Vodič za letovanje sa bebom na Sitoniji


Nakon nekoliko godina pauze od mora, došlo je vreme da krenemo na prvo letovanje u proširenom sastavu, sa bebom od 19 meseci. Dugo smo razmišljali koje mesto odabrati, da je prijatna klima za bebu, peščana plaža sa plićakom, da ima prodavnica i restorani u kojima bismo ponekad kupovali ručak, da je smeštaj čist i da ima neku razonodu za decu za period kada je najjače sunce, a da je relativno blizu lekar ako ne daj Bože zatreba. Odluka je pala da ovo rano letovanje provedemo na Sitoniju, konkretno, u manje poznatom mestu Kalamici. U tekstu ćete naći preporuke za mesta koja su zanimljiva za obići iz mesta koje nam je bilo baza, kao i uvek, naći ćete preporuke za lokaknu hranu, a na kraju teksta i mapu atrakcija sa korisnim informacijama i savetima.

Kao što vam je poznato, sredinom maja je Grčka otvorila granice za turiste. Sav turistički sadržaj je takođe dostupan: kafići, restorani, hoteli, brodovi za krstarenja. Ono što mogu reći sa lica mesta (kraj juna) je da se tek zahuktava sezona i da sve deluje kao da se tek otvara. Granični prelaz Evzoni, preko koga smo mi prešli, radi svakog dana od 00-24h. Nošenje maski je obavezno u zatvorenom prostoru, ali ne i na otvorenom.

Za ulazak u Grčku morate imati: 1) Popunjen PLF formular minimum 24h pre ulaska u Grčku (može da se popuni najranije 7 dana pred put), 2) Potvrdu o vakcinaciji bilo kojom vakcinom ili, 3) Negativan PCR test, ne stariji od 72 sata ili, 4) Potvrdu da ste preležali virus pre najviše 9 meseci ili, 5) Digitalni zeleni sertifikat (besplatan preko portala eUprava) ili, 6) Negativan antigenski test, 6) Za decu se stalno menjaju uslovi, pa se raspitajte pred polazak. Moguća su nasumična besplatna brza testiranja pri ulasku u Grčku.

Link za popunjavanje PLF formulara je https://travel.gov.gr. Jedna porodica popunjava jedan PLF formular. Unose se podaci kao što su: prevozno sredstvo kojim putujete, broj tablica, prelaz na koji ćete ići, mesto u koje putujete, poslednja zemlja u kojoj ste boravili, broj pasoša, lični podaci. U polje za adresu ne morate upisivati ulicu i broj smeštaja u kom ćete boraviti, već je dovoljno da upišete naziv letovališta. Nakon što popunite formular dobićete na e-mail QR kod koji ćete odštampati ili na mobilnom telefonu pokazati prilikom ulaska u Grčku (imajte u vidu da QR kod dobijate u ponoć na dan kad ulazite u Grčku).

Kada je u pitanju samo putovanje, mi smo išli kolima. Jedva smo spakovali sve što smo mislili da nam je potrebno. Dugo smo većali kad da krenemo. Najbolje bi bilo da vozimo noću, da bi beba spavala, ali smo se ipak odlučili za dnevnu vožnju kao bezbedniju varijantu. Uslovljavalo nas je i to što granica Evzoni tada nije radila 24h. Shvatili smo i da bi za nas i bebu bilo suviše naporno da putujemo bez dužih pauza, pa smo ipak odlučili da prespavamo u Severnoj Makedoniji, pa da ujutru, nakon doručka, nastavimo put ka moru. Iako smo u startu rezervisali neki drugi smeštaj, u međuvremenu smo promenili rezervaciju, da bismo obišli jedno mesto koje zaista zavređuje svaku pažnju. Pisaću vam o njemu u tekstu...


Hotel Romantik - ručak sa mirisom mediterana, u srcu Severne Makedonije

Na putu kroz Severnu Makedoniju smo svratili na ručak u dobro poznati restoran hotela "Romantik", koji je smešten na obali jezera Mladost, u mestu Veles, na oko pola sata vožnje od Skoplja. Kako je ceo ovaj region izuzetno topao, u startu očekujte temperaturu višu za bar 5 stepeni u odnosu na granicu sa Srbijom. Upravo je ovo razlog zašto smo odabrali za ručak mesto na kome će mom dečaku biti zabavno, a bezbedno, u hladovini.

Ono što ćete u startu videti je bazen na obali jezera, sa zaista lepim pogledom. Oko bazena, kao i iznad njega, nalazi se nekoliko bašta, u kojima možete popiti piće ili ručati. Za porodice sa decom preporučujem baštu kod bazena - odmah pored je igralište, pirka vetar sa jezera, nema stepenica. Veći bazen je za stariju decu, dok za onu do 4 godine postoji plitki bazenčić. Sve deluje čisto. Za decu postoje 2 baš lepo opremljena igrališta sa relativno novim plastičnim spravama za igru. Jedina mana je što je u najtoplijem delu dana polovina igrališta na suncu. Međutim, neke od sprava budu u hladu, pa usmerite klince na njih.

Šta preporučujem za ručak?

Za početak, obavezno vrhunsku goveđu čorbicu. Ne pamtim kada sam jela ukusniju i bogatiju sastojcima. Ako ste ljubitelj roštilja, probajte čuvenu "Šarsku pljeskavicu", poznat lokalni specijalitet. Ako želite da isprobavate razne ukuse (kao ja), probajte paelju - spremaju je sa crvenim pirinčem, dosta povrća i ćuretinom. Nešto kao rižoto - ukus me je oduševio!

Sve nabrojano, uz piće, paradajz salatu sa ovčjim sirom i sladoled, za nas dvoje i bebu je koštalo oko 23€. Dakle, u Severnoj Makedoniji ćete za pristojan novac izuzetno dobro jesti. Makedonci su sjajni ljudi i domaćini. Nemojte propustiti da osetite tu njihovu jedinstvenu ljubaznost, iskrenost i srčanost. Sigurna sam da ćete uživati!




Gde istorija živi u svakoj plavoj kapljici...

Dobro došli u kraljevsku vinariju "Kraljica Marija", mesto bogate istorije, bujne prirode, nepreglednih vinograda, gracioznih paunova, vrhunskih vina. Reč je o mestu koje vuče kraljevske korene 100 godina unazad. Mesto o kome vam pišem je ostvaren san kralja Aleksandra Karađorđevića. Kralj je 1928. godine tragao po Balkanu za zemljištem koje će mu omogućiti da uzgaja grožđe i proizvodi vrhunsko vino, isključivo za potrebe kraljevske porodice. Sve što je želeo, našao je u blizini klisure "Demir Kapija", koja je zapravo prilaz Vardara ušću u more. Imanje je nazvao po svojoj supruzi, kraljici Mariji.

Po ugledu na kompleks kakav je bio nekada, danas je sačuvana mala crkva i "Vila Marija", koja je u dosta lošem stanju. Sadržaj je upotpunjen novim objektima, u kojima se nalazi restoran, dečija igraonica, prodavnica suvenira. Prepuno je elemenata koji na svakom koraku podsećaju gde se nalazimo. Imanje je smešteno u živopisnom prirodnom ambijentu, sa širokim lejama drveća, kojima paunovi slobodno šetaju (izbrojala sam ih 15ak), omeđeno vinogradima, sa pogledom na okomite stene klisure.

