Đavolja varoš: Mistika okamenjenih skulptura


Đavolja varoš: Mistika okamenjenih skulptura



Autor fotografija:

Bojana J.


Ovaj tekst je posvećen jednom posebnom mestu – Đavoljoj varoši. Putovanje o kome ću vam pisati pamtim kao jedan od najlepših porodičnih izleta, sadržajan i edukativan, kao nijedan drugi na kom sam bila u Srbiji. Da ne govorim o svemu što sam tamo videla, to ću vam tek predstaviti. Jeste da put iz Beograda traje malo duže, ali vredi. Imate utisak da se nalazite na nekoj svetski poznatoj atrakciji, grandioznoj. Priroda ovih krajeva je takođe fascinantna, i ne preostaje vam ništa drugo, nego da se prepustite i uživate.

Na teritoriji Kuršumlije postoje tri banje – Lukovska, Kuršumlijska i Prolom, kao i svetska atrakcija – Đavolja varoš. Pored Đavolje varoši, koja je sama po sebi mistična, čitav kraj u kome se nalazi je tako daleko od civilizacije. Imaćete osećaj kao da se ne nalazite u Srbiji, kako zbog izuzetne prirode, tako i zbog gostoprimstva koje se u Srbiji još uvek može osetiti, bez mnogo formalnosti, prirodno i toplo.


Put do Đavolje varoši

Put Đavolje varoši smo krenuli u 6h iz Beograda, jedne lepe tople nedelje, da provedemo jedan nezaboravni vikend. Krenuli smo autoputem Beograd-Niš. Plan nam je da do Đavolje varoši stignemo preko Pojata, Kruševca i Kuršumlije. Ovo je najkraći put, i ima oko 290 km, ali se prolazi kroz naseljena mesta, pa čitav put traje oko 4h. Skrećemo sa autoputa ka Kruševcu. Na naplatnoj rampi okolni meštani prodaju prelepo grožđe, lubenice i dinje. Nakon autoputa, nastavljamo magistralnim putem pravo za Kruševac i Ćićevac. Prolazimo kroz Ćićevac, a u mestu se nalazi i pijaca na kojoj se može kupiti dobar pasulj. Nastavljamo pravo putem za Kopaonik. Potom skrećemo za Kruševac i Kopaonik levo na kružnom toku. Ulazimo u Kruševac. Levo idemo za Kopaonik i Jasterbac. Prolazimo kroz mesto Ćelije, a tu je i ogromno jezero Ćelije duž dela puta, kao i crkva Sv. Petke. Idemo pravo za Blace i Prištinu. Put na ovom delu je nov, ali još uvek neobeležen, pa nije naivno voziti ovuda noću. Odavde počinje deo puta koji je jako loš i sav u rupama.

Skrećemo desno kod putokaza za Đavolju varoš u centru Blaca (obeležje mesta je fontana sa šljivama, jer je mesto poznato po Danima šljive). Usput nas prate brojni šljivici, puni roda. Ulazimo u Kuršumliju. Kod putokaza skrećemo levo za Đavolju varoš, a desno se ide ka Kuršumlijskoj i Lukovskoj banji. Mi idemo pravo ka Prištini, prolazimo kroz Rudare (sama granica sa Kosovom). Levo skrećemo za Đavolju varoš i Dobri Do. Imajte na umu da usput, od skretanja sa autoputa, nema pumpi i ima jako mali broj restorana. Inače, i sam kraj deluje siromašno.


 Put do Đavolje varoši

Obilazak kompleksa Đavolja varoš

Đavolja varoš je smeštena na oko 25 km od Kuršumlije, na obroncima planine Radan. Od Beograda je udaljena oko 300 km (oko 4h puta). Predstavlja spomenik prirode - jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu - nastao spajanjem dva u svetku veoma retka fenomena: zemljane figure kao oblici reljefa i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Ovo su samo neki od razloga zašto se Đavolja varoš smatra svetskim čudom prirode. Đavolja varoš je bila najbolje plasirani evropski kandidat u svojoj kategoriji, kao jedan od 77 kandidata za sedam svetskih čuda prirode, a još je značajnije što je u trci bila sve do poslednjeg glasanja koje se završilo 2010. godine.

Ovaj fenomen sa 202 figure pokrivene “kapama” na vrhu, oduvek je bio mističan i privlačio je ljude da o njima kroje brojne legende. Jedna legenda kaže “nekada davno ovde su živeli skromni i mirni stanovnici. To je smetalo đavolu, pa im je spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni reše da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan danas čuva ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak vetar i okameni svatove sa mladencima.” Druga legenda kaže da zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši jednu noć pored crkve Svete Petke, koje se nalazi u blizini zemljanih figura.


