Kikinda: Šta videti i iskusiti u gradu sova, bundeva i mamuta

Ako se pitate gde biste u Srbiji mogli da provedete jedan sadržajan, zabavan i dan ispunjen tematskim aktivnostima, razmislite da posetite Kikindu. Iz Beograda vam treba oko 2h vožnje do Kikinde, ako idete preko Zrenjanina.

Bićete u blizini rezervata najtežih ptica letačica na svetu, videti sove - male ušare (utine) u centru grada, jedinu preostalu suvaču u Srbiji, umetnost u glini, čuvene "ludaje" i kikindskog mamuta Kika.

Da li ste znali da je Đura Jakšić, tokom kratkog boravka u Kikindi, na slici ovekovečio lik Kikinđanke Mile, koja je postala čuvena kao "Devojka u plavom"?!

U ovom tekstu ćete pronaći moja najlepša iskustva, koja ne smete propustiti, ako odlučite da posetite Kikindu.

1. Relaksirajuća šetnja pešačkom zonom

Kikinda ima vrlo lepo uređen centar grada, koji zapravo predstavlja jedan ogroman trg, sa velikim brojem uličica koje formiraju pešačku zonu.

U samom centru se nalazi Narodni muzej i crkva, oivičeni zelenilom. Crkva je posvećena Sv. Nikoli, izgrađena na mestu gde je pre oko 270 godina počeo da nastaje grad. Ispred Narodnog muzeja je fontana, simbol grada od 1978. godine, na kojoj je skulptura žene i muškarca koji drže dete. Videćete i figure od gline, po kojima je Kikinda poznata i širom sveta.

Centar je prepun malih prodavnica, pa pogledajte i šta one nude.

Parking može da se nađe u zoni, u kojoj se parkiranje plaća uglavnom do 15h subotom, dok je nedeljom besplatan. Dosta parking mesta ima duž Ulice generala Drapšina iz 19. veka, koja je ujedno i ulica koja se smatra jednom od najlepših u Evropi, jer tokom leta drvoredi formiraju nepregledni prirodni tunel.

Svake godine u jesen, trg postaje mesto gde se okupljaju sove - male ušare. Takav naziv su dobile, jer perje na njihovoj glavi podseća na uši. One u Kikindu dolaze da provedu zimu, pa se grad smatra najvećim zimovalištem malih ušara na svetu. Veoma su retke vrste ptica, pa ih zato nemojte uznemiravati i plašiti. Posvećen im je ceo mesec - u Kikindi se novembar naziva Sovembar, kada se organizuje niz edukativnih radionica.

Ako u Kikindu dođete tokom septembra, možete posetiti manifestaciju Dani ludaje, posvećenu ovom jesenjem daru prirode. U Kikindi se kaže: "Kad se popneš na ludaju, vidiš celu Vojvodinu".

Subotom nakon 14h je gotovo sve zatvoreno, dok nedeljom prodavnice ne rade. Imajte u vidu da ume i da bude malo hladnije, jer često duva jak i hladan vetar.

2. Upoznavanje sa mamutom Kikom

Prva lokacija koju preporučujem da obavezno posetite u Kikindi, jeste upravo Narodni muzej, u čijem dvorištu vas čeka replika skeleta mamuta Kika, u priodnoj veličini. Ovu postavku možete videti i bez plaćanja ulaznice za muzej, ali preporučujem da platite 200 dinara (ne može da se plati karticom), koliko košta ulaznica, jer vas očekuje još mnogo sadržaja.

Smešten je u zgradi u kojoj se nekada nalazio magistrat, a otvoren je 1946. godine.

Uz svaku kupljenu ulaznicu možete na ceo dan iznajmiti bicikl, pa njime obići ovaj šarmantan, miran grad i njegovu bližu okolinu. Unutar muzeja se nalazi toalet.

Kada kupite kartu i uđete u muzej, najpre možete odgledati film o mamutu Kiki, koji traje 15ak minuta. U istoj prostoriji je edukativni klub za decu, u kome ima pregršt zabave za najmlađe, prilagođene različitim uzrastima. Na raspolaganju su razne bojanke, mozgalice, materijali za pravljenje raznih predmeta, sve sa temom glavnih obeležja grada - sove, mamuta Kika, suvače, bundeva.

Potom ćete pogledati postavku originalnih delova skeleta mamuta Kike, kao i nekoliko etnografskih postavki, ali i staru apoteku.

Kikindski mamut je pronađen 1996. godine u glinokopu fabrike "Toza Marković". Utvrđeno je da je skelet mamuta starosti oko pola miliona godina. Mamut Kika je bio ženka, od 64 godine, težak oko 7 tona, dugačak 7 m i visok oko 4.5 m.

Na kraju obilaska, za koji vam treba oko sat vremena, možete svratiti u suvenirnicu i kupiti neki suvenir za uspomenu. Radno vreme je od utorka do subote od 10-20h.

Svake godine, drugog vikenda u septembru, organizuje se dečija manifestacija Mamut fest, na godišnjicu otkrića mamuta Kike.

3. Ručak u etno kući "Kod Fićoka"

Na ručak možete svratiti u restoran koji se nalalzi nedaleko od samog centra grada, u kome ćete ručati u etno ambijentu, uz vrlo pristojne cene (dosta niže nego u Beogradu).

Za početak smo probali odličnu teleću čorbu, koju sipaju u grne, koje omogućava da dugo ostane topla. Kao glavno jelo smo probali Karađorđevu šniclu, koju služe uz preukusan začinski krompir, kao i Fićok medaljone - svinjski medaljoni sa paradajzom i otopljenim sirom, koje služe uz grilovano povrće. Za decu imaju poseban meni, jako povoljan - Sunđer Bob i Mornar Popaj.

Parkira se uz ulicu, pri čemu je jedan deo i zoniran. Iako je mesto dosta posećeno, može se naći slobodan sto bez rezervacije.

4. Umetnost u nastajanju - atelje "Terra"

Mesto koje obavezno morate posetiti je Terra, kako muzej tako i atelje, koji predstavlja jednu od najvećih galerija na otvorenom na ovim prostorima. Reč je o ateljeu u kome nastaju umetnička dela u glini, koja je specifična za ovo područje. U muzeju su ova dela izložena u vidu muzejske postavke.

Muzej ima određeno radno vreme, ali u atelje se dolazi po najavi i gotovo uvek se možete dogovoriti oko obilaska. Ulaz u muzej se plaća, dok je obilazak ateljea besplatan.

Ako posetite atelje, videćete dvorište prepuno raznih skulptura od gline, koje su nastajale tokom godina organizovanja umetničkih kolonija. U ateljeu možete videti kako ova dela nastaju, u delu stare fabrike, koja je preuređena za potrebe ateljea.

Najzanimljivije je doći u julu, kada tokom celog meseca u ovom kompleksu borave vajari iz svih krajeva sveta i stvaraju svoja dela, koja potom ostaju u "Terra"-i.

5. Jedina preostala suvača u Srbiji

Suvače su mlinovi koji su nekada postojali u ravnici, građeni u krajevima koji su bogati žitom. Nazivaju se i suvi mlinovi, jer se, umesto vode, za mlevenje žita koristila snaga konja.

U suvači je živeo i radio mlinar, a umesto plate je dobijao ušur - deo samlevenog brašna.

U Kikindi je nekada postojalo više od 50 suvača, dok je danas sačuvana samo jedna i ovo je ujedno i jedina sačuvana suvača u Srbiji.

.

Suvača nije otvorena za posete, već se samo možete prošetati okolo i videti kako izgleda spolja.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter