Topola: Najlepši vašar u senci kraljevskih vinograda

Dobro došli u Topolu, u srce Šumadije. Nekada davno, na putu ka Beogradu, bilo je jedno drvo topole kod koga su se trgovački putnici odmarali i dogovarali za sastanke „kod topole“. Tako je nastalo njeno ime - Topola.

Današnju Topolu je osnovao Karađorđe Petrović i videćete da je ovde sve u tom znaku. Jedno vreme je bila Karađorđeva prestonica. Ovde ima toliko atrakcija vrednih posete, da će možda jedan dan biti malo da se sve poseti i doživi, posebno ako dolazite u vreme Oplenačke berbe. Do Topole iz Beograda treba oko 1,5h vožnje.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Topolu.

1. Doživite atmosferu Oplenačke berbe

Ako mene pitate koji mi je omiljeni vašar u Srbiji, među brojnima, onda bi odgovor bio ovaj u Topoli. Ono što mi se dopada je što je tih prvih dana oktobra sve u znaku grožđa, vina i jesenjih plodova. Naravno, ovde ćete naći i razne ručne radove, džemove, med, igračkice, vezene stvari, šatre sa vrućim pečenjem i svadbarskim kupusom, ali je sve to "upakovano" sa smislom.

Ovu manifestaciju Šumadinci zovu Vašar u Topoli, kako kaže i poznata dečija pesmica Dobrice Erića, a ovaj događaj je opevan i u narodnim pesmama: “Obraše se vinogradi, dole kraj Topole”. Prvi je održan još 1962. godine, u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića.

Vašar je ogroman, pa se tako proteže duž glavne ulice koja vodi ka crkvi na Oplencu, ali i u sporednim ulicama sa kojima je glavna povezana. Svrstan je među pet najznačajnijih i najposećenijih manifestacija u Srbiji. Sve je prepuno - što prodavaca, što posetilaca, posebno kada noć počne da se spušta nad Topolom. Sve miriše na grožđe, vino i slatku širu.

Pečat poseti daje mogućnost da vašarskom trasom prošetate do crkve na Oplencu, do koje ćete doći stazama kroz šumu, koja u periodu berbe poprima sve boje jeseni. Na vrhu, ispred ove svetinje koja se probija kroz razgranate krošnje, možete odmoriti pre povratka u gužvu, ili iskoristiti ovu priliku da uz jednu ulaznicu obiđete sve najznačajnije znamenitosti koje Oplenac i Topola nude.

Ako idete u Topolu u vreme Oplenačke berbe, pripremite se na to da je put pun vozila i dosta opterećen. Parkiranje se naplaćuje 300 dinara za ceo dan, u okolnim, zatvorenim ulicama. Na parking karti dobijate i mapu na kojoj je prikazano koje su ulice namenjene za parking, koje su zatvorene, a koje su namenjene vašarskim postavkama, tako da vam može koristiti i kao informator, na osnovu koga ćete planirati šetnju.

2. Degustirajte vina Kraljeve vinarije

Predeo oko Topole i Oplenca je poznat po odličnom vinu. Stari Rimljani su za to znali, pa su jednom selu dali ime Vincea, po kvalitetnom vinu od mirisnog grožđa. Često se naziva i prestonica srpskih čokota.

U okviru svog imanja u Topoli, Karađorđe je na padinama Oplenca posadio vinograde. Paralelno sa radovima na izgradnji mauzoleja na Oplencu, kralj Petar I je iza crkve naredio da se sazida podrum, Kraljeva vinarija, gde je sve do I svetskog rata pravljeno vino.

Iz prvog Kraljevog podruma se i danas može videti ogromna stara bačva od 4.000 litara iz 1909. godine. Na njoj možete pročitati i stih „Koji ne zna da treba rujno vinca piti, nije čovek već je izrod tog će zemlja kleti.“ Vina iz kraljevskih vinograda su se služila prilikom zvaničnih poseta evropskih vladara, ali i na mnogim evropskim dvorovima.

