Bansko: Zimovanje za skijaše, gurmane i ljubitelje spa centara


Bansko, najmlađi i najrazvijeniji ski centar u Bugarskoj, nalazi se u podnožju veličanstvenog pirinskog masiva. Sve do 17. veka su ovde živeli uglavnom stočari. Međutim, Bansko je vremenom transformisano u trgovački grad, sa brojnim vodenicama i pilanama, duž reke Glazne. Ovde su dolazili karavani sa robom iz brojnih evropskih gradova.

Bansko danas važi za jedan od najmodernijih ski centara, kako u Bugarskoj, tako i na Balkanu. I zaista, Bansko je prelepo mesto, kako za skijaše, tako i za one koji to nisu. Mesto je živo tokom dana, ali i noći. Prepuno je turista. Svuda se čuje muzika i oseća se miris prasetine, koja se upravo peče na ražnju.

Leži na korak od planine Pirin, na 927 m nadmorske visine, a najviši vrh Todorka je na 2.600 m nadmorske visine. Ski centar ima oko 65 km staza. Najveći izazov za skijaše je staza Tomba, na kojoj se održava svetski kup, nazvana po italijanskom skijašu Albertu Tombi. Planina Pirin je inače zbog prirodnog bogatstva proglašena za nacionalni park i pod zaštitom je UNESCO-a.

Pored skijališta, ovaj gradić nudi i klizanje na ledu, paraglajding, vožnju sankama, kuglanje. Za one koji su manje sportskog duha, tu su kompleksi hotela, u kojima se može uživati u spa centrima. Odlična je kombinacija dnevnog skijanja ili uživanja na suncu i svežem vazduhu, a uveče šetnja starim gradom i poseta nekoj od mehana.

Sve mora da se plaća u levima, a menjačnice su na svakom koraku. Pre zamene novca proverite da li ima provizije i da li je na tabli istaknut možda srednji kurs. Vremenska razlika Bugarske u odnosu na Srbiju je +1 sat.

Iz Beograda prema Banskom idemo autoputem ka Nišu. Kod Niša pratimo odvajanje za Sofiju i put za Dimitrovgrad, i ovde prestaje autoput. Dalje idemo magistralnim putem. Put je pun krivina i tunela, a usput je reka, pa i jedan vodopad. Levo je skretanje za Belu Palanku. Odmah nakon toga se ponovo izlazi na autoput. Idemo pravo za Pirot i Sofiju. Kolona kamiona će vam nagovestiti da ste došli do graničnog prelaza sa Bugarskom. Dužni ste da po ulasku u Bugarsku kupite vinjetu. Samo zalepljena vinjeta kojoj čuvate odsečak je validna. Na zelenoj trafici levo posle carine se kupuje vinjeta. Vinjeta za sedam dana košta oko 8€.

Na ulazu u Bugarsku je Shell-ova pumpa, sa gorivom jeftinijim nego u Srbiji. Dalje nastavljamo put ka centru Sofije, da bismo kod HomeMax-a išli pravo ka Perniku i Filipovcima, a ubrzo se izlazi i na autoput ka Blagoevgradu. Kada dođete do ovog mesta, potom treba pratiti put za Kulatu. U mestu Simitli idemo desno ka Banskom, pa opet desno ka Razlogu i Banskom.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Bansko.


1. Ski centar Bansko

Bansko ima zaista izvanredan ski centar, kojim će svako biti zadovoljan. Turisti se odlučuju za Bansko i zato što je ovde najduža skijaška sezona u Bugarskoj, od decembra do maja, obilne snežne padavine i postojan sneg. I kada nigde nema snega, ovde ga ima, jer sistemi za veštačko osnaživanje rade odlično.

Najviša tačka ski centra je na visini od 2.560 m, dok je najniža tačka na 990 m. Staze su dosta široke i dugačke, i reda na žičarama nema. Međutim, red za gondolu je ogroman, posebno oko 9-10h, kada se čeka i po više od sat vremena, kako za kupovinu ski pass-a, tako i za ulazak u gondolu.

