Trebinje: Šta videti i iskusiti u Dučićevom gradu sunca


Trebinje: Šta videti i iskusiti u Dučićevom gradu sunca



Autor fotografija:

Bojana J.


Jedinstven grad, sa jedinstvenom atmosferom. Nije primorski, ali ima mediteranski duh. To i ne čudi jer se na oko 30 km nalazi Dubrovnik (odlična opcija za jednodnevni izlet iz Trebinja), a do Herceg Novog ima oko 40 km. Zato se ovde oseća miris mediteranskog voća, maslina, smokve, lavande.

Koliko je ovaj grad lep i jedinstven, govori i to što je Dučić ovde pisao čuvena "Jutra sa Leotara", inspirisan ovom opakom planinom visokom 1.224 m, koja se nadvija nad gradom i čini njegovu panoramu jedinstvenom. I klima je takođe specifična – veliki broj sunčanih dana (zbog čega se često naziva i “grad sunca”), niska vlažnost vazduha i mala oblačnost. Upravo zbog te jedinstvene klime, interesantno je da je u Trebinju toplija jesen nego proleće.

Još jedna specifičnost grada je reka Trebišnjica – jedna od najvećih ponornica u Evropi. Duga je 98 km, a sa podzemnim tokovima ima ukupno 187 km.

Specifična je i tradicionalna kuhinja ovog kraja. Grad je čuven po proizvodnji izuzetnog kajmaka, siru škripavcu, pitama od ručno „sukanih“ kora (sirnica, zeljanica, krompiruša), priganicama i prijesnacu (sa lojem ili zeljem), vrhunskoj pršuti, čuvenom medu i hercegovačkim vinima. Dovoljno govori to da se vinom “Žilavka” snabdevao čak i dvor u Beču.

Iz Beograda do Trebinja se najbrže stiže preko Čačka i Višegrada. Pred granicom se plaća ekološka taksa. Na putu za Trebinje, posle tunela Cera I, II i III, na raskrsnici skrenite levo, preko mosta na Drini. Doći ćete do tunela na kome stoji natpis Lepa sela lepo gore. To je tunel po kome je snimana scena istoimenog filma. Na putu, u centru Foče možete ručati u restoranu-piceriji “Monte Cristo”. Nalazi se u samom centru (koji nije veliki), a na meniju imaju širok izbor jela. Cene hrane su duplo niže nego u Beogradu. Preporučujem rolovanu piletinu u sosu od kajmaka. Imaju i odličnu pastu sa pršutom i tikvicama. Kako se približavate Trebinju, ogromne su krivine, tako da treba voziti pažljivo.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Trebinje.



1. Obilazak mediteranskog centra grada

Čim dođete u centra grada, videćete njegovu glavnu ulicu, ulicu Petra I Oslobodioca, koja se proteže sve do Kamenog mosta. U nju se ulazi kroz Dubrovačku kapiju. Prepuna je prodavnica, suvenirnica, a posebno je povoljno ovde kupovati razno posuđe. Duž ulice su lepe zgrade ukrašene mediteranskim kamenom, a u nekima od njih su i mali kafići idealni za ispijanje jutarnje kafe. Ulica je živa od jutra do večeri.

Jedna od poprečnih ulica vodi do čuvenih “Platana”, Trga slobode, i kafića. Na ulazu na trg je česma Gojka Šiškovića, poklon Trebinju, iz 2001. godine.

Iza ugla je hotel i restoran “Platani”, koji se sastoji od dva dela, jedan nasuprot drugog. U hotelu se nalazi pekara sa odličnim burekom, sirnicom i zeljanicom. Jedno od nezaobilaznih mesta je čuvena bašta „pod platanima”, u kojoj se tokom celog dana traži mesto više. Platani po kojima je hotel dobio naziv su stari više od 120 godina. 16 stabala je posađeno još za vreme austrougarske vlasti. Ako pod platanima ne popijete kaficu, ne računa se da ste bili u Trebinju.

