Lepote Homolja: Banja Ždrelo i okolina


Ka Petrovcu na Mlavi, “srcu” Homolja, uputili smo se kolima iz Beograda. Autoputem smo išli do isključenja za Požarevac, a potom regionalnim putem. Usput je skretanje za manastir Zaova (koji se nalazi na na 12 km od puta). Kad se uđe u mesto Salakovac, ide se prema manastiru Gornjak, Petrovcu na Mlavi i Žagubici. Prolazimo kroz Veliko Crniće, a potom i kroz mesto Batuša. Potom sledi Kalište, sa mnoštvom starih i uglavnom napuštenih kuća. Sledi mesto Rašanac, potom Dubočka, Trnovče, a onda i Kamenovo – selo pčelara, u kome gotovo svaka kuća prodaje svoj prirodni vrcani med. Ulazimo u Petrovac na Mlavi, odakle nastavljamo ka Žagubici. Prolazimo kroz mesto Leskovac. Usput je crkva Bistrica i tu je deo veoma lošeg puta. Desno uz put je banja Ždrelo – Mlavske terme, gde se zaustavljamo na kratko da bismo zakazali masažu za popodne, pre nastavka puta ka prvoj znamenitosti Homolja koju posećujemo.

Nastavljamo put ka Krupajskom vrelu, prvom odredištu na današnjem izletu. Uz put ka Krupaji je jedan divan restoran na samoj Mlavi, u koji ćemo svratiti u povratku.

Na kapiji Homolja, na ulazu u Gornjačku klisuru, levo uz put se u steni nalaze ostaci manastira Blagoveštenje, koji se mogu videti sa samog regionalnog puta. Nekadašnji manastir je sagradio despot Stefan Lazarević, kao svoju zadužbinu. Iznad manastira u steni, u podnožju planine Vukan, nalazi se isposnica u kojoj je boravio Sv. Grigorije sinait „Mlađi“, koji je po nalogu kneza Lazara organizovao gradnju manastira Gornjak, koji se nalazi nešto dalje u Gornjačkoj klisuri, a pored koga ćemo takođe proći. Nakon prolaska pored ostataka manastira, ulazimo u opštinu Žagubica.



Desno uz put je manastir Gornjak. Nalazi se na levoj obali Mlave, priljubljen uz stenu ispod planine Ježevac. Sagrađen je u XIV veku, i u njemu je posle Kosovskog boja neko vreme boravila kneginja Milica sa svojom porodicom. Podigao ga je knez Lazar i predstavlja njegovu zadužbinu. Iz tog perioda, danas je sačuvana glavna manastirska crkva, koja je posvećena Vavedenju, i kapela u pećini, koja je posvećena Sv. Nikoli. Živopis je slabo očuvan, jer je stradao u požarima i razaranjima. U nešto boljem stanju su freske, koje se mogu videti u kapeli Sv. Nikole.

Nakon manastira Gornjak, ulazimo u Krepoljin. U Krepoljinu se, inače, održavaju Dani gljiva i bilja Homolja. Idemo lokalnim, dosta lošim putem, ali dobro obeleženim. Prolazimo kroz mesto Sige, i potom ulazimo u Milanovac. Odavde je na 2,5 km Krupajsko vrelo. Usput je restoran “Zov Homolja”. Skrećemo levo kod putokaza i idemo seoskim putem. Od Beograda do ovde nam je trebalo oko 2,5 h vožnje, a prešli smo oko 150 km. Parkiramo auto na parkingu lokalnog restorana, u sklopu koga postoji i toalet koji možete iskoristiti. Odavde postoje znakovi na drvetu, iza vodenice, ka putu kojim ćete doći do samog vrela. Put do vrela paralelno ima kanale u kojima se nalaze klasifikovane pastrmke različitih veličina. Pecanje je zabranjeno, ali možete tražiti u lokalnom restoranu “Vrelo” da vam ulove ribu i pripreme je za ručak. Do samog vrela ima oko 100 m pešačenja uskim i dosta klizavim putem, ali ono što tamo čeka će vas zaista fascinirati.