 Obilazak kompleksa Đavolja varoš

Sam turistički kompleks je izuzetno lepo uređen, prelep park u netaknutoj prirodi, prepun prelepih šumskih pečuraka, kojih u raznim bojama ima na sve strane. Sve deluje kao lepa šetnja kroz šumu, prvo blagog, a onda i malo većeg uspona. Kroz šumu postoje uređene i označene staze, koje će vas voditi kroz obilazak lokaliteta. Na ulazu dobijate prospekte, a nešto nakon ulaska u kompleks ćete platiti ulaznice po ceni od 350 dinara. Tu je i prodavnica, gde možete kupiti neke od originalnih suvenira. Postoje i vođene ture kroz kompleks, ali vam preporučujem da uzmete mapu i lokalitet obiđete sami, natenane. Ima mnogo lepih mesta za fotografisanje.

Preko puta biletarnice je i restoran na otvorenom, u kome možete probati “Đavolji ražnjić”, ražnjiće složene tako da oponašaju oblik zemljanih figura Đavolje varoši. Možete se osvežiti Prolom vodom, probati Prolom sokove i isprobati neka od tradicionalnih jela. Otvoren je od aprila do oktobra. Nekoliko metara od restorana se nalazi galerija, sa postavkom umetničkih fotografija internacionalne kolonije osnovane 1977. godine.

Ispred kompleksa se nalazi improvizovan parking, koji je vikendom prepun automobila. Ispred ulaza je i mala pijaca suvenira i domaćih specijaliteta (likeri, slatko, rakija, sokovi od šumskog voća, džemovi). Imaju i razne magnete po cenama od 50-250 dinara. Kod ulaza je i WC, koji je prilično uredan i ne naplaćuje se. Pripremite se da šetnja kroz kompleks može biti naporna i obujte udobnu i zatvorenu obuću. Od ulaza u lokalitet (601 m n.v.) do zemljanih figura vas vodi staza, uzvodno dolinom Žutog potoka, dužine 850 m.


 Obilazak kompleksa Đavolja varoš

Uzvodno od galerije, prateći Žuti potok, nalaze se originalni Saski rudnici. Sa desne strane, nailazite na prvi od četiri rudnika. U blizini su još tri rudarska okna iz kojih su u XIII veku eksploatisane rude bakra, gvožđa i zlata. Čitav predeo oko Radan planine izuzetno je bogat rudom, pogotovo rudom gvožđa, aluminijuma, zlata i srebra, što je Sase i privuklo u ove krajeve. Ulazi na rudarskim oknima su veoma uski. U Đavoljoj varoši je istraženo jedno rudarsko okno, proširen je ulaz i pretpostavlja se da mu je dužina oko 800 m. Oko okna je veoma mokro, klizavo i blatnjavo, tako da nije preporučljivo ulaziti unutra. Atraktivno je samo prošetati i posmatrati.


 Obilazak kompleksa Đavolja varoš

Pored jedinstvenih zemljanih figura, nastalih erozijom, ovaj lokalitet ima i dva atraktivna izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Tu je “Crveno vrelo” i “Đavolja voda”, nažalost ova voda nije ispitana, pa se ne sme piti. Interesantno je videti kako voda gotovo da izvite iz kamena. Prepuno je mehurića i deluje da je topla, ali je zapravo hladna, prava izvorska bistra voda, kojoj glina po kojoj teče daje mističnu crvenu boju.

Drugi izvor “Crveno vrelo”, nalazi se oko 400 m od prethodnog. Manje je kiseo i ima nižu mineralizaciju. Voda sa izvora nije za piće, mada meštani tvrde da je voda lekovita i da se njome treba umivati.


 Obilazak kompleksa Đavolja varoš

Zemljane figure deluju vrlo atraktivno, a smeštene su u dve jaruge - “Đavolja jaruga” i "Paklena jaruga". Do njih vode drvene stepenice, sa dve platforme za posmatranje i fotografisanje. Zemljane figure su visine od dva do 15 m. Ne možete ih dodirnuti, kako se ne bi oštetile, možete ih samo posmatrati sa stepeništa ili vidikovca. Na 90 m od Crvenog vrela se nalazi Vidikovac 1, sa kojeg se mogu videti figure koje se nalaze u Đavoljoj jaruzi. Tu se nalazi i izvor Đavolje vode koji je ekstra kiseo. Vidikovac 2 se nalazi na 693 m n.v., a sa njega se pruža pogled na ceo kompleks zemljanh figura.