Na ovom jedinstvenom mestu smo proveli noć na putu ka Grčkoj (vrlo je blizu autoputa). Za dvoje odraslih i bebu smo apartman sa doručkom platili oko 30€ (booking im slabo funkcionište, pa bolje zovite lično). Na zahtev se dobija i krevetac za bebu. Apartman je komforan i čist. Izvrstan doručak se služi od 8:30. Ono što morate obavezno probati je vino "Plavi safir", njihov specijalitet, uplavo plave boje (nikada nisam videla ništa slično). Živeli!




Toskana Severne Makedonije

Kako smo noć na putu za Grčku proveli u mestu koje se naziva Demir kapija, potrudili smo se da malo istražimo i okolinu. Samo mesto je malo, lepo skockano, sa velikim brojem pešačkih i biciklističkih staza (kolima uglavnom ne može da se dođe prateći putokaze za lokalne atrakcije, ne pitajte kako znam). Međutim, jedno mesto koje je lako dostupno je jedna vinarija, sa nepreglednim vinogradima, vrhunskim vinom i neverovatnom pogledom na okomite stene klisure, smeštena na obroncina Velikog brda.

S obzirom na to da je ovaj deo Severne Makedonije izuzetno topao, preporučujem da u vinariju "Popova kula" dođete predveče, na laganu večeru uz njihovo vino i zanimljivu zakusku. Meni im nije mnogo raznovrstan, ali sve što služe se lepo uparuje uz vino i vrhunskog je ukusa i kvaliteta. Inače ovo mesto je dobilo naziv po Popovoj kuli, važnom stajalištu duž rimskog puta, koji je ovuda prolazio. Na mestu uništene kule je izgrađena nova, 17 m visoka.

Za porodice sa decom su odlični stolovi koji se nalaze na prostranom travnjaku, jer ste tako blizu igrališta. Usluga je malo sporija kada imaju gužvu, ali su izuzetno ljubazni. Ako odlučite, ovde možete i prespavati, jer imaju i hotel. Ako vam je do šetnje, možete obići i vinograd.

Šta smo mi probali i šta obavezno naručiti ako ovde dođete?

Njihov tanjir mezetluka (nekoliko vrsta vrhunskih sireva i zaista mnogo preukusne pršute), hrskave pohovane tikvice koje se služe uz kiselo mleko i aromatične sarmice u listovima vinove loze, koje se takođe služe uz kiselo mleko. Ne mogu vam opisati savršenstvo ukusa! Naravno, sve to zalijte nekim vinom - mi smo probali belo vino kuće. Nećete verovati, ali račun za sve ovo je bio 18€! Ako želite divan ugođaj, uz pristojne cene i osećaj kao da se nalazite u Toskani, obavezno svratite ovde na putu ka Grčkoj.




Naša prva krofna na plaži

Dugo sam razmišljala kako da počnem ovaj tekst. Ideja je bila da to bude: "Zašto Kalamici ni(je) idealno letovalište za decu?". Međutim, šta god napisala, ovo mesto će za mene uvek biti posebno, jer je ono bilo PRVO po mnogo čemu - prvo letovanje, more, talasi, kula od peska i prva krofna na plaži, koja je zaslužila da bude naslov ovog teksta.

Ako do sada niste čuli za Kalamici, reč je o malom mestu, koje ima jednu od najlepših plaža severne Grčke. Ove godine smo ga izabrali za bazu. Iz ugla majke malog deteta, pišem vam utiske.

Dobre strane:

- Neverovatno živopisna priroda.

- Predivna plaža, sa peskom kao mlevena plazma.

- Dugačak plićak.

- Kristalno čista voda, tirkizna, mirno more.

- Nekoliko odličnih tradicionalnih taverni.

- Ostrvo do koga može da se dopliva i roni.

- Ima dosta ljudi, ali nije gužva.

- Smeštaj blizu plaže (preporuka za "Meltemi House").

- Posetioci su uglavnom porodice sa decom.

- Potpuno je mirno, ako želite pravi odmor.

- Ima sportova na vodi, pedaline i slično.

Loše strane:

- Nema lekara (osim ako ste u kampu), niti apoteke.

- Nema igralište, niti drugi sadržaj za decu.

- Mesto je dosta zabačeno.

- Ima dosta krivina na putu do letovališta.

- Ima samo jednu prodavnicu.

- Nema prirodnog hlada.

- Uveče nema nikakvog sadržaja.

- Ima dosta komaraca.

Ono što svakako preporučujem, ako ne odlučite da se ovde smestite na duže, je da bar jedan dan provedete na plaži, jer će deca uživati.

Ako ste ljubitelj kampovanja, ovde ćete naći jedan od najuređenijih kampova koji sam videla, pod nazivom "Thalatta". Imaju lekara, prodavnicu, bazen, restorane, a ako ne volite šatore (kao što je slučaj sa mnom), možete iznajmiti porodične kućice. Cena, očekivano, nije mala.



Smeštaj u apartmanima "Meltemi House" smo oko mesec dana ranije rezervisali preko sajta grckainfo.com. Komunikacija je na srpskom jeziku, a da biste rezervisali smeštaj, potrebno je da uplatite 30% ukupnog iznosa, a ostatak od 70% se plaća pri dolasku u objekat. Uplatu možete da izvršite i na njihov dinarski račun, tako da imate mnogo manje troškove transakcije. Ukoliko je smeštaj otkažete do 21 dan pre datuma dolaska, depozit se vraća umanjen za 30€. Za kasnije otkazivanje se naplaćuje ceo depozit.

Smeštaj je idealan ako tražite miran odmor. Vlasnici su ljubazni, a higijena vrhunska. Nalazi se na 100 m od peščane plaže sa prelepim plavim morem, prodavnice, taverne, sportova na vodi. Odličan je za porodice sa decom, jer iza apartmana ima veliki travnjak sa igralištem za decu, roštiljem i klupama na kojima možete odmarati. Mi smo bili smešteni u trokrevetnom studiju (dvokrevetni nije bio slobodan), u prizemlju. Cena za period 22.jun-2.jul je u proseku izašla 50€ po apartmanu za noćenje. U sklopu studija je terasa sa stolom i stolicama, koja gleda ka ulici (nije neki pogled, ali OK). Meni je ovo obavezno kad idem u Grčku, jer nema lepšeg mesta za obrok od tih terasica smeštaja. Studio je sa francuskim ležajem i običnim krevetom, a ima i opremljenu kuhinju (posuđe, rešo, mali frižider). U studiju imate klimu, TV, internet, komarnike na balkonskim vratima (nama je ovo bio jedan od bitnih kriterijuma kada smo birali smeštaj), žicu za sušenje veša, kupatilo. Pored objekta je parking, a na ulazu u smeštaj napolju imate tuševe. Za razliku od mnogih smeštaja u Grčkoj, ovaj ima čišćenje studija na 3 dana, kada se menjaju i peškiri i posteljina, koje takođe dobijate.




