Dvorci Bavarske: Kralj labud među Alpima

Sigurno jedna od tura koja je na mene ostavile najjači utisak! Ako se nalazite u Minhenu ili okolini, nemojte propustiti da jedan dan odvojite za obilazak ovih predivnih alpskih predela, bogatih kulturno-istorijskim atrakcijama i neverovatnim dvorcima. Mi smo izlet sami organizovali i išli smo sopstvenim automobilom iz Minhena. Prikazaću šta smo sve uspeli da obiđemo u toku jednog dana.

Dvorci Nojšvanštajn i Hoenšvangau

Nakon sat i po vremena vožnje iz Minhena, prolazeći kroz živopisne predele alpskih sela, stiže se u planinsko mesto Fisen, u kome se nalazi veličanstveni zamak Nojšvanštajn. Pre nego što krenete u obilazak Nojšvanštajna, možete da posetite i dvorac Hoenšvangau, koji se nalazi u podnožju Nojšvanštajna. Imajte samo u vidu da jedino ovde možete kupiti ulaznicu za Nojšvajštajn, ako prethodno niste kupili preko interneta. Kupljena karta važi samo za turu u naznačeno vreme. Ukoliko želite da posetite oba dvorca u istom danu, možete da kupite objedinjenu ulaznicu Königsticket. Postoji i mogućnost kupovine objedinjene ulaznice Königsschlösser za sva tri dvorca koja je sagradio Ludvig II (važi šest meseci, za po jednu posetu svakog dvorca).

Kod dvorca postoje dva parkinga, sa naplatom, odakle kreće staza ka oba dvorca. Ogromne su gužve stalno, tako da kupovinom karte ujutru ćete dobiti termin obilaska dvorca tek popodne, a možda ga nećete ni dobiti, ako su sve karte za taj dan rasprodate. Karte se mogu rezervisati i putem interneta, ali to obavezuje da dođete u tačno naznačeno vreme. Put do dvoraca možete nastaviti peške, a postoji i autobuski prevoz (oko 3€ povratna karta, ali je stalno gužva i red). Ako želite potpuni ugođaj, na raspolaganju su i kočije koje će vas odvesti do dvorca (povratak je duplo jeftiniji od vožnje ka dvorcima). Za kočiju ka dvorcu je uvek ogromna gužva, dok je za nazad moguće naći mesto.

Postoje posebne kočije za svaki od ova dva dvorca, a za Hoenšvangau je manja gužva, jer se tamo upućuje manji broj turista. Stotinak metara odatle je blagajna, na kojoj se kupuju karte za oba dvorca. Put dalje vodi ka simbolu kompanije Volta Diznija. Od početka do kraja staze potrebno je 30 minuta hoda, ako se odlučite da idete peške uzbrdo kroz šumu. Usput ćete videti nekoliko prodavnica suvenira i jedan restoran-pivnicu.

Dvorac Hoenšvangau postoji još od XII veka. Bio je letnja rezidencija bavarskog kralja Maksimilijana II, Ludvidovog oca. Princ Maksimilijan II je kupio zamak, koji je bio u ruševinama i rekonstruisao ga po originalnim nacrtima. Kasnije je postao rezidencija kraljevske porodice, a nakon smrti kralja Maksimilijana, dom kralja Ludviga II i njegove majke. Dominantna boja je žuta, kombinovana sa crvenim crepovima. Deluje lepo i ima neki šarm, ali je naspram Nojšvanštajna klasičan, uobičajen. Ukrašen je scenama iz srednjovekovnih legendi i pesama, uključujući legendu o kralju labudu Lohengrinu, sa kojim se Ludvig II poistovećivao dok je bio dečak, a kome je Rihard Vagner posvetio operu.

Ludvig II je ovde odrastao, a rođen je u dvorcu Nimfenburg (koji se nalazi u Minhenu), kao prvo dete budućeg kralja Maksimilijana II i njegove žene Marije. Najlepši deo detinjstva je proveo u zamku Hoenšvangau. Smatrao ga je najlepšim mestom na svetu. Ludvig je odrastao uz germanske sage i bio je opčinjen muzikom Riharda Vagnera, koji je teme za svoja muzička dela nalazio u pričama o srednjovekovnim riterima. Tako se Ludvig poistovećivao sa Parsifalom, kraljem Grala, i često je, dok je šetao oko zamka Hoenšvangau, odlazio do obližnje ruševine iz srednjeg veka, i zamišljao scene iz čuvenih dvorskih romana. Na taj način, doprineo je ukrašavanju zidova zamka, koji prikazuju mitološki svet nemačke istorije u srednjem veku.