Tokom skijanja vas fotografišu njihovi fotografi, a fotografije se mogu kupiti na poslednjoj stanici (cena je 5€ po fotografiji po izboru). Ski pass za dete do sedam godina je besplatan, s tim što dete mora biti u pratnji odrasle osobe. Za svaki uplaćeni ski pass se ostavlja depozit. Za najmlađe je tu dečiji vozić za učenje skijanja. Oko 7 km staze ima kompletnu rasvetu. Sve staze imaju aparate za veštačko osneživanje.

Tokom februara je u Bugarskoj raspust, tako da u ovom periodu u Banskom umeju da budu velike gužve.

Inače, ako je velika gužva na gondoli, možete umesto gondolom do Banderiška poljane otići šatl kombijem, kojih ujutru ima dosta i stalno se smenjuju. Oni staju na parkingu kod gondole, a naplaćuju oko 5€ po osobi (oko 7-8 ljudi staje u vozilo). Put traje oko 15 minuta. Do početne stanice gondole možete doći i kolima i parkirati na ogromnom parkingu. Cena od 7-19h je oko 6€, a od 19-7h je oko 8€, bez obzira na to koliko ostajete. Na stazama postoji veliki broj restorana i barova, u kojima možete uživati u zracima zimskog planinskog sunca.

Što bi se reklo, zlu ne trebalo, ali smo imali priliku i da se upoznamo sa radom njihove hitne pomoći na skijalištima. Na stazama su njihove sanke, koje povređene prevoze do najbliže od nekoliko stanica gondola, smeštaju u gondolu, koja ih vozi direktno do ambulante u kojoj se pruža pomoć. Ono što je izuzetno važno je da pre polaska na zimovanje uplatite skijaško osiguranje, jer je to prvo što traže u ambulanti. Uz ovo osiguranje, nema troškova lečenja, ako zatreba. Inače, bez osiguranja, samo prevoz sankama košta oko 100€, a svaki sledeći trošak se na ovaj nadovezuje.





2. Vožnja gondolom

Moderna gondola povezuje grad sa delom Banskog koji se naziva Banderiška poljana, kao i sa stanicom Čalin valog. Ski liftovi za oko 20 minuta skijaše (ali i one koji ne skijaju, a žele da se prošetaju) penju do ski centra.

U kabinu gondola staje osam ljudi, tako da u periodu špica (a to je skoro uvek), ne možete sebi priuštiti da se sami vozite u gondoli. Na bočnim stranama gondola se nalaze kutije u koje se ostavljaju skije, tako da one delimično zaklanjaju prozore na kabini gondole. Ipak, uživanje u prizoru ne izostaje.

Gondola inače u jeku sezone (februar, kada su tamo i raspusti) radi od 8:00-17:00 (inače radi od 8:30, ali zbog gužve pomeraju radno vreme). Jednom se obavezno treba provozati gondolom, iako niste skijaš. Na vožnju treba otići oko podneva, jer je tad sunčano, i na taj način se izbegavaju ogromni redovi. Skijaši otprilike do 11h odlaze na skijanje, a posle toga je gužva manja. Takođe treba i izbeći povratak kada je najveća gužva, između 16-17h.

Početna stanica gondole je u samom gradu. Vožnja gondolom u oba pravca košta oko 15€. Uz kartu za vožnju gondolom, ukoliko ne skijate, ne treba plaćati osiguranje na stazi. Karte se kupuju na kasi, gde se kupuje i ski pass.

Banderiška poljana, krajnja stanica gondole je centralno mesto odakle idete žičarama na druge staze, koristite usluge restorana ili barova, odakle se možete gondolom vratiti u Bansko, a odatle možete i da se vratite skijajući se kilometrima dugom plavom stazom Bansko 1. Vožnja gondolom nije nimalo naivna za one koji se plaše visine, jer ima dosta strmih delova i velika je visina, iako je zaista i uživanje, jer ćete videti ceo grad i okolinu kao na dlanu.

Na samoj Banderiškoj poljani za početnike postoji baby lift sa blago stazom dužine 100-200 m, sidro za stazu dužine nekoliko stotina metara (gde se obučava i najveći broj početnika) i pokretna traka za stazu od stotinak metara sa nešto većim nagibom. Inače, centralna staza koja se završava na Banderiškoj poljani je Tomba, najteža staza u Banskom.

