Praznični vikend u Subotici

Po prvi put ove godine, posetila sam Suboticu, riznicu secesije, u periodu kada se održava zimski festival. Sama arhitektura grada, secesionistički motivi i ta neka jedinstvena vojvođanska ušuškanost, definitivno su sjajan ambijent u koji se i te kako uklapa sva ta čarolija praznika i darivanja. Još kada padne sneg i da svemu posebno bajkovitu notu... U tekstu dajem predlog kako možete provesti jedan praznični vikend u Subotici i njenoj okolini.

Iz Beograda ka Subotici smo putovali autoputem. Ceo put ima oko 190 km, a nama je trebalo oko 2,5h vožnje. Putarina za ovaj deo puta (jedan smer) iznosi 640 dinara.

Ušuškani praznični ambijent palićkog salaša "Jelen"

Zima, pahulje snega, vojvođanski motivi, topla domaća hrana sa severa Bačke, sobe koje sećaju na prošla vremena. Sve vas to čeka na salašu "Jelen", koji se nalazi 1,5 km od Palićkog jezera i 7 km od Subotice. Ako želite da skoknete do Segedina, on je udaljen samo 40 km. Iako posetu salašima vezujemo za lepo vreme, ne možete ni da zamislite koliko oni umeju da budu romantični tokom zime, posebno u ovom prazničnom periodu, kada ćete osetiti njihovu jedinstvenu atmosferu.

Ovaj salaš vam je verovatno poznat po odličnoj hrani, ali imajte u vidu da imaju i smeštaj, praktičan za porodice sa decom, jer u ogromnom ograđenom dvorištu imate i igralište, mali teren za košarku, mnogo prostora za dečiju igru. Još kada padne sneg... mesta za Sneška koliko god želite. Leti možete koristiti i mali bazen u dvorištu. Sobe su u prizemlju, tako da su lako dostupne.

Fotografije koje ćete ovde videti su iz luks apartmana, mada bih ga ja nazvala etno apartmanom. Nameštaj od komada drveta, simpatične cvetne zavesice, ćilimi na krevetima, zidovi išarani valjkom. Zaista jedna od najzanimljivijih soba u kojima sam boravila. Mirno je i tiho. Imaju i klasične sobe, koje su takođe sa romantičnim bačkim dekorom.

Ispred samog salaša parkirate kola. Imate internet u sobama, TV, kupatilo. U kupatilu imate peškire i svu potrebnu kozmetiku. U luks apartmanima se nalazi i đakuzi. Romantično je i ušuškano. U klopu salaša je i restoran (ušuškan i lepo okićen), u kome možete ručati i večerati. Uz noćenje imate uključen doručak.

Ako i vi želite da budete gosti salaša "Jelen", smeštaj možete rezervisati putem njihovog sajta ili Booking-a. Možete na ovom linku pogledati i njihov zvanični video, koji će vas detaljnije sprovesti kroz imanje.

Praznična šetnja "srpskom Barselonom"

Mislim da u Srbiji ne postoji grad kao što je Subotica. Kako zbog svoje jedinstvene atmosfere, tako i zbog neverovatne arhitekture u duhu mađarskog folklora – secesije, stila koji je od Barselone napravio svetsku destinaciju, zahvaljujući čuvenom Gaudiju.

Dok šetate gradom, neće moći da promakne impozantna Gradska kuća, izgrađena u stilu - pogađate? - mađarske secesije. Pored neverovatnih detalja u vidu vitraža, Žolnaj keramike, pažnju će privući i toranj visok 76 m (u prizemlju se nalazi najlepši Mc Donald's koji sam ikada videla). Jednostavno, morate videti ovaj objekat koji se smatra jednim od najlepših na svetu! Ništa manje impozantna nije ni sinagoga, ali o njoj ću tek pisati.

Još jedna znamenitost grada koju morate videti je rezidencija najtalentovanijeg arhitekte Subotice, Franca Rajhla, koji se često naziva i srpskim Gaudijem. Ovo remek delo se smatra najlepšom secesionističkom palatom u Srednjoj Evropi. Iako je nekada bila rezidencija, danas je Moderna galerija Subotice, uveče vrlo interesantno osvetljena. Ovom namenom je ispunjena želja vlasnika, koji je rekao dok je napuštao palatu: "Nadam se da će jednom čudo koje sam projektovao i voleo biti na službi svim ljudima".

