Tasos: Moja najlepša iskustva na smaragdnom ostrvu

Tasos, prelepo ostrvo u Egejskom moru, najsevernije je grčko ostrvo. Deveto je ostrvo po veličini u Grčkoj, pa je krug oko ostrva dugačak samo 93 km. Poznato je kao „zeleno“ ili „smaragdno“ ostrvo, zbog bujne vegetacije i borovih šuma (oko 70% ostrva je šuma). Nekada je nazivano “šuma koja pluta”, ali ga je 1980. i 2013. godine zahvatio požar u kome je dosta šume stradalo. Ipak, pregršt biljaka i danas ukrašava ostrvo i čini njegov vazduh izuzetnim.

Poznato je po prelepim i raznolikim plažama, mermeru, dobrom vinu i vinovoj lozi, crnim smežuranim maslinama, maslinovom ulju, izuzetnoj jagnjetini i borovom medu. Zbog proizvodnje meda, na ostrvu se ništa ne prska, pa to ukazuje i na moguće probleme sa pčelama, osama i komarcima. Pored svih prirodnih lepota, Tasos ima i svežu planinsku vodu za piće. Zanimljivost je da se u izgradnji Hilandara i hrama Svetog Save koristio upravo tasoski mermer.

Najveći i glavni grad je Limenas (Tasos). Po sredini ostrva se prostitre planina Ipsarion, čiji je najviši vrh Ipsario (1.127 m). Ostrvo je dobilo ime po Tasou, sinu kralja Aginora, prvom stanovniku ostrva, koji je ovde došao tražeći svoju sestru Evropu, koju je odveo Zevs. Nije je našao, ali se tu preselio, oduševljen klimom i vegetacijom.

Za ostrvo se vezuje mit o sirenama, koje su svojim glasovima uspevale da omađijaju svakog muškarca. Smatra se da su začarale Odiseja i naterale ga da zauvek ostane na ostrvu. Apostol Pavle je boravio na ostrvu u 1. veku, kada počinje da širi hrišćanstvo i gradi crkve. A i Srbija ima vezu sa ovim ostrvom, jer je despot Stefan Lazarević 1405. godine oženio Jelenu, ćerku Frančeska II Gatiluzija, gospodara Tasosa.

Mnoga sela na ostrvu imaju u nazivu reč „skala“, što znači da se nalaze na obali. Nekada su „skale“ bile mesta u lukama, dok su sela bila izgrađena u planinskom delu, kao metod odbrane od gusara. Takva organizacija je zadržana i danas, samo što gusara više nema.

Nikako ne smete da propustite da probate njihove masline (jedine prave masline sa Tasosa su crne boje i smežurane su; iz njih je istisnuta tečnost i usoljene su; konzumiraju se uz prethodno pranje u vodi zbog velike količine soli). Tasos je poznat i po odličnom vinu, posebno po belom vinu „Restina“, koje je začinjeno borovom smolom i zato ima jedinstven ukus borovine. Med sa Tasosa je takođe lokalni specijalitet, a najneobičniji je med od čiste borovine, svetlo smeđe boje, najspecifičniji i najteži za pronalaženje izvan Tasosa.

Kada su tradicionalna jela u pitanju, Tasos je poznat po selima, u kojima se služi fantastična vruća jagnjetina sa ražnja. Ukus jagnjetine je poseban, jer kažu meštani, jaganjci piju samo morsku vodu. Tradicionalni slatkiš sa Tasosa saragli, nastao je pod uticajem orijentalnih slatkiša, a pravi se od kora, orašastih plodova i sirupa.

Zanimljivo je to da je na ostrvu obavezno nošenje kacige, ukoliko vozite čak i bicikl. Vožnja oko ostrva je najbolji način da se upoznaju prelepi predeli, bilo sopstvenim ili autom/bagijem/motorom iznajmljenim u nekoj od brojnih agencija koje se bave rentiranjem. Ako želite da obiđete celo ostrvo, koje je prebogato prirodnim, kulturnim, verskim i istorijskim spomenicima, preporučujem da na Tasos dođete svojim kolima.

Jek sezone na ostrvu je u julu i avgustu, mada i jun i septembar umeju da budu topli. Sredinom septembra počinju da se zatvaraju radnje i taverne, zbog manjeg broja turista.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete na Tasos.

1. Vožnja trajektom iz Keramotija

Do Tasosa je najbolje ići kolima, jer je Srbiji bliže od svih grčkih ostrva, a put kolima je prilika da se obiđu sva mesta ovog prelepog ostrva. Iako nije mnogo daleko, putovanje do Tasosa ne traje kraće od 11 sati. S obzirom na to da su „Lidl“ marketi omiljena mesta za snabdevanje naših turista, a da ih na Tasosu nema, turisti najčešće svraćaju u neki od njih na putu do ili sa Tasosa. Sa najmanje skretanja sa glavnog puta može se doći do Lidla kod Asprovalte.

Put do Tasosa ne prolazi kroz Kavalu, što znači da u nju ne treba ulaziti, već pratiti putokaze za Xanthi. Treba samo pratiti putokaze za „ferry boat“. Luka Keramoti, iz koje se najbrže stiže do Tasosa, je prepuna malih taverni, kafića i poslastičarnica.

Karte za trajekt se kupuju u samoj luci. U špicu sezone, trajekti iz luke polaze preko dana na svakih 30-45 minuta, dok tokom septembra idu na 1,5h. Voze dve kompanije naizmenično, trajekti polaze u planirano vreme, noću nema prevoza, a red vožnje se nalazi na sajtovima www.thassosferries.gr i www.anethferries.gr. Nema mogućnosti za rezervaciju, niti se mogu kupiti povratne karte.

Auto se ostavlja u donjem nivou, a na palubi su postavljene stolice za putnike. Postoji i deo unutar trajekta, opremeljen za sedenje, namenjen za lošije vreme. Tokom vožnje koja traje oko pola sata, videćete prelepu panoramu kako Keramotija, tako i Tasosa koji se vidi u daljini i kome se trajekt sve više približava. Trajekt plovi do Limenasa, koji je od Keramotija udaljen 8 km.

Posebna atrakcija na trajektu je hranjenje galebova, tako da treba uvek kod sebe imati neku hranu i mamiti ih da vam jedu iz ruke. Oni će bojažljivo prići, ali će plen uzeti i rado se vratiti po sledeći. U jednom trenutku, oko trajekta ih ima na stotine.

2. Igranje na talasima na plaži Paradise

Prvi dan na Tasosu smo otpočeli posetom ovoj plaži, čije samo ime govori o čemu se radi. Jedna je od najlepših peščanih plaža na ostrvu. Specifična je po talasima, kojih uvek ima, čak i kada je na drugim plažama mirno more. Samim tim, u vodi ume da bude morske trave, ali se ona uglavnom grupiše na jednom delu, tako da se može lako izbeći. Kada je manje talasa, dolazi mnogo ribica koje stalno kruže oko vas. Ima i dosta osa, kao i na svim plažama Tasosa. Plićak je ogroman, ali je zbog talasa plivanje teško.

Prekrivena je najsitnijim divnim peskom, kako na obali tako i u vodi. Voda je prilično topla, poredeći sa drugim plažama, jer se nalazi u uvali. Okružena je šumom, na čijim stenama možete videti i divokoze, koje ponekad dolaze i do plaže.

U zaleđu plaže ima dosta mesta za parkiranje, ali se može parkirati i pored magistrale, jer je put do dole malo lošiji. Od glavnog puta do plaže ima oko 20 minuta pešačenja, napornim putem. Mi smo prvog dana išli peške, jer smo videli dosta parkiranih automobila na magistrali, ali smo tek posle saznali da se može doći i kolima malo bliže plaži. Spuštajući se ka obali, uživaćete u fantastičnom pogledu na plažu.

3. Kupanje u čudu prirode zvanom Giola

Idemo da vidimo jedan od prirodnih fenomena ovog ostrva. Po jednoj legendi, Giola predstavlja Zevsovo oko kojim je nadgledao svoju ljubavnicu. Postoji i priča da je Zevs stvorio Giolu da bi se Afrodita u njoj kupala, pa se naziva i Afroditina suza. Kako god je nazvali, ovo je svakako prirodni fenomen koji vredi videti, iako je put do tamo naporan.

Prirodni bazen se nalazi na obali mora. Boja vode u bazenu je svetlozelena, voda je čista i prozirna (mada ume i da se zamuti zbog brojnih posetilaca i skakača), a naročito dolazi do izražaja zbog kontrasta sa tamno-plavim morem. Bazen se puni iz mora, pa je voda u njemu slana i toplija. Kod Giole nema uopšte hlada, samo stene na kojima se mogu ostaviti stvari. Lokacija nije pristupačna, nalazi se na na obali gde nema plaža, i do tamo se mora pešačiti.