Poslednja stanica gondole u ski centru je prelepo uređena, sa brojnim mehanama i baštama, u kojima se može uživati u hrani, muzici, zabavi i planinskom suncu. Na poslednjoj stanici je toliko toplo, da se u sred zime može sedeti u kafiću u kratkim rukavima. Seli smo u jednu od bašta na vrhu, počastili se toplom čokoladom i svežim pomfritom. A tamo na vrhu sve trešti od muzike i celodnevnih žurki.

Kada se gondolom ili skijama ponovo vratite u Bansko, na toj poslednjoj stanici vas čeka apres-ski bar "Happy end" (simboličnog naziva), koji je uvek pun ljudi, i sve to na otvorenom. Pozitivna atmosfera ne prestaje, čak ni do kasno u noć, samo što se menja lokacija. Sve je manje ljudi koji sede napolju, ali zato unutrašnji prostor postaje pravi disko klub, čija se svetla vide daleko.





3. Restoran „VIP Room“

Ovo je centralno mesto za sve koji dođu na Banderišku poljanu. Reč je o velikom restoranu urađenom u drvetu, sa lovačkim ukrasima. Poželjna je rezervacija, ali nije isključeno da ćete naći mesto i ako ne rezervišete unapred. Na ulazu je skijašnica u kojoj ostavljate stvari, dobijate broj, a možete dobiti i papuče da obujete kad skinete pancerice.

Restoran izgleda jako otmeno, a takav je i meni – uglavnom italijanska jela. Dok čekate obrok, donesu prepečen hleb, puter i nekoliko namaza (dva su od džigerice). Poručili smo karbonare, jer je to bila jedna od jeftinijih stavki na meniju. Hrana je preukusna, špagete su domaće, porcije su pristojne veličine, ali su malo više cene.

Sa ogromne terase se pruža prelep pogled na ski staze. Ako sedite na terasi, možete uzeti bundu i ogrnuti. Restoran se zatvara već oko 16h. Aambijent je unikatan, hrana odlična, tako da svakako preporučujem ovo mesto za neke posebne prilike.




4. Šetnja Nacionalnim parkom „Pirin“

Nacionalni park Pirin se nalazi na UNESCO listi svetske baštine.

Ukoliko ne skijate, možete otići u šetnju ski stazom Bansko 1 (da, to je dozvoljeno!). Naime, možete krenuti u laganu šetnju po snegu stazom koja se završava kod početne stanice gondole, uzbrdo, pa dokle vam prija. Videćete da nećete biti jedini, jer mnogi ljudi to rade.

Duž staze ima nekoliko zanimljivih mesta. Prvo ćete naići na jedan mostić ispod koga protiče reka Glazne, odakle se u daljini vidi grad. Druga tačka je restoran “Kolibata”, u kome možete napraviti pauzu, do koga se dolazi prelaskom preko mostića. Posle restorana, na raskrsnici sa još jednom stazom, je zimski bar kafića “Happy end”, koji se nalazi i na Banderiška poljani i na početnoj stanici gondole. Treća tačka do koje smo išli (oko 3 km od grada) je restoran-bistro “Pešterite”, koji je malo u rupi u odnosu na stazu i u kome takođe možete napraviti pauzu.

Inače, ova šetnja je pravo uživanje, jedino što će vam tokom sunčanih dana biti dosta toplo. Put nazad je isti, osim što se ide nizbrdo, pa je brže i lakše. Pazite se samo od skijaša i idite što više sa strane, ali ne previse da ne upadnete u sneg.




5. Restoran „Stone Flower“ i bugarski specijaliteti

Restoran “Stone Flower” se nalazi u najatraktivnijoj i glavnoj ulici Pirin, i ovde smo jedan dan svratili da probamo neki od bugarskih specijaliteta i uživamo u planinskom suncu. Nalazi se odmah do klizališta i na 100 m od početne stanice gondole. Prostire se na dva sprata, i ukrašen je tradicionalnim motivima, sa velikim staklenim površinama.

Ovde možete probati prelepo spremljena jela iz furune, sa roštilja, ali i pice i drugu hranu. Pored toga, služe i tradicionalnu bugarsku kuhinju. Pored velikog izbora vina iz drugih podruma, degustirajte i domaće vino iz njihovog vinskog podruma.