Vinarija, preuređena u muzej, se može posetiti, sići u podrume, degustirati i kupiti vino u posebnim pakovanjima, po pristojnim cenama za ovakav raritet. Na ulasku će vam vodič ispričati ukratko o ovom mestu, a onda ćete moći sami da obilazite. Ovde se ne kupuju ulaznice. Ispred vinarije postoji parking.

Što se tiče same muzejske postavke, možete videti eksponate koji svedoče o prošlosti vinogradarstva u ovim krajevima. Tu su etikete starih vina, bačve koje su poklanjane kraljevskom paru Aleksandru i Mariji Karađorđević za venčanje, kao i alate i mašine koji su se nekada koristili za pravljenje vina.

Nakon obilaska muzeja ćete sići u podrume na dva nivoa (12 m ispod nivoa muzeja, veoma je hladno), sa ogromnim bačvama u kojima se vino fermentisalo i u kojima je odležavalo. Videćete takođe i najstariji teretni lift na Balkanu, koji je u funkciji i dan danas, kao i najstariju vinoteku u Srbiji, u kojoj su sačuvane flaše vina i vinjaka iz prve godine proizvodnje (oko 1930. godina).

3. Kafa i kolači u hotelu "Oplenac"

Pre uspona ka oplenačkoj crkvi, obavezno svratite na piće i kolače u hotel "Oplenac", koji se gradnjom i stilom i te kako uklapa u ceo kompleks. Nalazi se u predivnom prirodnom ambijentu, na korak od impresivne crkve, do koje vode stepenice koje se nastavljaju na stazu kroz šumu. Ispred hotela se nalazi parking, koji možete koristiti i kada idete u obilazak kompleksa.

Sam objekat je zadužbinski dom porodice Karađorđević. Unutrašnjost odiše istorijom i ima jedan zastakljeni deo sa pogledom na zelenilo bašte. Ispred objekta se nalazi ogromna bašta pod lipom, koja širi opojne mirise. Uz stolove je igralište za decu i sportski tereni.

U hotelu probajte izvrsne palačinke sa medom i orasima, ali i trileće koje je takođe odlično. Usluga je prijatna, a cene pristojne. Pored restorana, ovde možete doći i na prenoćište, ali i koristiti spa centar (bazen, sauna, parno kupatilo). Hotel ima i svoju vinariju "Stari Oplenac", čija vina se prodaju u suvenirnici, a organizuju se i obilasci.

4. Zanemite pred sjajem crkve Sv. Đorđa

Prilaz crkvi, koji počinje dugačkim stepenicama od hotela "Oplenac", odaje utisak da se penjete ka nečemu uzvišenom i svetom. Sa koje god strane da pogledate okruženi ste drvećem, travom, cvećem i mirisom svežine. Priroda ovog nekadašnjeg kraljevskog parka je zaista veličanstvena.

Kroz izgradnju crkve, kralj Petar I Karađorđević je ispunio amanet svojih roditelja, da izgradi grobnicu dinastije Karađorevića, po uzoru na slične mauzoleje u Evropi, u skladu sa pravoslavnom tradicijom, ali kralj Petar I nije dočekao da vidi svoju zadužbinu gotovu.

Dovršio ju je kralj Aleksandar I Karađorđević, njegov naslednik. On je formirao i prelep park, u kome belina ovog zdanja još više dolazi do izražaja. Fasada je urađena u belom mermeru, koji je donet sa Venčaca.

Iznad ulaznih vrata se nalazi grb Karađorđevića. U središtu hrama se nalazi luster u obliku naopako postavljene krune koja simbolizuje tugu naroda zbog propasti srpskog carstva na Kosovu 1389. godine. Iznad portala je mozaik koji prikazuje zaštitnika crkve Sv. Đorđa, sa Karađorđevim likom, koji probada aždaju. Ovaj mozaik je napravljen u Veneciji, po nacrtima Paje Jovanovića.