Skretanje sa magistrale za Giolu je označeno znakom posle hotela „Aeria“ (vidi se samo iz pravca Potosa), put do parkinga je relativno dobar, a nakon njega treba nastaviti peške oko 2 km (oko 30 minuta pešačenja po strmom terenu). Druga opcija (koju smo mi koristili, jer nismo znali za drugi put) je parkiranje kola na magistrali i pešačenje do Giole, što je još više naporno. Put koji je obeležen pripada taverni „Giola“, koja se nalazi negde na pola puta. Nakon parkiranja kola, pratite znakove na stenama, koji pokazuju pravac. Obavezno ponesite šešire i vodu, jer je uspon veoma naporan, posebno po suncu i vrućini.

Do Giole ćete se spustiti stenovitim improvizovanim stepenicama, koje su zapravo ostatak nekadašnjeg kamenoloma. Ali, nakon napora, sledi fascinantan prizor. Svakako jedinstveno mesto, koje ne treba propustiti. Međutim, ovo je mesto samo za one koji vole i smeju da skaču sa stena, ostali će samo posmatrati.

Za one koji skaču u bazen, upozorenje da se sme skakati samo na noge, jer je dubina bazena samo između 2-3 m. Treba takođe paziti i na talase sa mora, koji vas mogu gurnuti u bazen ako stojite na ivici ili praviti poteškoće prilikom izlaska iz bazena.

Na Gioli je uvek mnogo ljudi, kako onih koji skaču, tako i onih koji su došli da vide ovaj fenomen i samo fotografišu.

4. Muzej-plaža Metalia

Plaža Metalia se nalazi u Limenariji. Naziv je dobila po starim rudnicima gvožđa, i predstavlja industrijski spomenik slavnog perioda Tasosa. Dakle, pored kupanja, ima šta i da se vidi.

Ne nalazi se pored puta, već se kod znaka skreće i spušta nizbrdo kroz šumu, sve do plaže. Početak puta je asfaltiran, zatim prelazi u zemljani, ali nije loš. U šumi uz samu plažu se može parkirati auto.

U jednom delu plaže postoje ležaljke i bar (na ovom delu nema hladovine), dok u drugom kraju popodne ima prirodnog hlada koji pravi jedna stena. Voda je veoma čista, ali sama plaža nije među najlepšima na Tasosu. Na obali je šljunkovita, a u vodi se gotovo celom dužinom nalaze kamene ploče i stene. Po sredini je napravljena stazica, kako bi se izbeglo kamenje prilikom ulaska u vodu. Gotovo nikada nema gužve. Na plaži postoji mreža za odbojku na pesku, a ima i dosta osa. Ali odavde se može posmatrati prelep zalazak sunca.

Okolina plaže je jako lepo uređena, puna skulptura od mermera, borova i ljuljaški. Zapravo, te skulpture predstavljaju izložbu umetničkih radova lokalnog stanovništva na otvorenom i do njih se dolazi kada se stazicom krene uzbrdo od plaže. Tu se nalazi tzv. Kritski lavirint, tačnije, jedna njegova replika. A evo kratke legende kako je on nastao...

Naime, Minoj se zamerio Zevsu, pa je Zevs naterao Minojevu ženu da se zaljubi u bika i rodi mu sina Minotaura, pola čoveka pola bika. Da bi sakrio sramotu, Minoj je nalozio Dedalu da dete smesti tamo gde ne može lako da se dođe, a da ni ono sa tog mesta ne može lako da izađe. Tako su nastali kružni prolazi, koji su se nalazili na Kritu, po kojima je nazvan Kritski lavirint.

Posle kupanja možete razgledati napuštene zgrade starog nemačkog rudnika gvožđa. Rudarski kompleks Tasosa se smatra jednim od najznačajnijih evropskih industrijskih spomenika. Rudarski kompleks je osnovala jedna nemačka kompanija, 1903. godine. Industrijski kompleks se sastoji od ogromne fabrike, topionice sa visokim pećima, elektrane, objekta za obradu cink oksida, pomoćnog objekta koji omogućava transport materijala brodovima. Za sada je ovo ruševima, a može da bude muzej na otvorenom.

Osim rudnika, iznad plaže se može doći i do palate, koja je bila nekadašnja uprava rudnika, koja ima izgled srednjovekovnog zamka (naziva se „Palataki“). Možete stazicom prošetati do palate i sa brda napraviti odlične fotografije.

Iznad plaže, nešto malo dalje uzbrdo (može se doći peške, ali i kolima, ima mesta za parkiranje) se nalaze skulpture od belog mermera sa uklesanim horoskopskim znacima, poređane u krug, što je jedan od simbola plaže. Navodno, fotografisanje kraj svog horoskopskog znaka vas sigurno vraća na ovo ostrvo. Odavde je pogled na plažu prelep.

Ova mermerna postavka se naziva „Kruna Limenarije“. Predstavlja sveto mesto i smatra se da omogućava da se povežete sa svojim unutrašnjim duhom. Veza sa horoskopskim znacima, smatra se, uliva neku posebnu vrstu energije. Ovo sveto mesto je 2005. godine projektovao arhitekta Johannes Mathiassen, zajedno sa 35 studenata i tri učitelja iz škole Waldorf iz Štutgarta, i uz pomoć lokalnog stanovništva i umetnika, među kojima je i skulptor Kosta Lavoulou.

5. Potos: Predlog mesta za smeštaj

Potos je jedan od najpopularnijih gradića na ostrvu, posebno kada je smeštaj turista u pitanju. Videćete da je mnogo toga podređeno našim turistima, uključujući i jezik.

Mesto je malo, treći po veličini grad na ostrvu, ali veoma simpatično, nekako, sa dušom. Glavna pešačka zona se sastoji od dve ulice, načičkane prodavnicama, kao i iz dela uz obalu, prepunog romantičnih restorana. Šetalište se završava dokom, takođe lepim za šetnju, posebno u vreme zalaska sunca, a uz dok je i betonski amfiteatar koji se koristi za održavanje raznih manifestacija. Ima pregršt prodavnica, apoteke, poslastičarnice, pekare, turističke i rent-a-car agencije.

Kada je u pitanju kupovina suvenira, najveća gužva je u prodavnici „Nautilus“,u kojoj se mogu kupiti razni specijaliteti sa ostrva. Imaju odlična vina, slatko od svog mogućeg voća i povrća, med, maslinovo ulje, sapune od maslinovog ulja i meda, itd. U ulici paralelnoj sa plažom, može se naći maslinovo ulje sa ljutom tucanom paprikom.

Ako želite da jedete odličan giros, onda svakako svratite u „El Greco“ na šetalištu. Svakako će vam za oko zapasti simpatični Grk koji odlično govori srpski jezik. Uvek je ljubazan, raspoložen za priču, a ne možete ni proći šetalištem da vas ne pozdravi, čak i ako ste samo jednom bili njegov gost. Mnogi ljudi koji se vraćaju na Tasos po nekoliko puta, donose mu suvenire iz Srbije, koje on čuva u lokalu. Pored girosa, prodaju i domaći med i maslinovo ulje. Imaju malu baštu, od samo nekoliko stolova, ali je uvek puna ljudi.

Kada su slatkiši u pitanju, takođe na šetalištu, možete svratiti u pekaru i poslastičarnicu „Gkoymas“ iz 1963. godine. Imaju odlične kolače, sladoled, hleb bez glutena, pite sa feta sirom i krofne. Možete uzeti za poneti ili pojesti u maloj bašti na samom šetalištu. Pored ove pekare i poslastičarnice, nalazi se još jedna poslastičarnica „Sweety Pastry“, u kojoj se takođe možete zasladiti. Imaju drugačiju ponudu od prethodne, a odličan je kinder bueno, krempita i čiz kejk.

U mestu se nalazi veliki betonski amfiteatar na obali mora, preko puta luke, koji je namenjen za održavanje raznih kulturnih manifestacija, kojih na Tasosu zaista ima mnogo. Jedna od manifestacija tokom druge polovine septembra je Festival folklora, na kome učestvuju i folklorni igrači iz Srbije. Festival traje nekoliko dana, a svakog dana se priredba izvodi u drugom mestu. Jedno od mesta je i Potos. Program počinje oko 17h i traje negde do 19h, baš kada se može posmatrati prelep zalazak sunca. Zaista odlična zabava i mogućnost da se Tasos i njegova kultura vidi iz još jednog ugla.

Plaža u Potosu je duga 300 m, peščana je, ali u sezoni na njoj ume da bude gužva. Pesak je na plaži, a u vodi ima šljunka. Brzo prelazi u dubinu, nakon koje ponovo postoji peščani plićak. Nije loša varijanta ovde se kupati, kada je lošije vreme ili kada nemate vremena da od smeštaja idete ka udaljenim plažama.

6. Blistava belina Mermerne plaže

Ako se uputite ka Mermernoj plaži, budite unapred spremni na mnogo prašine. Ali ono što ćete videti će vas fascinirati. Plaža se zvanično zove Saliara, ali je poznatija kao Mermerna plaža - prelepa plaža sa belim mermernim kamenčićima. Voda je neverovatne tirkizne boje, zbog sitnih granula mermera i mermerne prašine koji se nalaze na dnu.

