Transilvanija za Noć veštica: Tragovima Grofa Drakule


Transilvanija za Noć veštica: Tragovima Grofa Drakule



Autor fotografija:

Bojana J.


Za početak ćemo se upoznati sa junakom naše priče i temom ovog putovanja. Grof Drakula je verovatno najpoznatiji Rumun, ali kada biste čuli ime Vlad Cepeš, možda ne biste znali o kome je reč.

Sve počinje sa carem Svetog Rimskog carstva, Žigmundom Luksemburškim, koji je u XV veku osnovao tajno društvo „Red zmaja“, koje je trebalo da brani hršćanstvo i Evropu od Osmanlija. Na grbu društva se nalazio zmaj sa raširenim krilima i krst. Vlad II, vlaški vojvoda, primljen je u red zbog zasluga u borbama protiv Osmanlija. Ulaskom u red je dobio naziv Drakul, što znači zmaj. Iste godine, vojvoda Vlad II Drakul je postao otac Vladu III, koji je dobio nadimak Drakula.

Kada je imao 14 godina naučio je u Osmanskom carstvu sve metode zastrašivanja, koje su ga učinile poznatim kao “princ užasa”. Još u mladosti je pokazao interes za nabijanje na kolac, pa je osim titule Drakula dobio i nadimak „Cepeš“ (nabijač). On je neprijatelje zbog bilo kakvog prekršaja nabijao na kolac, nakon čega bi žrtvu izdizao na trgu, kako bi je svi videli.

Fenomen o najpoznatijem vampiru je postao jedinstvena turistička atrakcija Transilvanije, iako ovaj deo Rumunije nudi mnogo više od legende o Drakuli.

Na put ka Rumuniji uputili smo se iz Beograda u organizaciji turističke agencije „Karpati“. Ovo je jedina agencija kod nas, koja je specijalizovana za organizaciju putovanja po Rumuniji, a svoju “Drakula turu” su i patentirali. Fantastično osmišljeno i organizovano, tako da se za kratko vreme vidi bar trećina Rumunije, a ne oseća se umor od puta. Put nas je vodio preko Vršca, do rumunske granice. Saznali smo da se Rumuni prilično diče svojim latinizmom, pa u svakom većem gradu imaju po jednu statuu vučice koja doji Romula i Rema. Nastavak puta ide preko mesta Arad – Deva – Sebeš– Sibiu – Segešvar.

Zvanična valuta u Rumuniji je Lei, iako su Rumuni u Evropskoj uniji, pa imajte na umu da ćete morati da tražite menjačnicu da biste išta platili.

Naše predrasude o Rumuniji su apsolutno neopravdane, a ovaj putopis ima za cilj da vam to i dokaže! Bićete fascinirani, kao što smo i mi bili nakon ovog putovanja!



Segešvar

Prvi grad koji posećujemo je Segešvar, najočuvaniji srednjovekovni grad Rumunije. Dakle, Drakula tura počinje od Drakulinog rodnog mesta - Segešvara. Segešvar (rum. Sighişoara) se nalazi u srcu Transilvanije, u dolini reke Velika Trnava. Grad su osnovali Sasi, još davne 1191. godine. Zanimljivo je da je ovo jedini u celini očuvan srednjovekovni grad u Evropi, sa devet odbrambenih kula, spletom uskih, kaldrmisanih uličica i prolaza. Izgrađen je na ruševinama drevnog rimskog utvrđenja. 1676. godine je grad zadesio veliki požar. Zahvaljujući fondaciji engleskog princa Čarlsa, Segešvar je danas najočuvanija saksonska arhitektonska celina u Evropi.

Jedno od prepoznatljivih obeležja ovog gradića je i 64 m visoka kula sa satom, podignuta 1556. godine, koja je danas pretvorena u Istorijski muzej. Kula sa satom je jedna od devet (od nekadašnjih 14) koje i danas čuvaju Segešvar. Unutar kule je srednjovekovna muzejska postavka o gradu, soba za mučenje, oružarnica, ali i fenomenalan vidikovac. Na balkonu kule ćete videti i pločice na kojima je urezana udaljenost pojedinih prestonica od Segešvara (ovde ćete naći i Beograd).