Iako su ovo, po mom mišljenju neki od objekata koje morate videti, zapravo, cela Subotica je kao jedna muzička kutija puna raznih prazničnih ukrasa - skockana, sa zgradama bogate dekoracije, ušuškanim starinskim poslastičarnicama, pasažima koji kriju neka romantična mesta. Jedan od njih (iza Rajhlove palate) krije, meštani kažu, najbolji restoran u gradu - "Boss", koji se sastoji iz više objekata i uvek se traži mesto više. Treba samo pratii osećaj i ići tamo gde vas on vodi. Sigurno ćete naći mnoga zanimljiva mesta koja nisu upisana u turističke vodiče.

Ceo ovaj ambijent je bajkovit i odlično se slaže sa šarenilom i romantikom praznične dekoracije. Upravo sam zato i odlučila da jedan vikend provedem u obilasku subotičkog "Zimskog festivala" ("Winterfest"), koji ove godine traje od 4. decembra 2021. do 13. januara 2022. godine, u jednoj ulici oko Gradske kuće. U više od 70 nostalgičnih drvenih kućica, možete naći sve što je potrebno za praznike: kuvano vino, praznična hrana, ručni radovi koje možete pokloniti najdražima, suveniri, ukrasi. Dok šetate i uživate u šarenilu i posebnoj atmosferi ovog grada, nećete moći da odolite mirisu kurtoš kolača, božićnih bombona, kuvanog vina i rakije. Kod Narodnog pozorišta, koje je elegantno ukrašeno, nalazi se ogromna jelka, u čijem sjaju možete uživati dok ispijate kuvano vino i grejete promrzle ruke.

Zanemela sam pred lepotom druge najveće sinagoge u Evropi!

Znate onaj osećaj kada vidite nešto što je toliko lepo da smatrate da nije ovozemaljsko!? Zapravo, kada uđete kroz srcoliku kapiju subotičke sinagoge, ostaćete bez teksta pred ovakvom lepotom. Svi ti vitraži, ukrasi u vidu latica ruža, ljiljana, karanfila, paunovog perja, preuzeti iz mađarskog folklora, sav taj sjaj i raskoš! Ne možete se nagledati! Svi ti pozlaćeni ukrasi, blještavi i raskošni, ulivaju neku posebnu radost, koju je nemoguće rečima opisati. Ovde cveće raste iz srcolikih ukrasa, simbolišući ljubav, kao univerzalni pokretač čoveka.

Subotička sinagoga, ne samo da je druga najveća u Evropi, već je i jedina sačuvana sinagoga građena u stilu secesije, a predstavlja i jedno od najvrednijih srednjeevropskih ostvarenja ove vrste sakralne arhitekture. Građena je po projektu saradnika Edena Lehnera, tvorca mađarske varijante secesije. Iako je nastala davne 1902. godine, obnovljena je pre tri godine, od kada je postala atrakcija koju morate videti kada dođete u Suboticu.

Spoljašnjost sinagoge je interesantna, ali ne znate šta propuštate ako ne date priliku da obiđete i njenu unutrašnjost. Kitnjasti ukrasi od opeke i obojene Žolnai keramike, četiri kupole koje simbolišu strane sveta i prolaznost vremena, kao i glavna kupola koja je simbol Univerzuma i upotpunjuje formu nalik na pustinjski molitveni šator. Prigušena svetlost na ulazu, šarena svetlost koja dopire kroz vitraže i neka jedinstvena mistika, kao da su priprema za veličanstvenu lepotu molitvenog prostora. A u njemu simboli jevrejske vere - menore i devetokraki svećnjaci - hanukije, koje se pale za vreme praznika svetlosti (Hanuke). Osetićete strahopoštovanje kada se nađete ispod kupole, ogromne nebeske krošnje najlepšeg drveta.

Kada se popnete na galeriju (namenjena ženama) je osećaj tek poseban. Sva ova lepota će biti kao na dlanu! Ovde ćete moći da napravite i najlepše fotografije.

