napravljen put do plaže, a postavljeni su i putokazi, kako za ovu tako i za ostale plaže i atrakcije Sitonije. Nekada je ovo bila divlja plaža, ali sada je uništena sa dva bara koja zauzimaju gotovo celu plažu. Ležaljke zauzimaju veći deo plaže i za njihovo korišćenje neophodna je minimalna konzumacija. Jedino što oni čiste obalu i nema više trave na dnu pri ulasku. Sada ima malo mesta za slobodan pristup.




19. Ormos Panagias

Jedno popodne smo iskoristili da odemo do gradića Ormos Panagias, koji se nalazi u blizini Vurvurua. Predstavlja jednu od glavnih luka ovog kraja i to je i osnovna namena ovog mesta. Luka je glavno polazište za krstarenja oko poluostrva Atos, tako da u njoj ima ljudi pre polaska brodova i po njihovom povratku. Stanovništvo ovog mesta je poznato po proizvodnji cipura, po tradicionalnom starinskom receptu, pa se kupovina ovog alkoholnog pića i ovde može obaviti.

U mestu se nalazi mala crkva, nekoliko taverni, prodavnica, ribarnica. A gde su ribarnice, tu je i mnogo mačaka. Selo sa malom lukom je, zapravo, samo adaptirano tek toliko da ljudi sa brodova koji ovde pristanu imaju gde da ponešto kupe i pojedu. Ovde se najviše može zadržati sat vremena. Kad smo već tu, svratili smo u agenciju „Ormos travel“ da pitamo za cenu krstarenja oko Atosa, ali je bila ista kao i u Neos Marmarasu. Dan ranije se radi rezervacija, plaća se na licu mesta, a krstarenje košta 30€. O ovom izletu ćete čitati u nekom od narednih tekstova.




20. Agios Nikolaos

I za kraj, nakon kupanja na plaži Lagonisi, provozali smo se kroz mesto Agios Nikolaos. Predstavlja malo selo u brdima, iznad luke Ormos Panagias. To je tradicionalno grčko selo sa kaldrmom, malim glavnim trgom sa fontanom i uskim strmim ulicama. Ono što je vrednost ovog mesta je to što su u selu sačuvane kuće iz XIX veka sa drvenim balkonima, kao i nekoliko crkava. U mestu danas živi oko 2.500 stanovnika, a prolaskom kroz mesto zaključujemo da je dosta živo. Ljudi sede ispred svojih kuća i razgledaju prolaznike ili šetaju lepo uređenim starim ulicama.

Selo je poznato po vinogradima i dobrom vinu, imaju kvalitetan med i maslinovo ulje, kao i rakiju cipuro. Veoma je lepo mesto za šetnju, ali nema nikakvu posebnu atrakciju, niti turistički ponudu, da bi turiste zadržali ovde. Selo vredi posetiti u večernjim satima, ne pre 19h i svratiti do trga gde se okupljaju meštani, ali i turisti. U prijatnoj atmosferi možete sesti u neki od restorana na trgu. Ako posetite selo u sredu, možete sesti u restoran blizu trga sa živom muzikom. Mi smo se samo kolima provozali i nastavili dalje.



Period posete: jul 2016. godine


Još vodiča za Sitoniju ćete naći na sledećim stranicama mog bloga:

Mojih top 7 restorana koje morate posetiti na Sitoniji

Mojih top 9 plaža koje morate posetiti na Sitoniji

Mojih top 17 iskustava koja morate doživeti na Sitoniji

Vodič za letovanje sa bebom na Sitoniji


Autor teksta i fotografija: Bojana Jovanović Lazić





Komentari




Ime

Tekst komentara

8 + 9 = ?