Na trgu je pre podne zelena pijaca (svaki dan, ali je subotom pazarni dan), na kojoj se mogu naći tradicionalni proizvodi ovog kraja. Pijaca nije velika, ali se na njoj, pored voća i povrća, mogu naći i suve smokve, pršuta, sir škripavac, čajevi, itd. Na trgu se nalazi i spomenik koji je posvećen ljudima koji su dali život za Trebinje. Ceo trg okružuju razni kafići sa letnjim baštama. Oko fontane na trgu je i turistička organizacija Trebinja, a poznaćete je po zgradi sa muralom Jovan Dučića. U blizini je i javni toalet, koji se naplaćuje.

Odmah do Turističke organizacije Trebinja je katolička katedrala rođenja Blažene Device Marije, urađena u kamenu, pa liči na dubrovačke crkve. Nedaleko je i Narodna biblioteka. Takođe je izgrađena u stilu tipične mediteranske arhitekture ovog kraja.

Na samom kraju glavnog trga je spomenik Petru II Petroviću Njegošu (inače, spomenik Njegošu, prvi u svetu, podignut je u Trebinju 1934. godine). Projektovao ga je arhitekta Brašovan, a statua je delo skulptora Tome Rosandića. Njegoš je u Trebinju prikazan u crnogorskoj narodnoj nošnji. U desnoj ruci drži knjigu, dok levu ruku drži na srcu. Na glavi nema kapu, što je neobično, jer je, uz crnogorsku narodnu nošnju, uvek nosio kapu.

Odmah preko puta ulice je spomenik Jovanu Dučiću, na samom ulazu u Gradski park. Spomenik Jovanu Dučiću iz 1999. godine je gradu poklonila jedna somborska vajarka. Isti ovakav spomenik se nalazi i ispred Učiteljskog fakulteta u Somboru, gde je Dučić studirao. U testamentu je Dučić zahtevao da na njegovom grobu piše „Jovan Dučić pesnik“, jer je on pisao na ekavici. Nema godine rođenja i smrti, pošto je Dučić krio godine. Ovo mesto se naziva Trg pesnika. Jedna lokalna šala kaže da od dva do pet popodne Trebinjci spavaju i da su u to vreme jedino budni Dučić i Njegoš, koji jedan drugom recituju stihove.

Gradski park je lepo uređen i sa brojnim klupama. Centralna figura u parku je fontana “Kupidon na delfinu”. Park je prepun dece i starijih, u svako doba dana. Ovo je zapravo Dučićev park, jer se o njemu tokom života brinuo, poklanjajući mu unikatne sadnice. Na kraju parka ka Domu kulture se nalazi spomenik iz II svetskog rata.

Iz parka se ulazi u dvorište sabornog hrama Sv. Preobraženja iz 19. veka. Crkva ima lepo dvorište, puno ljudi, kao i ulaze sa svih strana. Urađena je takođe u belom mermeru. Okružuju je visoki čempresi i mediteransko rastinje. Ispred crkve se nalazi mostić, i sa leve i desne strane po jedna fontana. Pored hrama je i eparhijski dom, unutar koga je crkvena knjižara i biblioteka. Ako ste se umorili od šetnje, možete malo odmoriti u parku i na klupicama crkvenog dvorišta. Preko puta crkve se nalazi Dučićeva česma, iza koje je spomenik braniocima Trebinja od 1991-1996. godine.

Na zidu koji okružuje Stari grad, u blizini prethodnog spomenika, nalazi se statua Jelene Anžujske, supruge Stefana Uroša I, majke kraljeva Dragutina i Milutina. Legenda kaže da je Jelena desnom rukom darivala građanima odeću, obuću, hranu, a njena desna ruka čuva se danas u trebinjskom manastiru Tvrdoš.

trebinje: trebisnjica trebinje: trg slobode platani cesma trebinje: trg slobode platani trebinje: trg slobode platani nocu trebinje: trg slobode pijaca trebinje: spomenik njegosu trebinje: spomenik jovanu ducicu trebinje: saborna crkva trebinje: statua jelene anzujske

2. Šetnja kroz orijentalni deo grada

U Stari grad Kastel (orijentalni) se ulazi kroz dve kapije. Onakav kakav je danas, nastao je početkom 18. veka. U trebinjskom Kastelu se nalazi Muzej Hercegovine i Osman-pašina džamija, veliki broj kafića i zanatskih radnji. U tunelu glavne kapije ima nekoliko suvenirnica i zlatara.

