Stara Planina: Šta videti i iskusiti na planini vodopada

Pozdravljam vas iz dela Srbije poznatom po ćilimima, grnčariji, kačkavalju i peglanoj kobasici. Prvi put sam bila u ovom delu Srbije i mogu vam reći da sam bila vrlo uzbuđena i iščekivala šta ću sve zanimljivo videti i otkriti. Staru planinu sam posetila u sepetmbru 2020. godine, a ovde smo bili četiri noći. Do Pirota je izgrađen autoput i putuje se oko 3.5 sata. U ovom tekstu ćete saznati šta je ono što morate videti na Staroj planini.

Pirotski kraj je poznat po čak tri proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom - pirotski ćilim (zaštićen 2003. godine), pirotski kačkavalj od kravljeg mleka (zaštićen 2013. godine) i peglana kobasica (zaštićena 2022. godine). Poslednje dve stavke su definitivni nešto što morate probati na Staroj planini. U čast peglanoj kobasici, u Pirotu se svake godine organizuje i Sajam pirotske peglane kobasice. Peglana kobasica, pored toga što se pravi samo u ovom kraju, specifična je i po tome što se pravi samo tokom zime, od najkvalitetnijeg kozjeg, junećeg i ovčijeg mesa sa dosta belog luka i paprike. Nema nikakve aditive i dodatke, ne obrađuje se termički - potpuno je prirodna. Suši se na promaji i svaki dan pegla flašom, po čemu je i dobila naziv.

Već na samom prilazu ovom kraju, bilo mi je jasno da nas očekuje neverovatna priroda. O tome govori i činjenica da se na Staroj planini nalazi čak trećina svih vodopada u Srbiji. Mnogi prirodni biseri koje ovde možete videti su zapravo do skoro bili neotkriveni, pa su tako i sačuvali netaknutu lepotu. Ovo je najveće zaštićeno prirodno dobro u Srbiji, sa preko 300 km obeleženih staza za rekreaciju.

Smeštaj na Staroj planini

Za smeštaj na Staroj planini smo odabrali pirotsko selo Gradašnica i vilu "Banjica". Nalazi se na oko 3km od grada, tako da nam je to bila dobra opcija - u prirodi smo, a sve nam je blizu, ako nešto zatreba. Ovaj smeštaj možete naći na Booking.com, a možete i zvati gazdaricu, koja je raspoložena da izađe u susret za svaku vrstu dogovora. Smeštaj je skroman, ali vrlo čist i poseduje sve što je potrebno za porodicu, za nekoliko dana. Čak smo i doručak dobijali u sobi. Svakog jutra nas je u dogovoreno vreme čekao svež i topao doručak. Cena apartmana sa doručkom je bila 3.000 dinara po noći. O ljubaznosti domaćina i da ne govorim, zaista smo se osećali kao kod kuće. Svakako mesto na kome bismo boravili ako nas put ponovo nanese ka Staroj planini.

Ako na Staroj planini želite da obilazite razne prirodne atrakcije, preporučujem smeštaj na pirotskoj strani. Knjaževačka strana je prikladnija za one koji idu na planinarenje.

Inače, selo Gradašnica se nalazi u dolini Gradašničke reke i smatra se najstarijim naseljem u kraju. Nekada je ovde bilo 25 vodenica, a danas radi samo jedna. U selu se nalazi crkva Sv. Bogorodice iz 19. veka, kao i izvor Dag-Banjica, koji je u antičko doba bio lečilište.

Koja su to mesta koja treba videti na Staroj planini?

U tekstu koji sledi ću vam prikazivati zanimljiva mesta koja smo posetili i iskustva koja smo doživeli, po redosledu kojim smo išli, kako bih vam pomogla u organizaciji vaših izleta po Staroj planini. Kao što ste navikli, biće to kombinacija prirodnih lepota, kulture, arhitekture, lokalnih običaja i hrane. Nadam se da ćete uživati!

1. Zavojsko jezero

Obilazak Stare planine smo počeli od Zavojskog jezera. Pošto smo u smeštaj stigli tek oko 14h, izabrali smo neku bližu destinaciju, na oko 15 km od smeštaja. Put kojim se stiže do jezera je asfaltiran, tako da nećete imati problema oko vožnje. Jedina smetnja može biti ta što je u ovom kraju dosta slab internet signal i navigacija ne radi uvek baš najbolje, pa se u nju nemojte ni uzdati. Sreća, put do Zavojskog jezera je dosta dobro obeležen.

Ako tražite neko uređeno jezero sa modernim kafićima, to ovde nećete naći. Jezero je gotovo neuređeno, a moj je utisak da je ovde najzabavnije onima koji imaju svoje splavove ili čamce. Duž puta oko jezera ima nekoliko stajališta, neka sa lepim pogledom, a neka sa stazom (dosta strmo) kojom možete da se spustite do jezera. Videli smo dosta ljudi da se kupaju na jezeru nakon brane, a takođe ih ima i na delu jezera kod puta za selo Gostuša. Nismo se kupali, ali smo se spustili do vode. Temperatura je takva da može da se kupa u njoj, ali se ne može baš reći da je topla. Ako se spustite do jezera, možete nabrati trnjine, drenjine, šipurak..., koji rastu na obali.