Zanimljivo je da su kamenčići uvek hladni, pa je šetnja po obali prijatna čak i na visokoj temperaturi. Nekada je plaža bila divlja, a danas je relativno urbanizovana (tu je jedan improvizovani bar u kome se može naručiti piće i iznajmiti ležaljke i suncobrani, kao i jedna kabina za presvlačenje). Podseća na tropske plaže. Prelepo izgleda, ali je voda prepuna mermerne prašine, pa je zamućena. Na njoj je uvek velika gužva, upravo zbog takve atraktivnosti. Dubina nije nagla, ali nema dug plićak.

Do plaže vodi loš i prašnjavi put, kojim se prevozi mermer i dan danas. Izbegavajte odlazak radnim danima, jer tada kamenolom radi, pa tim putem prolaze i kamioni natovareni mermerom. Da biste došli do plaže, najbolje je da pratite putokaze za Markijamos plažu, a kada dođete do rampe idite desno, zemljanim putem. Plaža ima veliki parking na suncu i dobro je obeležena znacima, ali tek nakon skretanja kod Makrijamos kompleksa. Ponesite hranu i piće, jer na plaži gotovo da nema sadržaja.

7. Mali tropski raj: Plaža Porto Vathi

Ukoliko od parkinga u zaleđu Saliare nastavite putem, stići ćete do još jednog tasoskog dragulja - plaže Porto Vathi. Plaža je mirnija, iako po boji vode i peska podseća na Saliaru, od koje je udaljena oko 500 m. To je mala, lepa, uska, peščana plaža sa peskom kao puter, sa tirkiznom vodom i zelenilom. Pesak je sitan, tačnije i ovde je reč o mermernoj prašini, a ulaz u more je odličan. Nešto dalje u vodi, u dubini, ima mulja, jer je plaža nasipana.

Plaža je potpuno organizovana, na njoj ima ležaljki, WC, tuševa i kabina za presvlačenje, u okviru bara koji se nalazi u zaleđu plaže. U baru služe piće, ali i hranu, tako da se ovde može i ručati. Pristup je takođe prašnjavim putem, ali je sve dobro obeleženo. Mnogi turisti od Saliare pešače do plaže Porto Vathi, što daje posebnu čar ako želite da plažu fotografišete dok se peške spuštate sa uzvišenja. Ima ogroman parking u hladu starih maslina.

Skoro svaka plaža na Tasosu ima i neku atrakciju koju možete obići. Takav je slučaj i sa ovom. Od plaže put vodi do kamenoloma i postrojenja za obradu mermera, do koga kolima ili peške možete otići i bez ograničenja ga obići. Može se videti postrojenje za utovar mermera, kao i gomile već proizvedenog mermera, različitih vrsta i nivoa granulacije, od praha do mermernih blokova.

Naravno, i posle ovog obilaska, kao i nakon odlaska na Mermernu i plažu Porto Vathi, potrebno je oprati auto, jer će sav biti beo. Prašina se zavlači u bukvalno svaki otvor automobila, tako da mu i pranje iznutra sledi. U okolini ovih plaža ima nekoliko auto-perionica, koje naplaćuju pranje automobila spolja i unutra oko 10€.

8. Čuvena jagnjetina u Panagiji

Ako idete ka Mermernoj plaži, nemojte propustiti da obiđete jedno fascinantno tasosko selo, planinsko selo, u senci planine Ipsario. Kroz sam centar sela prolazi magistralni put oko ostrva. Jedno je od najlepših, najbogatijih i najvažnijih sela na ostrvu. U njemu živi oko 900 stanovnika, a izgrađeno je pre oko 300 godina.

Ime je dobilo po crkvi posvećenoj Presvetoj Bogorodici (Panagija) iz 1832. godine. Forma kakvu danas možete videti, nije menjana od antičkih vremena. Posle revolucije 1821. godine je ovo bio glavni grad ostrva. Na ulazu u selo postoji parking.

U selu postoji čak 12 crkava. Najsvečaniji dan za meštane je 15. avgust, kada se proslavlja Uspenje Presvete Bogorodice, i kada se organizuje vašar. Tog dana meštani šetaju oko sela sa ikonom Bogorodice.

Početak Uskrsnjeg posta (Čisti ponedeljak) se u selu obeležava velikim karnevalom. Na terasama kuća se tada prikazuje domaća radinost: tepisi, prostirke i proizvodi od tekstila. Ulicama se igra tradicionalni grčki karnevalski ples, koji u korenima ima obožavanje boga Dionisa ili Bahusa, boga vina.

Glavne atrakcije su upravo crkva Panagia, kao i trg "Tri izvora", koji je naziv dobio po vodi koja teče kroz selo sa tri planinska izvora. Najpoznatiji je "Izvor ljubavi" koji se nalazi ispod crkve. Pored izvora se nalazi „Most ljubavi“ i nekoliko starih platana u kojima je urezano srce. Običaj je da se zaljubljeni parovi na sredini mosta drže za ruke. Legenda kaže da su muškarci iz svih delova Tasosa ovde dolazili, kako bi poželeli od duhova da im podare sina.

Selo je poznato i po ogromnim starim platanima, ispod kojih su se smestile tradicionalne taverne. Selo može da se obiđe peške. Uličice su prepune radnji sa unikatnim suvenirima. U tim pešačkim ulicama ćete primetiti i jednu jako lepu i neobično ukrašenu kuću, koju ćete sigurno zastati da fotografišete. Selo je zaista prelepo, a zbog brojnih izvora sa mostićima, imaćete utisak kao da ste u Veneciji.

Crkva Panagia je posvećena Bogorodici („Panagia“ na grčkom znači „Bogorodica“), i ona zapravo priča istoriju ovog sela. Zidovi su izgrađeni od mermera sa kamenoloma u Panagiji i sa ruševina antičkih hramova sa Tasosa. Unutra se nalazi ikona Sveznajuće Bogorodice, iz 1814. godine, jedinstvena u celoj Grčkoj. Slava crkve je 15. avgusta, kada u dvorištu žene spremaju koulbani, meso sa pšenicom, koje se deli nakon službe.

Uz crkvu je smešten i muzej maslina i fabrika maslinovog ulja "Sotirelis", iz 1915. godine. I danas je u njenom vlasništvu presa za masline, koju pokreće voda, što je retkost da i dalje postoji.

Na glavnom trgu se nalazi nekoliko tradicionalnih taverni. Mi smo ručali u taverni „Drosia“. Taverna je uredna, sve je čisto (uključujući i savršeno čist WC), osoblje je ljubazno, a imaju i meni na srpskom jeziku. Poručili smo grčku salatu, pohovane tikvice koje su zaista ukusne i služe ih sa tzatzikijem, piletinu sa ražnja (porcija, u koju dođe pola pečenog pileta), kao i specijalitet ovih krajeva jagnjetinu sa raznja. Ovde možete probati još jedan od lokalnih specijaliteta „kokoretsi“, ražanj sa naređanim iznutricama. Jagnjetina je jedna od najboljih koju smo probali na ostrvu. Nakon jela daju besplatno poslasticu, kiselkast beli krem sa voćnim prelivom i kandiranim voćem. Restoran se nalazi odmah uz jedan od najstarijih platana u selu (star 395 godina).

9. Istorijska plaža Aliki

Sledeći dan na Tasosu započinjemo na još jednoj od nestvarnih plaža ovog slikovitog ostrva. Okružena je borovom šumom, antičkim mermernim kamenolomima i maslinjacima. Izuzetno je lepa, ali često sa dosta gužve. Auto se može parkirati pored magistralnog puta i stepenicama se spustiti do supermarketa i potom do taverne „Lambris“ (u kojoj se u vreme ručka traži mesto više, ima prelep pogled na obalu, jer se nalazi na uzvišenju), kroz čiji prolazak se dolazi do plaže.

Plaža se sastoji iz dve uvale - mirne i vetrovite. Zovu ih još i „plaže bliznakinje“. Mirna uvala je mala, sa nizom taverni i kafića, koji ležaljke naplaćuju bez obaveze da kod njih naručite hranu ili piće, tako da mesta za slobodan pristup na mirnoj plaži gotovo da nema. Vetrovita uvala je slobodna, ali se na njoj ne može kupati od talasa i stena u vodi.

Plaža je šljunkovita. Voda je divne boje, izuzetno mirna ali dosta hladna, a pesak, nakon prolaska kroz kameniti deo, sitan i mekan. U plićaku je od kamenja napravljeno nekoliko bazenčića za decu. Dubina vode se postepeno povećava. Prijatna muzika dopire iz taverni i čini još veći ugođaj. Mirna obala Alikija je i jedno od stajališta izletničkih brodova, koji ovde svoje putnike dovode na kupanje. Svakako plaža koja nudi dovoljno sadržaja da vas ovde ceo dan zadrži.

Do vetrovite uvale se dolazi stazom popločanom kamenom, koja kreće sa parkinga na magistrali i nastavlja je se iza taverni u mirnoj uvali. U vetrovitoj uvali su česti vetrovi i talasi, po kojima je i dobila nadimak.

