Kosidba na Rajcu: Dobro došli na kosački ručak


Kosidba na Rajcu: Dobro došli na kosački ručak



Autor fotografija:

Bojana J.


Jednog lepog i sunčanog letnjeg jutra smo se uputili ka planini Rajac, koja je udaljena od Beograda oko 90 km, što zahteva oko 1:40h vožnje kolima. Ide se Ibarskom magistralom, sve do Ljiga, a kada se prođe Ljig, postoji obeleženo skretanje za Rajac, samo uzbrdo serpentinama, i dolazite na "zborno mesto". Naravno, druga opcija je da idete novim autoputem.

I zaista, kada tamo stignete ćete videti kakva vas nestavarna priroda očekuje. Kao da ste na vrhu sveta! Imate prelep pogled na okolne planine, brda i doline, a sve to uz divan planinski vazduh i miris poljskog cveća. Pripada kompleksu Valjevskih planina, a često se zbog svoje lepote naziva i "raj na zemlji". Upravo to bogatstvo prirode je i uslovilo da ovaj prostor bude proglašen spomenikom prirode.

Pored lepote prirode, ono po čemu je Rajac naširoko poznat je i tradicionalna manifestacija "Kosidba na Rajcu". Znam da je mnogima od vas jedna od stavki na listi želja za Srbiju upravo ova manifestacija. Ako odete, zaista nećete pogrešiti.



Zašto baš kosidba kao tradicionalna manifestacija?

U krajevima sa razvijenim stočarstvom, kosidba je bila posebno značajna oduvek, jer se na ovaj način obezbeđivala letina. Da bi se posao što uspešnije završio, ljudi su se okupljali i organizovale su se mobe. Tako su zajedno obavljali posao, ali je to bila prilika i za druženje, i naravno, čašćavanje na kraju završenog posla. Kosidba na Rajcu je zapravo završetak jedne takve mobe, koja je do dana današnjeg očuvala tradicionalni karakter, uz prilagođavanje potrebama turizma.

Prvo takmičenje kosača na Rajcu se održalo kada i prvi narodni vašar, 1892. godine. Kako u stara vremena, tako i danas, Kosidba na Rajcu se uvek održava prve nedelje posle Petrovdana.

Kosidba nije samo takmičenje kosača, već prikaz tradicije, počev od okupljanja kosača, trubača, zdravičara, vodonoša, odlaska na kosidbu, kosackog ručka na travi - otkosu (ručak od tradicionalnih jela koji se služi na ćilimima i belim čaršafima) - ovaj deo je posebno atraktivan. Kako nekada, tako i danas se učesnici oblače u narodne nošnje i pokazuju svoje veštine i snagu. Nekada su ove mobe bile prilika i da se upoznaju momci i devojke, pa i da se sklope brakovi.

Sve ovo se odigrava na samom vrhu Rajca. Ako imate nameru da nađete mesto za parking što bliže događaju, poželjno je da dođete što ranije, jer je posle jako teško probiti se i naći mesto za parking na obližnjim livadama, zbog čega ćete možda morati i da pešačite uzbrdo.

Rajac

Kako izgleda kosački dan?

„Oj, oblače, nemoj na kosače, otiš’o mi dragi na košenje, nije odn’o gunja ni amrela, pokisnuće košuljica bela…“. Ovo je pesma kojom svake godine otpočinje ova krajnje zanimljiva manifestacija. Iako ova manifestacija traje nekoliko dana, mi smo bili poslednjeg dana, koji je najzanimljiviji i najsvečaniji.

Na jutro Kosidbe se okupljaju učesnici u narodnim nošnjama - kosači, vodonoše, domaćice, trubači i pevači. Truba svira Đidijsko kolo, nakon koga se peva kosačka pesma „Oj, kosači, gde ćemo na mobu, Il’ na Rajac il na Dobru vodu". Zatim u povorci idu svi učesnici ka vrhu planine, do livade na kojoj se održava kosidba.

Takmičari se nadmeću u košenju planinske trave. Obučeni su u narodnu nošnju, sa slamenim šeširima i izvezenom, šarenom torbom na ramenu. Samo takmičenje je prilika da učesnici pokažu svoju veštinu. Na kraju kosidbe najveštijeg proglašavaju za Đidiju, a upravo on predvodi kosače na narednoj kosidbi. Kosači se osvežavaju vodom koje nosi vodonoša i rakijom.

Kada se završi kosidba, domaćice "ručkonoše" na sveže otkošenu travu stavljaju ćilime i bele stolnjake, na koje iznose iz korpi tradicionalna jela koja su pripremile. Meni je ovo ubedljivo najbolji deo manifestacije. Toliko boja, toliko mirisa, toliko ukusa. Ručak na otkosu je dugačak i po nekoliko metara, a ne možete ni da zamislite šta sve tu može da se nađe.

Nakon ručka na otkosu i kosidbe, kosači kreću na vašarište, sa kosama na ramenu i pevajući pesme u višeglasu.