Inače, ovo je jedinstveno jezero u Srbiji po načinu nastanka (tzv. urvinsko jezero). Nastalo je usled klizišta i obrušavanja delova Stare planine, koji su napravili prirodnu branu na reci Visočici, koja je tako formirala veštačko jezero. Tom (ne)prilikom je potopljeno čitavo selo Zavoj, po kome je jezero i dobilo naziv.

2. Restoran “Vitina iža”

Ako na putu ka Zavojskom jezeru ogladnite, možete svratiti u jedan restoran neobičnog naziva za nas koji nismo lokalci "Vitina iža". Mislila sam da "iža" znači "kuća”, ali sam dobila informaciju da na bugarskom jeziku “iža” znači hrana. Kako je pirotski govor mešavina bugarskog, makednonskog i ko zna čega još, može biti da odatle vodi poreklo i ova reč. Restoran se nalazi uz sam put, ali ambijent i uređenje deluju vrlo otmeno - kombinacija drveta i kamena. Jedan deo bašte ima pogled ka okolnim brdima, a drugi deo ka Pirotu, koji se odavde vidi kao na dlanu. Bez obzira na ovakvu lokaciju i ambijent, cene su 50% niže nego u Beogradu. Ručak za nas troje je koštao nešto manje od 1.500 dinara.

Preporuku za ovaj restoran smo dobili od gazdarice našeg smeštaja. Kada je hrana u pitanju, zaista se nismo prevarili. Usluga je bila malo sporija, jer su tog dana imali neku proslavu u restoranu, pa je kuhinja bila pretrpana. Probali smo "trljanicu", njihovu tradicionalnu salatu, koju ovde spremaju od sitno seckanih paprika i naseckanog jakog pirotskog sira. Kao glavno jelo, probali smo mućkalicu, koja je zaista odlična. Napravljena je od kockica svinjskog mesa, paprike i puno luka, naravno uz neke specifične začine koji joj daju jedinstven ukus. Porcija je velika, uz neki prilog dovoljna za dvoje. Ljubitelji roštilja mogu probati punjeni svinjski kare u skrami, zaista preukusan. Sve ovo možete videti na fotografiji, samo mi je žao što ne možete da osetite te jedinstvene mirise.

3. Kameno selo Gostuša

Nakon Zavojskog jezera smo se uputili ka selu Gostuša, koje se još naziva i "Kameno selo". Imala sam želju da ga posetim i zbog toga što sam čula da podseća na scenografiju jednog od mojih omiljenih crtaća "Kremenko i Kamenko". Nije baš kao u crtaću, ali je vrlo zanimljivo. Karakteristika ovog sela su stare kuće od blata, čiji su krovovi prekriveni kamenim pločama. Mnoge su i propale vremenom, pa su morale biti zamenjene modernijim materijalima. Jednostavno, nije ih više imao ko popraviti.

Selo je danas pusto, a mogu vam reći da sam ovde videla više planinara nego stanovnika. U razgovoru sa jednom ženom koja ovde ima vikendicu, saznali smo da selo ima oko 50 stanovnika, da njih nekoliko ima vikendice, i to je sve što je ostalo od nekada punih kuća. Tužno je videti sve to, ali ostavlja jak utisak. Videli smo da se ovde još uvek koristi magare za transport osnovnih životnih namirnica. Kažu, nekada su imali prodavnicu, ali je i ona propala.

Da biste došli do Gostuše, od Zavojskog jezera imate 15 km ili oko pola sata vožnje. Kada pređete preko Belskog mosta na jezeru, još oko 6 km uzbrdo asfaltnim putem i stižete. Na kraju asfaltnog puta (rekoše nam meštani da je urađen pre par godina), parkirajte auto i nastavite peške kamenim stazama ovog kamenog sela, skrivenog duboko u prirodi Stare planine. Dobila sam informaciju i da se u selu izdaje jedna kuća u kojoj možete boraviti. Vlasnici su iz Niša, i koliko sam čula, za svoje goste pripremaju domaću hranu. Ovaj dan smo završili posmatrajući zalazak sunca iznad Zavojskog jezera i rashlađivanjem planinskom izvorskom vodom koju smo natočili u povratku, na mestu gde smo videli da je i meštani toče za piće.

4. Vidikovac Kozji kamen

Našeg drugog dana boravka na Staroj planini, uputili smo se ka vidikovcu Kozji kamen. Odmah ću vas upozoriti da nikako ne kucate u navigaciji ovaj pojam, jer će vas odvesti na jezero, a ne na vidikovac. Da biste stigli na pravo mesto, samo idite putem za selo Dojkinci. Možete ukucati u navigaciji i selo Rsovci, koje je bliža odrednica. Put je lepo obeležen i samo pratite putokaz (crvena tabla). Uz put ćete videti parkirana vozila. Jasno se vidi velika tabla s desne strane. Tu ostavite auto, pređete na levu stranu, pa dalje peške označenom stazom. Preporučujem i da krenete što ranije ujutru, zbog sunca.