Segešvar

Do vrha kule i vidikovca vode strme stepenice, koje škripe pod nogama i imate utisak kao da će i sam Drakula da se pojavi u nekom uglu. Ukoliko posetite Istorijski muzej, bićete u prilici da vidite mehanizam koji pokreće figurice na satu koji se nalazi na kuli.

Pored kule sa satom, sačuvane su još i kula obućara, krojačeva kula, mesarova kula, kula proizvođača kanapa, kao i kula krznara, limara, kovača i bačvara (nazvane po esnafima koji su ih izgradili u periodu od XIV do XVI veka).

Nemojte propustiti da razgledate vrlo atraktivno staro gradsko jezgro Segešvara, koje se nalazi na listi svetske kulturne baštine UNESKO-a, kao biser saske arhitekture. Ulice su još uvek kaldrmisane, a ako se u njima zagubite, imaćete utisak da ste zatečeni daleko u prošlosti. Sam grad odiše mistikom i intrigira vas da ga istražite.

Segešvar

Ovaj transilvanijski gradić je u svetu najpoznatiji, jer je u njemu 1431. godine rođen vlaški vladar Vlad Cepeš. Dok šetate uskim uličicama, gotovo je nemoguće da ne naiđete na plakat ili neko drugo obeležje sa strašnim likom grofa Drakule.

Kuća Vlada Cepeša, u kojoj je rođen, jedna je od glavnih turističkih atrakcija. Kuća je žute boje i nalazi se na levoj strani po ulasku u stari deo grada. Deo kuće je preuređen u restoran, u kome možete probati Drakuline specijalitete ili piti sok od Drakuline krvi. Naravno, ispred je figura grofa Drakule, sa kojom se možete fotografisati.

Segešvar

Inače, ovo je veoma interesantan gradić. Kuće su obnovljene u raznim veselim bojama. Stari grad okružuje tvrđava, sa koje se pruža pogled na ceo grad. Na platou tvrđave će vas dočekati i ulični zabavljači, obučeni u odeću iz XVII veka. Desno od ulaza kroz kapiju starog grada se nalazi cvetni plato, na kome je bista grofa Drakule, pored koje se takođe možete fotografisati.

Šetajući kroz stari deo grada, videćete i preostale kule, veliki trg na kome se možete osvežiti ili probati neko rumunsko jelo (na primer, rumunske ćevape ili čorbu od povrća). Ostali značajni objekti su Kuća sa jelenom (sagrađena u renesansnom stilu, u XV veku), Venecijanska kuća (građevina iz XVI veka, obnovljena u stilu venecijanske gotike), Dominikanska crkva (gotika, XIII vek), Kula kovača, Kula čizmara (sa elementima baroka), Kula krojača, natkrivene stepenice (sagrađene u XVII veku), koje vode do najvišeg dela grada, gde se nalaze škola, „crkva na brdu“ (gotsko zdanje iz XIV veka, podignuto na temeljima starije romaničke kapele), Kula užara i ostaci Kule zlatara. Na vrhu brežuljka, do koga se stiže dugim balvanima natkrivenim stepeništem, nalazi se gimnazija.

Segešvar

Brašov

Sledeći grad na našem putu tragovima grofa Drakule je Brašov, centar jugoistočne Transilvanije i jedan od najlepših gradova Rumunije. Brašov (rum. Braşov) je najveći grad u Transilvaniji, smešten u podnožju Južnih Karpata. Grad su osnovali Sasi u XII veku, a njihov uticaj se vidi i danas u arhitekturi centra grada. U starom jezgru grada i danas postoje odbrambeni bedemi sa stražarskim kulama koje su oni izgradili. Sa njih se pruža divan pogled na grad.

Brašov je poznat i po najužoj ulici na svetu, koju možete videti u centru grada i fotografisati se u njoj. Prelep, živ, veseo i veliki glavni trg je pun golubova, a na njemu se održavaju i različite manifestacije i festivali. Takođe možete prošetati glavnom pešačkom ulicom. Na glavnom trgu se nalazi i sinagoga.