Stenoviti rt ka kome polazi staza kroz šumu, sa mirne obale, odlično je mesto za šetnju. Na njemu je zapravo napravljen pravi arheološki park, sa brojnim atrakcijama i njihovim opisima. Na putu kroz šumu, videćete putokaz da se spustite ka obali i tu pogledate kapelicu u steni posvećenu Presvetoj Bogorodici. Nakon 10k minuta hoda dolazite do stena i u njima dva bazenčića slična Gioli, samo mnogo manja. Sa vrha rta, sa koga se pruža prelep pogled na deo koji se naziva „kada Alikija“, su nekada Rimljani tovarili mermerne blokove na brodove.

Na rtu se nalaze ostaci tri kamenoloma, kao i mermerne stene koje se spuštaju ka obali, tj. ka staroj luci. Tu možete videti mermerne blokove sa rupama za dizalice, rekonstrukciju dva tipa dizalica koje su se koristile za podizanje i utovar mermera na brodove, rekonstrukciju kamenoloma (najstariji kamenolomi iz arhaičnog perioda, iz rimskog doba i iz vizantijskog perioda, i luku. Ima dosta tabli sa informacijama. Odavde kroz šumu, obeleženim stazama, može se doći i do vetrovite uvale Alikija.

Sa plaže, put popločan kamenom vodi ka arheološkom nalazištu. Ulaz u arheološko nalazište se nalazi odmah iza mirne uvale i obeležen je kapijom i znakom. Na ovom mestu se nekada nalazilo važno antičko naselje. Aliki je bio najpoznatiji kao jedno od glavnih mesta u Grčkoj u kojima se mermer vadio i pripremao za prodaju. Ostaci hrama, zgrada i svetilišta iz 7. veka p.n.e. pokazuju da je Aliki nekada imao veliki broj stanovnika i luku.

Na najvišoj tački, do koje se dolazi stazicom uzbrdo od hrama, se nalaze ostaci dve paleohrišćanske bazilike iz 5. veka. Na ovom svetom mestu su najčešći posetioci bili mornari, jer su putovali na ostrvo da bi trgovali mermerom. Mornari su urezivali na kamene stepenice svoja i imena svojih bližnjih. Najimpresivniji deo nalazišta su ostaci nekadašnje palate, koji se nalaze na samoj obali vetrovitog dela Alikija.

10. Večernja šetnja šarmantnom Limenarijom

Veče možete provesti u drugom gradu po veličini na ostrvu. Gradić je prelep i odiše mediteranskom atmosferom, a nekada je bio poznat po rudarskoj industriji. Iako je prilagođen potrebama turizma, ipak su sačuvane stare kuće i zgrade. Auto se može parkirati u luci, iz koje se pruža prelep pogled na brdo sa dvorcem Palataki. Luka se nalazi u zalivu između glavnog dela mesta i brda sa dvorcem. U luci se nalazi ploča na kojoj je prikazan Zevs, prerušen u bika, koji odvodi Tasosovu sestru Evropu.

Gradić ima dve glavne ulice, jedna je uz luku i njom prolaze vozila, dok je druga zatvorena za saobraćaj i prepuna je restorana, kafića, prodavnica suvenira, kao i prelepih kuća u venecijanskom stilu, kako starih, tako i obnovljenih. Folklorni muzej Limenarije je mesto na kome možete videti tradicionalnu odeću sa Tasosa, alate za poljoprivredu i pokućstvo, stare fotografije i keramičke posude za svakodnevnu upotrebu. Postoji i mali privatni Muzej Papageorgiou.

U glavnoj pešačkoj ulici se nalazi poslastičarnica koju nikako ne treba zaobići. Zove se „Mpliomnis“ i imaju fantastične kolače (obavezno probajte kolač kinder bueno), i veliki izbor baklava i lokumadesa (grčke male krofne, prelivene medom i posute cimetom). Prostor u kome je smeštena poslastičarnica je zapravo obnovljena stara kuća, ali u modernom stilu, sa očuvanim starim gredicama na plafonu i kamenim zidovima. Zaista izgleda prelepo.

Na brdu iznad grada se nalazi jedan od simbola mesta, žuti dvorac (Palataki), iz 18. veka, koji predstavlja uspomenu na rudarsku industriju ostrva. Do „dvorca“ sa obale vodi put u hladovini, koji je delom i u stepenicima. Do njega se može doći i sa plaže Metalia. Nekada je bio u vlasništvu nemačkog veleposednika, koji je bio vlasnik rudnika, ali je danas oronuo. Pristup unutra je zabranjen. Odavde se pruža prelep pogled na Limenariju i plažu Metalia, pa je svakako vredno prošetati. Noću je drveće koje okružuje dvorac osvetljeno zelenom bojom, a stene ljubičastom, pa izuzetno lepo izgleda.

U blizini grada se nalazi jedan dobar market za kupovinu, pod nazivom „Proodos“. Imaju veliki parking, a od namirnica se može naći sve što je potrebno. U blizini je i jedina „Shell“ benzinska pumpa na ostrvu.

11. Poseta fabrici nakita „Iris Gold“

Tasos je u stara vremena bio poznat po zlatu, a u blizini glavnog grada su se nalazili rudnici zlata. Danas se kod Limenarije (oko 1 km posle Limenarije) nalazi fabrika i prodavnica nakita "Iris Gold", sa predivno uređenim vrtom i vidikovcem iznad mora. Nju smo rešili da posetimo ujutru, zbog relativno kratkog radnog vremena u večernjim satima.

Do objekta se dolazi kada se sa magistrale skrene desno i nastavi putem uzbrdo, pored hotela „Diamond“. Prođe se glavna kapija, a tu se nalazi ogroman parking na kome možete ostaviti auto.

Fabrika je počela sa radom 1973. godine u Solunu, kao mala porodična proizvodnja zlatnog nakita. Danas se njihov nakit može naći u svim delovima Grčke. Cene nakita su različite, a izbor je ogroman. Kada je u pitanju „čisto“ zlato, cena jedinice zlata je oko 30-40€. Na svakom komadu nakita je ispisano koliko jedinica zlata sadrži, pa se cena može proračunati. Imaju i jednu salu u kojoj se akcijski komadi nakita mogu kupiti po 50% nižim cenama. Inače, i na ostale komade ima popust, od 10-40%.

Rade svakog dana od 9:30-20:00, a nedeljom do 19:00. Ispred objekta imaju i mali kafe, sa prelepim pogledom na Limenariju.

12. Šećerna plaža Atspas

Plaža se nalazi 1 km pre mesta Skala Maries. Šećerna plaža, što u prevodu sa grčkog znači njen naziv, prva je plaža na ulazu u pomenuti gradić. Postoji na magistrali oznaka za skretanje za plažu, ali kad se do nje dođe ne postoji oznaka. Vidi se iz glavne ulice, ali se do nje dolazi spuštanjem niz veliki broj stepenica. Auto se parkira na magistrali.

Ova plaža je jako lepa, sa izuzetno sitnim peskom, ali i gužvom. More je kristalno čisto, a plićak jako dug. Uz samu vodu ima dosta mesta za slobodan pristup. Iz bara na obali se čuje muzika, a zvučnici su postavljeni u okolnim stenama. Plaža je karakteristična po tome što na stenama ima hobotnica, a u vodi i na stenama se mogu videti male krabe.

Na njoj nikada nema vetra i talasa, voda je topla, pa je pogodna za kupanje i kada je malo svežije vreme. Ovde često svraćaju izletnički brodovi na kupanje, pa u neko doba ume u vodi da bude prilična gužva. Popodne se voda dosta zamuti i izgubi divnu smaragdnu boju koju ima izjutra.

13. Primorski gradić Skala Maries

Skala Maries je simpatično mestašce, samo 1 km od Šećerne plaže. Mesto je malo, ali lepo za šetnju, i ima i svoj kopneni deo - selo Maries. Kažu da naziv mesta potiče od vrste duda "mouries", koji raste u ovom kraju. Druga verzija je da naziv potiče od dve žene koje su se zvale Marija, a koje su jedine preživela napad gusara.

Videćete da mesto nije turistički prilagođeno, da i dalje možete videti autentične kuće i uske uličice. Ovde danas živi samo oko 200 stanovnika. U mestu nema posebnog sadržaja, osim nekoliko taverni i predivnog šetališta uz more. Na početku šetališta, na steni, nalazi se mala statua Bogorodice. Kažu da se ovde može pojesti odlična sveža morska riba.

Ako želite da posetite i selo, pratite putokaze koji se nalaze u centru mesta na obali. Put do sela je prelep, prepun maslinjaka, malih kapelica i orahovog drveća.

14. Autentično selo Maries

Sa obalskog mesta Skala Maries, produžavamo u selo. Pre nego što se stigne do sela, prolazi se putem kroz prelepe maslinjake. Pored puta se nalaze i ostaci starog rudnika. U tom rudniku su pronađene kosti životinja, na osnovu čega je zaključeno da tokom 10.000 godina p.n.e. Tasos nije bio ostrvo, već je bio povezan sa kopnom. Samo selo potiče još iz perioda Vizantije.