Kako pričati o Grčkoj, a ne spomenuti hranu?!

Znate već koliko volim mesta sa dobrom lokalnom hranom. Tako sam istražujući saznala da se upravo u mestu Kalamici, u kome smo bili smešteni, nalazi jedna od najboljih taverni u ovom delu Grčke. Pa kako onda ne svratiti...?!

Reč je o tipičnoj grčkoj taverni "Zorbas". Prepoznaćete je po šarenim stolnjacima, stolicama u raznim bojama, i stolovima uz samu obalu, ali i na plaži. Odličan je za porodice sa decom, jer možete decu pustiti da se igraju u pesku, odmah tu pored vašeg stola. Zato vam preporučujem da birate upravo ta mesta na pesku, koja su u hladu i po najjačem suncu.

Ambijent je vrlo živopisan, bašta je na samoj plaži, pa uvek imate pogled na tirkizno more, a šarene stolice, raznobojni stolnjaci i lampice, stvaraju onaj jedinstveni duh tradicionalne grčke taverne.

Šta smo probali?

Čim sednete dobijate flašu vode da se osvežite (besplatno). Naručili smo grčku salatu, koju ovde služe malo obogaćenu - uz dodatak kisele paprike i zelene salate. Porcija je ogromna i dovoljna za dvoje. Uz salatu su nam doneli prepečene hlepčiće. Kao glavno jelo smo naručili dve porcije suvlakija. Prave ga samo od svinjskog mesa, a služe uz pomfrit, tzatziki i dosta salate. U porciji ima dva ražnjića i zaista je velika. Sve što smo probali je bilo izuzetnog ukusa.

Ručak za dvoje odraslih i dete je koštao 26€. Ono što sam primetila je da su mnoge taverne ukinule nekadašnji običaj da posle ručka posluže voće/slatkiše. Kriza je na mnoge uticala, očigledno. Nema gužve, a pre jela se na vaš sto stavlja papirni stolnjak za jednokratnu upotrebu (što je odlično u doba Korone), kao i u svim tavernama koje smo imali priliku da posetimo.




Restoran sa najlepšim pogledom na Kalamici

Ako je na plaži previše toplo i potrebna vam je svežina, provozajte se do taverne "Panorama", koja se nalazi iznad plaže Kalamici i ima neverovatan pogled na istu.

Ambijent restorana, dekorisanog elementima koji podsećaju na antičku grčku, vrlo je prijatan, sve je u cveću. Imaju dve bašte, mi smo ovog puta odabrali "opušteniju", po kojoj dete može da šeta. Ručali smo u hladovini, dok je vetar pirkao, tako da nismo ni osetili žestoku vrućinu tog dana.

Ispred restorana je suvenirnica, a pored mala kapela, sva u oleandrima. 50m ispred taverne se nalazi putić sa koga možete posmatrati neverovatnu panoramu.

Probali smo pileći giros i grčku salatu. Porcije su velike i ukusno je spremljeno. Posle ručka smo poručili grčki jogurt sa medom, preukusan grčki specijalitet. Međutim, nije nam se ovde svideo. Ukus je bio dobar, ali je med bio pomalo ušećeren (bar je to znak da je pravi). Posle ručka smo dobili po krišku lubenice, koja je bila pun pogodak.

Iako je u pitanju ovakav pogled, cene nisu drastično više nego na drugim mestima. Ručak koji sam vam opisala, za dvoje odraslih i dete, koštao nas je 20€.




Upoznajte gradić koji nikada ne spava

Dobro došli u Neos Marmaras, najveći i najživlji gradić na Sitoniji. Ovde je centar svih dešavanja i zabave na poluostrvu. Uveče se sjati narod iz ovog i okolnih mesta, koja baš i nisu bogata sadržajem.

Ako odlučite da se ovde smestite, imajte u vidu da je veoma brdovito. Ulice su pod velikim nagibom, tolikim da nekima ne može da se kolima prođe. Ako planirate odmor sa decom, posebno obartite pažnju gde se nalazi smeštaj koji razmatrate.

Konkurencija je velika, pa tako ovde u restoranima možete dosta povoljnije jesti, u odnosu na manja mesta. Mi smo na večeru seli u restoran-piceriju "Roma", u glavnoj ulici. Ambijent nije ništa posebno, iako se nalaze u luci (mada imaju par stolova na uzvišenju, sa lepim pogledom). Hrana je ukusna i velike su porcije. Mi smo naručili porciju girosa, grčku salatu i hot dog. Sve je ukupno izašlo 18€.

Na Sitoniji sam u retko kom mestu imala priliku da vidim sadržaj za decu. Ovde ga ima pregršt (parkići, luna park, tereni, vozić). Preporučujem vam da se predveče provozate vozićem, koji staje baš kod restorana "Roma". Cela tura traje oko pola sata i baš se lepo obiđe čitavo mesto. Možete uplatiti i pola ture, do plaže Paradisos, jednog vrlo živog dela gradića, prepunog taverni na plaži i lepih hotela. Cela tura je 5€ za odrasle (pola ture je 3€) i 3€ za decu (za dete od 20 meseci nisu naplatili).

Da biste osetili duh čuvenih grčkih pijaca, posetite Neos Marmaras četvrtkom kada je pijačni dan. Iznad luke se tada postavlja niz tezgi, na kojima možete do 14h kupiti voće, povrće, odeću, maslinovo ulje, kolače, masline, začine... Cene su malo jače od beogradskih. Međutim, odlične masline ćete naći za 4-6€. Pakuju ih u plastične kantice od oko 1kg, ako želite da ponesete kući.




Vremeplov kroz boje neba zalazećeg sunca

Dolazak u ovo autentično grčko selo će vas vratiti kroz vreme. Kao da koračate kroz istoriju ovog malog sela, na obroncima planine, sa koje se posmatraju najlepše panorame ka moru i zalasku sunca.

Posle nekoliko decenija nenaseljenosti, nekoliko nekadašnjih stanovnika sela se vratilo i obnovilo stare kamene kuće, u svrhu turizma. Danas ovde možete videti crkvu Svetog Stefana iz 1837. godine i folklorni muzej (nije radio kad smo bili). Selo je malo, ali simpatično.

Auto možete parkirati na trgu (na kome ćete videti stablo masline staro oko 1.000 godina), i onda krenuti peške kaldrmisanim uličicama. Do restorana koji ću vam preporučiti možete stići i kolima, ali je meni peške, kroz selo, bolji doživljaj. Ne treba vam više od 10 minuta. U ulici koja vodi od trga do taverne (u suterenu) nalazi se suvenirnica sa unikatnim ukrasima i nakitom.

Mesto u čuvenoj Polovoj taverni se rezerviše danima unapred (tražite donju baštu uz liticu), a najbolje je da dođete oko 19h, večerate i sačekate najlepši prizor (oko 21h), kada se boje neba prelivaju kao tempera na slikarskoj paleti. Pored taverne postoji i kafić sa lepom baštom, ako ste za jeftiniju varijantu, jer večera na ovakvom mestu nije jeftina, ali svakako vredi zbog jedinstvenog ugođaja i prizora.

