Atos: U poseti Svetoj Gori i Aristotelovom gradu

Atos je poluostrvo Halkidikija, poznatije kao Sveta Gora, ali i „treći prst“. Po zakonu, samo je muškarcima dozvoljen pristup na tlo Svete Gore. Međutim, Atos čini i jedan deo koji nije u sklopu Svete Gore, na čijem tlu žene slobodno mogu boraviti, i to je deo gde se nalazi nekoliko letovališta.

Ovo sveto mesto čini 20 manastira, uključujući jedan srpski, bugarski i ruski. Najveći broj manastira izgrađen je na obalama, sa pogledom ka moru kakav se ne zaboravlja.

U ovom tekstu ću predstaviti neka od letovališta i izletišta na čijem tlu možete slobodno koračati, ali i priču sa „tajne“ Svete Gore, gde mogu boraviti samo muškarci. Pronaći ćete i iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da posetite Atos.

1. Krstarenje oko Atosa

Jedan od najpopularnijih izleta ako ste smešteni na Sitoniji ili Atosu, jeste krstarenje do Atosa i razgledanje manastira iz broda. Krstarenje počinje iz luke Ormos Panagias u 9:30 (do koje se ide sopstvenim kolima, ili jednom nedeljno autobusom, kada je u pitanju polazak iz Neos Marmarasa), s tim što na brodu treba biti već u 9:00 (ako ne i ranije), da bi se zauzela dobra mesta sa desne strane broda (zbog pogleda na manastire). U luci nema uređenog parkinga, ali ima dosta mesta na kojima se može parkirati auto.

Brod najpre plovi obalom Sitonije, ali prilično daleko od obale, tako da se mesta i plaže ne mogu videti. Ide u pravcu vrha Atosa, do koga dolazi oko podneva. Brod sve vreme prate galebovi, koje ljudi hrane hlebom. Tokom krstarenja se može videti osam manastira Svete Gore, koji se nalaze na zapadnoj strani poluostrva Atos. Međutim, oni se mogu videti samo panoramski, sa udaljenosti od 500 m od obale, jer je to dozvoljena udaljenost zbog boravka žena na brodu. Žene mogu posetiti neke od metoha (manastirska imanja van manastira), kakav je Hilandarski metoh Kakovo u blizini Jerisosa, ali ne mogu uću u bilo koji od svetogorskih manastira.

Brod se nakon razgledanja manastira usidrava u luku Uranopolis oko 13:30, a putnici imaju pauzu oko 2h za ručak i kupovinu suvenira. Mi smo kupili osveštanu slavsku ikonu sa Svete Gore, koje se u velikom broju prodaju u ovoj luci. Ručali smo u jednom od kafića pored obale, koji poslužuje giros.

Kada brod krene iz Uranopolisa oko 15:30, počinje na glavnoj palubi živa muzika (klavijatura i buzuki) i tradicionalne igre (blok starih grčkih kola, blok modernijih grčkih igara i blok „igara bez granica“). Domaćini insistiraju na učestvovanju gostiju u igrama.

Krstarenje se završava oko 17:00 u luci Ormos Panagias, odakle se i kreće. Ovakva tura se realizuje svaki dan osim ponedeljka i četvrtka, a rezervaciju je potrebno uraditi dan unapred u lokalnoj turističkoj agenciji. Cena po osobi je 30€. Ide se prelepim piratskim brodom „Menia Maria III“. Prelepo je dekorisan u drvetu.

A sada da se malo upoznamo sa Svetom Gorom... Sveta Gora je zemlja monaha, koja se nalazi na „trećem prstu“ Halkidikija. Predstavlja svetski centar pravoslavlja, najveći hram na svetu i jedine ostatke Vizantijskog carstva koji i danas žive.