Put je dobrim delom u hladu, ali ima i dužih deonica pod suncem. Staza nama nije bila posebno naporna, ima delova uzbrdo, nizbrdo, pa čak i relativno ravnih livada. Staza je obeležena i dugačka je 3.6 km, a mi smo je prešli za oko sat vremena. Obavezno obujte neke ne mnogo drage patike, jer su meni noge bile do kolena prašnjave.

Kada smo stigli do vidikovca, bila sam impresionirana! Iskreno, meni je ovaj vidikovac lepši od vidikovaca na Uvcu, koje sam takođe nedavno posetila. Odavde se pruža pogled na 18 km dugačko vijugavo Zavojsko jezero, neverovatne plavo-zelene boje. Na vidikovcu ima dosta ljudi, ali je veliki prostor, tako da se gužva ne oseti i ima mesta za svakoga. Na vrhu ima i par klupa za predah.

5. Kafana “Vrelo”

Nakon uspona do fascinantnog vidikovca Kozji kamen, na putu ka selu Dojkinci i vodopadu Tupavica, u mestu Vrelo smo pronašli istoimenu kafanu, u koju smo svratili na ručak. Nalazi se u srcu izletišta Vrelo, koje čini lep park u prirodi, pešačke staze, a pored restorana imaju i smeštaj. Baš smo komentarisali da nije loša pozicija i okruženje za smeštaj na Staroj planini. Odavde je selo Dojkinci udaljeno 6 km, dok je vodopad Tupavica na oko 10 km.

Restoran ima lepu, veliku baštu. Hrana je ukusno spremljena, a meni je klasičan. Cene su vrlo pristojne. Bogat ručak za troje je koštao 2.200 dinara. Dok ručate, deca se mogu igrati na igralištu na travi, okruženi prirodom, uz žubor Jelovičke rečice. Probali smo odličnu pljeskavicu s kačkavaljem. Kažu da je u pirotskom kraju roštilj posebnog ukusa i da ga obavezno treba probati. Pre roštilja smo se okrepili odličnom telećom čorbom, a uz jelo smo jeli ukusnu vitaminsku salatu i paradajz sa domaćim pirotskim sirom. Nismo probali, ali smo videli da imaju fin sladoled na točenje, koji služe u visokim čašama.

6. Vodopad Tupavica

Za ovo mesto sam pomislila: "Velika bi šteta bila da nisam izdvojila vreme da vidim ovu lepotu!" Da biste došli do vodopada Tupavica, idite ka selu Dojkinci. Kada prođete kroz selo, samo pratite putokaze. Kolima se može prići na oko 200 m od vodopada. Nakon asfaltnog puta, čeka vas makadam u dužini od oko 4 km. Proći ćete pored Sportsko-rekreativnog centra Dojkinci, a u ovom staroplaninskom selu se nalazi i najmoderniji planinarski dom u Srbiji. Usput imate i nekoliko izvora planinske vode, što je korisno jer rezerve vode koje ponesete brzo "presuše".

Mi smo 200 m od vodopada ostavili auto i nastavili peške, najpre preko drvenih mostića, a onda kamenitim usponom (kratko). Prizor koji sam zatekla me je fascinirao! Definitivno ovakav tip vodopada, sa brojnim malim kaskadama, nikada do sada nisam videla. Visok je oko 15 m, nalazi se na 1.050 m nadmorske visine, a pročitala sam da je najbogatiji vodom u jesen i proleće, pa je tada pravo vreme za posetu.

Ono što mi je smetalo je ogromna gužva. U vreme kada sam stigla (oko 15h), bilo je nemoguće snimiti fotografiju bez toga da vam uleću neželjeni gosti. Ne samo da je gužva, nego ni ljudi nisu solidarni, pa neće da se organizuju tako da svako ima uspomenu na ovo mesto. Inače, na fotografiji na info tabli sam videla kako izgleda vodopad zimi - reći ću samo WOW!

7. Rosomački lonci

U poslednje vreme ste videli zaista mnogo fotografija s ovog mesta, zar ne?! To i ne čudi, jer se radi zaista o jednoj prirodnoj formaciji koju morate videti. Jedino priznajem, na fotografijama mi je delovalo da su ovi useci niži, ali da zauzimaju veću površinu. Kako god, ova tvorevina "majke prirode" vas ne može ostaviti ravnodušnim svojom grandioznošću i neobičnošću. Reč je o kanjonskim usecima, koje je napravila Rosomačka reka svojim tokom. Probijala se kroz stene i najpre napravila pećinu, da bi se ona posle obrušila i stvorila tako ovaj jedinstven kanjon.

Kada je u pitanju dolazak do ove lokacije, nikako ne koristite navigaciju, što važi i za većinu mesta na Staroj planini. Pratite samo put za selo Slavinja. Čim uđete u selo, videćete dosta parkiranih automobila, jer je ovde uvek gužva. Možete tu parkirati, a možete produžiti kolima još nekih 300 m, do zelenog znaka Slavinjsko grlo/Kanjon Rosomačke reke/Rosomački lonci, pa tu parkirati.