U ovoj taverni ćete uživati u odličnoj hrani, vinu i fascinantnom pogledu na zaliv Toroneos i ostrvo Kelyfos, u obliku kornjače.

Šta obavezno probati?

Moja preporuka ide za jagnjeće kotlete, koje u grčkim selima pripremaju savršeno. Peku ih na roštilju sa mnogo začina, tako da budu hrskava i aromatična. Uz njih se služi pomfrit. Odlična su im i svinjska rebra. Uz meso možete naručiti grčku salatu, a za dezert poznati grčki slatkiš - grčki jogurt sa medom.

Večera za dvoje odraslih i dete izađe oko 40€.




Gde ima dobre ribe, ima i galebova, zar ne?!

Ovim pitanjem bih najlakše mogla da počnem priču o maloj ribarskoj luci, pod nazivom Ormos Panagias. Sve što ćete ovde videti je u duhu ribolova, koji je glavni izvor novca i sredstava za život. Riblja pijaca, pecaroši koji ranim jutrom odlaze čamcima po svež ulov za taj dan, taverne koje služe vrhunsku ribu ulovljenu tog dana, koja vam se "smeši" iz frižidera lokalnih taverni.

Ako vas put nanese u ovo mesto, nemojte propustiti da svratite na ručak u tavernu "Aristos" (videćete da je uvek puno ljudi, a okolne taverne gotovo prazne), na uvek svežu ribu. Ambijent je otmen i istovremeno tako mediteranski. Deo restorana je na pesku, ima divan pogled na luku, a jata galebova ovuda stalno preleću. Usluga je savršena. Ne pamtim da sam se negde tako prijatno osećala.

Probali smo ribu "mousmouli", za koju kažu da je vrhunska. Lovi se na dobini 280-400m i ima ogromne oči. Lako ćete je prepoznati, kada vam ponude izbor svežih riba ulovljenih tog dana. Kada ribu spreme, pred vama je čiste i to je poseban performans. Uz ribu smo jeli grčku salatu, bujurdi (feta zapečena sa paprikom, paradajzom i kačkavaljem), pomfrit. Nakon ručka smo dobili kao poklon preukusne čokoladne kolače sa sladoledom.

Kako je reč o zaista ekskluzivnom mestu, takve su i cene. Ručak za dvoje odraslih i dete nas je koštao oko 70€. Ako me pitate da li vredi, reći ću samo da je osećaj koji sam ovde imala nešto što nisam doživela na drugom mestu!

Ako odlučite da plovite do Atosa i sa broda vidite manastire Svete Gore, u ovom mestu ćete naći agenciju preko koje možete uplatiti izlet. Ujutru oko 9h i popodne oko 17-18h ćete noći da vidite vrlo interesantan brod kojim se ide na ovaj izlet. On kreće i pristaje upravo u ovoj luci.




Najskuplja plaža na kojoj smo bili

Kada smo pre nekoliko godina posetili plažu Lagonisi, to je bila jedna mirna uvala, prava prirodna oaza, sa vrlo dugim plićakom, u kojoj su izletnički brodovi stajali na kupanje.

Danas je, na moje neprijatno iznenađenje, to najskuplja plaža na kojoj sam bila ovog leta. Sada ima samo jedan minijaturan deo za slobodan pristup, a sve ostalo je u vlasništvu lokalnog bara.

Ulaz na plažu se plaća, tako što plaćate ležaljku. Ako biste da budete u 1. ili 2. redu, to će vas koštati 10€ po osobi. Ako biste 3. ili neki dalji red, onda je ležaljka 5€ po osobi. U ovu cenu NIJE uračunata konzumacija. Uz plaćen ulaz obezbeđen parking, tuš. Za moj budžet su ovo visoke cene.

Cene hrane i pića su malo više, tako da ćete 2 kafe platiti 9€. Imate opciju i da ovde poručite brzu hranu, u vidu suvlakija, salate, pomfrita i sl. Pomfrit i grčka salata su bili odlični, a suvlaki mi se nije svideo. Klopa nas je koštala 14€ (brza hrana). Imajte samo u vidu da ćete teško ručati, jer čim otvorite tu hranu koja stiže zapakovana, oko vas se skupi ogroman broj osa. Šta da vam kažem više, osim da smo mi jeli u vodi da bismo se bar malo spasili od njih. Srećom, nijedna nas nije bocnula.

S druge strane, plaža zaista jeste divna, more je čisto, plićak dugačak, tako da je idealna za decu. Voda je jako topla.

Ako već dođete, ostanite do zalaska sunca, kada vas čekaju posebni prizori, iako nije direktan pogled. Samo imajte u vidu da se plaža "zatvara" u 20h.




Najšarenije mesto na Sitoniji

Jedno veče smo otišli u obližnji Sarti, kako bismo prošetali kroz šareniš ovog mesta. Oduševilo me je koliko su simpatično sređeni kafići i taverne, baš u onom pravom grčkom duhu, kao sa razglednica. Ukrašavaju ga i grmovi raznoraznog primorskg cveća, koje zaista obožavam.

Sarti je nastao tokom 20. veka, kada su ljudi proterani iz Male Azije naselili ovo mesto. Do Atine su stigli grčkim brodovima, ali im nije rečena bitna informacija - da zauvek odlaze, pa su tako sve što su imali ostavili u svom selu. Kuće su im ubrzo bile opljačkane i spaljene. Nikada nisu mogli da se naviknu da žive u velikom gradu, zato su potražili mesto slično njihovom selu, u koje će se nastaniti.

Bio je to Sarti - tada nenaseljeno mesto, identično kao njihovo selo. Dali su mu ime Afisia, po nazivu ostrva sa koga potiču. U početku su jako teško živeli, a da nije bilo ribolova, ne bi ni danas bilo gradića kakav znamo. Kada su počeli da dolaze turisti, naselje je promenilo ime i procvetalo. Duž šetališta ćete videti stare kućice, danas uglavnom sređene u svrhu turizma. One pitiču iz ove priče...

Danas je ovo najposećenije mesto na Sitoniji. U centru se nalazi crkva, trg, prodavnice suvenira, taverne, poslastičarnice, raspoređene u 3 uličice, koje su uvek prepune ljudi. Plaža je peščana, prostrana i uređena, ali je često vrlo vetrovito i sa talasima. Ima neverovatno lep pogled na Atos.

Svideo nam se ambijent restorana "Emannuel", pa smo tu i večerali, u bašti na samoj obali. Naručili smo porciju pilećeg girosa, salatu od plavog patlidžana i pržene tikvice. Posle večere smo se zasladili grčkim jogurtom sa medom. Neverovatan spoj ukusa - morate probati! Sve ukupno je koštalo 22€.

Inače, na grčkom primorju se ne oseća da ima korone. Ljudi ima manje nego inače i tek se pripremaju za sezonu.




Da li ste nekada jeli u "Dečijoj školi"?