Preporučujem vam da na glavnom trgu posetite neki od restorana i probate fantastične špagete karbonara ili neko tradicionalno jelo. Probajte, rumunsko crno vino Murfatlar je prava poslastica!

Brašov

Ukoliko od glavnog trga nastavite ulicom ka Crnoj crkvi, možete sa desne strane posetiti jednu od čuvenih poslastičarnica “La Vatra Ardealului”. Međutim, nas kolači u Rumuniji nisu posebno oduševili.

Najveća znamenitost grada je upravo Crna crkva (rum. Biserica Neagră) iz XV veka, najveća gotska crkva između Beča i Carigrada. Nadimak "crna" je dobila zbog crnih tragova gareži, koji su ostali na spoljnim zidovima posle požara 1689. godine. Crkva je poznata i po vrednoj kolekciji ručno tkanih tepiha iz Anadolije. Poklonili su ih bogati saksonski trgovci, a nekada su krasili zidove i podove crkve. Crna crkva ima 65 m visoki zvonik, sa najvećim crkvenim zvonom u Rumuniji, ali i orguljama sa 4.000 cevi.

Interesantni objekti u gradu su i Kapija Ekaterina (1559. godina) u blizini koje se nalazi najuža ulica na svetu, kuća Hiršer (1545. godina) i stara gradska većnica (1420. godina), građena u renesansnom stilu, kao i Crna i Bela kula iz XV veka, ostaci odbrambenog sistema grada. Na Beloj kuli postoji staklena terasa za panoramski pogled. Imate mogućnost da se popnete i siđete stepenicama ili da to uradite puteljkom kroz šumu. Probali smo oba puta, a svaki ima svoje prednosti.

Na vrhu brda iznad Brašova možete videti holivudski natpis “Brasov”.

Brašov

Sinaja

Vozimo se kroz prelepe prirodne predele. Nakon celog dana uživanja u znamenitostima Transilvanije, red je da se smestimo u hotel i odmorimo pre daljih pohoda. Mesto u kome smo smešteni se naziva Sinaja. Sinaja (rum. Sinaia) je jedan od najpoznatijih turističkih centara Rumunije. A grad, grad je nestvaran!

Poznato mondensko skijalište u Karpatima nije džabe to što jeste! Mnoštvo hotela i vila u specifičnom arhitektonskom maniru, daju vam osećaj da ste u nekom bajkovitom vremenu. Smeštena je u podnožju planine Bućeđi u Južnim Karpatima, na nadmorskoj visini između 800-1.000 m. Sinaja se razvila oko istoimenog manastira. Vrhunac arhitekture i umetnosti ovog mesta se ogleda u kraljevskom dvorcu Peleš, po mišljenju mnogih, najlepšem dvorcu Evrope. Skijaški tereni se nalaze između 1400-2100 m n.v., a gondola ka skijaškim stazama se nalazi iza grada.

U Sinaji smo odseli u hotelu “Sinaia”, koji je za svaku preporuku. Smeštaj u hotelu je bio vrlo prijatno iznenađenje! Hotel koji ima samo tri zvezdice izgleda i nudi mnogo, mnogo više od toga! Pravi planinski hotel, sa svim mogućim sadržajima, toplim i ušuškanim, a prostranim sobama, bilijarom, internet kafeom, teretanom, spa centrom, i prelepom salom u stilu Grofa Drakule, gde se služi zaista raznovrsan doručak, na bazi švedskog stola.

Popodne provodimo u šetnji, kupovini suvenira, i predahu uz rumunsko nacionalno pivo Ursus (što znači medved). Upozorili su nas da uveče ne šetamo gradom, jer ima medveda (verovali ili ne!?). Kažu da oni noću silaze iz šume i šetaju gradom, pa je tako jedan američki bračni par nastradao ovde na medenom mesecu.

Ukoliko u šetnju krenete ka parku, levo od hotela, možete obići i videti veoma lepe građevine, među kojima se ističe hotel i kockarnica. Ukoliko ogladnite, kao gosti hotela, imaćete popust od 20% u piceriji koja se nalazi odmah do hotela, sa leve strane. Imaju jednu od najlepših pica koju sam ikada jela!