Usput ima par meštana koji prodaju domaće proizvode i magnete. Uvek nosite dosta vode, jer na Staroj planini na izletištima retko gde možete da je kupite. Kada ostavite auto, imate još manje od 1 km (oko 15 minuta) peške do "grla/lonca", kako je označeno na crvenim tablama koje treba da pratite da biste došli do cilja. Vodite računa i budite oprezni, jer je teren oko lonaca dosta klizav i malo "naginje" unazad.

Gužvu očekujte, ali mi smo stigli u nedelju oko 17h i bili je pristojno, čak je moglo i da se fotografiše na miru. Videćete da se ljudi preko stena penju na vrhove da bi napravili fotke, ali to nikako ne preporučujem (čula sam i da uskaču u vodu, ali to nisam videla). Možete i sa bebom, ali samo u nosiljci i sa šeširićem, jer ima delova staze na suncu.

8. Etno kompleks “Nišavska dolina”

Jedan sadržajan dan prepun prirodnih čudesa, završili smo na jednom mestu koje je delo čovekovih ruku, stvorenom za uživanje u boemskom životu Pirota. Posetili smo etno kompleks "Nišavska dolina" i ovde smo večerali.

Nalazi se na periferiji Pirota (2 km od centra), a kad smo stigli obeshrabrila nas je gužva na parkingu. Srećom, reč je o svadbi koja se održavala unutra, tako da smo lako našli mesto u bašti, koja me je asocirala na scene iz filma "Zona Zamfirova", ali u mnogo luksuznijoj varijanti. Meni se ambijent jako dopao! Ima dosta etno elemenata, a kompleks, pored restorana, ima i objekte za smeštaj. Koliko sam primetila, i dalje se gradi...

Kada su u pitanju specijaliteti koje smo probali, ovog puta je to bila večera sačinjena od specijaliteta ovog kraja. Jedino mi je žao što nisu imali peglanu kobasicu (to je isključivo zimski specijalitet). Probali smo ceđeno kiselo mleko, izuzetno zaista, koje služe u oslikanoj glinenoj posudi. Zatim, domaću gibanicu sa sirom, kao i mezetluk u kome je bilo svega: pirotski sir, kačkavalj, masline, domaće dimljeno meso, trljanica, čvarci, sirni namaz. Ne baš tako tradicionalno, večeru smo završili palačinkama. Možete probati palačinke sa medom i orasima ili domaću suvu pitu sa suvim šljivama. Sve to u sumi oko 1.900 dinara za troje.

Sačekajte obavezno da padne mrak i da se uključi rasveta. Meni izgleda tako romantično! Uz laganu muziku, dobru uslugu i izvrsnu hranu, uživali smo u ovoj večeri!

9. Sukovski manastir

Treći dan na Staroj planini smo posvetili obilasku jednog impresivnog kanjona, kanjona reke Jerme. Na samom početku kanjona se nalazi selo Sukovo, u kome je i istoimeni manastir, 2 km od puta. Mi smo stigli baš u vreme predjesenjih radova u polju (vadili su krompir), a iza konaka se pekla rakija.

Ako želite da posetite manastir, obratite pažnju na odevanje, jer na ulazu stoji obaveštenje da se neadekvatno obučen ne sme ući. Takođe, imajte u vidu da unutar crkve ne sme da se fotografiše (u dvorištu je dozvoljeno).

Manastir je poznat po tome što se u njemu nalazi tajanstvena freska Sv. Hristofora sa psećom (ili po nekima, magarećom) glavom. Manastir je muški i prelepo uređen. Okružen je bujnom prirodom pomenutog kanjona, prepun cveća, drveća, a gaje čak i limun. Oko konaka ima nekoliko stolova za uživanje u prirodi. Stepenice uzbrdo vode do crkve, koja kao i manastir vodi poreklo iz 15. veka. Sastoji se od starog dela, na koji je dozidan nov deo, ali sve lepo uklopljeno i obnovljeno. Zapravo manastir je i nastao na temeljima stare crkve. Današnja crkva je iz 1857. godine.

U jednom veoma starom objektu blizu crkve se nalazi manastirska prodavnica (čula sam da se inače mogu kupiti izvrsni sirevi i maslac), koja nije radila kada smo došli, tako da nismo našli gde da kupimo sveće. Pretpostavljam da je to zbog radova u kojima su svi bili angažovani. Inače, zbog brojnih manastira koji se nalaze u okolini, Pirot nazivaju i “Srpskim Jerusalimom”.