Ako je odgovor negativan, onda možete imati tu priliku, ako posetite Sarti. Ova uzerija me je potpuno oduševila! Uzerije su u Grčkoj kao kod nas kafanice - ovde se pije uzo (grčka rakija) i dobro jede, uglavnom tradicionalna hrana. Na mapi ćete je naći kao "Old School "Kindergarten".

Ako prošetate ulicama Sartija, nedaleko od crkve, nećete moći da ne primetite jednu staru kućicu, ukrašenu u tipičnom grčkom primorskom stilu, okruženu cvećem, sa stolovima ispred, baš tu na ulici.

Primetićete i da predveče ogromna gužva, tako da se uvek traži mesto više. Nama je ovo bio drugi pokušaj da dođemo do mesta. Vredelo je truda. Usluga je vrhunska, hrana preukusna, serviranje u šarenim tanjirićima tako grčki, a doživljaj jedinstven. Jedino što nisam probala uzo.

Međutim, probala sam staro grčko kuvano jelo - stifado. Kada sam o njemu čitala, mislila sam da je slično našem gulašu, ali potpuno se razlikuje. Reč je o govedini koja se kuva sa začinima i celim glavicama crnog luka (tako se i servira). Kuva se u zapečaćenoj zemljanoj posudi satima. Spremaju ga za sve proslave i važna porodična okupljanja (kao mi sarmu ili svadbarski kupus). Ovo jelo definitivno morate probati, jer je savršeno!

Probali smo i piletinu u sosu od karija i senfa, koja je takođe bila odlična. Za decu imaju dečiji meni. Mi smo uzeli pileće krokete sa krompirićima.

Kako je u Grčkoj uvek bio običaj (koji su mnogi restorani ove godine ukinuli), posle ručka vas počaste nekim slatkišima. Nama su doneli po kolač sa keksom i slatkom pavlakom, a mališa je dobio mali sladoled.

Iako je reč o poznatom mestu u Sartiju, cena nije bila ništa posebno viša u odnosu na ostale restorane. Večera koju sam vam opisala je koštala 34€. Imaju i meni na srpskom jeziku, ali mislim da ćete bolje razumeti engleski meni.




"Slušanje tišine" u najvećoj prirodnoj luci u Grčkoj

Sada vam predstavljam jedno mesto u koje sam se zaljubila na prvi pogled. Volim kada mesta imaju onaj pravi primorski šmek, što u Grčkoj nije čest slučaj. Ovo upravo to ima, iako je vrlo malo.

Porto Kufo je mirno, šarmantno ribarsko naselje. Ima najveću prirodnu luku u Grčkoj, dužine oko 1,5 km. Smešteno je u slikovitoj uvali prepunoj neverovatne prirode, raznih pećina i prelepih plaža.

Sam naziv mesta znači “gluva luka”, jer je toliko dobro zastićena, da se zvuk mora nikada nije mogao čuti. Ovo je drevna luka, koju su koristili Turci da bi u njoj sakrivali piratske brodove, a u 2. svetskom ratu su je Nemci koristili kao bazu za svoje podmornice. Danas su ovde samo ribarski brodići, ali i luksuzne jahte. Nedaleko je i farma školjki, koju možete videti sa magistrale.

Mesto ma dugu peščanu plažu, ukrašenu roze oleandrima, uglavnom neuređenu, ali na kojoj nikada nema gužve niti vetra, jer je ušuškana između brda u zalivu. Ima lepo šetalište uz luku i more.

Ako želite da jedete dobru ribu, onda ste na pravom mestu. Ako biste da je sami spremate (što je mnoooogo jeftinija varijanta), na samoj magistrali kod ovog mesta je ribarnica, u kojoj možete kupiti sve sveže, upecano prethodne noći (mislim da radi samo pre podne).

Ako vam na odmoru nije do spremanja, imajte u vidu da se vrhunski riblji restorani nalaze upravo u ovom mestu, a kažu da je najbolji među njima "Tzitzikas", koji smo odabrali da u njemu obeležimo nama značajan datum.




Gde se jede najbolja riba na Sitoniji...

Prethodno sam vam pisala o mestu Porto Kufo, u kome smo posetili jednu posebnu tavernu, na nama poseban dan. Među meštanima je poznato da se upravo najbolji riblji restorani nalaze u ovoj maloj ribarskoj luci.

Taverna "Tzitzikas" se nalazi odmah uz luku. Vlasnici su dva brata, a posao je započeo njihov pradeda. Ima fantastičan pogled na more i brodiće, koji stvaraju onaj pravi primorski osećaj. Bašta taverne je sva u cveću. Predivna je!

Iako nije bila gužva, oko ručka je taverna počela da se puni. Ako poranite, zauzećete mesta sa najboljim pogledom, prvi red uz obalu. Ako dođete kolima, možete se besplatno parkirati preko puta taverne, uz luku.

Oduševila me je higijena (nov platneni stolnjak za svakog gosta), kao i ljubaznost. Hrana je posebna priča. Iako nije uopšte jeftino, ovde morate probati neku od sveže ulovljenih riba, koje tog dana imaju na meniju. Sva riba im stoji u ledu u fiokama, a kada želite da poručite, odvešće vas da sami vidite i izaberete šta želite da vam pripreme.

Šta smo probali?

Da počnemo od ribe, koja je bila preukusna! Bukvalno se topila u ustma, kao puter. Izvrsno je bila spremljena, za 20ak minuta. Jeli smo ribu "mousmouli", koja se smatra jednom od najkvalitetnijih morskih riba i rekli su mi da je dobra i za decu. Pre serviranja vam očiste od kostiju, ali pazite na sitne koščice, posebno ako dajete deci. Uz ribu smo poručili grčku salatu, vrlo neobične pečene šnitove krompira sa sirom, maslinovim uljem i začinima, kao i pohovanu fetu u susamu sa medom. Ovo poslednje je tako dobra kombinacija ukusa, da je to fantastično!

Kao što je u Grčkoj običaj, nakon bogatog ručka, na račun kuće dobijate tanjir grčkih kolačića. Pre kolačića su doneli vrele peškire, da bismo očistili ruke od ribe. Usluga vrhunska, hrana još bolja, a cena ovakvog ručka za dvoje odraslih i bebu je bila oko 50€.




Mesto sa najbogatijom istorijom na Sitoniji

Tvrđava Lekitos je jedini podsetnik na hrišćansku prošlost ovog mesta, ali nažalost prilično zapušten i zarastao u travu, iako je imao značajnu ulogu u istoriji ovog mesta. Smatra se najvažnijim arheološkim lokalitetom na Sitoniji.

Ovaj deo Toronija oko tvrđave, izgleda kao razglednice. Na pozadini ove razglednice se nalazi antička tvrđava, čiju lepotu pojačavaju šareni ribarski brodovi koji se lelujaju na nežnim talasima. Ko bi rekao da je pre 3.000 godina ova obala bila prepuna usidrenih brodova iz Azije i Evrope, iz kojih su se čuli glasovi trgovaca na svim svetskim jezicima, a koji su trgovali drvetom za građu i vinom?! Bio je to bogat i važan grad, koji je često stradao tokom bitki između Atine i Sparte.