Sinaja

Dvorac Peleš i manastir Sinaja

Nakon što smo prespavali i odmorili se u Sinaji, obilazimo dvorac Peleš, koji je bio letnja rezidencija prvog rumunskog kraljevskog para Karola I Hoencolerna i njegove supruge Elizabete. Smatra se jedinom od najlepših dvoraca Evrope. Gradnja dvorca je počela 1875. godine i trajala je osam godina. Pored je i manji dvorac Pelišor, koji je pripadao drugom rumunskom kraljevskom paru, Ferdinandu i Mariji. Dvorac Peleš je završen 1914. godine i sagrađen u stilu nemačke neorenesanse. Peleš je bio najmoderniji dvorac Evrope (prvi dvorac koji je imao električnu energiju, centralno grejanje, lift, centralni sistem za usisavanje prašine).

Do dvorca vodi put kroz šumu, na kome možete videti ulične prodavce koji prodaju razne suvenire, a kroz šumu žubori potok koji će vašu šetnju učiniti još prijatnijom. Doći ćete do velikog platoa odakle je pogled na dvorac predivan i svi ga odavde fotografišu. Kada krenete uzbrdo, doći ćete do kapije, kroz koju kada uđete počinju da se ređaju razni objekti u kojima je živelo osoblje koje je radilo na dvoru. Kada se nađete već tu, obavezno preporučujem da dvorac obiđete i unutra.

Morali smo da obujemo papuče na ulazu, da ne bismo oštetili svu tu lepotu. Unutrašnjost dvorca je impresivna. Nažalost, fotografisanje unutra nije dozvoljeno. Takođe preporučujem i šetnju baštama, koje nisu uređene kao npr. u Beču, ali imaju predivan pogled na Karpate, na čijim se vrhovima i u sred leta vidi sneg. Neverovatan prizor!

Dvorac Peleš i manastir Sinaja Dvorac Peleš i manastir Sinaja

Silazeći stazom kroz šumu iz dvorca Peleš, pred vama će se ukazati manastirske zidiine. To je čuveni manastir Sinaja, oko koga je ovaj prelepi grad i nastao. Manastir Sinaja je podignut 1695. godine i zadužbina je Mihaja Kantakuzina, vrhovnog vojnog zapovednika Vlaške. Muški je manastir.

Ovde možete videti glavnu crkvu, malu crkvu, konake manastira i dvorište. U dvorištu se nalazi i česma sa svetom vodom. Ispred manastira je postavljeno i nekoliko klupica, na kojima možete u hladu odmarati i posmatrati lepote ovog, zaista predivnog dela Evrope.

Dvorac Peleš i manastir Sinaja

Zamak Bran

Sledeće mesto koje obilazimo, a koje je povezano sa životom grofa Drakule je Drakulin zamak Bran. Zamak Bran se nalazi 28 km od Brašova, na putu koji od Transilvanije vodi ka Vlaškoj. Zamak potiče iz XIII veka, i bio je u vlasništvu dinastije Basarab, a tokom prve polovine XX veka i rezidencija Ferdinanda i Marije, drugog rumunskog kraljevskog para (roditelja Marije, kraljice Jugoslavije). Predstavlja posebnu atrakciju za turiste!

Zamak su podigli vitezovi Tevtonskog reda 1212. godine, na nepristupačnoj steni u podnožju Južnih Karpata. 1395. godine Sigismund Luksemburški daruje zamak vlaškom vojvodi Mirči, pripadniku dinastije Basarab, koja je bila prva vlaška vladarska dinastija. Njegov unuk, čuveni Drakula, je u ovom zamku bio zatvoren 1462. godine, nakon što ga je zarobio mađarski kralj Matija Korvin. Naime, tu ga je kraće vreme držao zatvorenog ugarski vladar sin Sibinjanin Janka, jer je sa Turcima sklopio dogovor. Trebalo je da eliminiše Vlada Cepeša, u zamenu za to da Turci ne napadaju Ugarsku. Međutim, zbog očevog prijateljstva sa Drakulom, nije mogao da ga ubije, već ga je zatočio u zamak, odakle ga odvodi kasnije u Ugarsku.