Možete svratiti i do Dražena Milića, trebinjskog slikara i vajara. On je veoma mlad akadenski slikar, a njegova dela prodaje njegova majka, izuzetno ljubazna i raspoložena za razgovor. On pravi magnete i razne figure od pečene gline, i oslikava ih motivima Trebinja. Magnet-ručni rad košta oko 1€.

Ako se uđe kroz kapiju preko puta "Platana", dolazi se do Trga Travunije, sa nekoliko kafića sa baštama. Interesantan je po tome što je jedini trg u starom gradu koji nema česmu. Na trgu se nalazi Osman-pašina džamija (1726. godina). Nešto dalje je Sultanova džamija iz 1719. godine.

Šetnjom kroz izuvijane ulice u kamenu, dolazimo do druge kapije, sa još nekoliko kafića, a nedaleko je i čuvena poslastičarnica “Grk”, za koju kažu da ima u ponudi preko 300 vrsta kupova. Ima lepu baštu u hladu zimzelenog drveća, koja je posebno aktivna leti. U blizini je i stara-careva (Sultan Ahmedova) džamija (1719. godina), pored koje je slikovita zgrada uprave džamije.

Nedaleko je i Anđelkina kapija, poznato mesto gde je snimana serija “Ranjeni orao”. Na kamenoj kući sa brojem 117, koja će vas privući drvenom klupicom i istim takvim vratima, videćete tablu, a pored je skica dame sa šeširom. Zanimljivo je da je popularnost Trebinja među turistima iz Srbije porasla nakon emitovanja serije, koja je delom snimana u ovom gradu. Kapija koja vodi u „Anđelkino dvorište” postala je najpopularnije mesto za fotografisanje. Međutim, kapija je zaključana i iza nje se ne krije dvoriše iz serije, jer su ti delovi snimljeni u Beogradu. Preko puta Anđelkine kapije je Safetov dućan i Safetov prozor sa koga je posmatrao Anđelku.

Stari deo grada se završava Kamenim mostom iz 1953. godine, namenjenom i pešacima i vozilima. Uvek je na njemu puno ljudi, jer je odavde pogled na stari grad fantastičan. Njega prelaze i oni koji žive u soliterima preko reke, kako bi došli na pazar ili u kupovinu u neki od savremenih marketa u drugom delu grada, ali i brojni turisti koji su rešili da se peške upute ka Hercegovačkoj Gračanici. Sa Kamenog mosta se svakog leta održavaju skokovi u Trebišnjicu, koji su takođe gradska atrakcija.

U okviru zidina Starog grada se nalazi restoran “Tarana Plus”, u koji možete doći na ručak ili večeru. Prostor je lepo uređen i sve je izuzetno čisto. Nalazi se u blizini kapije kroz koju se ulazi u Stari grad sa glavnog trga. Osoblje je veoma ljubazno. Preporučujem njihove juneće ćevape. Uz to vam služe lepinju sa začinima, veoma masnu i ukusnu. Tokom sunčanih dana, možete da uživate u hladu najstarijeg duda u Republici Srpskoj, čiji je prečnik stabla preko 1,5 m.

trebinje: stari grad kastel trebinje: andjelkina kapija trebinje: restoran tarana plus cevapi

3. Uspon do Hercegovačke Gračanice

Iz centra grada idemo peške ka verovatno najvećoj gradskoj atrakciji - Hercegovačkoj Gračanici. Do tamo ima oko 2 km, tj. oko 40 minuta šetnje uzbrdo. Put je dosta naporan i dobro je obeležen.