Interesantno je i da se figure konstantno ruše i smanjuju, dok se druge stvaraju, što takođe možete primetiti. Kažu da je poseban doživljaj kad padne noć, a mrak pojača mistiku ovog mesta (tokom sezone imaju i noćne ture, pod dekorativnom rasvetom). Nažalost, Paklenu jarugu je delimično uništila erozija, pa se ne može sići skroz u podnožje figura. Paklena jaruga je sa manjim brojem figura, i u njoj je erozivni proces tek započeo stvaranje “Mlađe Đavolje varoši”.


 Obilazak kompleksa Đavolja varoš

U blizini gornjeg vidikovca na ostacima iz XIII veka, sagrađena je crkva Svete Petke. Postoji verovanje da se u Đavoljoj varoši leče razne bolesti, tako što se maramicom prebriše bolno mesto, a zatim maramice vežu na obližnje stablo. Maramice se ne naplaćuju, ali se za njih daje dobrovoljni prilog, koji se ulaže u obnovu crkve. Sveće se pale napolju, a za njih se u kutiju za priloge ostavlja 10 dinara.

Verovanje da se bolest ostavlja na tom mestu, postoji od kako se zna za Đavolju varoš. Prema tom verovanju, nakon nedelju dana maramice treba da se zakopaju duboko u zemlju, da bi sa sobom odnele sve nevolje onoga koji ih je vezao na stablo. Unutar crkve se nalazi Lazarev mrav, mrav za koga kažu da mu se na krilima nalazi lik cara Lazara. Imate i lupu kojom to možete pogledati, ali mi nismo jasno uspeli da vidimo da li je to tačno (ili možda nismo znali kako treba da gledamo).

Nakon obilaska crkve, možete se odmoriti na okolnim klupama, ili polako krenuti ka izlazu.


 Obilazak kompleksa Đavolja varoš

Ručak u etno krčmi “Dva ambara”

Na preporuku prijatelja koji potiču iz ovih krajeva, odlazimo u kafanu u prekrasnom ambijentu, preko drvenog mostića, uz Žuti potok u šumi, na samo 1,5 km od kapija Đavolje varoši. Putokazi ka restoranu postoje na samom putu za Đavolju varoš. “Krčma u planini” se nalazi u prelepom ambijentu u šumi i potpunoj prirodi, uređena u drvetu i sa elementima od drveta. Još je lepše videti da je ovo porodični posao. Dok domaćin brine o hrani, domaćica dočekuje i služi goste, u svemu im pomažu deca, prodaju suvenire, domaće i šumske proizvode.

Sve je jako čisto i uredno. Obroci se služe u sudovima koji izgledaju kao da je neko sakupio nekoliko rasparanih servisa, ali to ništa ne smeta i daje ovom mestu posebnu čar. Ne treba zaobići rakiju od divlje kruške, nadaleko poznatu i rasprostranjenu u ovom kraju, uz domaći sir, kajmak i pogaču ispod sača. Na meniju je i pastrmka, uobičajeni specijaliteti sa roštilja i izvrsna jagnjetina ispod sača.


 Ručak u etno krčmi “Dva ambara”

Jagnjetina ispod sača je fenomenalna i služi se sa krompirom pečenim zajedno sa jagnjetinom ispod sača (oseća se malo na jagnjetinu, ko ne voli da zna). Porcija košta 600 dinara i ima 300 g čistog mesa, bez ijedne koske. Mešano meso od 1 kg sadrži veliku vešalicu, ogromno belo meso, pljeskavicu, batak bez koske i četiri ćevapa, a uz sve to i luk, po ceni od 1.100 dinara. Imaju takođe odličan gulaš od teletine i svinjetine, po ceni od 350 dinara. Uz to odlično idu lepinje, Prolom voda, šopska salata.

Hrana je izuzetno ukusna i porcije su obilne. Cene su u odnosu na beogradske veoma niske. Bogovski ručak za petoro nas je koštao 3.600 dinara. Kafana nažalost ne radi cele godine, a vreme kada je možete posećivati je od aprila do kraja novembra. Zanimljivo je da domaćini nisu baš stručni ugostitelji, ali će vas domaćinski i toplo dočekati i ispratiti. Osetićete se posebnim i kao neko kome je posvećena pažnja. Zaista smo proveli ovde veoma lepe trenutke, u prijatnoj domaćinskoj atmosferi. Oni cene svakog gosta i ne jure vas čim pojedete obrok da platite i ustajete, iako im je veoma velika gužva, naročito vikendom i kada je lepo vreme.

Kad utolite glad, prošetajte malo po dvorištu i pogledajte dva ambara koji su danas preuređeni u restoran sa malom etno postavkom, kao i prelepo uređen park.