Nakon smrti oca, sa 18,5 godina je postao kralj Bavarske. Kada je stupio na presto, nekadašnju ruševinu je počeo da pretvara u svoj zamak iz bajke. Oženio se svojom rođakom Sofijom i razveo iste godine. Priča se i da je bio homoseksualac. Nazivali su ga lucidnim, a vidite i samo deo razloga za to. Ceo njegov život je bio neobičan, i rezultovao je baš istim takvim delima.

Jedna od najpoznatijih atrakcija Bavarske, dvorac Nojšvanštajn, što znači “Dvorac na labudovoj steni”, prepun tornjeva koji streme u nebo, ubraja se među najlepše dvorce sveta, što zaista i jeste. Dobio je ime po labudovim vitezovima, to jest Lohengrinu, iz Vagnerove opere. Dvorac je trebalo da bude privatno mesto, u kome će se u pozorišnim predstavama oživljavati heroji Vagnerovih dela. Na prilično je nepristupačnom mestu, ali mu to i daje posebnu draž. Uprkos današnjoj popularnosti, sredinom šezdesetih godina XX veka, Nojšvanštajn je smatran kičastim i besmislenim zdanjem.

Dvorac "Uspavane lepotice" u Diznilendu, napravljen je po uzoru na njega, a služio je i kao ideja za scenografiju Diznijeve bajke „Snežana i sedam patuljaka“. Pred kraj II svetskog rata, u dvorcu su sakrivene zalihe zlata "Deutsche Reichsbanke", koje su poslednjih dana rata odvezene na do danas nepoznato mesto.

Nojšvanštajn je nastao kao rezultat mašte Ludviga II. Inače, sva ulaganja je kralj finansirao sopstvenim sredstvima. Ludvig II je sagradio ukupno tri dvorca: pored Nojšvanštajna, tu su još i Linderhof u rokoko stilu i barokna palata Herenhimze, smeštena na ostrvu u sred jezera. Budući da su sve njegove građevine bajkovite, u narodu su ga prozvali “Kralj bajke”.

Najpoznatiji od svih dvoraca koje je sagradio je upravo Nojšvanštajn. Svoje životno delo je i posvetio Vagneru, ali on u njega nikada nije kročio. Izgradnja dvorca je trajala do smrti kralja Ludviga, ukupno 19 godina. Nojšvanštajn je zamislio kao svoje utočište od realnog sveta, kao svoj svet iz bajke i hteo je da zauvek ostane daleko od očiju javnosti. U momentu njegove smrti, radovi još uvek nisu bili gotovi, tako da kralj nije dočekao da vidi zamak potpuno završen, a u njemu je živeo samo 170 dana! Živeo je samo 41 godinu.

Samo šest nedelja posle njegove smrti, kapije zamka su otvorene za posetioce, iako to nije bila njegova želja. Izgradnja zamka je nastavljena i posle smrti kralja, ali nikada nije u potpunosti završen, tako da je danas opremljeno samo 14 prostorija, a jedna trećina je ostala neukrašena. Smatrajući sebe vizionarom koga niko ne razume, Ludvig II je nekoliko puta pokušao samoubistvo. Lekarska komisija je Ludviga II proglasila umobolnim, čime je skinut sa trona. Zatvaraju ga u tamnicu u zamku, ali je ubrzo oslobođen. Drugi pokušaj uspeva, i tada Ludviga odvode u tamnicu dvorca Berg. Sutradan ga nalaze mrtvog u obližnjem jezeru, zajedno sa dr Fon Guldenom, njegovim psihijatrom. Do smrti je došlo pod veoma misterioznim okolnostima, koje ni danas nisu potpuno razrešene.