Selo nije naročito turistički razvijeno. Ima stari trg na kome je jedna taverna i staru crkvu iz 1813. godine. Na trgu se nalazi taverna „Petsas“. Ljubazni domaćini i vlasnici taverne dočekuju goste još na parkingu i nude im da svrate na osveženje ili ručak. Rado će uputiti i na osnovne atrakcije sela.

Parking u selu je mali i improvizovan. Možete se parkirati i prošetati okolo, ali vas to neće zadržati u selu više od pola sata, ako ne svraćate na ručak. U selu postoji obeleženo skretanje desno pre centra ka reci i jezeru.

Malo veštačko slatkovodno jezero je udaljeno nekoliko kilometara od sela, a predstavlja jedino jezero na Tasosu. Jezero nije turistički uređeno i tokom leta se može toliko isušiti da liči na močvaru. Put do jezera je dosta dobar, tako da se može ići kolima. Nije uređeno za kupanje, ali u njegovoj okolini postoji 12 vodopada.

15. Manastir u maslinjacima: Panagoudas

U povratku iz sela Maries (na 4 km od sela), desno od prelepog puta kroz maslinjake je manastir "Panagoudas" (Uspenja Presvete Bogorodice). Do njega vodi mali betonski put (500 m od glavnog puta), ka kome postoji putokaz. Manastir je izgrađen 1813. godine, pored izvora lekovite vode.

Legenda kaže da je stara crkva bila smeštena u regiji koja se zove Achladi, niže nego lokacija današnje crkve. Veče pre slave Bogorodici, jedna beba je iznenada progovorila i predvidela napad gusara. Napad se zaista i desio, a u opštoj zbrci oko spašavanja je izgubljena ikona Bogorodice. Legenda kaže da se kasnije sama Bogorodica pojavila pastiru i rekla mu da sagradi crkvu na mestu gde će pronaći izgubljenu ikonu. Ikona je pronađena u obližnjem žbunu.

Prema drugoj legendi, za vreme Turaka, bilo je zabranjeno da se zidaju crkve. 1813. godine ljudi su zamolili Turke da im dozvole da sazidaju crkvu. Odobrili su im, ali pod uslovom da je izgrade za jedan dan, što su i uradili.

Postoji i treća legenda, da je postojao bogati Turčin čija je žena bila nepokretna. Pokušavao je na sve načine da je izleči, ali nije uspeo. S obzirom na to da se za lekovito dejstvo izvora nadaleko čulo, Turčin je odlučio da dovede ženu na izvor. Po dolasku na ostrvo, obećao je da će, ukoliko mu se žena izleči, kupiti veliko imanje oko izvora i sagraditi crkvu. Žena se izlečila, pa je tako i sagrađena kapela u kojoj je smeštena ikona Bogorodice, a 1947. godine je pretvorena u crkvu i izgrađen je manastir na izvoru.

U manastiru se i danas čuva posebno vredna ikona Presvete Bogorodice, za koju se ne zna kako je tu dospela. Običaj je da se ljudi, kojima sveta Bogorodica pomogne da se izleče, vrate u manastir i donesu kandilo. Voda sa izvora je planinska, pa je ljudi sipaju u flašice, kako bi je odneli bolesnima. Na izlazu iz crkve se nalaze konaci i biblioteka. Manastir je otvoren za posete od 9:00-14:00 i od 17:00-20:00. Podrazumeva se da treba da dođete pristojno odeveni. Unutra je zabranjeno fotografisanje.

16. Impresivni manastir Sv. Arhangela Mihaila

Ovaj dan započinjemo kako smo prethodni završili, u duhu obilaska pravoslavnih svetinja.

Prema legendi, krajem 11. veka je monah Luka, koji je živeo u jednom selu na Tasosu, sagradio kapelu posvećenu Sv. Jovanu Bogoslovu (Teologu), po kojo je selo dobilo ime (posetićemo i ovo selo). Kada je želeo da živi daleko od civilizacije, otišao je u nenaseljeni deo ostrva. Posle 20 godina, javio mu se Sv. Arhangel Mihailo i rekao mu da će za tri godine umreti. Kako Luka nije verovao, Sv. Arhangel je lupio štapom u stenu i iz nje je potekla sveta voda. Rekao mu je da na tom mestu podigne crkvu, na čijem izvoru će se narod lečiti. Tako je počela istorija ovog danas čuvenog mesta na Tasosu.

U ovom manastiru se nalazi Sveti klin (zapravo, njegov deo) koji je bio u Hristovoj desnoj ruci prilikom raspeća. Tokom turske okupacije, monasi su dragocenosti odnosili iz svetogorskog manastira Filotej u druge pravoslavne zemlje. Zahvatila ih je oluja i morali su da se iskrcaju na Tasos. Sveti klin su sakrili u zidu kapele koja se nalazila na mestu današnjeg manastira. Iz manastira Filotej su tražili relikviju nazad. Međutim Sv. Arhangel Mihailo je želeo da Sveti klin ostane na Tasosu pa je u snu monasima manastira Filotej naredio da se Sveti klin vrati na Tasos. Nisu ga poslušali, pa su jednog danau primetili da klina nema i da ga je Sv. Arhangel vratio.

Ispod crkve se i danas nalazi izvor u pećini, sa lekovitom vodom. Do njega vodi nizak tunel, kroz koji se prolazi na kolenima. Kažu da izvor zaista isceljuje sve bolesne koji sa verom na kolenima dođu do njega i umiju se. Kažu da se do izvora može doći samo oko 7:00, kada je oseka.

Nalazi se u mestu Livadi, na ivici litice, tačno preko puta Svete Gore. Potiče iz 18. veka. Predstavlja najveći i najpoznatiji manastir Tasosa. Insistira na poštovanju pravila oblačenja, pa tako muškarci moraju imati dugačke pantalone, žene duge suknje, a oboje majice sa kratkim rukavima, koje ne otkrivaju ramena. Ukoliko ne dođete prikladno obučeni, odmah na ulazu vam prilaze i dodaju dugačku suknju ili pantalone muškarcima. Izuzetno su ljubazni i srdačni. Čak vode računa o tome da suknja ili pantalone koje vam daju se slažu sa ostatkom vaše garderobe, a izbor odeće koju su pripremili za turiste je zaista ogroman.

Ulaz u manastir je besplatan. Fotografisanje je zabranjeno posle ulaska kroz kapiju manastira. Sa njegove terase se pruža prelep pogled na Egejsko more, kao i okolne plaže. Ovde je posebno svečano trećeg dana Uskrsa, kada se organizuje festival Sv. Arhangelu Mihanilu u čast, dok je prvog utorka nakon Božića litija koja počinje iz sela Teologos, kada monasi Sveti klin nose do manastira. Pošto je pripadao Svetoj Gori, u njemu se praznici slave po starom kalendaru, kao i kod nas.

U dvorištu manastira se nalazi suvenirnica, u blizini koje je stara crkva, a veliko zdanje je u izgradnji i gradi se po ugledu na Svetu Sofiju u Istanbulu (ista građevina, samo umanjena).

Nedeljom ujutru je u manastiru prelepo i ogromna je gužva, jer je tada služba tokom koje monahinje prelepo pevaju. Jedva se nađe mesto za parkiranje, iako manastir ima svoj veliki parking ispred ulaza. Služba se putem zvučnika prenosi u celo manastirsko dvorište. Možete ući i u crkvu da poslušate službu. Kod njih je običaj da žene stoje sa leve strane, a muškarci desno. Ima i mesta za sedenje. Tokom ove službe, suvenirnica je zatvorena.

Odmah pored ulaza u crkvu se pale i sveće, koje se uzimaju uz ostavljen prilog (piše koje sveće koliko koštaju). Radno vreme manastira je od 7:30-14:30 i od 17:30-20:00.

17. Šetnja selom Potamia

Potamia je dobila naziv po reci koj teče kroz selo, koja se na grčkom kaže „potami“. Karakteristično je po starim kućama od kamena, sa drvenim krovovima.

Stil gradnje se razlikuje od ostalih sela na ostrvu. Ovde su ulice od kaldrme i veoma uske. Kada su građene, automobili nisu postojali, tako da danas mogu proći samo kroz par ulica koje su nastale kasnije.

Selo je malo i sve se obiđe za pola sata pešačenja. U centru sela je parking, nekoliko radnji i taverni, kao i putokaz ka putu kojim se ide ka vrhu planine Ipsario. Iza glavne crkve, nalazi se muzej Polygnotos Vagis. Posvećen je skulptoru Polygnotos Vagisu. U muzeju su prikazana njegova dela. Testament vajara je glasio: “Ostavljam sve svoje radove narodu i vladi Grčke, pod uslovom da budu smešteni u Narodni muzej ili biblioteku, na ostrvu Tasos, mom mestu rođenja.” Kamena kuća u kojoj se muzej nalazi je iz 20. veka.

18. Zlatni pesak Golden beach-a

Golden Beach počinje u mestu Skala Potamia i završava se u mestu Chrissi Amoudia („Zlatna plaža“). Do nje se dolazi kada se kolima ide oko 5 km uzbrdo od glavnog puta. Ovo je najduža peščana plaža na Tasosu (oko 2,5 km). Ima žuti mekani pesak, po kome je i dobila naziv. Plićak je dugačak, i ima često talasa.