 Ručak u etno krčmi “Dva ambara”

Šetnja po Prolom banji

Popodne smo iskoristili da, pre povratka za Beograd, svratimo do Prolom banje. Ona se nalazi na padinama planine Radan i poznata je po prirodnoj Prolom vodi, koju možete kupiti kod nas u svim prodavnicama. Do Prolom banje se dolazi kada se putem koji vodi iz Đavolje varoši skrene kod Rudara levo. Odatle ima još 11 km vožnje. Banja je izuzetno lepo uređena, ali centralni objekat predstavlja ogroman hotelski kompleks, ispresecan stazama, sa brojnim klupama, jednim “terenom” za šah, restoranima.

Banja je mala i ovde je dosadno provoditi više vremena, ali je idealna za izlet ili produženi vikend. Hotel Radan možete iskoristiti za uživanje u Wellness-u. U okviru hotelskog kompleksa se nalazi i izvor Prolom vode. Ispijanje vode je glavna kura u banji, a gosti (uglavnom stariji ljudi) raspravljaju o tome ko je koliko tog dana uspeo da popije vode. Mešanjem termalne Prolom vode, i zemlje pored izvora Prolom vode, dobija se lekovito blato, koje gosti koriste u blatnim kadama ili kao obloge.

Preko puta hotelskog kompleksa se nalazi i otvoreni bazen, izuzetno lepo i moderno uređen. Ulaznica po osobi košta 400 dinara, a u cenu je uračunato korišćenje ležaljki i suncobrana. Korišćenje separea sa baldahinima se doplaćuje 500 dinara. Ono što je posebna draž ovog bazena je što se voda dogreva, a upravo voda u kojoj se kupate je čuvena Prolom voda. Iznad bazena se nalazi putokaz ka vodopadu, koji, nažalost, nismo obišli. Preko puta hotela se nalazi i mala pijaca suvenira i domaćih proizvoda.


Šetnja po Prolom banji

Crkva Sv. Preobraženja se nalazi na vidikovcu preko puta hotela i do nje se stiže preko atraktivnog pešačkog mosta. Sa ovog vidikovca se pruža veličanstven pogled na celu banju. Na vidikovcu i oko crkve, nalaze se klupice za predah. Ispod crkve se stepenicama stiže do Etno krčme, koja služi specijalitete kuršumlijskog kraja, kao što su hleb iz crepulje, pita rednica, radanski kačamak, jagnjetina ispod sača i rakija od divlje kruške. U Etno krčmi, kao i u celoj Prolom banji, može se kupiti i Prolom HBH pivo, koje se pravi od Prolom vode, po tehnologiji staroj 170 godina, po licenci Kraljevskog bavarskog HBH piva.

Nakon predaha i relaksacije, nastavili smo put nazad ka Beogradu. Pored atrakcija koje smo mi obišli, usput možete posetiti i manastir Svetog Nikole, prvu zadužbinu Stefana Nemanje.

Preporučujem vam da obavezno posetite Đavolju varoš i okolinu. Osećaćete se jedinstveno, kao ni u jednom drugom delu Srbije. Zaista je specifična, pa i ne čudi zašto su ove čuvene skulpture “odabrale” da baš ovde nastanu.


Šetnja po Prolom banji

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter


Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Jagodina: Moja najlepša iskustva

Topola: Najlepši vašar u senci kraljevskih vinograda

Požarevac: Ljubičevski konji ponovo jure...


Topola: Najlepši vašar u senci kraljevskih vinograda

Dobro došli u Topolu, u srce Šumadije. Nekada davno, na putu ka Beogradu, bilo je jedno drvo topole kod koga su se trgovački putnici odmarali i dogovarali za sastanke „kod topole“. Tako je nastalo njeno ime - Topola. U ovom tekstu izdvajam meni najinteresantnija iskustva koja morate doživeti ako posetite Topolu.


Jagodina: Moja najlepša iskustva

Ako razmišljate gde biste mogli da otputujete van grada, a da ima porodične zabave, dobar izbor može biti Jagodina, do koje je autoputem (naplata putarine) potrebno oko 1.5h vožnje iz Beograda. Jagodina je vrlo interesantna destinacija za jednodnevni izlet, jer ćete pored ZOO vrta, ovde naći niz atrakcija koje će učiniti da vam ni u jednom trenutku ne bude dosadno. Tokom leta, ovde ima zabave bukvalno za ceo dan.


Požarevac: Ljubičevski konji ponovo jure...

Svako od nas barem jednom godišnje prođe auto-putem Beograd-Niš i ugleda tablu sa putokazom za skretanje za Požarevac (18 km je autoput udaljen od grada). Međutim, koliko ste puta odlučili da skrenete sa trase i obiđete ovaj grad i sve što on nudi? Ako imate decu, ali i ako ste zaljubljenik u konje, onda preporučujem da se ka Požarevcu uputite što pre, tačnije jednog sunčanog vikenda.