Uveče atmosferu upotpunjuje orkestar koji svira uživo muziku za svačiji ukus. Kada je lepo i sunčano vreme, ispred imaju nekoliko drvenih stolova, presvučenih krznom. Prepoznaćete ih po prsetu koje se stalno vrti na ražnju na samom ulazu.


Srodni tekstovi

Šta videti u Sofiji za jedan dan

U ovom tekstu dajem jedan predlog kako možete provesti dan u Sofiji. Mi smo u Sofiju svratili na ceo dan, pri povratku iz Banskog. Posetili smo najvažnije turističke atrakcije, kupovali suvenire i naravno, degustirali bugarsku klopu. Grad je lep i sadržajan, tako da sigurno neće manjkati ideje kako provesti dan. Ne zaboravite ni na šoping.


Inače, Bansko ima tipičnu kuhinju, poznatu po ukrčkanim jelima, domaćim kobasicama i mezetlucima, koje možete probati u brojnim mehanama. Banska kapama je jelo od pirinča, kiselog kupusa, komada junećeg, svinjskog, pilećeg mesa i komada kobasice. Banska krvavica je kobasica od velikih komada junetine i svinjetine, kao i guščijih iznutrica, začinjenih prazilukom, kimom, komoračom, paprikom i posebnim suvim začinom iz Banskog. Banski kačamak je palenta začinjena sirom i kobasicama, slaninom, džigericom, rebarcima i sl.

Banski čomlek je jelo koje se priprema tako što se u veliki glineni sud stavi teletina, krompiri, crni i beli luk. Katino meze je juneća i svinjska pečenica iseckana i pržena na ulju, kojoj se dodaje luk, paprika, lovorov list, belo vino, pečurke, pasirani paradajz. Banski starec je suva juneća i svinjska pečenica, kao i punjena svinjska creva, koja se presuju i suše na promaji. Kostureta je jelo koje se sprema od pasulja, slanine i sušene paprike. Svakako da se ne sme zaboraviti pečenje na ražnju, na koje miriše ceo grad, jer svaka mehana vrti po jedno ispred objekta.

Kada ste u Bugarskoj, probajte bugarsku rakiju. Posebno je popularan i bugarski beli sir sirene, koji ima specifičan kiselkast ukus, zahvaljujući jedinstvenoj bakteriji Bacillus Bulgaricus, koja je otkrivena u Bugarskoj 1905. godine. Ista bakterija postoji i u bugarskom jogurtu, koji je svetski poznat. Dobro ide uz bugarsko crveno vino, a koristi se i za pravljenje bugarske pite banitsa.




6. Mehana „Stragata“

Ova mehana, odmah ispod parkinga kod početne stanice gondole, naziva se još i “Bela kuća”. Pored unutrašnjeg dela uređenog u bugarskom stilu, sa kaminom i još jednim spratom, ima i malu baštu na suncu. Osoblje je ljubazno, a izbor jela veliki. Cene su pristojne.

Mi smo se odlučili za jedan od njihovih specijaliteta “šišot”, koji izgleda kao sablja. Porcija se sastoji od na sablji naređanih komada piletine (može da se bira vrsta mesa i od toga zavisi i cena), tikvica, luka, paprike, plavog patlidžana, pečuraka pečenih na roštilju, pomfrita i miksa zelene salate, rukole i bebi spanaća sa limunom. Porcija ima 500 g i uz jednu šopsku salatu je dovoljna za dvoje.

Svakako preporučujemo ovo mesto za predah ili ručak nakon skijanja. Lepo ćete se provesti, ali i prezalogajiti, za relativno pristojan novac, kada se uporedi sa cenama kakve su na stazama.

Kada se od ove mehane krene ulicom pravo, tu je čitav niz fast food restorana. Probajte u jednom od njih kebab, sa desne strane ulice. Spremaju ga od piletine, sa pomfritom, crvenim lukom, kupusom, krastavcem, paradajzom, peršunom i pavlakom, a sve to u veoma tankoj tortilji. U ovoj ulici imate i outlet ski opreme, ali i nekoliko lepih suvenirnica, sa nešto nižim cenama. Prošetajte i ovom ulicom, jer možete naći jeftinije stvari, kao lepe predmete koje možete poneti kući na uspomenu na Bansko.