Dobila je nagradu kao jedna od najboljih plaža u Evropi. Ima dosta sadržaja, u vidu taverni, kafića, poslastičarnica. Iza plaže se nalazi i uređeni kamp „Golden beach“, a u blizini je i supermarket u kome možete kupiti namirnice. Kamp je izuzetno uredan, pa ko voli, može koristiti i ovaj vid turizma.

19. Moderna plaža La Scala

Kompletno uređena i moderna, kompletno dekorisana belom bojom, plaža La Scala je omiljena je među mladima. Zapravo, ovo i nije plaža, već ogroman i uređen beach bar sa restoranom. Na plaži se nalazi bar sa DJ-em, dosta ležaljki, baldahina, lazy bagova, barova od trske, mali bazen, klupice i garniture za sedenje. Ležaljke sa suncobranima su za manje, a baldahini za više osoba (uslov za korišćenje je račun oko 50€), a dobijaju se besplatno uz naručeno piće ili hranu. Sve je uredno i čisti se nakon odlaska svakog gosta.

U pitanju je jedna od najpopularnijih plaža na ostrvu. Peščana je, sa šljunkovitim delovima. Plićak je mali i gotovo da voda odmah prelazi u dubinu. Na celoj plaži je dostupan besplatan wi-fi. U zaleđu plaže postoji veliki, besplatan parking, koji je većim delom u hladu maslina.

Osoblje je ljubazno i usluga je brza. Konobar beleži porudžbinu na tabletu i odmah naplaćuje iznos, a tek potom sledeći konobar donosi porudžbinu. Na svakom suncobranu se nalazi broj mesta, kao i dugme za pozivanje konobara. Cene su malo više u odnosu na druga mesta. Imaju u ponudi piće, sendviče, salate i zakusku. Duž čitave plaže su raspoređeni zvučnici, tako da se muzika čuje svuda. Na samom ulazu postoje kabine za presvlačenje i tuševi na otvorenom. Iza bazena je uredan toalet.

20. Glavni grad: Limenas

Limenas (što znači “luka”) je glavni i najveći grad na ostrvu. Poznat je i pod nazivom “Tasos” (kao i naziv ostrva). Na ovom mestu je nekada postojao antički Limenas opasan zidom od 4 km. Izvan zidova je bila pomorska i trgovačka luka. Pomorska luka (prvenstveno vojna), poznata kao zatvorena luka, i danas se koristi kao pristanište. Od trgovačka luke se mogu videti samo ostaci. Rebetika, grčka verzija bluza i fadoa, je nekada dano bila obeležje grada.

Unutar grada i u okolini postoje brojna arheološka nalazišta, koja se i danas mogu videti i veoma su dobro obeležena. Restorani su poređaji uz obalu, a postoji jedna uska i kratka ulica unutar centra grada, u kojoj se nalaze samo taverne, i deluje jako romantično. U staroj luci možete parkirati auto. Nešto dalje od centra možete otići u šoping u robnu kuću Jumbo, u kojoj možete naći po povoljnim cenema razne proizvode za kuću i igračke.

U glavnoj pešačkoj ulici, ako ste gladni i želite da prezalogajite giros, možete svratiti u restoran brze hrane „Panos place“. Ispred lokala ima par stolova. Giros je ukusan i veliki, sa prilozima i tzatzikijem. Za razliku od drugih mesta na Tasosu, u glavnom gradu je giros malo skuplji.

Nedaleko od pešačke zone i ulice u kojoj se nalaze samo taverne, nalaze se ostaci bazilike. Bazilika Tasosa se smatra najznačajnijom građevinom iz ranohrišćanskog perioda, posebno zbog oblika u vidu krsta, veličine osnove (33,7 m x 32,2 m) i luksuzne dekoracije. Danas su vidljivi spoljni zidovi, kao i nekoliko stubova iz unutrašnjosti. Uličice oko bazilike su takođe lepe za šetnju, pune malih restorana i prodavničica. Odavde možete nastaviti samostalno da istražujete turistički manje poznate delove grada ili poći ka luci i obići ostale arheološke spomenike u gradu.

U samoj luci se nalazi objekat koji se naziva „Kalogeriko“ (Kaluđerska zgrada). Sagradili su je kaluđeri sa Svete Gore, oko 1858. godine. Predstavlja reprodukciju tradicionalne kuće na Tasosu, u kojoj se može videti kako je nekada izgledao život i običaji na ovim prostorima. Sastoji se od dnevne sobe, radnih prostorija i kuhinje, koja je kompletno opremljena starim priborom, nameštajem i odećom koju su donirali stanovnici ostrva.

U Limenasu se nalazi Arheološki muzej, jedan od najznačajnijih u istočnoj Makedoniji i Trakiji. Iako spolja deluje mali, unutra možete saznati sve o impresivnoj istoriji ovog prelepog ostrva. U muzeju su izloženi eksponati od perioda paleolita do rimskog doba, a najpoznatija je statua mladića koji drži jagnje, Krioforosa Kourosa (nagog mladića koji predstavlja Boga Apolona), visoka 3,5 m. Ova statua je nedovršena i smatra se da je vajar napustio rad zbog pukotina u mermeru u blizini levog uva. Eksponati su obleženi, sa informacijama na nekoliko jezika. Fotografisanje je dozvoljeno, ali bez upotrebe blica i stalka.

Preko puta Arheološkog muzeja se nalazi drevna Agora. Agora je u doba starog Rima i Grčke bilo mesto susreta. Na njoj su bile smeštene upravne zgrade, sveti hram Zevsa, polukružni zid sa oltarom iz rimskog doba.

Crkva Svetog Nikole se nalazi odmah uz Agoru. Jedna je od najstarijih crkava na Tasosu. Ispred skoro svake grčke crkve nalaze se po dve zastave - vizantijska i grčka, a to ćete videti i ovde. Putić povezuje Agoru sa Akropolisom, gde se mogu videti ostaci srednjovekovne tvrđave i odakle se pruža prelep pogled na obalu.

21. Pijaca u Prinosu

Prinos se nalazi u najšumovitijem delu ostrva, u regionu poznatom po borovoj šumi, koja se zove Dasyllio.

U mestu Prinos je svakog ponedeljka pre podne (do 11-12h) pijaca (jedina na ostrvu), koju ne treba propustiti. Možete pazariti sveže voće i povrće, domaći med, masline, vino, cipuro ili maslinovo ulje. Na pijaci možete kupiti med od čiste borovine, koji se inače ređe nalazi. Odličan med prodaje jedna žena iz Srbije, koja u Prinosu živi već oko 10 godina. Imaju svoju proizvodnju meda, oko 500 košnica. Nedaleko od ove žene, jedan čovek koji odlično govori nemački i engleski jezik, prodaje maslinovo ulje. Cene su malo više, jer je i izbor meda i maslinovog ulja na pijaci dosta mali. Ovo je ujedno i buvlja pijaca, a ovaj deo je mnogo veći od zelene pijace. Na pijačni dan je velika gužva na magistrali, kao i za parking u samom mestu.

Prinos, kao i ceo Tasos, je poznat po borovom medu. Prolazeći kroz ostrvo, videćete brojne pčelinjake na obodima planina. U blizini se nalazi fabrika meda „Meloekomiko“, ali nije otvorena za pojedinačne posete. Ako ste ovde 15. avgusta, nemojte propustiti festival meda, koji se održava u dvorišu fabrike. Tada možete uživati u trpezi, tradicionalnom plesu i isprobavanju raznih vrsta tasoskog meda. Fabrika se nalazi u blizini magistrale, između mesta Skala Prinos i Skala Rachoni.

Iz mesta Skala Prinos se može takođe stići do Kavale, ali većina izbegava da ide ovim trajektom, jer je put duži i skuplji. Ima zaista veliku i lepo uređenu luku, u kojoj se nalazi nekoliko prodavnica i taverni.

Plaža Skala Prinos/Dasyllio ima prijatnu vodu, tako da se posle pijace ovde možete i okupati. Uz samu obalu je kamp, lepo uređen i prostran, svako mesto je ograđeno zelenilom. Uglavnom su objekti stariji. U plizini kampa ima nekoliko marketa i restorana, a nedaleko se nalazi čitav kompleks luksuznih hotela. Prepuno je zelenila, posebno borovine, vazduh je čist, a nema velike gužve.

22. Obilazak istorijskog muzeja maslina

Proizvodnja maslinovog ulja je interesantan proces koji je usavršavan više hiljada godina. Ta tradicija je usađena i u životni stil današnjeg stanovništva ostrva. Mnogi meštani imaju svoje maslinjake, koji se nasleđuju, i proizvode svoje maslinovo ulje za ličnu upotrebu. Mnogima je ovo i osnovni izvor prihoda.

Svaki vlasnik maslina, svoje sveže ubrane masline odnosi u lokalni mlin za masline na presovanje. Postoji nekoliko mlinova na ostrvu i uglavnom imaju različite metode rada. Neki koriste tradicionalni metod mlevenja na kamenom mlinu, dok drugi koriste savremenije metode na automatizovanoj mašini. Veći deo procesa proizvodnje maslinovg ulja se dešava tokom novembra i decembra.