10. Kanjon reke Jerme

Predstavljam vam jedno mesto koje se ne nalazi baš na Staroj planini (oko 30 km od Pirota), ali je zaista vredno pažnje - kanjon reke Jerme. Kanjon ima dužinu od oko 15 km, a prostire se od Sukova, pa sve do Zvonačke banje (u prilično lošem stanju). Smatra se najužim kanjonskim usekom u Evropi! Do kanjona se vrlo brzo stiže starim putem, paralelnim sa autoputem. Kada smo skrenuli kod znaka za specijalni rezervat prirode "Jerma", od Sukova smo nastavili da se vozimo kroz kanjon i ubrzo došli do dela gde je on najimpresivniji (oko sela Vlasi). Kroz ceo kanjon možete proći kolima, a može se i ispešačiti, kako je kome po volji. Imajte samo u vidu da je razlika u temperaturi oko 10 stepeni (kad smo bili kod manastira je bilo 25 stepeni, dok se temperatura u kanjonu spustila na 15 stepeni).

Vrlo brzo nakon Sukova se dolazi do dela gde se stene sa dve strane kanjona bukvalno spajaju. Pročitala sam da je tu među njima rastojanje u nekim delovima manje od 1.5 m! Otprilike na pola puta kroz kanjon se nalazi i manastir Poganovo, a ovde u okolini ima i nekoliko mesta na kojima možete ručati. Jedina zamerka je što nema više stajališta na kojima možete zastati da fotografišete i uživate u žuboru Jerme koja udara u stene koje je usekla. Ovde vam ne preostaje ništa drugo nego da se prepustite prizorima koje stvaraju ove impresivne stene, prikazujući svu grandioznost prirode.

11. Poganovski manastir

U kanjonu reke Jerme smo svratili i do manastira Poganovo. Do samog manastira ne možete proći kolima, već se parkirate pored puta, pa peške preko mostića preko Jerme (oprezno, jer je u lošijem stanju). S mosta je divan pogled na okomite stene ovog kanjona. Tu uz rečicu je postavljeno nekoliko klupa, sa kojih možete uživati u pogledu i svežem vazduhu. Odmah pored reke je i manastir, sa konacima prepunim raznobojnog cveća. Ovako lepe konake, izgrađene u lokalnom stilu, do sada nigde nisam videla. Manastir je posvećen Sv. Jovanu Bogoslovu, a potiče iz 15. veka.

Freske koje ovde možete videti prestavljaju najznačajnija dostignuća fresko slikarstva tog vremena na Balkanu. Ovde se sve do Prvog svetskog rata nalazila "Dvostruka ikona", najlepša ikona 15. veka. Ikonu je manastiru poklonila carica Jelena, žena poslednjeg vizantijskog cara Konstantina XI Paleologa. Tokom rata je odneta u Bugarsku, gde je ostala i do danas.

Za razliku od Sukovskog manastira, gde su jesenji radovi bili uveliko u toku, ovde nismo zatekli nikoga. Prošetali smo kroz dvorište i nastavili dalje.

12. Kafana “Kod Piroćanca”

Na preporuku nekoliko ljudi, otišli smo na ručak u kafanu "Kod Piroćanca", koja se nalazi u centru Pirota. Pored restorana se nalazi policijska stanica, pa treba voditi računa o parkiranju (nekoliko mesta je rezervisano). Parking je u zoni i plaća se 30 dinara po satu SMS-om.

Sam restoran je uredan, čist i sva hrana se sprema na licu mesta, tako da je sveže. Zbog situacije sa virusom, mi ne odlazimo u zatvorene prostore, tako da nam je izuzetno bitno da restoran za koji se odlučimo ima baštu. Ova kafana ima neku poluotvorenu varijantu, a s obzirom na to da nije bilo gužve (ponedeljak oko 12h) ova varijanta nam je bila prihvatljiva.

Probali smo punjeno belo meso u maramici i pirotske ćevape. Hrana je odlično spremljena, samo imajte u vidu da uz meso ne ide prilog, koji posebno poručujete. Uz ručak smo jeli vitaminsku salatu, koja je ogromna i zaista odlična. Cene su niže nego u Beogradu. Ručak za nas troje je koštao oko 1.900 dinara. Pirotski roštilj važi za jedan od najboljih u Srbiji, tako da ga obavezno morate probati. Zato je i izbor pao na ćevape iz ovog kraja.

13. Crkvi Sv. Petra i Pavla u Rsovcima

Na Staroj planini smo posetili jedno posebno mesto, takođe vrlo neobično, ali i jedinstveno. Reč je o maloj pećinskoj crkvi Sv. Petra i Pavla, koja se nalazi u staroplaninskom selu Rsovci. Da biste došli do ove crkve, u navigaciji ukucajte selo Rsovci. Kada stignete u selo, odmah na ulazu ćete videti putokaz ka crkvi. Odavde ima oko 1 km do crkve. Većima parkira kola kod znaka i ide dalje peške. Hrabro ili ludo, mi smo uspeli kolima (nije terenac) da priđemo do stepenica kojima se penje do crkve. Za auto je put dosta loš i svakako ne preporučujem da idete niskim kolima.

Do crkve vode stepenice (nisu dugačke, treba vam jedan minut da se popnete). Pre početka ispona imate nekoliko klupa, česmu, ljuljašku i klackalicu. Neverovatan je osećaj kada prilazite stepenicama ka crkvi. Neka jeza prođe kroz telo, osetite neko strahopoštovanje prema mestu na kome se nalazite. Ali ono po čemu ću pamtiti ovo mesto su mirisi koji se osećaju dok se penjete: miris poljskog cveća i divlje nane, kao i žubor vode, uz pogled na obronke Stare planine.