Prelaskom preko Kamenog mosta, pratite glavnu ulicu. U njoj ćete videti putokaz, pa krenite levo uzbrdo, prema bolnici i školi. Odavde idete uzbrdo kroz naselje i samo pratite putokaze. Putokazi vas dovode do jednog velikog uspona, uređenim putem kroz šumovit predeo. Nakon ovog uspona se dolazi do parkinga i toaleta, odakle se ulazi u kompleks na brdu Crkvine, na kome se nalazi jedna od najlepših verskih građevina u Hercegovini.

Inače, mi smo odabrali da pešačimo, ali do ovde možete doći i kolima. Najpre se dolazi do fantastičnog vidikovca, sa uređenim amfiteatrom. Odavde se prelepo vidi Trebišnjica. Amfiteatar ima plastična sedišta, tako da možete i sedeti. Prizor koji ćete ovde, ali i odavde zateći je fascinantan. Leotar i brda deluju veličanstveno, a na dole se pruža pogled na Arslanagića most sa sedam lukova.

Stepenice vode do Hercegovačke Gračanice, tj. crkve Blagoveštenja Presvete Bogorodice. Uz stepenice se nalazi česma, a na samom vrhu je crkva, na jednom prostranom platou. Hercegovačka Gračanica je nastala 2000. godine. Po želji pesnika Jovana Dučića, koju je iskazao u testamentu, sagrađena je na brdu Crkvina iznad Trebinja, u kome je Dučić sahranjen, čime je ispunjena njegova poslednja želja. Ona je kopija manastira Gračanica na Kosovu i Metohiji, pa je zato i dobila nadimak Hercegovačka Gračanica.

Hram se može videti sa svake tačke u Trebinju. Predivna crkva na brdu iznad Trebinja je noću odlično osvetljena, pa izgleda jos lepše. Preko puta crkve se nalazi Crkvina – Zadužbina Branka i Radmile Tupanjac (Vladičanski dvor), ispod koje je kafić sa baštom, jedna fontana i suvenirnica, ali i mali ZOO vrt sa zečevima, patkama i kokoškama.

trebinje: pogled hercegovacka gracanica amfiteatar trebinje: hercegovacka gracanica

4. Šetnja pored Trebišnjice

Tmurno i kišovito jutro. Kažu, u Trebinju se vreme brzo menja, vetar sa mora brzo oduva oblake. Oblačno nebo se oslikava u Trebišnjici, pa ona više nema jedru plavo-zelenu boju. Oko podneva počinje da se razvedrava, pa krećemo u šetnju.

Grad krasi Trebišnjica, koja protiče kroz sam centar. Ovo je nekada bila najveća ponornica u Evropi, dugačka 98 km. Koliko je čista, govori to da u njoj živi čovečija ribica, po kojoj je Trebišnjica i u svetu poznata. Ima divnu zelenu boju, od podvodnih biljaka. Uživaćete u šetnji, zvucima koje čujete iz netaknute prirode, a sve to gotovo uz sam centar grada.

Prelaskom preko Kamenog mosta, ugledaćete kamene stepenice koje vode do obale. Ukoliko krenete levo, izlazite na početak obale Mića Ljubobratića. Čitava obala je uređena, sa odvojenim stazama za pešake i bicikle, kao i sa osvetljenjem. Kada je lep dan, prepuno je pešaka. Čim izađete na obalu, imate jednu klupu, sa koje je pogled na Kameni most fantastičan. Čuje se samo pesma ptica i zvuci koje proizvode patkice koje se igraju u vodi. U ovom delu, voda ima divnu zelenu boju.

Nekada su Trebišnjicu celom dužinom ukrašavali dolapi, koji su služili za navodnjavanje zemljišta. Danas postoje replike istih i podsećaju na prošla vremena. Do njih ćete doći kada stazom nastavite ka Arslanaginjića mostu. Deluju zaista impresivno i pravi su ukras reke. U njihovoj blizini postoji jedan prelaz u reci, napravljen od kamena, tako da reka pravi male slapove.