Ceo ovaj proces možete videti odmah na izlasku iz mesta Skala Prinos, gde se nalazi Istorjski muzej maslina. U njemu se može pogledati kako izglada proces proizvodnje maslinovog ulja, koji je razvijan više od 6.000 godina. Muzej takođe objašnjava istoriju ove biljke i prikazuje zašto je maslinovo ulje postalo toliko važno u istoriji Grčke, kako su masline uticale na kulturu i umetnost u Grčkoj i kakva je veza proizvodnje maslinovog ulja i grčke ekonomije. U jednoj prostoriji se emituje i film o istoriji maslina, koji takođe možete odgledati u okviru posete muzeju. Ovde se može i kupiti maslinovo ulje i masline.

Muzej je otvoren tokom cele godine. Interesantno je da je kustos muzeja žena iz Srbije, koja živi u Prinosu. Ova gospođa nam je ispričala i da su jedine masline koje su sa Tasosa crne masline koje izgledaju kao zgužvane. Iz njih se vadi tečnost i usoljavaju se, ali se pre korišćenja moraju oprati u vodi. Takođe nam je i objasnila da se sva maslinova ulja mogu koristiti za prženje, ali da ona kvalitetna treba čuvati za salate. Svakako mesto za preporuku kako se provesti ako je vreme lošije.

23. Pešačka staza od Potosa do Koralne plaže

Ceo Tasos je ispresecan brojnim pešačkim stazama, koje možete iskoristiti i lepo se provesti, ako je vreme svežije i nije za kupanje. Videćete da nećete biti jedini koji su odabrali ovu opciju, jer su pešačke staze na Tasosu pune ljudi.

Jedna od pešačkih staza kreće iz Potosa i spušta se do vidikovca ka Koralnoj plaži. Iz Potosa se ide plažom u pravcu suprotnom od Limenarije. Nakon prolaska kroz plažu Potosa, prolazi se pored plaže San Antonio. To je plaža sa čistom i plitkom vodom. Nakon prolaska pored plaže San Antonio, pomalo strm kameni put vodi ka rtu.

Tim putem se nakon nekih 10 minuta šetnje dolazi do kapelice na jednom od vidikovaca. U kapeli nema sveštenika, ali je iznad vrata okačen ključ, koji svaki putnik može uzeti i posetiti je.

Nakon kapele kreće dosta bolji put, manje strm i obeležen belo-žuto-zelenim simbolima, koje treba pratiti. Ceo put ima oko 5 km pešačenja, što je oko 3h lagane šetnje.

24. Pešačka staza od Potosa do Pefkarija

Iz Potosa se pešačkom stazom može proći pored plaže, u pravcu ka Limenariji, i doći do Pefkarija. Na samom izlazu iz Potosa, put nastavlja ka prelepom kompleksu hotela „Alexandra Beach Resort“. Hotel ima svoju fitnes salu, teretanu, spa centar, restorane, teren za mini golf, igraonicu za decu, ribnjak, uređenu plažu, pa čak i voćnjake i zasad povrća, tik uz luksuzni hotelski kompleks. Ulaz u kompleks nije zabranjen posetiocima koji nisu njihovi gosti. U šetnji kompleksom ćete zaista uživati. Nalazi se u prelepoj borovoj šumi, obogaćenoj tropskim rastinjem.

Odavde staza vodi kroz kamp Pefkari ili preko rta sa kapelicom, odakle se lako stiže do Pefkarija. Pefkari je izuzetno lepo mesto, sa brojnim tavernama i lepom plažom. Mesto je dobilo naziv po borovoj šumi (“peuko” na grčkom znači “bor”). Plaža se sastoji iz dva dela, koje deli jedan greben. Niz plažu se nižu barovi i taverne sa prelepim pogledom na more, a postoji i puno mogućnosti za bavljenje sprotovima na vodi (postoji centar za sportove na vodi “Albatros”, pa je zato ovde velika gužva). Na Pefkari plaži je i kamp, jedan od najstarijih na ostrvu.

Odavde betonska osvetljena staza vodi ka plaži Metalia, a potom od nje se može peške otići i do Limenarije. Od Potosa do Limenarije peške ima 4,5 km, a od Potosa do Pefkarija 1,5 km.

25. Kupanje na Koralnoj plaži

Za ovu plažu smo čuli od gospođe koja radi u Istorijskom muzeju maslina, pa smo odlučili da odemo i vidimo kako je tamo za kupanje. Ovo je zapravo plaža hotelskog kompleksa „Royal Paradise“. Leva strana plaže je u vlasništvu hotela, i na njoj je pristup moguć samo uz plaćanje pića i korišćenje ležaljki i suncobrana, dok je desni deo plaže namenjen za slobodan pristup. Najlakše se dolazi do plaže kada se sa magistrale skrene kod putokaza „Sun Beach“. Kolima se može doći do plaže, i parkirati uz samu plažu. Nema mnogo mesta za parkiranje, ali ni na plaži nema gužve.

Plaža je peščana, a pesak je i u vodi. Voda je topla, jer se plaža nalazi u zalivu, i na njoj nema vetra. Inače, vetar je česta pojava na plažama Tasosa, i zbog toga je i voda malo hladnija, čak i u jeku sezone. Kao i na ostalim plažama, ima mnogo osa.

U kompleks hotela „Royal Paradise“ se može ući i prošetati. Imaju veliki park, u kome se nalazi ogroman šah, zabava za mlađe i starije. Tu je i kafe bar i bazen. Pored hotela je i jahting klub, koji organizuje ture obilaska ostrva.

26. Kuća vina: Kazaviti

Tasos ima mnoštvo planinskih sela, jer su u drevna vremena ljudi gradili svoje kuće visoko u planinama, da bi mogli da spreče napade gusara. Kazaviti je staro planinsko selo, još jedno u nizu. Kazaviti se ne vidi sa obale i jedino je selo koje gusari nisu pljačkali, jer nisu ni znali da postoji.

Na putu ka selu, po prolasku kroz mesto Prinos, prvo se dolazi do mesta Mikro Kazaviti. Ovo je manje od dva sela, koja su dobila naziv od latinske reči „casa“, što znači „kuća“ i „vitus“, što znači „vino“, što je i uslovilo da mesto kasnije zaista postane „kuća vina“.

Megalo Kazaviti je jedno od najstarijih sela na Tasosu. Selo je nekada bilo poznato po odličnoj školi. Danas se u njemu mogu videti ostaci stare škole, koja je značajno uticala na istoriju ostrva. Krase ga male i uske popločane ulice, kamene kuće sa drvenim terasama, ali stanovništva ovde više gotovo da i nema.

U selu postoji više taverni sa, pre svega jagnjetinom, koja se jedino u Kazavitiju sprema pod sačem. Sve taverne se nalaze na ili u blizini glavnog trga sa starim platanima. Preporuka je da ovde probate i domaće vino, pošto su Kazaviti po njemu poznati. Blizu trga se nalazi seoska crkva. Lako ćete obići celo selo, samo ako pratite kamenom popločanu stazu.

27. Manastir Svetog Pantelejmona

Ukoliko odlučite da posetite selo Kazaviti, možete da posetite i manastir Svetog Pantelejmona, koji se nalazi 10-ak km iznad sela. Manastirski kompleks čine manastir i pećina, sa zanimljivom pričom.

Legenda kaže da je jedan veleposednik želeo da na ostrvu sagradi crkvu u čast Sv. Pantelejmona, za koga se smatralo da ima jake isceliteljske moći. Crkvu je počeo da gradi oko 3 km dalje u odnosu na mesto gde se danas nalazi. Svakoga dana kada bi graditelji došli da rade, zatekli bi sve urađeno prethodnog dana srušeno i videli bi da im nedostaje alat. Nakon nekoliko puta sličnog dešavanja, graditelji su primetili otiske stopala. Pratili su otiske i otkrili da sav njihov alat bio na jednom mestu. Verovalo se da je svetac izabrao ovu lokaciju za novu crkvu i da je zato ovde premestio alat. Veleposednik je odlučio da obustavi gradnju na mestu koje je sam izabrao i da radove prebaci na lokaciju gde je pronađen alat. Od toga dana, nikada više nije bilo gubitka alata niti urušavanja objekta.

Deo manastira je i pećina koja se nalazi u zidu. U njoj se nalazi prirodni izvor za koji se veruje da je izvor svete vode. Temperatura unutar pećine je uvek niska, čak i tokom najtoplijih dana. Posetioci često sa sobom ponesu flašice da vodu natoče i ponesu kući. Pećinu možete naći ako pratite kameni put pored crkve.

Manastir radi pre podne i popodne od 17:00-20:00. Nalazi se visoko u planini, sa jednim od najlepših pogleda na ostrvo. Da biste došli do manastira, vozite kroz Prinos i do sela Mikro Kazaviti (gde postoji znak za skretanje), odakle počinje put za manastir. Planinski put do manastira je asfaltiran, a njim se do manastira vozite oko 15 minuta. Put je sav u krivinama i serpentinama, sa dosta odrona i delovima lošijeg puta.