Plaža Toronija je jedna od najdužih na Sitoniji. Dugačka je oko 2,5 km i prekrivena peskom zlatne boje. Pored glavne plaže, postoji i nekoliko uvalica, u kojima možete naći vrlo lepe barove. U samom mestu ima veliki broj taverni, barova i prodavnica. Videla sam da je smeštaj prilično nov, a ima i lepih hotela. Duž plaže postoji staza za šetnju, ali ne i klasično večernje šetalište. Ovde ima i sadržaja za decu, u vidu luna parkova i igrališta.

Mi smo se kupali jedno popodne na plaži u maloj uvali, u kojoj se nalazi bar "El Mar". Uz konzumaciju imate besplatne ležaljke i suncobran. Za razliku od drugih mesta, vrlo su komotno postavljene, tako da imate osećaj slobode . U ponudi imaju brzu hranu, piće, sladoled. Kugla sladoleda je 1.5€, a frape kafa i ceđena pomorandža su koštale 8.5€. Plaža je sa krupnijim peskom, nije dug plićak i nakon peščanog dela je u vodi kamen.




Lavirintom puteva do rajskih uvala

U pohodu na najlepše plaže Sitonije, uputili smo se ka mestu Sikija, u blizini koga se nalazi plaža Kriarici. Međutim, to ne bi bilo tako zanimljivo da se do nje ne dolazi kroz lavirint puteva.

Ovo nije šala i ne zove se tako slučajno! Naime, kada se skrene sa glavnog puta, prepušteni ste isključivo intuiciji i po nekom znaku na putu. Puteva ima toliko, da kada pogledate u daljinu, izgledaju kao jedna nepravilna mreža. U mrežu se upliću i nizovi stepenica (koje ne vode nikuda, verovatno ostaci drevnih naselja), po koji grm oleandra i po koja domaća životinja.

A ako se izborite sa lavirintom, najpre vas čeka pogled na plažu od koga zastaje dah! Ako budete još malo uporniji, spustićete se do prelepe plaže. Na plaži se nalazi kamp Kristina, pa vam to može eventualno biti orijentir kako da stignete do nje.

Na plaži se nalazi bar "Amaze", a u njihovom vlasništvu je i taverna nedaleko od plaže. U okviru bara postoji kabina za presvlačenje, tuš, teren za odbojku na pesku. Atmosfera je opuštena, a za naručeno piće, ležaljke i suncobran možete koristiti ceo dan. Ležaljke se ne naplaćuju posebno (što sam na Sitoniji nažalost često sretala). Cene pića su prosečne za Grčku - kafa 3€, ceđeni sok 4.5€ (odlični su im i imaju veliki izbor zanimljivih ukusa).

Sama plaža je sa krupnijim peskom. Čisto je. Mana je što nema prirodnog hlada i dubina je prilično brzo. Sa plaže imate lep pogled na Atos, okolne uvale, kao i na nekoliko malih ostva koja se nalaze u vodi. Stalno pirka vetar, tako da je vrlo prijatno boraviti na njoj. Ima sadržaj, što je velika prednost, ali ako mene pitate, sama plaža nije za baš malu decu.




Upoznajte najveće selo na Sitoniji

Sikija je jedno od najstarijih i najveće selo na Sitoniji. Kažu da su stanovnici posebnog mentaliteta i nepokornog duha, pa su verovatno zato i bili jedni od glavnih učesnika ustanka protiv Turaka u severnoj Grčkoj. Takva je i okolina - kamenje bez vegetacije - u kojoj samo najuporniji opstaju. Kažu da je ovo područje nekada pripadalo manastirima Svete Gore, pa tako i danas mesto podseća na arhitekturu kakva se može videti na Atosu.

Mesto se nalazi u kopnu, ali ima svoju plažu u priobalnom delu. Samo selo je simpatično, ali nije posebno turistički atraktivno. Ima nekoliko prodavnica, a subotom je pijačni dan, tako da možete otići po sveže voće, povrće, masline (4-6€/kg), ali i kolačiće (6€/kg). Masline možete kupiti i da ponesete kući, jer ih pakuju u plastične tegle i naliju do vrha "njihov sok".

Plaža je prelepa! Boja vode je fascinantna, tirkizno plava. Sastoji se iz nekoliko uvala sa prelepim plažicama i tavernama na istim, na rubovima zaista preduge plaže. U jednom delu plaže se nalazi osvetljena staza za šetnju, kojom možete otići i do vidikovca sa malom kapelom. Ne mogu vam ni opisati kakav je pogled ka plažama i moru odavde! Mana je samo što dosta duva vetar. Vrlo je brdovito, pa ako krenete da šetate od jedne do druge plaže, pripremite se da će vam trebati dobra kondicija.




Ako tražite mirne i ne mnogo posećene plaže...

...onda ste na pravom mestu. Predstavljam vam plažu Platanitsi, do koje ćete lako stići (postoje putokazi uz put), ali vam baš neće biti jasno kako da na samu plažu uđete.

Reč je o plaži koja je u vlasništvu istoimenog kampa (videćete da na Sitoniji postoji veliki broj kampova). Ovo je jedan od onih koji ne naplaćuju ulaz na plažu. Jedino šta treba da uradite je da na ulazu ostavite pasoš (jedan po porodici), i možete besplatno ući kolima, koja možete parkirati uz samu plažu.

Ono što je velika prednost ove plaže je to što se u okviru kampa, bukvalno uz pesak, nalazi veoma čisto kupatilo sa WC-om i kabinama za presvlačenje. Ispred kupatila je niz tuševa sa toplom vodom, koje takođe možete koristiti.

Sama plaža je sa krupnijim peskom, mogu da se iznajme pedaline, ima bar u delu bliže kampu sa ležaljkama i suncobranima. U okviru kampa postoji i taverna, ali kada smo mi bili još uvek nije bila u funkciji (bukvalno su se tek pripremali za sezonu). Voda je topla, čista, nije dugačak plićak, ali ga ima. Prirodne hladovine nema. Ali ono što ima je neverovatan miris borovine.

Na desnom kraju plaže se nalazi mali vidikovac, do koga se penjete peške za minut, sa koga možete napraviti lepe fotografije plaže i čitave obale.




Tirkizna rajska plaža Sitonije

Mislim da ste svi čuli za čuvenu tirkiznu plažu Orange beach. Verovatno i pretpostavljate da je tamo stalno gužva, kao i da je nakon godina popularnosti i ona komercijalizovana. Srećom, i dalje postoje uvale koje nisu poprimile taj karakter, i u kojima i dalje možete naći mesto za slobodan pristup.

Vodim vas na Kavouroutrypes Paradise beach. Do nje ćete relativno lako doći, ako budete pratili putokaz za "Paradise beach". Putokazi će vas voditi zemljanim putem do mesta na kome ćete videti veliki broj parkiranih vozila. Odmah da napomenem da za ovaj pohod koristite radni dan. Nikako ne idite vikendom, jer je ogromna gužva!