Hidrološki spomenik prirode I kategorije, čija voda izvire iz pećine, sa veštačkom branom, čini malo jezerce, prelepe plave boje. Spada u najveće i najjače kraške izvore u Srbiji. Voda je prozirna do 5 m, temperature je od 9-11°C i bogata je lekovitim mineralima. Na početku je pećinska dvorana, potopljena podzemnim jezercetom, koja nije otvorena za posete. Zbog izgradnje brane, visine oko 3 m, vrelo ima izgled izduženog jezerceta, čija se voda preliva preko brane atraktivnim vodopadom. Kod starog mlina se nalazi betonska česma sa pet metalnih cevi, kojima ističe voda temperature 26°C. U neposrednoj blizini Krupajskog vrela, nalazi se termalni izvor “Toplik”, čija je temperature vode 23°C i izuzetno je lekovita.

Iz Krupaje se vraćamo do Krepoljina, odakle idemo ka Žagubici, udaljenoj oko 45 km. Put je brdski i sa dosta krivina. Pratimo putokaz pravo za Vrelo Mlave, Žagubicu i Ribare. Prolazimo kroz mesto Izvarica. Nedaleko je Trška crkva i etno selo Trška. Manastir Trška crkva potiče iz XIII veka i najstariji je verski objekat u ovom delu Srbije. Ulazimo u Žagubicu. U Žagubici se održava Sabor vrela Homolja. Žagubica, okružena planinom Beljanicom i Homoljskim planinama, zbog netaknute prirode predstavlja biser Istočne Srbije.

Na oko 600 m od centra se nalazi Vrelo Mlave. Postoji uređen parking ispred hotela i restorana Vrelo. U ovom vrelu izmerena je najveća dubina u Evropi (74 m). Voda je prozirna od 4-7 m, sa temperaturom od 8-11°C. Kada je kišno vreme, dešava se da se voda dosta zamuti, pa i nema tako lepu boju. Međutim, četinarska šuma, koja se spušta do samog vrela, daje mu tamno zelenu boju po lepom vremenu.

Dvadesetak metara ispod vrela nalazi se restoran i hotel “Vrelo”, do koga se dolazi prelaskom preko drvenog mostića. Restoran ima unutrašnji deo i baštu iz dva dela, tako da se ovde može ručati. Tog dana kada smo posetili vrelo Mlave je padala kišica, tako da je bilo dosta pusto, ali verujemo da je leti utisak mnogo drugačiji.



U povratku ka Petrovcu na Mlavi, u samoj Gornjačkoj klisuri, u mestu Ždrelo, na 5 km od banje Ždrelo, svraćamo na ručak u ribnjak pastrmke “Kod Rajka XXL”. Na samom putu je njihov parking, a kada se parkirate morate preći magistralu, ići preko gvozdenog mosta preko Mlave, da biste došli do restorana. Ono po čemu su najpoznatiji je, logično, sveža riba - pastrmka i šaran. U restoranu kraj Mlave, u njenom kanjonu, uživaćete u pogledu na Gornjačku klisuru koja restoran okružuje sa svih strana. Restoran ima tri dela – terasu na vodi, jednu terasu iznad navedene i zastakljenu salu. Ovaj deo je aktivan i kada je hladnije vreme. Zapravo, ovo je jedini aktivan deo restorana zimi.

Koliko je ovo dobro i poznato mesto, govore i fotografije znamenitih ličnosti koje su ovo mesto posećivale. Na meniju je svakodnevno sveža riba iz njihovog ribnjaka. U ponudi uvek imaju riblju čorbu i pastrmku. Možete poći sa vlasnikom restorana da odaberete direktno iz ribnjaka ribu koja će potom biti spremljena i poslužena.