Zamak Bran

1920. godine, zamak je poklonjen Ferdinandu i Mariji, drugom rumunskom kraljevskom paru, kada je unutrašnjost preuređena po ugledu na srednji vek. Čak je probijen i tajni prolaz koji je nekada služio za bežanje. Nakon smrti kralja i kraljice, zamak je nasledila Ileana, jedna od njihovih kćeri. Potom je zamak pripao državi i pretvoren je u muzej.

Da biste došli do zamka, morate pešačiti uzbrdo kroz lepo uređen park sa jezerom. U podnožju zamka se nalazi etno selo, sa prodavnicama suvenira i sa nekoliko kafića i prodavnica brze hrane. Unutar zamka, kraljevske prostorije izgledaju fantastično, a istovremeno intrigantno i mistično. Sve sobe u zamku se mogu posetiti i pogledati nameštaj, oružje i oklopi, kao i ostali predmeti iz tog perioda.

Zamak Bran

U Muzičkoj sobi, koja se takođe može obići, je držao mini koncert i Goran Bregović! Zamak ima i balkon, koji gleda ka unutrašnjem dvorištu, gde je u vreme naše posete bio koncert muzike sa temom filmova o Grofu Drakuli. Muzika još više pojačavala mistiku ovog mesta! U zamku možete pogledati interesantne fotografije i pročitati tekstove o lozi Grofa Drakule, njegovom autoru Stokeru, kao i o nastanku zamka i njegovom značaju u životu Grofa Drakule.



Manastir Snagov

Poslednje mesto koje obilazimo tragom Grofa Drakule je manastir na jezeru Snagov, u kome je Drakula navodno sahranjen, pošto mu je glava odsečena i odnešena u Stambol. Manastir Snagov se nalazi na ostrvu jezera Snagov, oko 40 km od Bukurešta. Do manastira je napravljen most, kojim se za 10 minuta peške dolazi do ulaza, ali vozila ne mogu ići preko njega. Sa desne strane mosta ćete videti vilu u kojoj se Čaušesku sakrivao, u koju je ulazio kroz stakleni krov ličnim helikopterom, i iz koje je pobegao ka Trgovištu u koje nikad nije stigao.

Manastir je podignut početkom XV veka, a za to je zaslužan knez Mirča. Naknadno je Drakula sagradio zidine oko manastira, jer je u manastiru držao državni trezor. Od nekadašnjeg kompleksa su ostali još crkva, zvonik i ostaci ćelija.

U manastirskoj crkvi, ispod jednog kamena, sahranjen je Drakula. Tu su ga sahranili njegovi malobrojni preživeli prijatelji, nakon što je ubijen u zaveri 1476. godine. U manastiru možete na panou pročitatai interesantne podatke o životu Grofa Drakule, iz različitih prikupljenih dokumenata. U bašti se možete osvežiti vodom iz njegovog bunara (prilično je prljava voda i nije baš za piće), ili sići do obale jezera.

Dakle, ovde priča o Drakuli prestaje. Kroz ovo putovanje smo propratili njegov ceo život, od rođenja, zatočeništva i vladavine, pa sve do smrti. Ostalo je nedorečeno, kako to da jedan vladar kao što je Drakula, koji se (i pored zasluga u borbi protiv Osmanlijskog carstva) ponašao i vladao vrlo nehrišćanski, može sahraniti u manastiru pod okriljem crkve!? Niko zaista ne zna da li je Drakula stvarno sahranjen ispod tog kamena, ili je to samo privlačna priča za turiste.

Manastir Snagov

Bukurešt

Poslednje mesto koje obilazimo na ovom zaista prelepom putovanju je glavni grad Rumunije. Bukurešt je jedno vreme bio rezidencija vlaškog kneza Vlada III Cepeša, čuvenog Drakule. Zbog mešavine brojnih neoklasicističkih građevina s jedne, i zgrada u Art Deco i Bauhaus stilu s druge strane, dobija nadimak „Pariz istoka“. Bukurešt ima i svoju Trijumfalnu kapiju, a Avenija pobede je danas „rumunski Champs-Élysées“, sa velikim brojem prodavnica najluksuznijih modnih brendova. Zaista ima šta da se vidi… Palata Parlamenta, Rumunski ateneum, Kraljevska palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku i još oko 200 crkava.