U gornjem dvorištu zamka se nalazi otvoreni prostor u kojem svi iščekuju početak vremenski određene ture obilaska. Možete se popeti na terasu i ući u dvorište, iako nemate kupljene karte. Ovde je ogromna gužva, ali je sve dobro organizovano. Ture traju oko pola sata i isključivo su sa vodičem. Kompletna unutrašnjost je prošarana istim motivima: labudom (labud je bio zaštitini znak grofova od Švangaua), prizorima iz Vagnerovih opera i motivima iz germanskih saga. Uređenje u potpunosti oslikava ličnost Ludviga II – bez motiva kraljevske moći i scena iz kraljevskog života, bajkovito što je više moguće.

Uprkos periodu kada je građen, zadivljuje činjenica da Nojšnavštajn obiluje tehničkim dostignućima, kao što su topla i hladna voda, električna energija, cevi za grejanje, lift za dopremanje hrane, moderan sistem ventilacije. Apartmani i kraljevske sobe se nalaze na trećem i četvrtom spratu, dok prvi i drugi sprat nikada nisu završeni, a danas se tu nalazi prodavnica, kafić i multimedijalna prostorija. Tokom ture ćete videti prestonu sobu, trpezariju, spavaću sobu, oratorijum, garderobu, pećinu i konzervatorijum, radnu sobu, sobu pevača, kuhinju, itd.

Kada obiđete unutrašnjost, ono što ne smete da propustite je pogled na dvorac sa Marijinog mosta. Uski put vodi od Nojšvanštajna do mosta, nekih 300-400 m udaljenog. Ovaj most se nalazi na visini od 91 m, a ispod njega se nazire predivan vodopad. Kada gledate sa njega, stičete utisak (optička varka) da ste u ravni sa zamkom, na istoj visini. Ovo obavezno ostavite za kraj, jer će doživljaj tako biti potpun.

Dvorac Linderhof

Od Nojvajštajna do sledećeg dvorca koji obilazimo - Linderhofa postoji direktan put, koji koristi većina turista. Put vodi pored prelepog Alpskog jezera, fantastične tirkizne boje, koje se inače i vidi sa platoa dvorca Nojšvajnštajn.

Po dolasku u dvorac Linderhof, plaćate parking, tj. ulazak u kompleks, na rampi. Unutar kompleska, možete slobodno šetati bez naplate, osim ako želite da uđete u neke od objekata. Na prilazu samom dvorcu nalazi se hotel, nekoliko toaleta, niz prodavnica sa suvenirima. Tokom zime je zatvoren park i može se posetiti samo palata i Kraljevska kuća. Poseta palati je moguća samo u okviru vođene ture, koja traje oko 25 minuta. Ukoliko želite da obiđete samo objekte u parku (Venerina pećina, Mavarski letnjikovac, Marokanska kuća, Hundingova koliba, Gurnemanzova i Kraljevska kuća), to se posebno naplaćuje. Moguće je kupiti i kombinovanu kartu za sva tri dvorca Ludviga II. Ispred palate se čeka red za turu, nakon čega se ulazi sa vodičem. Sve je dobro organizovano i nema mnogo čekanja. Unutar palate nije dozvoljeno fotografisanje.

Dvorac Linderhof je bio omiljeno lovište kralja Ludviga II, njegovo mesto za povlačenje i osamljivanje. Izgrađen je u blizini šumske kuće, koja je pripadala njegovom ocu Maksimilijanu II, ali prva verzija nije bila velelepna, već od drveta i nazivali su je "Alpski šešir". Ta kuća iz koje je nastao Linderhof i danas postoji unutar kompleksa i može se obići. Nakon smrti kralja Ludviga II na dvorcu više nije urađena nijedna izmena.

Dvorac Linderhof je sagrađen u neofrancuskom rokoko stilu, jer je kralj bio veliki obožavalac francuskog “Kralja Sunca”, Luja IV. Gradnja je počela posle kraljeve posete Versaju, kojim je dvorac inspirisan, i zapravo predstavlja njegovu repliku. Okružen je prelepim parkovima, paviljonima i stazama za šetnju. Ovo je najmanji Ludvigov dvorac, ali nikako manje važan, i zapravo jedini završen tokom njegovog života. Troškovi izgradnje su bili ogromni, jer je veći deo unutrašnjosti urađen u zlatu, slonovači i plemenitim materijalima.