Kada smo stigli, nažalost, crkvica je bila zatvorena. Potražila sam okolo ključ, ali ga nigde nisam videla. Ostali smo uskraćeni da uđemo unutra i izbliza vidimo čuvenu fresku "Ćelavog Isusa", ali zahvaljujući tehnici, uspela sam da je usnimim kroz prozor crkvice. Inače, freska se nalazi na levom zidu, skroz gore ka plafonu. Kad se priđe prozoru, iz crkve se oseti takva hladnoća, da jeza prođe kroz celo telo. Inače, ova freska je u svetu jedinstvena, jer je na njoj prikazan Isus kao mlad, bez kose i sa plavim očima, obučen u neobičnu odeću i bez krsta. Pretpostavlja se da potiče iz 13. veka. Neki tvrde da je to zapravo Sv. Pavle iz mlađih dana. Ne slažu se ni oko porekla, dok jedni tvrde da je delo isposnika sa Sinaja, drugi kažu da je deli naroda koji je tražio Božju pomoć.

Inače, kasnije sam dobila informaciju da ključ od crkvice čuva deda Milutin, čija se kuća nalazi u selu, s desne strane pre mosta. Ako ključ nije kod njega, onda je kod ljudi koji posećuju crkvu i koji jedni drugima daju ključ. Nadam se da će vam ove informacije biti od koristi kada budete posetili ovo mesto.

14. Termalno kupalište Dag-banjica

Da li ste nekada videli na fotografijama ovo mesto, skriveno na korak od Stare planine? Moram priznati da ja nisam! Za ovo mesto smo saznali od gazdarice našeg smeštaja, a reč je o lekovitoj vodi i termalnom kupalištu pod nazivom Dag-banjica. Fotografija koju vidite ne prikazuje termalno kupalište, već jednu od "kada" na putu ka kupalištu, koja nam se najviše svidela. Saznali smo i da je ovde odlično mesto za skokove u vodi, da je moguće kupati se sve do Sv. Petke. Tu smo upoznali jednog skakača, koji ovde provodi dobar deo leta i vežba skokove u vodu. Kaže, voda je taman, ni topla ni hladna, a mesto u top tri za ovu vrstu aktivnosti na Staroj planini.

Da biste stigli do termalnog kupališta, na kome je u svako doba godine voda temperature 28-29 stepeni, iz sela Gradašnica pratite putokaz i stići ćete do parkinga na kome ostavljate auto. Odavde nam je trebalo oko 45 minuta pešačenja. Staza je baš lepa za šetnju, uz tok reke, ali obavezno obujte patike (ja sam krenula i papučama, jer sam računala da idem na kupanje).

Na kraju staze se nalazi bazen sa termalnom lekovitom vodom, za koju kažu da je odlična za kožne bolesti i reumu. Kada budete prilazili bazenima, videćete jedan bazen pokriven pleksiglasom. On je zapušten i ne koristi se. Nastavite pravo da biste došli do onog "pravog". Nakon njega smo čuli da ima još jedan veći s nižom temperaturom vode, ali nismo išli do njega. Bilo je i dosta gužve, tako da preporučujem da idete rano ujutru ili predveče. Mnogi ljudi ovde dolaze iz svih krajeva Srbije i koriste vodu u terapijske svrhe. Može i da se pije, ali samo 300 ml dnevno. Za bebe kažu nije baš preporučljivo kupanje (ili samo na kratko), jer voda sadrži veliku koncentraciju čestica srebra.

15. Manastir Sv. Đorđe - Temska

Četvrti dan na Staroj planini smo otpočeli obilaskom manastira Sv. Đorđe u selu Temska. Nalazi se 15ak km od Pirota i zgodno ga je obići ako idete u pravcu vodopada Bigar i Babinog zuba.

Prvo šta sam zapazila kada sam kročila u manastirsko drorište je cveće, mnogo cveća. Neverovatno je lepo sređeno. Kažu monahinje, zahvaljujući njihovom trudu, ali i prirodi. Ambijent u kome se manastir nalazi je takođe očaravajući - bujna priroda u dolini Temštice (Toplodolske reke).

Temelji manastira potiču iz 14. veka. Posebno je poznat po preparatima koji se prave po starim ruskim receptima koje su donele ruske monahinje. Posebno je popularan čudotvorni melem za kožne bolesti, koji "pomaže svakome ko veruje u Boga". Cena kutije melema je 1.000 dinara. Po istoj ceni se prodaju i melemi za vene i hemoroide. Imaju losione za kosu (2.000 dinara), rakiju (1.000 dinara), preparat za imunitet na bazi meda i koprive (1.500 dinara), itd.

Nedaleko od manastira se nalazi kupalište Krivi vir, ako želite da se rashladite. A za popularne fotografije ćete malo pre kupališta naći šarenu vodenicu koju možete videti na brojnim fotografijama. Kada od manastira krenete putem uz rečicu, vodenica će vam biti s leve strane.