Ako dalje nastavite šetalištem, dolazite do Arslanaginjića mosta. Most deluje impozantno. Most je izgradio Mehmed-paša Sokolović 1574. godine. Za njega je Ivo Andrić rekao da je u poređenju sa mostarskim i višegradskim - najelegantniji. Sa šetališta se stepenicama možete popeti na most, sa koga se pruža pogled na reku i okolne planine. Kad u gradu pada kiša, one su obično pokrivene snegom, pa zbog toga pada i temperatura u gradu.

Prelaskom preko mosta, dolazi se do druge strane obale. Ona je takođe uređena, ali samo jednim delom, koji je spojen sa magistralom i centrom grada stepenicama. Na kraju ove druge strane obale, blizu Kamenog mosta, nalazi se Umetnička galerija Bokić, trebinjskog vajara Milivoja Bokića, u kojoj je izloženo 40ak skulptura urađenih kombinovanjem kamena i drveta. Galerija radi svakog dana od 8-20h.

Ako od kamenog mosta odete desno, dolazite do obale Luke Vukalovića. Odavde se pruža prelep pogled na Stari grad. Tu je i hotel "Leotar". Obala se proteže i dalje, ali da biste se vratili u centar grada, možete preći preko mosta Iva Andrića, sa kojeg je prelep pogled na Kameni most. Ako idete i dalje obalom, nema mosta kojim možete preći na drugu obalu, pa to imajte u vidu.

trebinje: trebisnjica trebinje: arslanaginjica most trebinje: pogled na grad trebisnjica

5. Obilazak Muzeja Hercegovine

Muzej Hercegovine je osnovan 1952. godine. Nalazi se u Starom gradu, u zgradi bivše gimnazije, kao i austrougarske kasarne iz 1904. godine. Kad uđete u Stari grad, putokazi će vas voditi do muzeja. Ulaznica je oko 2€. Radno vreme je od 8-14h. Nema kustosa, već sami obilazite.

Na spratovima su veliki prozori sa kojih se pruža lep pogled na grad. Zastanite ovde i odmorite od šetnje, uživajući u sunčanom gradu i njegovoj panorami. Sve je jako staro, ali sadržajno.

Zbirka Jovana Dučića se sastoji od eksponata obrađenog kamena, uglavnom delovi sarkofaga i skulptura. U zbirci ima i 14 slika, među kojima je i mrtva priroda Stojana Aralice, kao i Dučićev portret iz 1917. godine i portreti Dučićeve porodice. Iz Dučićeve zaostavštine se može videti ambasadorsko odelo, ordenje i fotokopije njegovih rukopisa.

Arheološka postavka ima tri dela: praistorijski, antički i srednjovekovni. Mogu se videti kameni noževi iz neolita, bronzane i srebrne igle, ukosnice, perle, gvozdeni mačevi. Izloženo je i pet kaciga ratnika, nađenih kod Bileće, kao i srebrne narukvice, kopče, gvozdena koplja. Mogu se videti i spomenici, delovi podnih mozaika, posude i nakit iz rimskog doba. Iz perioda srednjeg veka se može videti posuđe, nakit, srebrni novac.

Etnološka postavka, meni najzanimljivija, prikazuje seoski i gradski život ovog područja, u periodu 19. i 20. veka. U jednom delu su izložene hercegovačke nošnje. Maketama su predstavljeni mlinovi u kojima se mlelo žito, a posebno su interesantne jamare, mlinovi tipični samo za Trebišnjicu. Pravljene su tamo gde je Trebišnjica ponirala u zemlju. U prvom delu su predstavljeni zanati: grnčarski, kujundžijski, zidarski i obućarski. U okviru kujundžijskog zanata su izložene toke i kopče - primer tradicionalne kulture Hercegovine. Tradicionalna arhitektura je prikazana maketom kamene kuće, u kojoj je izloženo pokućstvo starih hercegovačkih kuća.