Uverili smo se da pastrmku zaista spremaju fantastično. Domaćini su veoma ljubazni. Cene su niske, tako da ćete izvrstan ručak platiti nešto manje nego u Beogradu. A nakon ručka možete neke od domaćih proizvoda ovog kraja kupiti i poneti kao suvenir ili poklon: prirodne sirupe sokova od drenjina, trnjina, kupina, med, ikone, konzervirane ili mlevene vrganje.

Pa da krenemo sa menijem. Za početak smo uzeli čaj, kiselu vodu i čašu odličnog roze vina. Dok smo pili piće, veoma brzo je stigao i ručak. Poručili smo paradajz salatu sa čuvenim homoljskim sirom, pomfrit, ogromnu porciju pilećih bataka i pola porcije-jedna riba-pastrmke. Sve je bilo obilno i zaista preukusno. Na svakom stolu stoji poseban domaći preliv za ribu, sa raznoraznim začinima. Ručak za dvoje nas je koštao nešto manje od 2.000 dinara. Kupili smo i sirup-sok od drenjima i poneli kao pokolon za naše najdraže. Zaista je sve prirodno, ali ove proizvode ne prave vlasnici restorana, već preprodaju proizvode lokalnog seoskog domaćinstva.

Napustili smo ovo mesto i oazu mira, zaista puni pozitivnih utisaka. A nakon odličnog ručka, opuštanja u prelepim i opuštajućim zvucima Mlave, nastavljamo ka našoj sledećoj oazi opuštanja, pravom raju toplote, sa divnim i lekovitim termo-mineralnim vodama.



Posle odličnog ručka, nastavili smo put ka banji Ždrelo, koja je od restorana udaljena samo 5 km u pravcu ka Petrovcu na Mlavi. Okružuju je sa dve strane Homoljske planine. Naziv "Ždrelo" je dobila, jer se nalazi na samom ulazu u Gornjačku klisuru. Njene termalne vode imaju temperaturu od oko 40°C koja ne zavisi od godišnjeg doba, tako da se bazeni u banji koriste tokom cele godine.

U sklopu bazena se nalazi salon za masažu, sauna, slana soba, tursko kupatilo, teretana, akva park, restoran i masažne kade. Sva kupališta banje koriste termalnu vodu. Posebnu atrakciju čini bazen sa slanom vodom, kao i bazen sa toplom termalnom vodom koji se nalazi napolju, i koji je aktivan i zimi. Interesantno je da je ovaj akva park jedinstven u Srbiji po tome što radi tokom cele godine, ima termo-mineralnu vodu i ima i dnevno i noćno kupanje. Regularno, bazeni rade do 20h, osim subotom kada rade do 21h. Kada padne mrak, bazeni dobijaju i dekorativnu rasvetu, pa to daje posebnu čar i ostavlja poseban utisak.

U sklopu kompleksa, tačnije u dvorištu, se nalazi nekoliko kućica u kojima se prodaje med i suveniri. Ceo kompleks je čist i uredan. Unutar kompleksa postoje uređeni toaleti i nekoliko kafića. Za korišćenje velnesa se plaća dodatna karta u odnosu na cenu za korišćenje bazena.



U dolasku, svratili smo u banju i zakazali masažu za 17h, na koju smo došli nakon obilaska znamenitosti ovog kraja. Imaju dosta masera, tako da se maser može i birati, a mesta za masažu uvek ima. Plaća se odmah i dobijete račun sa kojim dolazite na masažu. Na računu piše koji vam je maser dodeljen. Kad dođete na masažu, treba da se javite na pultu, a oni vas odvedu do velnes centra, gde se nalaze i sobe za masažu. Masaže su im zaista fantastične. Zaista plaćeno pošteno odrade, a možda i produže malo tretman. Veoma su posvećeni poslu i sve pohvale za njih.

Posle ovakvog uživanja nije nam baš bilo lako da se dovezemo do Beograda, ali je osećaj opuštenosti ostao i po povratku!

U nastavku ćete naći mapu atrakcija koje smo posetili.



Autor teksta i fotografija: Bojana Jovanović Lazić





Komentari




Ime

Tekst komentara

6 + 3 = ?