16. Vodopad Bigar

Na putu ka Babinom zubu smo svratili da vidimo vodopad Bigar. Na prvi pogled vam deluje da se ovde može zaista usput "svratiti", ali ako malo više istražite, videćete da vas lepota ovog dela Stare planine čeka tek kada uložite malo više napora. Za razliku od većine atrakcija Stare planine, ako u navigaciji ukucate vodopad Bigar (imajte u vidu da Bigar postoji i u Rumuniji, pa obratite pažnju), vrlo lako ćete naći ovo mesto. Međutim, doći ćete samo do doline potoka Bigar, koja je zaštićeni spomenik prirode, a do vodopada ćete morati da pešačite.

Kada stignete do parkinga sa koga se vidi jedan vodopad (lep, ali to nije onaj koji tražite), levo ćete videti znak za manastir i vodopad. Mi smo tuda probali da prođemo kolima, ali nema šanse, tako da smo na prvom proširenju odustali i nastavili peške. Odatle do vodopada treba oko 20 minuta pešačenja. Put je uglavnom kroz šumicu, ali ima i delova na suncu, pa obavezno ponesite šeširić, vodu, zaštitnu kremu.

Put vas najpre vodi do fascinantnih bigrenih kada, koje meni zbog boje veoma liče na Krupajsko vrelo, iako su potpuno različite. Međutim, to nije sve! Žubor vode nas je namamio da istražimo dalje, pa smo uzbrdo kroz šumicu našli taj impozantan kaskadni vodopad, jednu od najlepših prirodnih atrakcija ovih prostora. Kada smo došli nije bilo nikoga, tako da smo imali svu ovu lepotu samo za nas. Oko vodopada je dosta blata i klizavo je, pa budite oprezni.

Ako putem od vodopada uzbrdo nastavite još manje od 5 minuta, dolazite do jednog oronulog manastira, koji čeka na obnovu. Reč je o manastiru Sv. Onufrija Velikog, jedinom manastiru u Srbiji koji je posvećen ovom svecu. Kada se približite, videćete trošne manastirske konake i crkvu. Nedaleko od manastira postoji putokaz ka izvoru, ali mi do njega nismo išli, jer je bila visoka trava i nije bilo utabanog puta.

17. Kafe-bar “Plaža” na Babinom zubu

Ako ste došli na Staru planinu, a niste otišli do Babinog zuba, računajte da niste videli niti doživeli pravu planinsku atmosferu. Imam utisak da je ovaj deo Stare planine turistički razvijeniji, u smislu smeštaja, restorana, etno sela, ali je sama planina potpuno divlja i fascinantna. Mi se ovog puta nismo odlučili za planinarenje do samog vrha, ali smo uživali u pogledu iz restorana u kome sam se osetila tako dobrodošlo, da bih se rado vratila. O pogledu ne bih da vam ni pišem, jer je neopisiv rečima. Imate gore ležaljke i ljuljaške, stvorene za uživanje.

Ono što me je prijatno iznenadilo je ljubaznost i gostoprimstvo na ovom mestu. Divno smo se osećali zahvaljujući domaćinima koji su odgovorili na svaku našu želju i bili tako prirodni i predusretljivi. Služio nas je gospodin za koga mogu da kažem da nikada nisam videla nekoga ko radi svoj posao s tolikim uživanjem.

Imajte u vidu da ovo nije klasičan restoran sa raznolikim menijem, već kafe-bar koji je i zimi aktivan, jer se nalazi gotovo na skijaškoj stazi. Znate kako takvi barovi umeju da budu simpatični i ušuškani. Kada je ponuda u pitanju, osim pića, imaju sendviče, palačinke, pasulj, gulaš, čorbicu i salatu i to je otprilike sve. Ovde su cene već dosta više nego u Pirotu, u rangu beogradskih, ali to je cena ovakve lokacije. Nakon vožnje do ovog mesta (može da se dođe kolima), prijala nam je ukusna čorbica, na mestu koje izgleda kao da ste na krovu sveta. Kao glavno jelo, odlučili smo se da uzmemo pasulj tavče sa kobasicama, a uz to kupus salatu. Klasično i uvek pun pogodak! Iako smo planirali da se posle počastimo palačinkama, ipak nije bilo mesta. Ručak za troje je koštao oko 2.500 dinara, ali nismo bili mnogo gladni.

Imajte u vidu da će vam ovde trebati neka jaknica. Jako sija sunce, ali kada smo mi bili je duvao strahovito jak vetar. Smrzli smo se! Gore je oko 10 stepeni niža temperatura nego u podnožju, a kafe se nalazi na oko 1.500 m nadmorske visine.

18. Srpski Kolorado

Jedno od najvećih iznenađenja i mesto koje me je najviše fasciniralo tokom obilaska Stare planine je svakako kanjon Temštice, koji zbog specifičnog izgleda i crvenih stena nazivaju i "Mali/Srpski Kolorado". Impresivan je taj kontrast crvene boje i zelenila. Već njegov nadimak dovoljno govori. Kombinacija crvenih stena koje se okomito uzdižu u nebesa, a u čijem je podnožju rečica usekla kanjon. Kanjon kroz koji se reka sliva i ostavlja za sobom najrazličitije nijanse crvene boje: od neke oker varijante, pa sve do tamne boje trule višnje.