Jedna od najvećih atrakcija dvorca je prirodan potok, čiju je hladnu vodu kralj Ludvig II koristio kao klima uređaj za vreme sparnih dana. Nakon buđenja, kralj je otvarao prozor u spavaćoj sobi, kroz koji je ulazio hladan vazduh i pravio idealnu klimu. Unutar palate možete videti predvorje, sobu tapiserije, žuti kabinet, sobu za prijeme, jorgovan kabinet, spavaću sobu, roze kabinet, trpezariju, plavi kabinet, dvoranu ogledala, itd.

Kralj je želeo da Linderhof oponaša palatu, ali i bašte njegovog omiljenog Versaja. Kako je Ludvig bio veliki ljubitelj muzike, posebno Vagnera, dvorac i okolina predstavljaju scene iz Vagnerovih opera. Ludvig II je u bašti sebi izgradio čak dva utočišta u sred planinske šume Amergau: veštačku pećinu raznobojno osvetljenu tadašnjom poslednjom tehnologijom i Mavarski letnjikovac. Kako je kralj želeo da se sve izgradi što pre, nabavio je poseban sistem za prenos materijala i rast drveća ubrzao posebnim načinom đubrenja. Neki od najzanimljivijih delova parka su opisani u nastavku.

Kraljevska kuća je prvobitno bila na mestu gde je danas palata, a ovde je izmeštena na kraljev zahtev. To je zapravo Linderhof i iz nje je kasnije nastala palata. Nju je koristio Maksimilijan II, Ludvigov otac, kao kuću za lov. Ludvig II je u njoj često boravio pre nego što je izgrađena palata. Današnja izložba u Kraljevskoj kući obuhvata teme kao što je poreklo zgrade, kako ju je koristila kraljevska porodica i njen značaj kao kancelarija za planiranje mnogih zgrada koje je gradio Ludvig II. Unutar ovog objekta je dozvoljeno fotografisanje. Cela postavka je na nemačkom jeziku, dobijate knjigu sa tekstovima na engleskom, ali u kojima je teško snaći se.

U bašti okruženoj živom ogradom, dominira veliki bazen sa grupom fontana. Fontana radi samo pod pritiskom prirode terena, može da dostigne visinu vode od 22 m, ali nije stalno uključena. Visoko drvo koje ćete videti, jeste drvo lipe staro oko 300 godina, po kome je palata nazvana. Centralno mesto zauzimaju fontane u obliku zvona. U centru kompleksa terasa je niša koja liči na pećinu, u kojoj se nalazi bista francuske kraljice Marije Antoanete, a tu je i grčki hram sa mermernom figurom Venere u prirodnoj veličini. Kaskadni nagib iza palate je korišćen da se naprave kaskade sa 30 stepenika.

Posebna atrakcija je vestački napravljena Venerina pećina, koja predstavlja prvi čin Vagnerove opere “Tanhojzer”. Mnogo je zanimljivosti vezano za ovu pećinu, a jedna od njih je ta da je imala jednu od prvih električnih instalacija sa višebojnom rasvetom na svetu, a radnici na imanju su dan pre prikaza opere morali da lože vatru u pećini, kako bi kralju omogućili ugodan boravak u njoj. Ovo je istovremeno i bio prvi projekat sa električnom rasvetom u Bavarskoj. Najintrigantnija priča vezana za Ludvigovu ekscentričnost je ta da je jednog od svojih radnika poslao na jug Italije samo da proveri da li rasveta u njegovoj pećini odgovara onoj u originalnoj pećini, koja je inspirisala Vagnera da napise operu.

Do Venerine pećine vodi staza i ima putokaza. Na klupama ispod visokog drveća sačekate red i ulazite u pećinu sa vodičem. Lepo izgleda, ukrašena jezercetom, binom za izvođenje dela, Vagnerovom muzikom koja vas prati sve vreme dok ste unutra, vestačkim stalaktitima i stalagmitima, dekorativnim osvetljenjem. Unutra je dozvoljeno fotografisanje. Pećina je otvorena samo tokom letnje sezone. Poseta pećini je moguća samo u okviru vođene ture, koja traje oko 10 minuta, a realizuje se na svakih 15 minuta. Vođenje je samo na nemačkom jeziku. Pećina je toliko lepa, da ne možete verovati da potiče iz tako dalekih godina. Unutra je prepuno cveća i raznih svetlosnih, ali i vodenih efekata, koji se pokreću prilikom obilaska pećine. Svakako vredno posete.