7. Obilazak starog grada i kupovina suvenira

Pored skijališta, Bansko ima i izuzetno lep istorijski centar, kroz koji se možete prošetati i svratiti u neku od mehana, kojih ovde ima ubedljivo najviše. Ovo je svakako i dobro mesto za kupovinu raznih suvenira.

Centar grada obiluje bugarskom arhitekturom, sa kamenim i drvenim kućama, što omogućava da doživite autentičnu atmosferu šetnjom ulicama od kaldrme, posmatrajući meštane i slušajući lokalnu muziku. Mesto je sačuvalo tradicionalni izgled i zbog toga se smatra etno selom. Stari grad se nalazi na nadmorskoj visini od 925 m, u podnožju planine Pirin, i poznat i po najstarijoj crkvi na Balkanu. Ima brojne kulturne spomenike i kolekciju ikona lokalne zografske skole.

Glavnom šetačkom ulicom Pirin se stiže do centra grada, gde se nalaze tradicionalne bugarske stare kuće u izuvijanim kaldrmisanim ulicama, u kojima vam može delovati da se možete izgubiti, ali sve one vode na isto mesto. Usput se prolazi pored brojnih mehana (zapravo kafana sa bugarskom, sa muzikom uživo, uređenim u drvetu i sa tradicionalnom dekoracijom).

Usput se može i pazariti čuveni bugarski ratluk, ali i suveniri. Grnčarija, prelepo dekorisana, je ovde izuzetno povoljnih cena.

Ako ste se ikada zapitali šta čini bugarsku kuhinju tako ukusnom, odgovor ćete naći u njihovom tradicionalnom posuđu. Ako želite da ponesete ukuse Bugarske kući, definitivno morate kupiti đuveč lonac za svoju kuhinju. Da biste poboljšali utisak, važno je da jelo servirate na odgovarajućim glinenim tanjirima, koji takođe imaju tipičan motiv, koji se naziva “Trojanska kap”. Cene su oko 6€ za tanjire i oko 10€ za đuveč lonac. Stomna je keramički ćup koji su koristile žene da donesu vodu sa bunara. Baklitsa je najvažniji ritualni sud koji se koristi na svadbama. Tradicionalno, mladi momci idu po selu i pozivaju goste na svadbu, nudeći im da popiju rakiju iz baklitse.

Prvog marta Bugari svojim najmilijima poklanjaju martenitsu, mali ukras napravljen od crvene i bele vune, kao simbol prosperiteta i dobrog zdravlja. Ruže su tipičan proizvod Bugarske. Pre 300 godina, ruža Damascena je uvezena iz Damaska u Bugarsku. Danas je Bugarska jedan od najvećih proizvođača ružinog ulja na svetu. Ružina vodica se može koristiti i za začinjavanje hrane, kao što su mlečni pudinzi, sladoledi ili voćne salate. Cena se kreće od 15€ za 1cl ružinog ulja (15 kapi).

Teško je reći gde treba otići i šta videti. Jednostavno, treba pustiti da putevi vode, i posmatrati razne zanimljive kuće i ukrase na njima, koji vrebaju iza svakog ćoška.

Duž ulice Pirin, koja se proteže od glavnog trga, pa sve do početka Nacionalnog parka Pirin, nalaze se brojni restorani, prodavnice, suvenirnice, menjačnice. Ulica prolazi pored Crkve Sv. Trojice, i nastavlja do početka ski centra. Nešto pre crkve se nalazi spomenik Ocu Paisiju – simbol grada. Odmah posle crkve se nalazi kuća-muzej Neofita Rilskog, koja ima jedinstveni izgled i arhitekturu. Pored crkve, na sredini ulice se nalazi i fontana. Duž čitave ulice se nalaze pabovi i mehane, u kojima možete popiti kafu ili ručati.

Tokom zime je ulica u starom delu grada kompletno zatvorena za vozila, tako da se možete opušteno šetati. Ostatak ulice je jednosmeran (u delu hotelskog kompleksa). U delu ulice kod crkve je plava zona parkiranja.