Kroz ovaj kanjon možete da se provozate i da svratite na nekoliko lepih mesta za uživanje u ovim neobičnim prirodnim lepotama i fotografisanje. U nastavku ću vam navesti nekoliko koje su lakše dostupne, a meni su bile zanimljive. Inače, kanjon u ovim neverovatnim bojama počinje od sela Temska i prostire se sve do sela Topli Do (mi smo kolima išli do ovog mesta). Na putu za Topli Do ćete naići na nekoliko mostova (od kojih se jedan zove Mrtvački most!). Obavezno zastanite kod svakog, jer vas upravo tu čeka divan pogled na ovaj naš Kolorado.

Na putu vam je i vodopad Bukovački Do, vrlo lako dostupan, na 20 m od puta, takođe u raznim nijansama crvenih stena. Nažalost, u vreme naše posete je potpuno presušio, tako da ga nismo videli u svom sjaju i lepoti. Zbog lepote vodenih tokova, definitivno preporučujem da Staru planinu posetite u proleće, jer u ovo doba (septembar) već veliki broj vodopada presuši. Preko puta Bukovačkog Dola, možete nizbrdo da se spustite do same reke Temštice. Lepo je videti kako izgleda, uživati u žuboru koji pravi dok se u njoj kotrljaju crveni oblutci, a ovde možete roštiljati i napraviti malo duži izlet.

19. Etno krčma “Ladna voda” u dvorištu muzeja

Da li ste nekada bili u restoranu koji se nalazi u dvorištu nekog muzeja? Ako ste raspoloženi za ovakvo iskustvo u Srbiji, preporučujem vam etno restoran "Ladna voda", koji se nalazi u sklopu kompleksa Muzeja Ponišavlja u Pirotu. Posebno mi se svideo ovaj ambijent. Bašta je mala, tek par stolova, ali ste okruženi tipičnim zgradama za ovaj kraj, degustirate lokalne specijalitete, služi vas osoblje sa tipičnim pirotskim naglaskom - nekako je gastronomski doživljaj potpun. Parking nemaju svoj, ali možete da se parkirate u zoni, odmah ispred restorana. Inače, ovo je zapravo restoran koji je "učionica" ugostiteljske škole.

Na ovom mestu sam videla najbolju ponudu raznih neobičnih jela, uključujući tradicionalna jela iz pirotskog kraja. Probala sam zaista odlično spremljene sarmice u listu vinove loze, koje su super opcija za večeru, uz domaće kiselo mleko. Imaju i razna jela od mesa, a probali smo ovčarsku šniclu - pune je s ovčijim sirom i uvijaju u skramu. Kada su cene u pritanju, i više nego pristojno - večera za troje oko 1.500 dinara.

Još jedna prednost smeštaja i boravka u pirotskom kraju su cene. Cene samih smeštaja su u proseku za Srbiju (oko 1.000 dinara po osobi za noć), ali je hrana gotovo pa duplo jeftinija nego u Beogradu. Volim taj osdćaj kada na destinaciji ne moram da mnogo razmišljam o cenama i da ne biram šta ću probati na osnovu toga koliko šta košta.

20. Najautentičnije selo u Srbiji - Topli Do

Priču o Staroj planini završavam u najautentičnijem selu u Srbiji, za koje se smatra da se značajnije nije menjalo poslednjih 100 godina - selo Topli Do! Da ovakvo mesto postoji na Staroj planini me nije posebno iznenadilo, jer je za mene celo ovo putovanje bilo kao putovanje kroz vreme, nekoliko decenija unazad. Kada smo stigli, nisam mogla da verujem da ovako nešto postoji! A kada sam videla da po neko još uvek ovde živi, u trošnim kućama od crvenog blata i slame, iznenađenju nije bilo kraja. Upravo je ovo mesto bilo idealna scenografija za jednu seriju koja se snimala u vreme naše posete - zaista je prava filmska lokacija.

Možete se parkirati i prošetati, a ako imate dobru opremu i kondiciju, možete se uputiti ka Piljskom ili Čunguljskom vodopadu, koji se smatraju za neke od najlepših u Srbiji. Mi nismo išli do njih, jer smo procenili da nam je to preveliki izazov.

Ako dolazite do ovog mesta sa Babinog zuba, navigacija će vam pokazati da postoji direktan put. Imajte u vidu da tim putem ne možete proći, već se morate vratiti do sela Temska, pa krenuti uz kanjon reke Temštice. Put je dosta loš (20 km se putuje 45 minuta). Imala sam utisak da nikada nećemo stići.

Nadam se da ste uživali u pričama sa Stare planine!

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Đavolja varoš: Mistika okamenjenih skulptura

Jagodina: Moja najlepša iskustva

Požarevac: Ljubičevski konji ponovo jure...