Crkveno predanje navodi da je Majka Božja, kada je pošla na Kipar i kada ju je zahvatila bura, pristala uz obalu Svete Gore. Narod, koji je tada bio mnogobožački, primio je Bogorodicu, a ona ih je naučila da se krste. Pre nego što je nastavila put, postavila je ovde jednog od Apostola i rekla: „Blagodet Božija neka bude na ovom mestu i nad onima koji ovde borave, čuvajući Zapovedi Sina i Boga Mojega. Ja cu biti zastupnica ovog mesta i toplina molitvenica za njega pred Bogom“. Od tog dana se Sveta Gora naziva Bogorodičinim vrtom.

Nakon pojavljivanja monaštva i prvih manastira, događaj iz 442. godine je odredio Avato, tj. zakon po kome se ženama zabranjuje pristup na Atos. Prema predanju, ćerka Teodosija Velikog, princeza Plakidija, posetila je manastir Vatoped, ali se tad iz ikone Presvete Bogorodice čuo glas koji je rekao da ne prilazi. Od tog dana nikada nijedna žena nije stupila na tlo Atosa.

U nastavku opisujem manastire koje smo videli tokom krstarenja obalom Atosa bližom Sitoniji. Nažalost, naš manastir Hilandar nije moguće videti iz broda, jer se on nalazi dublje u kopnu, gotovo na samom ulasku na Svetu Goru.

2. Manastir Sveti Pavle

Prvi manastir do koga dolazimo brodom je manastir Sveti Pavle. Smešten je između dva potoka, na jednoj steni, koja kao da je napravila terasu namenjenu ovoj svetinji. Jedno vreme tokom istorije je bio srpski, pa slovenski, a pomagao mu je Đorđe Branković. Smatra se da je osnovan u 8. veku, pa ako je to tačan podatak, onda je ovo jedan od najstarijih manastira na Svetoj Gori. Smatra se da ga je osnovao sveti Pavle Ksiropotamski, a da je kasnije Konstantin Basarab podigao kulu u kojoj su smeštene kelije i crkva.

Danas je manastir značajno proširen u odnosu na prvobitno izdanje, ima 15 kapela, a najvažnija je kapela Sv. Đorđa kome je manastir u prošlosti bio posvećen. U njoj se čuvaju freske iz kritske škole (1555. godina). Kada se porodica Branković orodila sa vlaškim vladarima, manastir je dobijao pomoć i sa te strane. Tako je moldavski vojvoda Stefan Veliki u manastir doveo vodu i izgradio fontanu i krstionicu.

Postoji legenda da je carica Milica sa darovima došla do obale i krenula ka manastiru, međutim javio joj se glas sa neba koji joj je rekao da ovde vlada kao krajica Majka Božija. Ona je predala darove monasima na obali i vratila se na brod, a da je na mestu na kome joj se javio glas sagrađena crkva, koja je oslikana tako da simbolizuje ovaj događaj.

3. Manastir Dionisijat

Ovaj manastir se nalazi na samoj obali mora, na jednoj visokoj steni. Podseća na srednjovekovni zamak, sa visokim zidinama u koje su ugrađene puškarnice. Osnovan je u drugoj polovini 14. veka, od strane prepodobnog Dionisija, dok je novac za izgradnju darivao car Aleksej Komin III. Važio je oduvek za veoma strog manastir.

Iako je glavna manastirska crkva posvećena Sv. Jovanu Krstitelju, zapravo najvažnija je crkvica posvećena Bogorodici, koja je nastala u isto vreme kada i glavna crkva. U manastiru se čuva veoma stara ikona Bogorodice, rađena u vosku, poznata kao Akatistna. Manastir ima i biblioteku sa 804 rukopisa i više od 4.000 knjiga, među kojima je najstariji Dionisijev svetogorski kodeks iz 9. veka.

U manastiru (glavnoj crkvi) se čuva i čudotvorna ikona svetog Jovana Krstitelja, koja je ostala neoštećena u velikom požaru koji je zadesio manastir, a takođe i lanac sa okova apostola Pavla. Jedna od najvećih dragocenosti je hrisovulja Aleksija III, izdata povodom osnivanja manastira, dugačka 2,98 m i ukrašena minijaturom cara sa suprugom Teodorom i Sv. Jovana Krstitelja između njih.