Ukoliko vas je tekst zaintrigirao i voleli biste da ove godine posetite ovu čuvenu manifestaciju, više podataka o istoj i detaljan program možete naći na sledećem linku.

Kosidba na Rajcu Rucak na otkosu

Ručak na vašarištu

Nešto niže od mesta gde se održava kosidba, kod spomenika Kosidbi, nalazi se vašarište. Kao i na svakom vašaru, i ovde ima tezgi sa raznoraznom robom, kao i nekoliko vašarskih šatri sa narodnom muzikom, u kojima se može lepo jesti.

Mi smo seli u jednu od šatri, muzika nije bila preglasna, nije bilo zagušljivo i prilično je bilo čisto i uredno. Naručili smo zaista odličan svadbarski kupus, koji se služi u zemljanim posudama, a kuva u velikim zemljanim loncima, kao i odlično sveže praseće pečenje. Hrana je prosečnih cena, ali je piće skupo. Međutim, ovo je zaista jedan tradicionalan način kako da se provede dan.

Na vašarištu je uvek gužva i preglasno. Zato vam predlažem i drugu opciju. Možete kupiti vruću prasetinu (jedva se ugrabi od navale), odvezite se malo dalje od centra događanja, postavite prostirku na jedan proplanak i uz ručak uživajte u miru, vazduhu i neverovarnoj lepoti Rajca. Zato, ne zaboravite prostirke, igračkice, neku klopu, vodu, šeširiće i poklonite svojoj porodici trenutke koje će pamtiti.

Kosidba na Rajcu: svinjsko pecenje Kosidba na Rajcu: svadbarski kupus

Pauza u banji Vrujci

U povratku sa Rajca smo svratili do banje Vrujci. Ovde ljudi inače dolaze zbog lekovite vode i lekovitog blata, posebno pogodnih kod lečenja reume i za zarastanje rana, po kojima je ovaj deo Srbije poznat.

Kao i u mnogim drugim mestima u Srbiji i za ovo se veže jedna legenda. Naime tokom rata i povlačenja vojske, ovde je ostao samo jedan konj. Bio je slab, iznemogao i nije mogao da hoda. Ostavili su ga pored jednog termalnog izvora. Neko vreme je ležao u blatu, pio vodu sa izvora, da bi se ubrzo oporavio i vratio kući kod svog gazde.

Ako ovde dolazite tokom leta, na raspolaganju su vam bazeni, ali i akvapark, takođe sa bazenima, zabavom za decu i buretom u kome možete da se mažete lekovitim blatom. Videćete da lekovito blato ljudi koriste i pored samog puta, na obalama potoka koji protiče kroz mesto.

Prošetajte banjom i istražite. Doći ćete do izvora lekovite vode, na kome je stalno gužva, jer okolno stanovništvo dolazi da toči na desetine balona vode, a usput ima i par trafika na kojima se prodaju suveniri.

U samom centru se nalazi restoran "Vodenica" i hotel "Vrujci", koji ima i restoran sa lepom baštom. Mi smo ovde seli da malo predahnemo i da se zasladimo. Imaju lepe torte, a banana split je odličan i ogroman. Iako sve deluje staro, ugođaj je lep, a osoblje posebno ljubazno.

banja vrujci: most ljubavi hotel vrujci: banana split

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter


Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Divčibare: Moja najlepša iskustva na dečijoj planini

Valjevo: Šta videti i iskusiti u gradu vojskovođa

Hotel Ub akva park: Spa vikend u krošnji drveća


Hotel Ub akva park: Spa vikend u krošnji drveća

Da li ste u potrazi za mestom koje je blizu grada, a nudi prijatan ambijent za opuštanje, makar i samo tokom vikenda? Ako tražite ovakav sadržaj u blizini Beograda, do koga nećete morati dugo da putujete, a da vam omogući da se prebacite u drugu dimenziju. Kada stignete na ovo mesto, upravo ćete se tako osećati - "isključeno" iz stresne svakodnevice i poslovnih obaveza. Ostaje vam samo da se prepustite uživanju.


Divčibare: Moja najlepša iskustva na dečijoj planini

Divčibare, ili kako se često naziva “dečija planina”, nalazi se u blizini Valjeva (oko 40 km, ili oko pola sata brdske vožnje). Pedijatri kažu da je idealna za decu, zbog klimatskih uslova i nadmorske visine. Planina je idealna za decu uzrasta od dve godine i više, jer nudi brojne mogućnosti za sankanje, spušanje gumama niz planinu, a postoji i dečija ski staza, za malo stariju decu.


Valjevo: Šta videti i iskusiti u gradu vojskovođa

Dok nisam došla prvi put, nisam znala da je valjevski kraj toliko lep, da je priroda tako bujna, a vazduh planinski. Iako su Taorska vrela bila cilj puta, usput su se nametnule još neke atrakcije, koje ću predstaviti kroz ovaj predlog za izlet. Aktivnosti u valjevskom kraju ima toliko, da vam ni vikend nije dovoljan da sve vidite, ali mislim da je dva dana dovoljno da vidite ono najznačajnije.