8. Crkva Svete Trojice

Negde pred kraj ulice Pirin, nalazi se crkva Sv. Trojice. Svakako je najznačajniji istorijski i kulturni spomenik Banskog iz perioda renesanse. Crkva je dugačka 44 m, široka 22 m, a visoka 12 m.

Jedna je od najvećih crkava u Bugarskoj. Do izgradnje crkve Aleksandra Nevskog u Sofiji, ovo je bila najveća crkva u Bugarskoj i na Balkanu. Arhitektura je učinila da deluje manja nego što je stvarno.

Gradnja crkve je započeta 1810. godine. 15 godina nakon završetka crkve je započeta izgradnja tornja sa zvonikom u crkvenom dvorištu. Visok je 30 m i smatra se simbolom Banskog. Izgradnja tornja sa zvonikom i satom je trajala 40 godina. Satni mehanizam težine 500 kg pokreću dva velika kamena obešena na krajevima konopca. Bez prekida pokazuje tačno vreme, a zvonik svira istu melodiju, do danas.

Po zakonu koji je u vreme turskog ropstva bio na snazi, bila je dozvoljena gradnja nove crkve samo na mestu postojeće i bilo je zabranjeno da crkva bude viša od džamije, a ona je to bila, pa je došlo do konflikta sa turskim Begom. Meštani su, da bi sačuvali crkvu, dozvolili da se religiozni simboli iz džamije prenesu u crkvu. Iz tog razloga i danas na ulazu u crkvu stoje krst i polumesec sa zvezdom – simbol tolerancije između dve religije.

Ulaz u crkvu je besplatandan, ali je fotografisanje unutra zabranjeno. Troje ulaznih vrata su okovana gvožđem. Krov leži na 12 stubova, koji simbolizuju 12 Hristovih učenika. Unutra je prelep ikonostas. Unutrašnjost je takođe veoma lepo i neobično oslikana.

Prema predanju, pojedinim freskama u crkvi su Turci iskopali oči, ali su kasnije restaurirane, tako da se tragovi primećuju samo kada se freska posmatra iz određenog ugla. Ikone i freske su radili lokalni ikonopisci, osnivači najbolje škole ikonopisaca u Bugarskoj – Dimitar i Simeon Molerovi, što se može i videti u unutrašnjosti.

Kada smo već tu, šetamo i kroz dvorište, ukrašeno sa 12 stubova, i baštu crkve sa nekoliko manjih objekata. Ispred crkve se nalazi česma.





9. Kuća-muzej „Neofit Rilski“

Kuća u kojoj je smešten muzej Neofit Rilski takođe impresionira arhitekturom. Nalazi se odmah preko puta crkve Sv. Trojice. Ona je tipičan primer gradnje iz perioda 18. i 19. veka. Zidana je od kamena i zemlje, sa otvorenom verandom ka dvorištu. Kuća se nalazi u velikom dvorištu, okružena kamenim zidovima i drvenim svodovima.

Neofit Rilski, kome je muzej posvećen, bio je osnivač crkvenog obrazovanja u Bugarskoj i prvi bugarski enciklopedista. Slikao je u manastiru Rila, gde je bio monah, a potom i iguman. Posvetio je ceo život nauci, kulturi i obrazovanju, i postao je autor prve bugarske gramatike.

Izložba u kući obuhvata hronološki prikaz rada Neofita Rilskog. Posebno mesto je dato bugarskoj gramatici iz 1835. godine, delovima grčko-bugarskog rečnika, i mnogim vrednim knjigama koje su pripadale Neofitu Rilskom i činile njegovu ličnu biblioteku.

Sva vrata na kući su niža nego ljudi prosečne visine, tako da svi pri ulasku udaraju glavom u njih. Po tradiciji se tako niska vrata grade kako bi se udarcem u glavu odala počast graditelju. Radno vreme je od 9:00-12:00 i od 13:00-17:30.