4. Manastir Grigorijat

Manastir Grigorijat se nalazi na samoj obali mora, na mestu gde se, prema legendi, nekada nalazio Posejdonov hram. I njegov nastanak je obavijen velom tajne - niti se zna ko ga je izgradio, niti kada. Postoji samo narodno predanje o pustinjaku Grigoriju, koji je bio Srbin i koji je navodno izgradio manastir za svoje zemljake, koji su i odneli sa sobom Grigorijeve mošti. U odnosu na prvobitni oblik, nekoliko puta je izmenjen, jer ga je zadesilo nekoliko požara i napada gusara sa mora. U obnovi su učestvovali moldavski i vlaški vladari.

Saborna crkva je posvećena Svetom Nikolaju Čudotvorcu, a izgrađena je u 18. veku. Iz daljine, deluje vam kao da je reč o nekoj tvrđavi, a ne manastiru. Jedna od najvećih svetinja koja se ovde čuva je izuzetno stara ikona Bogorodice, poklon moldo-vlaške vladarke Marije Paleolog, supruge Stefana Velikog. Svetinja je dva puta tokom požara ostala netaknuta i u znak sećanja na čudo, stoji i dalje na istom mestu.

5. Manastir Simonopetra

Kao i njegovi prethodnici, i ovaj manastir se nalazi na izuzetno visokim stenama, na litici od 230 m. Vrlo neobično izgleda, kao neki lebdeći objekat, premda ima i sedam spratova, sa visećim terasama nad ponorom. Osnovao ga je u 8. veku Sveti prepodobni Simeon, po nalogu "Carice Nebeske".

Prema legendi, zidarima nije bilo svejedno da rade na takvoj lokaciji, jer su se plašili zemljotresa koji su bili česti na Atosu. Da bi ih ohrabrio, Simeon je pozvao zidare za trpezu, a tokom jela sluga koji im je služio vino se okliznuo i pao sa stene u ponor. U jednoj ruci je držao krčag, a u drugoj punu času vina. Sveti Simeon se pomolio Bogorodici i odjednom se pojavio sluga nepovređen, noseći čašu iz koje se vino nije ni prolilo. Ovo čudo je označilo početak gradnje manastira Svetog Simeona, a sam naziv „Simon-petra“ znači Simonov kamen.

Ovaj manastir je, pored Svetog Simeona, imao još jednog ktitora, a to je bio srpski despot Jovan Uglješa Mrnjavčević. Prema legendi, despot je sanjao da će mu ćerka ozdraviti od padavice, ako se za nju bude molio otac Simon. Kako se to predskazanje ostvarilo, bogato je darivao manastir. Kasnije se čak i despotov sin ovde zamonašio i radio kao baštovan.

U manastiru se čuva zlatopečatna povelja despota Jovana Uglješe, original hrisovulje Mihaila Vode, kao i leva ruka Marije Magdalene.

6. Manastir Ksiropotam

Ksiropotam se smatra najstarijim manastirom u Svetoj Gori. Reč "Ksiropotam" na grčkom jeziku znači suva reka, a kako se manastir nalazi blizu isušenog rečnog korita, pretpostavlja se da je po tome i dobio ime.

Svetogorska luka Dafni je metoh ovog manastira i nju ćete videti tokom krstarenja oko Svete Gore. Glavna crkva je posvećena Četrdesetorici mučenika iz Sevastija i potpuno je oslikana freskama. Pred čudotvornom ikonom Četrdesetorice mučenika uvek gori šest kandila.

Najznačajnije relikvije koje se u manastiru čuvaju su četiri čestice Časnog krsta (jedna čestica ima oblik krsta i najveća je za koju se zna) i Pulherijina patena od steatita (jedno od najvećih dostignuća vizantijske sitne plastike).

