Beograd: Najlepši praznični događaji

Beograd, glavni grad Srbije, često nazivaju “kapijom Balkana” ili “vratima srednje Evrope”. On je mesto okupljanja, centralnih manifestacija i zabavnih aktivnosti. Kao i drugi evropski gradovi, i Beograd ima svoje praznične događaje i običaje, koji se u određenoj meri razlikuju od tradicionalnih evropskih božićnih vašara.

U ovom tekstu delim najlepše božićne vašare i praznične lokacije u gradu, koje morate posetiti ako u Beograd dođete u periodu oko Nove godine i Božića, kao i iskustva koja tom prilikom morate doživeti.

1. Božićno seoce kod Hrama Svetog Save

Božić je jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika, koji se u Srbiji proslavlja sa najbližima. Na božićno jutro, čućete da na crkvama zvone sva zvona, a vernici se okupljaju i dolaze na liturgiju. Među običajima je jedan od najinteresantnijih kada u kuću dolazi položajnik, osoba koja na božićno jutro prva uđe u kuću i, prema verovanju, donosi sreću ukućanima. Trpeza je bogata i mrsna (prvi dan nakon božićnog posta), a na njoj je obavezno česnica i pečenica. Česnica se mesi na božićno jutro, a u nju se stavlja grančica badnjaka, grančica drena za zdravlje i novčić kao poklon Isusu Hristu. Pre početka ručka, domaćini sa položajnikom lome česnicu i smatra se da će onaj ko nađe novčić u svom parčetu imati sreće cele godine.

U Srbiji se Božić slavi 7. januara. Tokom januara, ispred Hrama Svetog Save se održava manifestacija „Božićno seoce kod Hrama“. Tokom manifestacije su na platou ispred Hrama Svetog Save postavljene bajkovite drvene kućice, u kojima mogu da se kupe pokloni, ukrasi, suveniri, slatkiši, topla pića i raznorazne poslastice. Akcenat je na programima za decu. Na bini možete slušati večernje koncerte, a kasno popodne dečije horovi na Raspevanoj jelci. Gotovo svako veče ima po neki koncert. Tu su i različite pozorišne predstave, a možete koristiti i božićni fijaker da vas provoza kroz ovaj bajkoviti ambijent, posebno lep kada imamo “beli Božić”. Seoce ima i bazen sa senom, u kome deca i roditelji mogu da se igraju. Stalno je puno ljudi i vlada neka posebna emocija.

Na dan Božića, u 12:00, ispred Hrama se održava tradicionalno lomljenje česnice, kada bude izvučeno nekoliko zlatnika i srebrnjaka. Osim česnice, služi se i oko 200 kg teška pogača.

2. Paljenje Badnjaka ispred Hrama Svetog Save

Proslava Hristovog rođenja počinje na Badnji dan. Naziv je dobio po Badnjaku (hrastovo drvo) koji se na taj dan rano ujutru seče, a pali na Badnje veče. Iako su običaji na selima živopisniji, u gradu se poštuje običaj unošenja Badnjaka u kuće i postavljanje slame na pod, kako bi se dočarao izgled pećine u Vitlejemu. Tog dana se posti.

Na Badnji dan se u crkvama održava služba, a zatim se u dvorištu crkve okuplja veliki broj vernika, kako bi stavili Badnjak na vatru da gori do kasno u noć. Običaj je da se Badnjak pali, kako bi to donelo zdravlje, sreću i blagostanje u narednoj godini. Po povratku iz crkve, u kućama se služi bogata posna večera, kako bi nova godina bila rodna. Jedan od najlepših božićnih ukrasa na stolu je zelena pšenica, koja simbolizuje život. Običaj je da se na Badnje veče ne ide u goste, već da se vreme provede sa porodicom.

U Srbiji se Badnje veče slavi 6. januara. U skladu sa običajima, na Badnje veče se ispred Hrama Svetog Save organizuje osveštavanje i paljenje Badnjaka, što je poseban događaj. Svečanost počinje kada zvona male crkve pozivaju vernike da se okupe, dok se najlepše pastelne boje prelivaju nebom i sviraju polifona zvona na Hramu. Ovaj svečani događaj prati pesma crkvenog hora i liturgija. Da ne biste Badnjak kupovali usput, možete ga na Badnje veče uzeti u Hramu, uz ostavljen prilog, u skladu sa mogućnostima.