Obratite pažnju i na impozantne brojke. U mozaiku je urađeno 725 slikanih kompozicija, na kojima se nalazi 1.500 figura. Ukupna površina mozaika je 3.500 m². Ugrađeno je oko 40 miliona staklenih kockica, koje imaju 15.000 nijansi boja, a u crkvi su prikazane kopije fresaka iz 60 srednjevekovnih srpskih manastira. Unutar zdanja, sahranjeno je 22 člana dinastije.

Ova crkva sama po sebi predstavlja biser arhitekture i dekoracije tog vremena. Imajte u vidu da ne možete ući u crkvu, ako niste kupili ulaznicu za obilazak celog kompleksa, koja staje 500 dinara za ceo dan. Kupljena ulaznica važi za crkvu, kuću kralja Petra i Karađorđev grad u centru Topole.

5. Zavirite u odaje kuće kralja Petra

Kada su započeti radovi na crkvi, sazidana je i kuća, sa namenom da se iz nje nadgleda gradnja crkve. Iako je trebalo radove da nadgleda graditelj, zapravo se u nju prvi uselio i pratio napredovanje radova lično kralj Petar I. I danas možete videti prozor, sa koga je lično nadgledao radove.

Danas je u kući kralja Petra likovna galerija, kao i muzejska postavka sa eksponatima vezanim za dinastiju Karađorđević i ličnim predmetima kralja Petra I.

Ovaj objekat možete obići sa ulaznicom za oplenački kompleks.

6. Posetite Vinogradarevu kuću

Kad krenete da se spuštate sa Oplenca ka Karađorđevom gradu, videće kuću izgrađenu u stilu stare šumadijske gradnje. Kako je ovaj kraj oduvek bio poznat po vinogradima, logično je da je blizu oplenačkog kompleksa izgrađena kuća namenjena čuvaru kraljevskih vinograda, još 1911. godine.

Danas se u Vinogradarevoj kući nalazi stalna postavka Legat Nikole Graovca, srpskog slikara koji je proveo poslednje tri decenije života u Topoli. I ovaj muzej možete obići sa prethodno kupljenom ulaznicom za oplenački kompleks.

7. Svadbarski kupus u restoranu „Jezero“

U samom centru grada, u ulici koja vodi ka Oplencu, nalazi se restoran "Jezero", koji postoji više od 35 godina. Posebno je atraktivan u vreme Oplenačke berbe, kada se ulica u kojoj se nalazi naziva Vinskom ulicom. Tada ćete ispred videti nekoliko krčaga sa svadbarskim kupusom, koji mirisima mame da uđete unutra. Imaju malu baštu ispred lokala, unutrašnji prostor i ogromnu natkrivenu baštu iza objekta. Veoma su ljubazni i uslužni.

Na meniju tih svečarskih dana nemaju standardnu ponudu, već isključivo vašarsku. Tako možete probati prasetinu sa ražnja, jagnjetinu, “biketinu”. Posebno preporučujem da probate odličan svadbarski kupus, koji služe u glinenim posudama, vruć sipaju iz krčaga, a služe uz nekoliko komada proje i nekoliko ljutih papričica. Hrana je povoljna, porcije su velike, izuzetnog ukusa, a doživljaj ručka na vašaru veoma interesantan.

8. Šetnja kroz Karađorđev grad

Karađorđev grad je sagradio, logično, Karađorđe Petrović i nalazi se u podnožju Oplenca. Do danas je očuvan konak sa kulom, crkva sa zvonikom i škola, u kojoj se nalazi Narodna biblioteka “Radoje Domanović”. U konaku je stalna izložba ličnih predmeta Vožda i oružja iz I srpskog ustanka, među kojima je i originalni Karađorđev top “aberdar”, koji predstavlja posebnu atrakciju. Posebno vredan eksponat je i jelek Karađorđeve supruge, star više od 200 godina.