7. Manastir Pantelejmon

Manastir Pantelejmon (Rusikon) je nama bio vizualno najlepši od svih svetogorskih manastira koje smo videli na krstarenju. Manastirski kompleks liči na mali grad, s mnoštvom crkvenih kupola, pomoćnih zgrada i ogromnim prostorom za prijem gostiju. Ovo je ruski manastir, što se može i videti iz samog načina konstrukcije i izgradnje. Nema izgled utvrđenja, tipičan za svetogorske manastire, već podseća na ruske crkve.

Manastir je u više navrata zapadao u krizu, a jedan od onih koji je pomogao njegov oporavak je bio i car Dušan. Glavna crkva je posvećena Svetom velikomučeniku i iscelitelju Pantelejmonu, po kome nosi i naziv. Unutra se nalazi ogromna trpezarija, u kojoj kažu da može istovremeno da ruča čak 1.000 ljudi. Ispred trpezarije se nalazi sistem zvona, među kojima je i najveće na Svetoj Gori od 13 tona. U manastiru se čuvaju Jevanđelje neprocenjive vrednosti i sveti putir, poklon velikog kneza Konstantina Nikolajeviča.

8. Manastir Ksenofont

Manastir je dobio ime po osnivaču, grčkom veleposedniku Ksenofontu. Izgrađen je uz samu obalu mora. U njemu se nalazi stari katolikon, jedan od najmanjih na Svetoj Gori. Ovde se čuvaju i dva mozaika Svetog Đorđa i Dimitrija (11. vek), ikona Svetog Preobraženja i razno crkveno posuđe.

Postoji legenda, po kojoj je ikona Bogorodice Odigitrija koje je bila u crkvi manastira Vatoped, jednog dana nestala, iako je sve bilo zaključano. Pronađena je u manastiru Ksenofont, da bi se posle nekog vremena ponovo vratila na prvobitno mesto. Iako je bila čuvana, nakon nekog vremena je ponovo nestala, i pojavila se opet u Ksenofontu, na istom mestu kao i prvi put. Kada su videli da je to neka viša sila, monasi joj više nisu branili "da šeta", već su joj dolazili u posetu i donosili ulje i vosak.

9. Manastir Dohijar

Manastir Dohijar je osnovao u 10. veku Jefinije dohijar - podrumar manastira, po čijoj funkciji je i manastir dobio naziv. Glavna crkva je posvećena svetim Arhanđelima, po jednoj staroj legendi, po kojoj su arhanđeli spasili mladića koji je dopremao blago koje je našao na Sitoniji do manastira. Upravo taj mladić, čobanin Vasilije, ovde se zamonašio i dobio ime Varnava.

U manastiru se čuva ikona Bogorodice Brzopomoćnice, koja se smatra čudotvornom ikonom Svete Gore. Kažu da njen blagoslov čini čuda, ne samo na Svetoj Gori, već i u svim selima Grčke u kojima se čuva njena ikona.

10. Lučki gradić Uranopolis

Nakon zaista impresivnog obilaska manastira brodom, pristaje se u luku Uranopolis na kraću pauzu. Do 1922. godine je ova, danas prelepa luka, bila deo planine Atos. Iste godine je u grad došlo oko 50 izbeglica iz Male Azije, kada je nastala potreba za formiranjem grada u kome je moguće živeti. Može se primetiti da su dolaskom izbeglica iz Male Azije nastala gotovo sva mesta na Sitoniji i u ovim krajevima Grčke.

Izlazimo iz broda i razmišljamo odakle da počnemo da obilaskom ovog, zaista malog mesta. Najbolje je, za početak, sesti u neki od kafea na obali mora, koji obično služe i giros, zatim prošetati pored obale, a potom i ulicama sa simpatičnim zgradama i tavernama. Nakon šetnje sledi kupovina nekog od tradicionalnih proizvoda od suvog cveća, stakla, drveta i drugih materijala, ali je neizostavni suvenir sa ovog poluostrva osveštena ikona sa Svete Gore, sa sertifikatom koji navodi da je dobijena dozvola za kopiranje vizantijskih ikona.