Hram je na Badnje veče prelepo ukrašen cvećem, Badnjakom i senom u koje je posuto razno voće, a mnoštvo vernika sa decom dolazi u ovu pravoslavnu svetinju. Ovu priliku možete iskoristiti da istovremeno i obiđete Hram, njegovu fascinantnu kriptu, kao i da se divite mozaicima ruskih umetnika koji su do sada završeni. Ispred hrama se prodaju baloni za decu, kokice i razne zanimacije.

Iako je tradicionalno mesto okupljanja na ovo veče dvorište Hrama, ukoliko niste u mogućnosti da ovde dođete, prošetajte do lokalne crkve, jer svaka crkva u gradu na svoj način obeležava ovo veče. Tako ćete u svakoj zateći upaljen Badnjak, a u mnogima i besplatno kuvano vino, duhovni program, pa čak i vatromet.

3. Vatromet kod Hrama za Pravoslavnu Novu godinu

U okviru proslave Nove godine, Srbi imaju jedan praznik koji u drugim delovima sveta nije uobičajen, a to je Srpska ili Pravoslavna Nova godina, koja se proslavlja u noći između 13. i 14. januara. 14. januar je prvi dan Nove godine prema julijanskom kalendaru, koga se pridržavaju srpska, ruska, gruzinska crkva, četiri stare patrijaršije (Vaseljenska, Jerusalimska, Antiohijska i Aleksandrijska) i svetogorski manastiri.

Na dan dočeka Srpske Nove godine, ispred Hrama Svetog Save se organizuje veličanstven vatromet u ponoć, a prethodi mu moleban. Ako ste vernik, svakako će vam proslava Pravoslavne Nove godine u ovoj velikoj svetinji biti poseban događaj. Okupite se sa svojim najmilijima, i u miru se pomolite za zdravlje, sreću i radost u novoj godini, koja vam sigurno donosi brojne srećne i radosne trenutke.

4. Doček Nove godine kod Narodne skupštine

Centralni događaj za novogodišnju noć (ali i veče pred doček, nekada i prvog dana Nove godine), kada nastupaju muzičke zvezde regiona, odigrava se na bini ispred Narodne skupštine.

Doček u centru grada je najbolje organizovati kroz šetnju. Zapravo, ceo centar grada je tada blokiran za saobraćaj i čini jednu veliku pešačku zonu. U blizini bine se prodaje kuvano vino i rakija, kao i nešto od hrane, a obezbeđeni su i mobilni toaleti.

Koncerti počinju već oko 20h i završavaju se nekoliko sati posle ponoći. U ponoć možete očekivati grandiozan vatromet.

5. Trg otvorenog srca na Trgu republike

Na Trgu republike se tokom praznika održava manifestacija “Trg otvorenog srca”. Šareni praznični ukrasi i drvene kućice iz kojih mame mirisi kolača, kuvanog vina, čaja i drugih toplih napitaka i poslastica, oživljavaju praznični duh Beograda. Manifestacija traje od početka decembra do početka februara. Kućice sa hranom su otvorene svakog dana od 10-23h. Probajte vafl na štapićima, odžak kolač ili krofnice.

Na samom trgu se nalazi bina, na kojoj nastupaju dečiji horovi, obično vikendom pre podne. Svakog vikenda, subotom i nedeljom od 12-14h, deca mogu da uživaju u pozorišnim predstavama, nastupima mađioničara, žonglera i animatora.

Na Trgu republike je postavljena najviša novogodišnja jelka u gradu. Baza za jelku je visoka oko 1,5 m, a sa postoljem i jelkom, ukupna visina je oko 15 m. Dekorisana je ukrasima sa simbolima Beograda. 2018. godine je to bila najviša jelka u Evropi.

U Knez Mihailovoj ulici, se tokom novogodišnjih praznika postavljaju tezge, na kojima se mogu kupiti razni ručni radovi i pokloni. Kao produžetak Trga otvorenog srca, tezge su otvorene do 18:00.

U ulici se nalazi galerija „Progres“, u kojoj se u vreme novogodišnjih praznika održava ruski novogodišnji bazar. Festival rusko-srpskog zanatstva je otvoren do sredine januara. Tako se ovde mogu naći ruske lutkice, novogodišnji ukrasi, nakit, šubare i bunde, i još mnogo toga.

Praznična atmosfera i dekoracija se nastavljaju sve do tržnog centra “Rajićeva”, gde vas čeka još nekoliko kućica u kojima se možete počastiti prazničnim specijalitetima.