Zanimljivo je da su prilikom obnove, na klupe vraćena imena članova zajednice, na mestima koja su im nekada pripadala, a na koja se najveći broj ljudi nije vratio iz koncentracionih logora. Ako pažljivo pogledate klupe, videćete da na svakoj postoji motiv loze. Nijedna loza nije ista, znate li zašto? Nije slikana pomoću šablona, već rukom, kao pre 115 godina! Obnovljen je i veličanstveni luster, kao i šareni vitraži.

Videćete da je donji deo sinagoge u oker i braon boji, kao simbol Judeje, stare Jevrejske države, zemaljskog života. Kad pogledate u visinu, videćete da je kupola u nijansama plave boje, sa Davidovom zvezdom na vrhu, kao simbolom povezanosti zemaljskog i nebeskog života. Prostor između je raj na zemlji, izgubljeni edenski vrt, prelaz između materijalnog i duhovnog. Mogu samo da zamislim kakav je osećaj posmatrati ovu veličanstvenost uz zvuke orgulja, mada je bio jedinstven užitak obilaziti ovu lepotu uz klasičnu muziku, koja tiho u pozadini doprinosi atmosferi.

Iako je nekada primala do 1.500 vernika, danas ima višestruku namenu: kao turistička atrakcija, kao mesto održavanja kulturnih manifestacija, a članovi jevrejske zajednice je i danas koriste prilikom većih verskih praznika. Cena ulaznice je 250 dinara, za decu 150 dinara, a deca mlađa od 10 godina ne plaćaju ulaz. Posete su moguće od utorka do petka od 10-18h ili vikendom od 10-14h. Parking se nalazi odmah kod sinagoge i košta 30 dinara po satu (dovoljno će biti da uplatite sat vremena parkinga). Unutar sinagoge možete iskoristiti i toalet.

*Ova praznična reportaža, kroz koju sam navela samo neke od razloga zašto morate posetiti subotičku sinagogu (ostale razloge ćete sami otkriti), nastala je u saradnji sa Fondacijom "Subotička sinagoga". Ukoliko želite da pročitate detalje o njihovom radu, funkcionisanju, obnovi sinagoge i njenoj arhitekturi, preporučujem da posetite sajt Fondacije "Subotička sinagoga", gde ćete naći i aktuelne informacije o radnom vremenu i cenama ulaznica.

Gde sviraju kašike i viljuške...

Ako želite da probate najbolji gulaš u ovom kraju, obavezno se provozajte do palićkog restorana "Abraham". Postoji više od 70 godina i posebno je poznat među meštanima.

Prvu krčmu u ovom delu Srbije je otvorio Jožef Abraham 1939. godine. Prvi gosti bili poljoprivrednici, koji su kočijama kretali noću u 2h, da bi prodali robu na subotičkoj pijaci. Ferenc Abraham je 60-tih godina XX veka preuzeo krčmu i pretvorio u restoran. Na početku su pripremali samo pileći paprikaš, a uz vino su nudili domaću kobasicu i zimsku salamu. Kada su Abrahama pitali zašto nema muzike u restoranu, rekao je: "Jer ovde sviraju kašike i viljuške" (danas je ova "tradicija" napuštena, pa ćete uz ručak ipak slušati tihu muziku). Na jelovniku su od početka bila tradicionalna jela po porodičnim receptima.

Prvi pozitivan utisak su konobari, profesionalci, veoma ljubazni i puni manira. Usluga je brza, precizna i znaju sve o jelima koja služe. Radno vreme je od utorka do subote od 11:00-22:00, a nedeljom od 11:00-18.00. Ponedeljkom ne rade. Ispred se nalazi mali parking između stabala koji okružuju kuću, spolja ne deluje kao restoran, već kao stambeni objekat, ali je to upravo stil čardi. Unutra je sve svedeno, ali lepo i izuzetno čisto. Restoran je prostran, unutra ima dosta mesta, a u bašti 10ak stolova. Među stolovima je baš veliki razmak, tako da je komotno i za porodice sa decom, za koje leti postoji i kućica za igru u bašti. Imaju u toaletu i sto za presvlačenje beba.