Kada parkirate auto, imate peške 2-3 minuta, relativno pristojnim puteljkom, delom i kroz šumu. Stići ćete do jednog bara, koji deluje kao da je delo nekog pustolova, sa par stolica i neverovatnim pogledom na tirkizno more i plažu. Odavde se stepenicama spuštate na plažu (ovaj deo je za decu malo nezgodniji, ali ništa nesavladivo).

Dobar deo plaže zauzimaju ležaljke i suncobrani bara, ali ima i nekoliko uvalica u kojima je moguć slobodan pristup. Mi smo popodne uspeli da ugrabimo toliko malu uvalicu, u koju nije moglo da stane više od nas troje, tako da smo se ovde igrali i uživali. Ako uspete da ugrabite neku sličnu uvalu, to će vam biti pravi raj za decu.

Dobra strana ove plaže je što popodne ima prirodan hlad. Bude čak pomalo i hladno kada izađete iz vode. Voda je čista, neverovatne tirkizne boje, a krase je bajkovite formacije stena, oko kojih možete plivati i roniti.




5 koraka u pesku

Ako vas ovaj naslov ne asocira na Sitoniju, onda niste bili u jednoj od najlepših taverni na Sitoniji, koja se upravo ovako zove "5 steps in the sand".

Taverna se nalazi u blizini plaže mesta Sikija, u jednoj uvalici, sa predivnim pogledom na luku i more. Ne zna se da li je romantičnija tokom dana, uveče ili u vreme zalaska sunca, kada se po moru prelivaju ružičaste nijanse.

Sam dolazak do taverne je poseban doživljaj. Kroz ulaz visoko iznad mora, stazicom koja vodi pored cveća i drugog mediteranskog bilja, sve do nekoliko terasa na kojima možete večerati. Jedna od njih se nalazi uz samu obalu.

Usluga je odlična, vrlo su ljubazni, a posebno se potrude oko dece. Inače, nisam bila ni u jednoj taverni koja je imala neki sadržaj za decu, pa tako možete imati problem da ih zabavite, ako se taverna ne nalazi na plaži, pa možete da ih pustite da se igraju u pesku.

Da pređem na hranu...

Probali smo brancin ("lavraki" na grčkom), koji je bio vrlo ukusan. Naravno, uz to smo poručili grčku salatu, koji su ovde poslužili sa kuvanim jajima. Vrlo lepo spremaju pržene tikvice, dok nam se feta saganaki nije svidela. Posle večere smo dobili nekoliko kolača na račun kuće.

Cene su slične kao i na drugim mestima, pa nas je tako večera za dvoje odraslih i dete koštala oko 30€. Imajte u vidu da smo poručili ribu, koja nikada u tavernama nije jeftina.




Gde jesti najbolju jagnjetinu na Balkanu?

Ako ne znate odgovor na ovo pitanje, onda sigurno nikada niste bili u Mrzencima, malom selu na obodu makedonskog grada Đevđelija.

Ovo je obavezno mesto za gurmansku pauzu, na putu ili u povratku iz Grčke. Nama je više odgovaralo da svratimo u povratku, jer smo stigli baš u vreme ručka, a krenuli smo iz Grčke oko 11h (po lokalnom vremenu).

Putokazi u Đevđeliji će vas odvesti u jedan od dva restorana u selu. Oba se zovu "Javor", jedan ima dodatak "Đoko", a drugi "Agape". Mi smo ranije odlazili u Đoko, koji kažu da je "original". Međutim, sa detetom nam je ovog puta više odgovarao ambijent restorana Agape (mala bašta u hladovini, po kojoj dete može da prošeta), pa smo se za njega odlučili. Đoko je više tipa kafane i ogromna je gužva.

Što se tiče onoga zbog čega se dolazi u Merzence, probala sam i mogu vam reći da im je čuvena jagnjetina ista. Nema nikakve razlike!

Dakle, ono što preporučujem da probate je jagnjetina koja se smatra najboljom na Balkanu. Priprema se isključivo mlada jagnjetina, do 12kg, a način pečenja je specifičan. Ne peče se na ražnju, kako smo mi navikli, već se komadi mesa peku u furuni. Ne možete da zamislite koliko je ukusno, bukvalno se topi u ustima! Kad god došli, uvek imaju vruću.

Uz jagnejtinu služe krompire takođe ispečene u furuni, u saftu od jagnjetine. Uz jelo obavezno poručite njihove tanke domaće hlepčiće i probajte čuveni đevđelijski paradajz, kakav nisam jela nigde. Presladak je i mesnat!

Iako smo navikli da u Severnoj Makedoniji ručamo za malo novca, ovde to nije slučaj. Za ručak za dvoje odraslih i dete smo morali da izdvojimo 31€. Bez obzira na cenu, ovo je nešto što morate probati!




Zalazak sunca uz skopsku pastrmajliju

U povratku iz Grčke smo noć proveli u Skoplju, gradu koji je meni doneo toliko lepih trenutaka i ljudi, da nikada ne propustim da ga posetim kada imam priliku. Od autoputa računajte na skretanje od oko pola sata. Putarinu za taj deo možete platiti karticom koju dobijate za besplatnu putarinu. Imajte samo u vidu da ta kartica nema neograničen budžet. Njom ćete moći da platite putarine za ceo put kroz Severnu Makedoniju do Grčke i nazad, kao i ovaj jedan izlazak do Skoplja i Nazad. Otprilike toliko ima novca na kartici.

Na preporuku prijatelja iz Skoplja, otišli smo na mesto koje je udaljeno 15ak minuta vožnje od centra, ali pravi raj za porodice sa decom. Reč je o restoranu "Potkovica".

Kako vam samo ime kaže, reč je o restoranu na malom hipodromu, pa će tako deca moći da uživaju u druženju sa konjićima (ako imate sreće, mi smo došli malo kasnije, oko 18h i nije i više bilo). Iz restorana, u gustoj šumici, nalazi se veliko igralište za decu. Po reakciji mog sina bih rekla da mu se mnooogo svidelo.

Restoran je odmah uz igralište, tako da decu uvek imate na oko. Bašta je vrlo lepo i moderno sređena, sa puno cveća i sa lampicama koje uveče daju posebnu draž ovom mestu. Imaju još jednu baštu, koja je dalje od igrališta. Ima dosta ljudi, posebno vikendom, ali se nađe mesto. Iako je u prirodi, za svo čudo, nije bilo komaraca.

Imaju i salu za proslave, pa ćete, ako se zadesi kao nama, imati priliku da čujete i vidite kako svadbe izgledaju u Severnoj Makedoniji.

Da pređemo na hranu i cene...

Ako ste u Skoplju, nešto što morate probati je pastrmajlija. Spremaju je sa različitim nadevima, pa možete birati po svom ukusu. Reč je o tankom testu, koje se filuje mesom koje je preko noći odležalo u posebnom umaku. Dodaje se kačkavalj, kisele ljute paprike, a na mnogim mestima i slanina, kiseli krastavčići i sl. Ovde smo probali pastrmajliju sa piletinom i zaista je bila odlična.