6. Doček Srpske Nove godine u Skadarliji

Pored mnogih restorana u Skadarskoj ulici, popularnoj boemskoj Skadarliji, nalazi se i restoran "Šešir moj", koji preporučujem za doček Srpske Nove godine. Jedinstven ambijent i atmosfera restorana je nešto što će vas očarati. U ponudi restorana su tradicionalni srpski specijaliteti, pa je ovo idealna prilika i da probate domaću kuhinju.

Kada je u pitanju doček Srpske Nove godine, po kome je Skadarlija poznata, ako dođete u “Šešir moj”, nećete se pokajati. Doček se mora ranije rezervisati, a tom prilikom će vas ljubazna domaćica uputiti u sve detalje (ostaviće prećutno i poneko prijatno iznenađenje). U cenu dočeka je uključena hrana i program, dok se piće plaća po utrošku (po redovnom cenovniku). Doček počinje oko 21h. Kad dođete, čeka vas servirano predjelo (rolati, slani minjoni, pršuta, sirevi, suva paprika…), a kada budete seli, doneće vam i vruću proju.

Program pesmom, anegdotama i šaljivim pričama otvara zaštitno lice ovog mesta, glumica Ljiljana Jakšić, obučena u narodnu nošnju. Ovo celoj proslavi daje zaista dobar štimung. Nakon toga počinje muzika tamburaša, po utvrđenom programu, ali i po narudžbinama gostiju. Za početak pevaju oni, a kasnije im se priključe i gosti koji to žele. Kada je hrana u pitanju, sledi zaista bogat mešani roštilj i krompir. Ako imate neke posebne prohteve kada je hrana u pitanju, i to će vam ispuniti. Uz jelo se služi turšija. Nakon obroka, tu je i ogromna porcija slatkiša – domaća baklava i pita sa jabukama, dunjama i orasima. A u ponoć, iznenadiće vas fantastičnim trubačima. Sve u svemu, otići ćete izuzetno zadovoljni.

7. Ulica otvorenog srca

Ukoliko se u Beogradu nađete u vreme novogodišnjih praznika, posetite tradicionalnu humanitarnu manifestaciju “Ulica otvorenog srca”, koja se svake godine održava 1. januara, u Svetogorskoj ulici, koja je po ovoj manifestaciji i dobila svoj nadimak. Ulica otvorenog srca je jedna od najdivnijih manifestacija u Beogradu.

Sve je počelo nekada davno kada su glumci “Ateljea 212” zamenili uloge sa konobarima „Srpske kafane“ i služili goste umesto osoblja. Broj gostiju je postajao sve veći i spontano su počeli da se okupljaju oko kafane i pozorišta, provodeći prvo novogodišnje jutro ispijajući kuvano vino. Nezvanično, manifestacija postoji već oko 45 godina, dok u obliku u kome je danas, od 2003. godine.

Ulicom otvorenog srca, od Takovske do Makedonske, šetaju ulični animatori, umetnici, muzičari i glumci. Duž ulice se prodaju ručni radovi i slatkiši. Crveni nosevi su obeležje manifestacije, a prihod od njihove prodaje je namenjen u humanitarne svrhe. Pored one ispred “Ateljea 212”, ispred Radija Beograd je još jedna bina sa dečijim programom. Od podneva do popodneva (oko 15h), možete uživati u karnevalskoj atmosferi. Početak karnevala obeležavaju konfete i nastupi horova i glumaca na platou “Ateljea 212”.

8. Kuća u Gostivarskoj

U vreme novogodišnjih i božićnih praznika, Voždovac krije jedno tajno i bajkovito mesto. Kuća u Gostivarskoj ulici svake godine raskošnim novogodišnjim ukrasima ulepšava i uveseljava komšiluk i građane. Svečanom uključivanju osvetljenja krajem decembra prisustvuje veliki broj posetilaca, koji tradicionalno dolaze na ovaj događaj. Za praznično ukrašavanje fasade svoje porodične kuće je zadužen Vuk Tomić, koji to radi godinama. Novogodišnje sijalice svetle na kući ove porodice do dočeka Srpske Nove godine. Zaista izgleda nestvarno i bajkovito.

Ulica je mala i uska, ali to ne smeta slučajnim prolaznicima da zastanu, dive se i fotografišu ovu prelepu kuću. Ne možete da je ne primetite. Ako imate više vremena, možete detaljnije da posmatrate i vidite koliko je ljubavi i pažnje uloženo u ovo ukrašavanje. Toliko detalja i ukrasa, koji su prelepo ukombinovani, tako da ova kuća pod večernjom rasvetom izgleda kao „kućica od čokolade“. Priča se da je kuća i unutra veoma lepo dekorisana, ali, nažalost, nije moguće obići je, jer nije otvorena za javnost.