Specijalitet ovog mesta je gulaš od juneće glave, koji se kuva samo petkom i nalazi se u jelovniku restorana od samog početka. Mi smo jeli juneći perklet, zaista preukusan (porcija dovoljna za dvoje). Meso se topi u ustima, mekano je i dobro skuvano. Možete ga jesti uz testeninu sa sirom i slaninicom, što je odlična kombinacija. Testetnina sa sirom i slaninicom je neobičan prilog uz ovo jelo, ali se dobro slaže. Kad poručite čorbasta jela, obavezno dobijete portiklu (veliku, crvenu), za slučaj da nešto iscuri iz kašike, pa da se ne uflekate (a to je obično slučaj).

Posle dobrih zalogaja sledi desert. Specijalitet im je šomloi galuška. Kažu da je ovaj neobični slatkiš prvi napravio glavni konobar poznatog budimpeštanskog restorana "Gundel". Želeo je da impresionira svoju damu, ali je u kuhinji imao samo ostatke. Na brzinu je smućkao slatkiš - patišpanj sa čokoladom i kremom od vanile, sa rumom, suvim grožđem i šlagom. Probajte, mene je oduševio! Služe je u čašama za sladoled, a zapravo predstavlja patišpanj koji je natopljen rumom i čokoladnim kremom, pa izmrvljen i preliven šlagom. Unutra ima i seckane orahe, lešnike i suvo grožđe. Veoma je neobično, osvežavajuće i ukusno, nije mnogo slatko. Imaju i zanimljive palačinke sa makom i narandžom (dve u porciji).

Ručak za troje košta oko 2.000 dinara. U ovo doba godine se vikendom može naći mesto bez rezervacije.

Vreme je za romantičnu tortu "Blaha Lujza"

Ovo je jedna od poslastičarnica sa definitivno najzanimljivijom pričom koju sam do sada čula, ali i najtoplijom atmosferom koju sam osetila na jednom ovakvom mestu. Praznična muzika, miris kolača i peciva, ogromna jelka okićena božićnim kolačićima, plišane igračkice za decu.

Pitate se šta je ovde još neobično i zanimljivo? Zapravo, objedinjuje nekoliko umetnosti (slikarstvo, film, muziku), prožete mađarskom kulturom i katoličkom verom, nastalo pod uticajem čoveka koji vodi ovaj posao, koji je istovremeno sveštenik, dirigent i profesionalni kuvar (na svetskom prvenstvu u kuvanju je osvojio srebro).

Poslastičarnica je dobila naziv po glumici i pevačici Blaha Lujzi, koja je karijeru započela u Subotici, a bila je poznata i po tome što je volela da kuva. U poslastičarnici možete popiti kafu ili probati neke od torti i kolača, među kojima je i čuvena torta "Blaha Lujza". Reč je o torti jedinstvene kombinacije sastojaka: džem od malina, linzer i roze fondan. Po legendi, za venčanje, gospodin Blaha je hteo da obraduje svoju suprugu, pa je tražio od nekog danas nepoznatog subotičkog poslastičara da napravi jednu izuzetnu i do tada nepoznatu tortu. Naglasio je da njegova mlada obožava džem od malina, da joj je omiljena roze boja i da voli cveće. Obožavala je linzer keks, koji je danas deo torte koja nosi njeno ime. Nastalo je remek delo pod imenom torta Blaha Lujza, roze torta koja je postala poznata širom Evrope.

Inače, za Blaha Lujzu u mađarskoj znaju svi, ali retko ko zna da je ona svoje početke u glumačkoj i muzičkoj karijeri (proslavila se u operetama) počela upravo u Subotici u 19. veku. Živela je nedaleko od poslastičarnice, iz Gradske kuće i muzičke škole, u Štrosmajerovoj ulici broj 6. Obožavala je i znala je da kuva, pa je tako nakon predstave celu glumačku ekipu ugošćavala u svom domu i pripremala im svoje specijalitete.