Za ručak se može probati neki od morskih specijaliteta u tavernama uz more, i uz to se može probati i manastirsko vino sa Svete Gore, koje se može kupiti i u prodavnicama u Uranopolisu. U jednoj od glavnih ulica se nalazi veoma velika prodavnica suvenira, u kojoj se može naći bukvalno sve (od kozmetike do hrane i pića). U gradu se može videti tradicionalna arhitektura, sa kućama od dva sprata, belo okrečenim, sa drvenm terasama i crvenim krovovima.

Najpoznatiji i najupečatljiviji spomenik grada je stara Vizantijska kula, koja se nalazi na obali, iznad lepe i male peščane plaže, sa prelepom tirkiznom vodom. Kula je izgrađena u 14. veku i bila je u vlasništvu manastira Vatoped. Danas se u njoj nalazi muzej, u kome su izloženi hrišćanski antikviteti sa Halkidikija i ima uvek dosta posetilaca.

Evo kratke priče kako je kula dobila još više na značaju... U kuli su u 20. veku živeli Australijanci Sidni i Skot Džojs. Njihova misija je bila da provedu leto na nekom od nenaseljenih ostrva Uranopolisa, istraže život izbeglica iz Male Azije i doprinesu njegovom poboljšanju. Međutim, stara kula ih je oduševila i odvela u grad, u kome su proveli ceo život. Oni su upravo bili i glavni promoteri kule i ovog mesta. Njih dvoje su podsticali ručnu izradu tepiha, što je ubrzo postala tradicija Uranopolisa.

Zaključujemo da je grad adaptiran za potrebe prijema turista sa brodova, ali se ovde ne može duže zadržati. Ima nekoliko manjih smeštaja, ali nije posebno prilagođen dužim turističkim posetama. Mi smo na turi brodom ovde imali pauzu od oko 2h.

11. Boravak na Svetoj Gori

Muškarci koji imaju nameru da posete Svetu Goru, obično prenoće u luci Uranopolis (koja je van sezone potpuno prazna, restorani su zatvoreni uglavnom). Nakon noćenja u nekom od apartmana i nakon vađenja vize za Svetu Goru, sledi ukrcavanje na brod. Brod iz Uranopolisa kreće u 10h (po grčkom vremenu, sat unapred), samo za muškarce, uz prethodno izvađenu vizu. Brod staje na svakoj od stanica gde ima putnika, a pratioci na putu su neizostavni galebovi.

Kelija u kojoj je muški deo ekipe dobio smeštaj se naziva Paterica. Sobe u kojima se spava su sve jednokrevetne, izuzetno male, stare, ali čiste, koliko to dozvoljavaju ovakvi uslovi života. I napolju i u keliji je dosta hladno. Kuća ima internet i domet mobilne mreže. Mesto na kome se nalazi kelija je šumovito, sa baštama okolo, na brdu u sredini kopna, sa prelepim pogledom na more, ali je daleko od mora. Međutim, monasima je zabranjeno da se kupaju u moru, jer ne smeju da skidaju mantiju na javnom mestu.

Inače, sama kelija je starija od Hilandara, koji je njen matični manastir, ali je lepo održavana. U blizini kelije se nalazi jako lepa Ruska skita. Kelija je jedan od nižih oblika organizovanja na Svetoj Gori, pa tako u njima neka od veoma strogih pravila koja se poštuju u manastirima, kao najvišem obliku organizovanja, ne moraju da se poštuju.

Kelija Paterica se sastoji od nekoliko soba i jedne crkvice, koja služi za molitve monaha i gostiju. U njoj se i danas čuva Paterica – štap Svetog Save Osvećenog, iz 6. veka. Mole se veoma često i imaju određeno vreme kada siđu u crkvicu i održe molitvu, uglavnom pre podne. Običaj je da se pri dolasku u keliju svi gosti poklone svecu i celivaju ikone. Takođe, molitva se odvija i pre svakog obroka (monasi zajedno sa putnicima namernicima), kojih u ovoj keliji ima dva dnevno. Jedan oko podneva (ručak oko 11-12h), a drugi predveče (večera oko 19h). Ono što ih drži da ne ogladne je to što popiju dosta vina i raznih rakija travarica koje se ovde proizvode. Poseban specijalitet je crno vino iz Hilandara, koje se samo tamo može kupiti.