10. Trg Nikola Vaptsarov


Srodni tekstovi

Šta videti u Sofiji za jedan dan

U ovom tekstu dajem jedan predlog kako možete provesti dan u Sofiji. Mi smo u Sofiju svratili na ceo dan, pri povratku iz Banskog. Posetili smo najvažnije turističke atrakcije, kupovali suvenire i naravno, degustirali bugarsku klopu. Grad je lep i sadržajan, tako da sigurno neće manjkati ideje kako provesti dan. Ne zaboravite ni na šoping.


Trg se nalazi u samom centru grada i predstavlja verovatno najposećenije mesto u Banskom. Na njemu se nalazi nekoliko muzeja, spomenika, bašti i restorana. Ako želite da ovde ručate tokom leta, trg je prepun stolova okolnih restorana, tako da je ovo mesto jedno od omiljenih. Memorijal i muzejska kuća Nikola Vaptsarov je idealno mesto da napravite fotografiju.

Ovde se održavaju razni događaji, kao što je otvaranje zimske i letnje sezone, razna takmičenja, program za Božić. Trg vole i roditelji, jer je na njemu ograničen saobraćaj i nudi brojne mogućnosti za zabavu mališana. Tokom zime se ovde nalazi božićna pijaca, koja doprinosi prelepoj božićnoj atmosferi. Jedinstvena osvetljena fontana je posebno atraktivna, kako leti, tako i zimi kada je okovana ledom koji stvara prelepe ledene skulpture.

Ovde se mogu pazariti suveniri na pijaci ručnih radova (ne radi svakog dana). Jeftiniji su nego u centru grada. Ima nekoliko menjačnica i prodavnica prehrambenih proizvoda. Na trgu se nalazi i galerija radova meštana Banskog, u koju je ulaz besplatan.

Gradski park se nalazi na oko pet minuta hoda od glavnog trga. Veoma je lep. Potpuno je prekriven visokim drvećem i asfaltiranim stazama. U parku se nalazi malo jezero sa ostrvom do koga se dolazi drvenim mostom. Na ulazu u park se nalazi igralište za decu. Duž parka se nalaze brojne klupe i mesta za odmor. U parku se takođe nalazi nekoliko fontana, kao i spomenik Kostadinu Golevu, osnivaču grada iz 1918. godine. U parku ćete videti puno ljudi koji šetaju i bave se sportom. Ovo je mesto koje je prepuno snega, čak i kada se sneg na gradskim ulicama već polako otapa. Svakako je lepo doći, prošetati i napraviti predah.




BONUS: Smeštaj u Banskom

Pre 10ak godina smo Bansko prvi put posetili preko agencije "Ski & Sun", u okviru ture skijanje za Sretenje. Hotel „Strazhite“, u kome smo bili smešteni, zaista je za svaku preporuku. Nalazi se na najboljem mogućem mestu kada su skijaši u pitanju, na 100 m od gondole i pet minuta pešačenja od centra grada. Ubraja se u jedan od najboljih hotela u Banskom. Usluga je na bazi polupansiona. Poseban specijalitet su uštipci. Restoran u kome se obroci služe je uređen u lovačko-planinskom stilu, sa prelepim kaminom.

Hotel ima lepo uređen spa centar, a u sobama se dobijaju bade mantili. Inače, područije Banskog leži na termalnim vodama, pa i ne čudi što gotovo svi hoteli imaju spa centar. Hotel ima i lobi, u kome se može uživati u pucketanju vatre iz kamina. Skijašima je na raspolaganju besplatan prevoz kombijem do i od gondole.

U blizini hotela postoji veliki market "Aldo", u kome se može kupiti sve što je potrebno. Tu je i niz malih prodavnica razne skijaške opreme i suvenira. Skijaška oprema je ovde dosta jeftinija i veliki je izbor. U blizini hotela je i ogromno klizalište. Preko puta hotela možete probati najveće i najbolje palačinke u gradu. Interesantno je da pre filovanja, palačinku premažu puterom.



Prilikom naredne posete smo bili smešteni u hotelu “Maria-Antoaneta Residence”, koji se nalazi odmah pored reke Glazne, na tri minuta hoda od ski liftova i Tržnog centra "Mall Bansko". Rezervisali smo ga preko sajta booking.com. Nalazi se na prelepom mestu i ima tri zvezdice, a lokacija je pogodna kako za skijanje, tako i za šetnje. Možete koristiti besplatan parking. Na ulici se parkiranje plaća od 8-18h, putem SMS dopune.