Tokom II svetskog rata je bombardovan, a zatim je 1965. godine na vlast došao Nikolaj Čaušesku, koji je razrušio veliki deo istorijskog centra i tu podigao komunističke solitere. Za Bukurešt kažu da je „grad u šumi„ ili „šuma u gradu“, jer zelene površine čine čak 20% njegove površine.

Bukurešt

Kasu Presei je zgrada koja je bila najviša u Bukureštu, izgrađena po uzoru na glavnu zgradu Moskovskog državnog univerziteta. Zgrada je bila namenjena za smeštaj svih bukureštanskih štamparija i redakcija. Visina zgrade je 91,6 m.

Sledeća značajna građevina je Trijumfalna kapija, visoka 27 m. Izgradio ju je rumunski narod u čast nezavisnosti i boraca iz I svetskog rata. Najbolji orjentir u centru grada je Kalea Viktoriei, veliki bulevar, koji se, oivičen građevinama iz XIX i sa početka XX veka, pruža kroz centralni deo grada. Svakako je lepo prošetati ulicom, jer će se znamenitosti samo nizati jedna za drugom.

Sledeća zgrada je palata Kantakuzino, izgrađena krajem XIX veka po nalogu premijera i jednog od najbogatijih Rumuna, Grigora Kantakuzina. Zgrada je sagrađena u eklektičkom francuskom stilu, prepoznatljivih zidova i kapija, terasi i vrata od kovanog gvožđa.

Trg Pobede je glavna raskrsnica u centralnom delu grada. Ovde se ukršta osam velikih bulevara. Jedan od simbola grada i trga je Rumunski ateneum, koji je otvoren 1888. godine, kao glavna koncertna dvorana u Bukureštu i dom filharmonije. Zdanje podseća na staroantičke hramove. Jedan u nizu spomen-obeležja Čaušeskovog uspona i pada je Trg revolucije, koji je popularnost stekao 1989. godine. Na tom mestu se tada okupljao rumunski narod, stvarajući revoluciju koja je prerasla u rušenje režima. Moderan spomenik na trgu podseća na krvavo dobijenu pobedu naroda nad diktaturom. Centralna Univerzitetska biblioteka se nalazi takođe na ovom trgu, preko puta Narodnog muzeja umetnosti. Na Trgu revolucije nalazi se i mala pravoslavna crkva Kreculesku, izgrađena od crvene cigle.

Bukurešt

Nikolaj Čaušesku je 80-tih godina XX veka naredio da se izgradi Trg ujedinjenja. Ukrašen fontanama (koje danas i ne rade, a predviđeno je da ova ulica i trg liče na pariška Jelisejska polja), ovaj trg vodi do ogromne zgrade Parlamenta. Najupečatljivija građevina Bukurešta, zvanično najveći, najteži i najskuplji objekat te vrste na svetu. Ova čuvena građevina, najveća u Rumuniji i čak druga u svetu (posle zgrade Pentagona), oličenje je moći diktatora. Visoka je 85 m, a veruje se da je isto toliko ukopana u zemlju, sa 16 spratova, 1.100 soba i predvorjem dugim 100 m.

Parlament nije nimalo u stilu XX veka, spolja je grandiozan, a iznutra oskudno opremljen. A kako bi se uklopio u sliku grandioznosti koju je imao Čaušesku, čitav jedan kvart istorijskog centra je uništen, a sa njim i oko 26 crkvi i mnoštvo stambenih građevina iz XIX veka, kako bi se napravila raskošna avenija duga 3 km! Da biste ovu zgradu obišli autobusom, potrebno vam je oko 25 minuta! Zloglasni diktator Nikolae Čaušesku ga je zamislio kao svoje sedište, ali nikad nije dočekao useljenje. Ironično, ovde danas stanuje rumunska demokratija. Pored političke, zgrada ima i muzejsku funkciju i svakako je nešto što treba videti.