Cena večere nas je, moram reći, šokirala. Očekivala sam na ovakvom mestu i visoke cene. Međutim, nas je 6 pića, pastrmajlija, pica (takođe odlična) i pileći stek izašlo 20€!

Ostanite do zalaska sunca (oko 20:30), jer vas tad čeka rapsodija na nebu iznad ovog meni posebnog grada.




Šta raditi u Skoplju sa decom?

S obzirom na to da sam u Skoplju tokom života do sada provela oko 2 meseca, mogu se pohvaliti da grad dosta dobro poznajem. Ako se uputite ka moru i prenoćite u Skoplju, ovde ćete naći celodnevnu zabavu za decu, ako se uputite ka Gradskom parku. Spavali smo u vili "Silia", koja je dosta stara, ali ima odličan doručak.

Sam Gradski park je izuzetno sređen i sa lepim parkom za decu. Naravno, ima tu i mamipara u vidu balona i grickalica. Prošetajte kroz park ili se parkirajte levo od ulaza u ZOO vrt, jer je samo tu parking besplatan. Ako dolazite nedeljom, onda je besplatan ceo parking ispred ZOO vrta. Kod parkinga je Prirodnjački muzej.

Mi smo noćenje u Skoplju iskoristili da odemo do ZOO vrta, koji je izuzetno lepo sređen, kao jedan veliki park. Ima dosta zelenila, igrališta za decu, mesta gde se možete osvežiti. Što se tiče životinja, svakako ih je manje nego u beogradskom ZOO vrtu, ali ćete i ovde videti pingvine i flamingose, koji su deci posebno zanimljivi.

Cena ulaznice je samo 80 denara (nešto malo više od 1€) za odrasle. Ne plaća se za decu do 3 godine. Ako želite da posetite baby zoo, jašete ponija, vozite se vozićem, sve se to dodatno plaća (cene su oko 1€ ili manje). Za obilazak vam treba oko 2h. Radi od 9h.

Kada izađete iz ZOO vrta i uputite se ka Gradskom parku, videćete ulaz za Dino park. Mali je (obiđe se za pola sata), ali lepo sređen, sa velikim brojem eksponata sa pokretima i zvukovima. Mom dečaku je ovo bio prvi susret sa ovakvim parkom i bio je prestravljen, tako da smo izašli nakon 10 minuta.

Ulaznica za Dino park je 50 denara (nešto manje od 1€), ali se plaća i za odrasle i za decu stariju od 1 godine).

Sve u svemu, kvalitetna poludnevna zabava u Skoplju za porodice sa decom košta oko 5€. Pa "povelete!" (izvolite)...




Gde probati ćevape, ako ne u Leskovcu?!

U povratku iz Severne Makedonije smo svratili na ručak u Leskovac, na čuveni leskovački roštilj. Prvo što sam primetila je da su ovde cene smešno niske (u odnosu na beogradske cene). Reda veličine, porcija roštilja je oko 300 dinara!

Odabrali smo restoran kompleksa Apostolović (restoran "Koliba"), koji je, što sam videla tek kada smo stigli i kada nas je dočekao prepun parking, poznato lokalno mesto za ručak. U okviru komplesa postoji, pored restorana, i hotel, a imaju i izuzetno sadržajno igralište za decu odmah uz stolove, ali nažalost dosta propalo.

Sam ambijent je izuzetno lep, iako se nalazi u industrijskoj zoni. Sve je urađeno u drvetu, uz malo jezerce i fontanice, u etno stilu. Ima veliku baštu za ručavanje, ali i nekoliko manjih zanimljivih stolova, na kojima možete popiti piće, ali i ručati.

Kada je hrana u pitanju, ovde smo jeli zaista odličan leskovački roštilj. Probajte obavezno ćevape i leskovački đevrek (pikantna pljeskavica sa pršutom i kačkavaljem). Uz roštilj služe pomfrit. Naručite obavezno i vruću domaću pogaču. Uz piće, salatu i čorbu (čorba me nije oduševila, jer ima dosta brašna), ručak za dvoje odraslih i dete je izašao nešto manje od 2.000 dinara.




Korisne informacije i saveti:

- Ponesite za decu bicikle, tricikle, lopte, bagere, kofice za plažu.

- Napravite unapred spisak za putovanje, jer ćete sa bebom imati hrpu stvari.

- Obavezno ponesite putnu apoteku, jer u mestu nema apoteka niti lekar.

- Rezervišite smeštaj bar mesec dana ranije, posebno ako ima dvorište i zabavu za decu.

- Ponesite šeširiće i kreme za sunčanje, ali nemojte bebu izvoditi na sunce od 11-17h.

- Ponesite novac u kešu, jer retko gde možete platiti karticom.

- Zvanična valuta je evro, a vremenska razlika je +1h u odnosu na Srbiju.

- Ako planirate da spremate hranu, ponesite bar nešto namirnica za prvih par dana.

- Ponesite dovoljno peškira za plažu - sa decom ih nikada dosta.

- Ako idete sopstvenim prevozom, izbegavajte da vozite noću, jer je manje bezbedno.

- Za bebe je ovo dosta dug put, pa planirajte da prenoćite u Severnoj Makedoniji.

- Gorivo natočite u severnoj Makedoniji, jer je za oko 25 dinara jeftinije nego kod nas.

- Izbegavajte da točite gorivo u Grčkoj, jer je papreno (oko 1,7€).

- Za snabdevanje, najbolje je otići do Neos Marmarasa (Lidl ili Masutis).

- Ponesite supe iz kese, jer je u tavernama cena čorbice oko 6€.

- Pripremite se da sa bebom "odmor" nije odmor, ali je neizmerno zadovoljstvo.

- Ako ikako možete, izbegnite da kuvate dok ste na letovanju.

- Ima dosta komaraca, pa ponesite sredstva protiv istih.

- Sveže namirnice kupujte četvrtkom na pijaci u Neos Marmarasu.


TROŠKOVI (dvoje odraslih i beba, 12 noćenja) = smeštaj 558€ + gorivo 241€ + putarine 30€ + ishrana u restoranima 466€ + prodavnica i pijaca 101€ + ležaljke 10€ + ulaznice 15€ = 1.421€


Period posete: jun-jul 2021. godine


Više detalja možete pronaći na mom Instagram profilu @boyanayow, a možete mi i pisati u komentarima, ukoliko su vam potrebne dodatne informacije.


Još vodiča za Sitoniju ćete naći na sledećim stranicama mog bloga:

Mojih top 20 mesta koja treba posetiti na Sitoniji

Mojih top 7 restorana koje morate posetiti na Sitoniji

Mojih top 9 plaža koje morate posetiti na Sitoniji

Mojih top 17 iskustava koja morate doživeti na Sitoniji


Ako odlučite da krenete na izlet ka Meteorima ili Svetoj gori, utiske sa ovih izleta ćete naći na sledećim stranicama mog bloga:

Meteori: Manastiri ni na nebu ni na zemlji

Atos: U poseti manastirima Svete Gore i Aristotelovom gradu


Autor teksta i fotografija: Bojana Jovanović Lazić





Komentari




Ime

Tekst komentara

5 + 2 = ?