Originalna Blaha Lujza torta se sastoji od linzer keksa (u linzeru ima mlevenih oraha i lešnika) i džema od maline, koji se premazuje preko tri kore od linzera, a odozgo se ukrašava roze fondanom. Ovaj original je pomalo suva torta, pa je tako osnivač pekare, koristeći svoje kulinarsko umeće, napravio modernu verziju torte Blaha Lujza (imaće i original u ponudi, a za sada možete provati modernu). Moderna verzija se sastoji od belog musa sa francuskim prelivom od maline, linzera, a dodat je i biskvit od pistaća. Boje - crveno, belo, zeleno - podsećaju na Mađarsku.

Ovde možete probati i "Rigo Janči", kolač koji u Mađarskoj služi svaka poslastičarnica, a nama je relativno nepoznat. Izvrsna im je i "Šomloi galuška", takođe specijalitet iz Mađarske. Samo ovde možete probati i francusku krempitu sa makom - patišpanj sa makom, krem od vanile i karamela odozgo. Probajte i čokoladnu tortu, koju prave sa belgijskom čokoladom, ili krempitu za koju prave kuvani krem, kako su to nekada radile bake. U ovo praznično vreme imaju i božićne keksiće i kolačiće, posebno zanimljive deci.

U sklopu istog objekta se nalazi i pekara "Zvezda", nazvana po istoimenom bioskopu, u čijim se prostorijama danas nalaze pekara i poslastičarnica. Bioskop je bio poznat po tome što su se ovde prikazivali samo filmovi izuzetnog kvaliteta. Pre nego što je prostor korišćen za potrebe bioskopa, pripadao je katoličkoj crkvi, kao što je i danas slučaj. Pekara je panoramskog tipa - sa ulice možete videti proces proizvodnje, a poznati su po beskvasnim hlebovima bez aditiva, za čiju proizvodnju je potreban i ceo jedan dan. Imaju i hleb od 100% ražanog brašna, a sve što možete probati se peče u peći na drva.

Poslastičarnicu i pekaru je nedavno otvorio subotički Karitas (hunamitarna katolička organizacija) donacijom iz Austrije. Nameštaj i oprema je donacija Nemačke i Austrije, kao i volontera koji su ga svojeručno napravili za ovaj prostor. Savremeni likovni umetnici - slikari, su poklonili svoje slike, koje su namenski uradili za ovaj prostor. Tako ćete biti u prilici da uživate u delima Sajka Ištvana ili svetski poznatog Endre Penovca, koji je takođe donirao svoju sliku. Svi su oni besplatno uradili slike za ovu stalnu galeriju savremene likovne umetnosti, smeštenu u poslastičarnici. Neobično mesto, zar ne?! S obzirom na to da je ovde nekada bio bioskop, karikaturista Atila Salai je uradio karikature koje podsećaju na filmove koji su se prikazivali u nekadašnjem biskopu, a danas takođe krase zidove poslastičarnice.

Poslastičarnica-pekara zapošljava socijalno ugrožene i ljude sa invaliditetom. Od zarađenog novca je u planu da se dalje obnavlja objekat i izmiruju troškovi radnika i materijala. Radi od ponedeljka do subote od 7-22h. Nedelja je neradan dan. Cene su dosta niže nego u Beogradu. Prostor je veliki, izbor kolača ogroman, a ako želite kvalitetno pecivo, onda dođite pre podne, jer je tad najbolji izbor.

Gde lipicaneri kasom ispisuju bajku...

Ako ste u Subotici sa decom, onda će za njih svakako najlepša zabava biti na ergeli Kelebija. Iako vam deluje da zima nije pravo vreme za posetu ovakvim mestima, pokušaću da vas razuverim. Ove graciozne životinje su nekako neodvojive od praznika, bajki, magije, dok svojim kasom ostavljaju tragove u snegu.

Mislim da za decu nema lepše zabave nego druženje sa životinjama. A na ovom mestu ćete naći preko 60 lipicanera, što ga čini najvećom ergelom lipicanera u Srbiji. Lipicaneri su beli rasni konji, koji su "delo" Habzburške monarhije. Car Maksimilijan III je želeo da ima snažne konje (za borbu), ali elegantne (za carske kočije). Karlo II je s tim ciljem osnovao u mestu Lipice (Slovenija) ergelu koja i danas postoji i možete je posetiti ako budete putovali u Sloveniju. Novu rasu je stvorio ukrštanjem španskih, italijanskih, nemačkih i arapskih konja. Zanimljivo je da se lipicaneri rađaju tamne boje, a da vremenom dobijaju belu boju po kojoj ih prepoznajemo. Međutim, dešava se i "greška", pa u oko 3% slučajeva do promene boje ne dođe, i tako nastaju jedinstveni crni lipicaneri.