Kelija se nalazi u blizini glavnog grada Kareja, u koju monasi odlaze kada treba da se snabdeju osnovnim životnim namirnicama. S obzirom na to da na poluostrvu žive samo monasi i poneki putnik namernik, prilično je pusto, i kada su kiše, ima dosta problema sa odronima. Pored monaha, periodično, na njihovim imanjima žive i radnici, svetovno stanovništvo koje ovde dolazi na sezonske poslove i za to je plaćeno. Naravno, oni nemaju nijedno duhovno obeležje i imaju svoje porodice. Radnici, razume se, mogu biti samo muškarci. Put do kelije je strm i pogodan samo za džipove, jer je ceo predeo brdovit.

U keliji Paterica danas žive dva monaha. Jedan je Čeh, koji je u Srbiju i zamonašio u jednom manastiru u Crnoj Gori, nakon čega je došao na Svetu Goru. Čeh je zadužen za kulinarske specijalitete, kojima rado počasti putnike namernike. Tokom cele godine se hrane posnom hranom, a ribu smeju da jedu samo nekoliko dana tokom godine. Ostatak vremena se hrane voćem, povrćem, pečurkama i raznim morskim plodovima, a sve to začinjeno sa dosta začina nabranih u okolini. Drugi monah, stariji i glavni, neverovatno koliko poznaje sve - i tehniku, i poljoprivredu, i voćarstvo.

Monasi su obučeni u suknje i mantije "od glave do pete", sa kapom, koju ne skidaju čak ni za vreme obroka. Sve je jako lepo sređeno, za ove uslove života. Puno je voća i povrća, a sade i uzgajaju sve od čega može da se ima korist i da se zaradi (čak i tartufe, a imaju i psa koji ih pronalazi). Monasi poštuju princip, kao što vera i nalaže, da se pruži sve što se može i da se ne očekuje ništa za uzvrat, veoma gostoprimljivi i spremni da sve što imaju podele sa gostom.

Nakon prespavane noći na ovom nadasve neobičnom mestu, sledi priprema za povratak. Brod iz luke u Svetoj Gori kreće u 12h i u 15h, pa se može ukrcati kad kome odgovara. U luci se nalazi i mala prodavnica suvenira.

12. Letovalište Jerisos

Ukoliko je loše vreme za kupanje na Sitoniji, moguće je napraviti izlet do Jerisosa i njegove okoline, kao što smo mi uradili. Do Jerisosa ima oko 70 km, a ako se ide iz Neos Marmarasa, najkraći put je preko mesta Agios Nikolaos. Nakon sat vremena vožnje, stigli smo u Jerisos.

Jerisos je malo primorsko mesto. Ima lepu plažu sa lepom bojom mora i šetalište pored nje, ali plaža izlazi delom na otvoreno more, pa su česti talasi. Na šetalištu se nalazi stara vetrenjača, koja je preuređena u kafić, kao i nekoliko taverni.

Preporučujem tavernu „Atos“, gde se može pojesti fantastična grčka salata (sa jajima), popiti lokalno vino na točenje, i probati fantastična jagnjeća rebarca na žaru. Usluživao nas je Grk Jorgos (skoro svaki Grk se zove Jorgos), koji je boravio neko vreme u Beogradu, pa smo imali zajedničkih tema za razgovor. Porcije u taverni su velike, hrana je veoma ukusna, a cene su niže nego u ostalim mestima na primorju.

U centru mesta je lepa i velika crkva. Ima se gde prošetati, ali je mesto dosta mirno, bez mnogo turista, isključivo namenjeno za porodični odmor. Čuli smo da u Jerisosu postoji i 3D bisokop, u kome se mogu pogledati filmovi sa tematikom Svete Gore, tj. gledalac kroz 3D animacije može obići svetogorske manastire. Posetioci Jerisosa mogu obići i muzej tradicionalnog tekstila ili narodni muzej.