28. Najpoznatije selo na ostrvu: Teologos

Teologos je tradicionalno grčko selo, nekadašnji glavni grad ostrva. Najstarije je planinsko naselje na ostrvu. Nalazi se na 220 m nadmorske visine. Put do sela je lep i dobro obeležen. Ulazak u selo obeležava mnoštvo taverni iz kojih vas pozivaju da baš njih posetite. U selu nema uređenog parkinga, pa je to mali problem, ali se može naći mesto na nekoliko proširenja na ulici.

Za razliku od drugih planinskih sela, Teologos je i danas živo selo, sa velikim brojem stanovnika (oko 2.000). Šetajte i vidite kako oni danas žive. Šetnjom kroz selo ćete videti decu koja trče okolo i koja nisu zaboravila da igraju dečije igre na čistom vazduhu, stare koji ispod prastarih platana igraju šah i komentarišu prolaznike, kao i zanatlije koji rade u svojim radionicama. Kuće su građene od kamena, kojim su i pokrivene. Kako predstavlja kulturni spomenik, izgradnja novih i reknostrukcija starih kuća u selu je ograničena.

Teologos je najpoznatiji, ipak, po izvanrednoj jagnjetini s ražnja. U selu ima nekoliko prodavnica domaćih proizvoda, meda, maslinovog ulja, i specijaliteta od meda, može se kupiti i slatko od pomorandže, ali videti i jedan obućar koji u radionici i pravi i prodaje kožne sandale.

Selo je prelepo i ima dosta puteljaka za šetnju, ali uveče je slabo osvetljeno. Put koji vodi kroz selo je jednosmeran, tako da se u povratku kruži oko sela kolima, putem paralelnim sa glavnom ulicom, da bi se izašlo ponovo kod ulaza u selo. Sve atrakcije u selu su označene tablama sa opisima, pa se lako možete snalaziti za obilazak.

Muzej Teologos, najvažniji od tri etnografska muzeja na ostrvu, nalazi se u kući nekadašnjeg gradonačelnika Hacigeorgioua. Muzej prikazuje izložbu tradicionalne umetnosti, predmeta za svakodnevnu upotrebu, kao i tradicionalnog enterijera i eksterijera kuća iz ovog kraja. Muzej radi od 10:00-20:00.

Selo je poznato i po tome što se ovde svake godine održava manifestacija tradicionalnih venčanja. Pripreme za svadbu traju celu nedelju, a počinju u ponedeljak. Devojke u peru i peglaju svoju spremu, uz pevanje pesama, a onda je izlažu u Muzeju Teologos. Ljudi dolaze da spremu vide i posipaju je pirinčem i novčićima. Procedura se završava nošenjem spreme u mladinu kuću, u petak. Na dan venčanja, pripreme počinju u mladoženjinoj kući. Povorka gostiju ide u kumovu kuću, sa kojim zajedno odlaze po mladu. U mladinoj kući, njene drugarice je oblače dok pevaju tradicionalne tasoske svadbene pesme. Majka mladu odvodi u drugu sobu, i daje joj savet za njen novi život, stavljajući mali katanac oko njenog struka i mrežu preko glave da je zaštiti od zlih očiju i vradžbina.

U povorci dolaze mladoženja i kum, koji treba da se potrudi da dobije mladu. Svadbena povorka prolazi potom kroz selo i stiže do mesta svadbenog poljupca. Tada gosti zašivaju novac, zlatnike i nakit na odelo mladoženje i na mladinu venčanicu, dok svekrva daje paru slatkiš od oraha iz iste kašike. Ovo je simbol zajedničkog života i njene želje za stabilnost braka. Nakon toga počinje proslava. Stanovnici sela se služe cipurom, vinom i tradicionalnim slatkišima „Saragli“. Proslava se nastavlja do jutra, u nekoj od taverni.

Najpoznatija taverna u selu je "Kleoniki Iatroy". Nalazi se u glavnoj ulici i postoji već 35 godina. Parking možete naći na proširenju pored ulice, nešto posle Folklornog muzeja, pa ispešačiti do taverne. Kada uđete u tavernu, odmah pored ulaza, za jednim pultom, dočekuje nas niko drugi do vlasnik Kostas. Pita odakle smo i daje nam karticu sa potpisom, koja nam omogućava da dobijemo popust za obrok.

Poručujemo grilovanu fetu, koju služe uz paradajz, papriku i začinjenu origanom, a sve to uvijeno i pečeno u foliji. Preporuka je da naručite jagnjetinu na kilogram, a ne porciju po osobi. Cena je oko 25€ za kilogram. Jagnjetina je ukusna, bez neprijatnog mirisa, ali imajte u vidu da u porciji ima i kostiju. Porcija se služi uz malo pomfrita i isečene kolutove ljubičastog luka. Imaju odlično lokalno belo vino na točenje. Posle obroka daju besplatan slatkiš pod imenom „halvas“, koji se pravi od griza, oraha i cimeta. Lokal je čist i uredan. Stalno je puštena grčka muzika, u kojoj možete uživati uz obrok.

29. Stenovite formacije plaže Tripiti

Do ove plaže ćete doći ako sa magistrale skrenete kod obeleženog skretanja. Plaža je jedna od najširih. Ima lep pesak i šljunak, sa puno školjkica, ali i riba u vodi. More je čisto i prozirno, zbog mnoštva stena u vodi. Ulaz u vodu je u delovima kamenit, stena i kamenja ima i u vodi, a postoji i betonska skakaonica uz desni deo plaže. Plićak je nekoliko metara od ulaza u vodu, a zatim, prilično brzo, kreće dubina. Na rtu pored plaže postoje utabane stazice, kojima možete prošetati i fotografisati panoramu ovog mesta.

Na plaži, tačnije u blizini parkinga, se nalazi i jedna atrakcija, pećina sa rupom i plitkom vodom unutar nje. Ova rupa se zove "tripa" na grčkom, pa je po njoj i plaža dobila ime. Ako plivajući prođete kroz ovaj otvor u steni, naići ćete na malu, pustu uvalu koja izlazi na otvoreno more. Stepenicama se takođe može sići u ovu malu uvalu, i kupati se u njoj kao u bazenu.

Odmah preko puta parkinga, nalazi se taverna „Pyrofani“, koju su posetili saradnici čuvenog kuvara Džejmija Olivera, i njemu napisali razglednicu u kojoj navode da su pronašli najbolji restoran na ostrvu. Uspomena na ovaj događaj je uveličana kopija razglednice, koja stoji okačena na drvetu kod ulaza u tavernu.

BONUS: Smeštaj na Tasosu

Smeštaj smo rezervisali preko sajta www.nikana.gr. Reč je o našoj agenciji u Grčkoj, koja će vam obezbediti najbolji mogući smeštaj, prema uslovima koje navedete. Rezervacija smeštaja se obavlja on-line i plaća se depozit u vrednosti od 30% računa. Ostatak novca, ukoliko niste sve uplatili unapred, plaćate agenciji Nikana Travel prvog dana po dolasku (njihovo osoblje u kancelariji, koja se nalazi odmah kod smeštaja, je do sredine septembra; nakon toga ih morate kontaktirati e-mailom da biste ugovorili kada i gde ćete izvršiti uplatu preostalog novca).

Info sastanci agencije Nikana Travel se održavaju ponedeljkom i četvrtkom u 20:00 kod bazena Anna's Star Hotela, ali samo u sezoni (ovo ne važi za septembar). Na info sastancima možete dobiti informacije o Tasosu, možete da se raspitate o plažama, izletima, o dobrim restoranima, rent-a-car-u, o popustima koje možete ostvariti u radnjama sa njihovom karticom, itd.

Vila „Rena Lena“, koju smo rezervisali, nalazi se u blizini glavne raskrsnice u Potosu, preko puta crkve. Od peščane plaže je udaljena 50 m, poluasfaltnim putićem. Do prodavnica, pekara, poslastičarnica, radnji, restorana se stiže za 2-3 minuta pešačenja, jer je vila u najužem centru grada.

Vila ima svoj parking. Sam objekat je stariji, ali veoma pristojan i održavan. Soba, kupatilo, kuhinja i nameštaj su takođe stariji, ali ispravni. Cena apartmana je izuzetno povoljna, apartmani su prostrani, a lokacija odlična. Naš apartman se sastojao iz kupatila, dnevne sobe sa kuhinjom, spavaće sobe i dve terase. Kuhinja ima sve elemente, frižider i šporet sa dve ringle, a kompletno je opremljena posuđem. Terase su velike, sa pogledom na more. Možete uživati na terasi i udisati mirise borova i maslina. Sobe se čiste na dva dana, a peškiri i posteljina se menjaju na 3-4 dana (ostavljaju i toalet papir, sapun i tečnost za pranje sudova u kuhinji). Svakoga dana gazdarica izbacuje đubre.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Kasandra: Moja najlepša iskustva

Solun: Šta videti i iskusiti u Aristotelovom gradu

Atos: U poseti Svetoj Gori i Aristotelovom gradu