9. Nova godina na Beogradskom sajmu

Beogradski sajam je interesantan u vreme novogodišnjih praznika. Sredinom decembra, otvara se tradicionalni “Beogradski novogodišnji festival”. On je zapravo nastavak tradicije Novogodišnjeg vašara, koji je decenijama bio simbol Nove godine u Beogradu.

U Hali 1 je postavljen najveći luna park na Balkanu. U zatvorenom i na otvorenom prostoru su tezge sa prazničnim poslasticama, ušećerenim voćem i ukrasima za jelku. Radno vreme je od 11:00- 20:00. Ulaz je besplatan, ali se naplaćuje parking.

10. Zimska bajka u Savskom parku

Ako želite da u Beogradu osetite duh evropskih božićnih vašara, prošetajte se Savskim parkom, u kome je napravljena prava praznična, zimska bajka. Dekoracija je predivna, a prostor ogroman. Treba vam pola sata samo da prošetate.

Dok šetate kroz bajkovito ukrašen park, možete kupiti nešto da prezalogajite ili neko piće da se ugrejete, u nizu praznično ukrašenih drvenih kućica. Možete slušati koncerte koji se održavaju na bini, gledati svako veče neki božićni film u bioskopu na otvorenom, dok sedite na slami. Ako imate više sreće, ugrabićete neki od stolova sa ognjištem, koje će vas grejati u hladnim zimskim danima.

Ako ste ljubitelj klizanja, na raspolaganju vam je veliko klizalište "Zimska čarolija", brojne svečano ukrašene staze parka kojim možete šetati, kao i nekoliko zanimljivih postavki za fotografisanje.

Ulaz je besplatan i uvek je prepuno ljudi. Otvoreno je od sredine decembra, do sredine januara, svakog dana od 12h. Ako dolazite kolima, parking potražite u okviru kompleksa Savske promenade ili se parkirajte na besplatnom parkingu tržnog centra "Galerija", koji je na 10 minuta peške od božićnog vašara.

11. Novogodišnja bašta u "Jevremovcu"

Jedno od najlepših mesta za šetnju u centru Beograda, tokom praznika postaje humanitarna novogodišnja bašta, u kojoj ćete videti brojne okićene jelke (za koje možete glasati, jer pobednik obezbeđuje humanitarne priloge), postavke za fotografisanje i porodice sa decom, koje su odabrale da baš na ovom mestu provedu prve januarske dane.

Prošetajte kroz prirodnu oazu Botaničke bašte i osetite miris prirode, čak i tokom zime. Divno je mesto za uživanje na zimakom suncu, koje se probija kroz krošnje drveća. Na raspolaganju su brojne staze za šetnju, živopisni Japanski vrt sa brojnim vodotokovima i stazicama, staklena bašta iz 1892. godine koja čuva biljke sa svih krajeva sveta (unutra je dosta toplo i velika vlaga u vazduhu), kao i mali kafe u kome se možete osvežiti. Usput ćete naći veliki broj klupa za odmor i uživanje u prirodi. Videćete čak i hotel za insekte.

Cena ulaznice je 300 dinara za odrasle, a kod njih tradicionalno mama i beba do godinu dana imaju besplatan ulaz. Radno vreme tokom zime je od 9-16h. Manifestacija traje od 15. decembra do 15. januara. Odvojite oko 1,5-2h za obilazak.

12. Vukov božićni kutak

Beograd od nedavno ima božićnu prodavnicu, kakve se mogu videti u brojnim evropskim gradovima. Jedan takav praznični kutak, iz koga se oseća miris cimeta i čuju božićne pesme, naći ćete u Svetogorskoj ulici, tokom praznika poznatijoj kao "Ulica otvorenog srca".

Reč je o prodavnici neverovatnih ukrasa kojima možete obogatiti dom tokom praznika, od najmanjih lampiona, pa do ogromnih postavki i svetlećih instalacija. Unutar radnje se nalazi mali šank i nekoliko stočića, na kojima možete ispiti neki topli napitak, a možete samo prošetati i diviti se ovom prazničnom šarenilu.

Lako ćete ih prepoznati po divno ukrašenom izlogu. Imajte u vidu da radnim danima rade tek od 12h. Ulaz je besplatan.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Izleti blizu Beograda: Predlozi zanimljivih mesta

Restorani u Beogradu: Moj izbor mesta sa domaćom kuhinjom

Gde sa decom u Beogradu: Predlozi mesta za zabavu