13. Manastir Kakovo - metoh Hilandara

Turisti iz Srbije bi svakako trebalo da odvoje vremena i posete metoh manastira Hilandar, manastir Kakovo. Nalazi se oko 10 km od Jerisosa, kada se krene ka Stagiri glavnom magistralom. Posle nekih 5 minuta vožnje iz centra Jerisosa, u brdu sa leve strane se može videti manastirska crkva.

Hilandar je dobio ovaj metoh pre mnogo vekova, od solunskog paše, kome je grožđe sa čudotvorne loze Svetog Simeona (izbija iz mesta gde su nekada bile mošti ovog sveca, i rađa neprekidno već osam vekova) pomoglo da dobije sina. Inače, ritual koji se primenjuje sa ovim grožđem za sve one koji žele da dobiju potomstvo je i danas aktuelan na Hilandaru.

Nalazi se pored samog magistralnog puta i nije jasno obeležen, tačnije, obeležen je na maloj drvenoj tabli i sve je ispisano na grčkom. Za razliku od manastira Hilandar, ovaj manastir se može posetiti bez dozvole i ulaz je otvoren i za žene. Tamo smo videli puno srpskih turista.

Kada se sa magistrale skrene levo, kola se u blizini parkiraju na uređenom parkingu u manastirskom dvorištu i kroz stazu u maslinjacima, dolazi se do ribnjaka punog šarana, crkve, konaka, manastirske knjižare, u kojoj se mogu kupiti divni suveniri sa Hilandara (knjige, slavske sveće, brojance, krstići, ikone, itd.).

Manastir ima i svoju pilanu, u kojoj se proizvode potrepštine za manastir Hilandar. U hladu ispred knjizare, gde se nalazi i maketa Hilandara, ljubazni domaćini, koji naravno govore srpski jezik, poslužuju vodom i ratlukom. Posećuje nas i pozdravlja ljubazni monah manastira "u civilu", od koga se deca plaše zbog dugačke brade, ali njegova dobrota isijava iz jedva vidljivih očiju. Sveće se pale ispred crkvice, a cena sveća je dobrovoljni prilog.

14. Aristotelova Stagira

U blizini Jerisosa se nalazi Stagira, rodno mesto čuvenog filozofa Aristotela. Sama Stagira je simpatična, ali bez uređenih mesta za šetnju. Ona je ustvari značajna zbog Aristotela.

Aristotel je jedan od najvećih grčkih filozofa. Rođen je u Stagiri, 385. godine p.n.e. Kada je imao samo 20 godina, otišao je u Atinu, gde je studirao na Platonovoj akademiji. Imao je tu čast da ga je kralj Filip II Makedonski pozvao da se bavi obrazovanjem njegovog sina Aleksandra. 335. godine p.n.e. se vratio u Atinu i osnovao „Liceum“, istrazivačku i obrazovnu instituciju. Aristotelov rodni grad Stagira ga veliča kao heroja, u čiju čast je osnovan i festival „Aristotelia“.

Posetili smo Aristotelov park u Stagiri. Udaljen je oko 20 km od Jerisosa, putem uzbrdo. Vožnja traje oko pola sata. Park je izuzetno interesantan i posećen. Pored statue Aristotela, tu su i razne interaktivne sprave, koje demonstriraju zakone fizike i druge prirodne fenomene. Ulaz je samo 1€, a veliki parking je obezbeđen, kao i štampani vodič kroz park, na engleskom ili nemačkom jeziku. Park je vrlo prijatan za šetnju i u njemu možete provesti oko sat vremena.

U parku se mogu videti i isprobati sledeće zanimljive postavke: prizma, pendulum, inercija sfera, vodena turbina, sočiva, pentafon, optički diskovi, parabolički reflektori, solarni sat, kompas, teleskop (preporučujem uživanje u fantastičnom pogledu na zaliv Jerisosa i poluostrvo Atos).

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Kasandra: Moja najlepša iskustva

Solun: Šta videti i iskusiti u Aristotelovom gradu