U potkrovlju se nalazi izložba “Enterijer gradske kuće sa kraja 19. i početka 20. veka”. Čini ga stilski nameštaj, dva kabineta, fotelje, stolice sa stočićem i vitrina.

 trebinje: muzej hercegovine nocu trebinje: pogled iz muzeja hercegovine  trebinje: muzej hercegovine

6. Konoba „Stara Hercegovina“

U mestu Tuli (oko 5 km od Trebinja) se nalazi jedna konoba-restoran, u koji možete da odete na večeru. Koliko je ovo mesto popularno, govori i uvek prepun parking.

Restoran je izgrađen u hercegovačkom etno stilu, po uzoru na stare hercegovačke kuće, pokriven ražanom slamom i kamenim pločama. Unutrašnjost je urađena u drvetu, sa starim stablom iz koga se granaju drvene grede koje podupiru krov.

Osoblje je izuzetno ljubazno, hrana odlična, a porcije velike. Cene jesu malo više za trebinjski prosek. Imaju odlične teleće medaljone koje služe u sosu od pečuraka i uz pomfrit, Karađorđevu šniclu od teletine, mešano meso, riblju čorbu. Vino im je takođe odlično.

Kad idete tamo, bilo leto ili zima, obavezno se dobro obucite, jer ume da bude dosta hladnje nego u Trebinju.

trebinje: konoba stara hercegovina

7. Obilazak manastira Tvrdoš i njihove vinarije

Manastir Tvrdoš je udaljen oko 4 km od Trebinja i do njega je najzgodnije da odete kolima. Manastir je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice i potiče iz srednjeg veka. Ostaci manastirskih građevina: konaka, kelija, trpezarije, podruma i okolnog grada i kule, postoje i danas. Ispred manastira je parking, a preko puta parkinga je suvenirnica, koja ima veoma bogatu ponudu.

Do manastira se dolazi stazom pored maslinjaka i Trebišnjice. Manastir je prelepo uređen, a tu su i konaci, kao i letnjikovac na reci. Unutar manastirske crkve se pod staklenim delovima poda mogu videti ostaci temelja stare crkve. Unutra možete uzeti sveće uz dobrovoljan prilog, a možete i napisati za koga da se očita molitva. Videćete u crkvi i da ljudi ovde ostavljaju razne darove.

Tvrdoški manastir je osnovao Sv. car Konstantin i njegova majka Jelena, a zatim je, pošto je srušen, postao zadužbina srpskog kralja Milutina. U vremenima posle propasti srpske srednjovekovne države, srpski monasi su u manastiru očuvali srpsku duhovnost i tradiciju srpskog vinarstva.

Monasi manastira održavaju vinovu lozu i danas manastir ima dva vinska podruma. U starom kamenom podrumu iz 15. veka, u stogodišnjim bačvama se čuva vranac, a uz Trebišnjicu je ukopan novi savremeni podrum.

trebinje: manastir tvrdos

BONUS: Smeštaj u Trebinju

Mi smo u Trebinju proveli ukupno pet dana, a smeštaj smo našli preko sajta booking.com u apartmanima “Apartman City”. Nalaze se u jednoj maloj mirnoj ulici, na pet minuta od centra. Malo je teže naći ih, jer su ulice menjale nazive i ceo kvart se vodi kao ista ulica.

To je porodična kuća, sa nekoliko odvojenih apartmana. Domaćini su veoma ljubazni. Ostavili su nam čaj, kafu i domaći kivi. Oni u svojoj bašti imaju i druge mediteranske biljke, koje uveče daju vazduhu poseban miris. Gosti mogu koristiti parking u dvorištu. Sobe se prostrane, izuzetno lepo i moderno uređene. Sve je besprekorno čisto. Soba se sastoji iz spavaćeg dela, kupatila i male kuhinje sa trpezarijicom. Kuhinja je kompletno opremljena, dobijaju se peškiri i sva potrebna kozmetika.