Bukurešt

Patrijaršija u Bukureštu potiče iz 1657. godine i biser je pravoslavne rumunske arhitekture. Unutra su položene mošti Sv. Basarba, a zgrada je ukrašena prelepo oslikanim freskama. Nasuprot Patrijaršiji se nalazi manastir Radu Voda, rumunski pravoslavni manastir. Osnovao ga je Aleksandru Mirčea i njegova žena Ekatarina. Manastir možete obići i pogledati impresivan zlatni oltar. Ulaz je besplatan. Čitav kompleks se nalazi na uzvišenju, nedaleko od Trga ujedinjenja. Lepo je dovde prošetati i razgledati ove pravoslavne svetinje, u samom centru Bukurešta.

Bukurešt

Ko želi da iskusi šarm starog Bukurešta, treba da se zaputi u staru gradsku četvrt oko ulice Lipskani, nekada najznačajnijeg centra Vlaške. Sve moguće zanatlije, od obućara do zlatara, imaju svoje radnje u ovim uskim i strmim ulicama. Preovlađuje arhitetura iz XVIII veka. U ovom delu grada ćete naići i na tzv. Drakulinu crkvu, u blizini starih rimskih iskopina.

Kao i u svakom istorijskom gradskom jezgru, i u bukureškom se nalaze brojni restorani sa tipičnom domaćom hranom. Najpoznatiji rumunski specijalitet je mamaliga, jelo slično kačamaku na kome su nekada preživljavali siromašni. U starom jezgru nam je preporučeno da probamo neko od tradicionalnih jela, npr. kolenicu, ali nije bila po mom ukusu.

Bukurešt

Bukurešt je poznat po brojnim parkovima, od kojih je najpoznatiji park Ćišmiđiju sa svojim romantičnim veštačkim jezerom. Park Ćišmiđiju se nalazi u centru grada i do njega se dolazi šetnjom kroz glavnu ulicu. To je najstariji i smatra se najlepšim parkom u Bukureštu. Interesantan je jer ima bogatu istoriju, zbog činjenice da je bio posećivan od strane mnogih pesnika. U njemu se nalazi preko 30.000 stabljika drveća i cveća, donetih sa rumunskih planina, dok su egzotične biljke donete iz bečke botaničke bašte.

Bukurešt

Zaboravite predrasude i uputite se ka ovoj zaista kulturno-istorijski bogatoj državi!


Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter


Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Tradicionalna rumunska palenta: Mamaliga

Temišvar: Najlepši božićni vašari

Temišvar: Šta videti i iskusiti u malom Beču


Temišvar: Šta videti i iskusiti u malom Beču

Temišvar, šarmantni grad koji se naziva i "malim Bečom", nalazi se u rumunskom delu Banata i jedan je od pet najvećih gradova u Rumuniji. Naziva se i grad parkova, muzeja, galerija i muzičkih festivala. Za nas je značajan, jer je najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji. Poznat je kao prvi grad u Evropi koji je imao uličnu rasvetu, i kao grad koji je prvi imao tramvaj koji su vukli konji. Sve su ovo razlozi zašto je Temišvar izabran za Evropsku prestonicu kulture za 2021. godinu.


Temišvar: Najlepši božićni vašari

U ovom tekstu, predstavljam vam Temišvar u prazničnoj, božićnoj, atmosferi. Saznaćete zašto je ovo jedan od najlepših božićnih vašara koje sam ikada posetila. Svake godine se otvara 1. decembra (traje do sredine januara), kada se obeležava i rođendan države Rumunije. Očekujte pravu božićnu bajku na dva gradska trga, na kojima ćete, uz prazničnu muziku, nostalgičnu rasvetu i domaće specijalitete, provesti nezaboravne trenutke.


Tradicionalna rumunska palenta: Mamaliga

Tokom božićnih praznika, u Rumuniji možete posetiti brojne božićne vašare, na kojima se služe jela tradicionalne rumunske kuhinje. Na jednom od njih, probala sam jelo koje se naziva “Mamaliga cu branza in paturi”, veoma slično srpskom kačamaku, ali sa dodacima koji ga čine tako ukusnim i kaloričnim, da može da zameni čitav obrok. Nakon malo istraživanja, uspela sam da dođem do recepta za ovo jelo.