Najpopularniji sadržaji su spa i velnes centar (nalaze se u posebnom krilu), zatvoreni bazen, skijašnica. Recepcioner govori i srpski pomalo i veoma je ljubazan. Ovde vlada pozitivna klima i domaćinska atmosfera, a izlaze u susret svim željama. Kod recepcije ima dosta fotelja u kojima možete odmarati. Tu je i kamin, prelepa dekoracija (oko Dana zaljubljenih su motiv bila srca), ali i šah koji možete uzeti da igrate.

Postoji prevoz kombijem do stanice gondole, od 8h na svakih pola sata. Vraća skijaše sa skijanja od 15h na svakih pola sata. Sobe imaju kupatilo i TV u maloj dnevnoj sobi, koja je izuzetno korisna za smeštanje svih skijaških stvari i sušenje odeće. U sobama se dobijaju peškiri (morate da ih ostavite na podu da bi ih promenili). Veoma je toplo u sobama, grejanje je odlično i može se podešavati.

Kada je u pitanju spa centar, on sadrži zatvoreni bazen sa termalnom vodom zelenkaste boje – ne nositi beli kupaći (voda se greje na 31 stepen), tursko/parno kupatilo, sobe za masažu, saune, fitnes centar, stolove za stoni tenis. Iako nije veliki (samo 20ak ležaljki), u spa centru nikada nema gužve. Mora da se izađe iz hotela da bi se ušlo u spa centar, ako ste smešteni u delovima hotela A i B.

Kada je masaža u pitanju, to je nešto što toplo preporučujem. Zakazuju se unapred, ali ako je maserka slobodna, rado će vas primiti. Masaža od 50 minuta celog tela je sa popustom od 20% za goste hotela koštala 27€ po osobi. Može da se plati u evrima. Soba za masažu je uredna, muzika relaksirajuća, a masaža jako prijatna. Ako ste mokri od bazena, možete uzeti veš za jednokratnu upotrebu. Ono što je specifično je da se za masažu koristi bugarsko ružino ulje. Ovo je zaista bila jedna od najboljih masaža koju sam do sada probala.

Kada iz lobi bara siđete u podrum, tu je restoran u kome se služe obroci. Obroci su odlični. I uz doručak i uz večeru je neograničeno piće (čak i alkoholno). Probajte njihovo tipično “Pirinsko pivo” Interesantno je da vino koje služe uz obroke, svako veče ređaju u piramidu, kako bi prizor bio što interesantniji za turiste. Ogroman je izbor hrane, dosta je mesa, salata, za večeru ima i čorba i kolači.

Doručak je od 8-10h, a večera od 18:30-21:00. Kada gondola počinje ranije da radi, i doručak se služi ranije, pa se može ući već u 7:30. Inače, u hotelu se dobijaju narukvice koje ne moraju da se nose, ali ih treba imati kod sebe tokom obroka i kod korišćenja ostalih sadržaja. Konobari su izuzetno predusretljivi, ljubazni i vredni. Jela se služe u posudama koje se greju na stolu, tako da su obroci topli uvek, bez obzira kad došli da jedete. Ali verujte, doći ćete na samom početku obroka, jer će vas planinski vazduh toliko opiti i izgladneti, da nećete moći da čekate.






Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter


Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Šta videti u Sofiji za jedan dan


Autor teksta i fotografija: Bojana J.




Saznajte prvi sve novosti...

Ukoliko Vam se svideo ovaj blog i želite da prvi dobijete najnovije informacije sa bloga, prijavite se na newsletter.


Prijavom na newsletter prihvatate politiku privatnosti.




Srodni tekstovi

Šta videti u Sofiji za jedan dan

U ovom tekstu dajem jedan predlog kako možete provesti dan u Sofiji. Mi smo u Sofiju svratili na ceo dan, pri povratku iz Banskog. Posetili smo najvažnije turističke atrakcije, kupovali suvenire i naravno, degustirali bugarsku klopu. Grad je lep i sadržajan, tako da sigurno neće manjkati ideje kako provesti dan. Ne zaboravite ni na šoping.