Ako kupujete hranu, u sobi imate flajer picerije “Cancello”, koja je jeftina i besplatno dostavljaju hranu za goste smeštaja. Za snabdevanje namirnicama smo odlazili u trgovinski lanac “Bingo” , koji se nalazi na oko 2 km od centra, na putu za manastir Tvrdoš. Market je izuzetno dobro opremljen. Cene su kao u prodavnicama u Beogradu ili niže, u zavisnosti od robe. Imaju čuvenu Franck kafu i tipične kocke od šećera u prahu. Može se doći i peške, pored autobuske stanice, 20 minuta hoda od centra grada.

trebinje: apartman city

Ukoliko volite klasične hotele, onda je za vas predlog hotel "Platani", koji se nalazi na glavnom gradskom trgu i, pored izvrsnog hotela, predstavlja i kultno istorijsko mesto. Ima izvrstan restoran, kafić u kome možete popiti piće pod platanima. Ako ste ovde smešteni, bićete bukvalno u centru događaja.

Sobe su izuzetno čiste i moderne, a uz noćenje imate i doručak u njihovom restoranu.

trebinje: hotel platani

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter


Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Višegrad: Šta videti i iskusiti u čuvenom gradu na Drini

Sarajevo: Šta videti i iskusiti u gradu bureka i ćevapa

Bijeljina: Šta videti i iskusiti u srcu Semberije

Banja Luka: Šta videti i iskusiti u biseru Doline Vrbasa

Dubrovnik: Šta videti i iskusiti u ovoj jadranskoj luci


Banja Luka: Šta videti i iskusiti u biseru Doline Vrbasa

Banja Luka je najveći grad Republike Srpske i drugi po veličini u Bosni i Hercegovini. Zbog velikog broja zelenih površina, nosi nadimak “grad zelenila”. Nazivaju je i gradom mladih, sporta i lepih devojaka, a poznata je i po banjalučkom ćevapu, nektar pivu i siru trapistu. Banjalučani su veoma dobri domaćini, tako da će sve učiniti da se u njihovom gradu lepo osećate.


Višegrad: Šta videti i iskusiti u čuvenom gradu na Drini

Ovim tekstom “putujemo” do Višegrada, malog, ali sadržajnog grada u Republici Srpskoj. Turistički je postao značajan zahvaljujući Ivi Andriću i ćupriji (iz Andrićevog romana “Na Drini ćuprija”) - mostu Mehmed paše Sokolovića. Lepotu Višegrada upotpunjuje Drina, koja gradi drugi po veličini rečni kanjon u Evropi, kojim možete krstariti brodovima. Sam grad je mali i može se obići za 2-3 sata.


Dubrovnik: Šta videti i iskusiti u ovoj jadranskoj luci

Dubrovnik je grad u Hrvatskoj luka na Jadranskom moru, u Dalmaciji. Danas je poznat po starom gradskom jezgru, sa brojnim kulturnim spomenicima. Već na prvom koraku, zanemite pred monumentalnim zidinama u dužini od 2 km, koje oblikuju grad. Smatraju se jednim od najlepših zidina u Evropi. Krajem februara se u gradu održava karneval, što je posebna atrakcija za turiste.


Bijeljina: Šta videti i iskusiti u srcu Semberije

Bijeljina, grad uz granicu sa Srbijom, zanimljiv je za jednodnevne izlete sa ovih prostora. Odlična je destinacija za porodice sa decom, bilo da dolazite zimi ili leti. Iz Beograda do Bijeljine treba oko 2h vožnje. Jedna opcija je put preko Kuzmina i graničnog prelaza Sremska Rača, a druga preko Bogatića i graničnog prelaza Pavlovića most


Sarajevo: Šta videti i iskusiti u gradu bureka i ćevapa

Pozdravljam vas iz grada koji mnogi nazivaju "Evropskim Jerusalimom". U Sarajevu sam po ko zna koji put, ali ponovo osećam euforiju. Na mestu gde se spajaju Istok i Zapad, i teritorijalno, i verski, i kulturalno. Oko vas vijore šarene marame, zveckaju fildžani, ispija se salep. Sve miriše na vrhunske baklave, burek i ćevape. U tekst sa vama delim najvažnije informacije kada putujete u ovaj grad.