Crkva Presvete Bogorodice, koja se nalazi u okviru Karađorđevog grada, poznata je i kao Karađorđeva crkva. Neverovatan je osećaj ući unutra. Potpuno poseban, koji se ne može doživeti na drugom mestu, pa vam preporučujem da obavezno zavirite unutra. Crkva deluje prilično rustično. Okrečena je u belu boju i sa ikonostasom u duborezu. U crkvi se održavaju bogosluženja, ali i krštenja i venčanja.

Centrom Karađorđevog grada dominira spomenik Karađorđu, po kome ćete i prepoznati da se nalazite na pravom mestu. Ovaj deo je uređen kao jedan veliki park, u kome ćete videti decu kako trčkaraju po travi i mnogo ljudi koji se ovde sastaju i razgovaraju. Kompleks takođe možete obići sa ulaznicom kupljenom za oplenački kompleks. Ispred kompleksa se nalazi parking.

9. Ručak u restoranu „Knežev han“

"Knežev han" se nalazi u samom centru Topole, preko puta Karađorđevog grada. Iz restorana, tj. sa njegove prelepe terase, se pruža jedinstven pogled na Karađorđev grad i oplenačku crkvu. Usluga je odlična, konobari su veoma ljubazni, prijatna je atmosfera, u autentičnom ambijentu.

Restoran je zapravo nekadašnja rezidencija kneza Aleksandra, što ćete i videti po gradnji objekta. Spolja ga okružuje prelepa terasa sa pogledom na grad i okolna brda, a unutrašnjost je kombinacija modernog stila, sa tradicionalnim elementima u drvetu. Posebno je lep centralni deo sale, koji ima kamin i separe sa stolovima poređanim na jednom improvizovanom ostrvu.

U okviru dana berbe, imaju poseban meni za Oplenačku berbu. Imaju odličnu teleću čorbu punu mesa, koja i te kako prija tokom hladnih dana, a od jela preporučujem da probate piletinu sa pršutom i tikvicama. Ovo jelo se sastoji iz jednog velikog pilećeg filea pečenog na roštilju, prekrivenog kačkavaljen i posutog belim sosom sa sečenim tikvicama i pršutom. Kao prilog se dobija malo barenog povrća, čeri paradajz, jedan grozd (u stilu dana berbe) i pečeni krompir. Porcija je velika, a jelo izuzetnog ukusa.

Tokom dana berbe, ceo restoran je okićen lozom i grožđem, koje se nalazi i na stolovima. Obavezno proverite pre polaska da li rade, jer sam prilikom posete videla da je objekat bio zatvoren.

10. Probajte čuveno pečenje "Kod poštara" ili u "Daščari"

Ako dolazite u okolinu Topole, onda bi svakako trebalo da svratite u neku od izvrsnih pečenjara, koje se nalaze u ovom kraju. Negde između Topole i Aranđelovca, uz sam magistralni put, nalazi se pečenjara "Kod poštara", za koju će vam mnogi reći da ima jedno od najboljih pečenja koje ćete ikada probati.

Reč je o klasičnoj, starinskoj kafani pored puta, koja pored unutrašnjeg dela ima i malu baštu, ali i zastakljeni deo koji je vrlo prijatan. Besprekorno je čisto i uredno i veoma su ljubazni. Obavezno rezervišite mesto unapred, jer je uvek gužva i ogromna tražnja. Imaju svoj parking.

Ovde se dolazi na pečenje, pa tako preporučujem izvrsno praseće pečenje, tako hrskavo, čisto meso, a mekano tako da se topi u ustima. Ukus je fantastičan!

Ako ste ljubitelj dobrog prasećeg i jagnjećeg pečenja, takođe je neizostavno mesto da se nešto usput prezalogaji, pečenjara “Daščara" na putu za Mladenovac. Pečenje je odlično, uvek je gužva, prasetina je uvek vruća i dobijate čisto meso bez kostiju.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Kosmaj: Moja najlepša iskustva

Aranđelovac: Šta videti i iskusiti u srcu Šumadije