Mavarski letnjikovac je izgrađen kao doprinos Svetskoj izložbi u Parizu. Potom je Ludvig II kupio ovaj objekat za palatu Linderhof. U zgradi su se nalazile kancelarije arhitekata i nadzornika, u vreme gradnje palate i parka. Kako bi se maksimalno iskoristila dnevna svetlost, kuća je prepuna ogromnih prozora, što je bilo neobično za ovaj deo Nemačke. Otvoren je samo tokom letnjeg perioda. Dozvoljeno je fotografisanje, ulaz je slobodan, ali se može prići samo do stakla koje štiti unutrašnjost.

Markonaska kuća je izgrađena za Svetsku izložbu u Beču, a Ludvig II ju je kupio za baštu palate. Urađena je i opremljena u bogatom marokanskom stilu. Kuća ima nekoliko prostorija u kojima je kralj živeo, ali veoma kratko. U centralnoj prostoriji, koja predstavlja i ulaz, svetlo ulazi kroz vitraže koji se nalaze na krovu. Dozvoljeno je fotografisanje, ulaz je slobodan, ali se može prići samo do stakla, odakle možete pogledati kako izgleda prostorija.

Oberamergau

Pri povratku iz dvoraca kralja Ludviga II, predlažem da posetite prelepi nemački planinski gradić Oberamergau. Centar ovog mesta je jako mali, ali prepun fascinantnih detalja. Kuće su veoma zanimljivo oslikane i ukrašene statuama svetaca. Najčešće je tu Sv. Florijan, koji se smatra zaštitnikom Bavarske, a zatim i Devica Marija. Mesto je poznato po manifestaciji ”Passion Play” (prikaz Hristove poslednje večere sa raspećem), koja se održava svakih 10 godina.

Tradicionalne freske na kućama, sa religioznim ali i nereligioznim motivima, su tokom XX veka postale popularne kako u Oberamergau, tako i drugim gradovima alpskog regiona. Međutim, ono po čemu je poseban Oberamergau jesu bajkovite kuće u južnom delu Etaler ulice. Ovde možete uživati u prikazima iz Grimovih bajki Crvenkapa, Ivica i Marica, Vuk i sedam jarića, Bremenski muzikanti, itd.

Odakle vode poreklo ove kuće? Američka operska pevačica Marija Matfeld je jednom prilikom donirala novac za decu koja su ostala bez roditelja u II svetskom ratu, i tada je izgrađena kuća Ivica i Marica. Kasnije je još kuća kupljeno i oslikano u istom stilu. Danas su one i dalje u funkciji, za decu kojima roditelji ne mogu da priušte odgovarajući smeštaj i obrazovanje.

Jedna od najoslikanijih kuća u gradu jeste Pilatus-Haus ili kako se naziva i „Lang sel. Erben“, što znači da kuća pripada porodici Lang. Prvi predak ove porodice bio je jedan od prvih prodavaca rezbarije, po kojoj je Oberamergau izuzetno poznat. Ova kuća je remek delo umetnika Franca Serafa Zvinka, za koga se kaže da je izmislio fresko slikarstvo na zidovima kuća. Kuća je naziv dobila po predstavi Pilata i Isusa koje je na jednoj strani, dok je na drugoj strani prikaz vaskrsenja. U blizini se nalazi glavni trg, sa prodavnicom božićnih ukrasa Käthe Wohlfahrt, koja je aktivna tokom cele godine i koja se baš uklapa u čitavu atmosferu iizgled ovog mesta.

U povratku ne preostaje ništa drugo, nego da još malo uživate u predivnim i bajkovitim alpskim predelima.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Minhen: Šta videti i iskusiti u gradu piva, kobasica i Oktoberfesta

Minhen: Najlepši božićni vašari