Ovo je zaista fascinantan kompleks za zabavu cele porodice, sa parkovima, drvoredima, jezercima. Kada je u pitanju zabava na ergeli, pored vožnje kočijama (zimi i saonicama, 400 dinara po osobi traje oko 20 minuta), možete jahati ponija (300 dinara 10ak minuta), postoji igralište za decu, muzej, restoran u kome možete ručati ili se ugrejati uz čaj ili kafu (simbolično sređen, sa slikama konja, lepo ukrašen u ovo doba godine). U sklopu kompleksa postoji i restoran "Potkovica", koji ima sto u obliku potkovice, okrenut prema staklenom zidu kroz koji se vidi štala sa konjima. Jedinstveno, zar ne?! Nažalost, ovde ne možete ručati kada dođete u posetu, već se iznajmljuje za posebne prilike. Ako odlučite da obiđete kompleks, otvoriće salu da pogledate kako izgleda.

Ovde ćete se ne samo zabaviti, već i upoznati sa istorijom i životom lipicanera, pogledati radnu i paradnju opremu, kao i kolekciju više od 30 kočija u malom muzeju kočija. Obilazak kompleksa sa vodičem je vrlo sadržajan i interesantan, a košta 200 dinara po osobi. Naravno, sa konjićima se možete i družiti dok oni slobodno šetaju (besplatno). Ne kaže se bez razloga da "konji imaju pet srca - jedno u grudima i po jedno u svakom kopitu". Tu ljubav posebno osećaju deca, čije je srce isto tako čisto i neiskvareno.

Svake godine, kao završetak uspešne godine, prave Bal lipicanera. Ove godine će se održati 23. decembra 2021. godine, nakon 16h. Očekuje vas program sa konjima, uz kuvano vino i rakiju. Tradicionalno, 1. januara organizuju Novogodišnji piknik, ada možete uživati u ručku u vidu "vojvođanskog stola", na koji se iznose razne đakonije vezane za svinjokolj. Goste zabavljaju tamburaši, a program traje od 11-17h.

Radno vreme je od srede do nedelje od 10-17h. Vrlo su ljubazni i sigurna sam da ćete se divno provesti. Deca će biti oduševljena, a i vi stariji.

Korisne informacije i saveti:

- Smeštaj na salašu "Jelen" možete rezervisati putem njihovog sajta ili Booking-a.

- Sve informacije vezane za posetu sinagoge, možete naći na sajtu Fondacije "Subotička sinagoga".

- Obavezno probajte tortu "Blaha Lujza", jedinstveni spoj džema od malina i linzera.

- Informacije o gradu možete naći na sajtu Turističke organizacije Subotice.

- Ponesite pasoše, ako odlučite da skoknete do Mađarske u šoping i praznični provod.

- Pogledajte uslove za ulazak u Mađarsku na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

- Ako putujete sa decom, ponesite im neku užinu i igračkice, koje će im držati pažnju tokom vožnje.

- U ovo doba godine je na severu jako hladno, pa ne krećite bez kapa, šalova i rukavica.

U nastavku ćete naći mapu atrakcija koje smo posetili u prazničnoj Subotici.

Period posete: decembar 2021. godine

Zahvaljujem se salašu "Jelen" na gostoprimstvu i prijatnim trenucima, ušuškanom ambijentu idealnom za praznike. Hvala "Subotičkoj sinagogi" na izvanrednom dočeku, posvećenosti i svim detaljima koje smo saznali o ovom impozantnom zdanju. Hvala poslastičarnici "Blaha Lujza" na jedinstvenom osvrtu na humanost, katoličku veru, muziku, slikarstvo i kulinarstvo ovih krajeva.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Palić: Šta videti i iskusiti na najvećem prirodnom jezeru u Srbiji