Valjevo: Šta videti i iskusiti u gradu vojskovođa

Dok nisam došla prvi put, nisam znala da je valjevski kraj toliko lep, da je priroda tako bujna, a vazduh planinski. Aktivnosti u valjevskom kraju ima toliko, da vam ni vikend nije dovoljan da sve vidite, ali mislim da je dva dana dovoljno da vidite ono najznačajnije.

Put Valjeva smo krenuli iz Beograda, autoputem Miloš Veliki, koji je značajno skratio vreme putovanja do valjevskog kraja. Na autoputu pratite smer ka Čačku, a potom putokaze za Valjevo. Imajte u vidu da na autoputu nema nijedna benzinska pumpa, tako da natočite gorivo pre izlaska na autoput. Sa autoputa se isključujete za Valjevo i Lajkovac. Dalje pratite lokalni magistralni put ka Valjevu.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Valjevo i posetite njegovu okolinu.

1. Šetnja kroz centar Valjeva

Grad vojskovođa, književnika i umetnika, smešten u relaksirajućem prirodnom okruženju, u kome istorija prati na svakom koraku. Ako već niste, posetite Valjevo.

Meni definitivno najsimpatičniji deo Valjeva - Tešnjar, očuvana orijentalna celina, sa starom kaldrmom i nizom kućica iz 19. veka. Nekada su ovde bile zanatske radnje i trgovine, dok danas samo neke imaju tu funciju. Posetite Valjevo u avgustu, kada se ovde organizuju "Tešnjarske večeri", tradicionalna kulturno-umetnička manifestacija.

Još jedno mesto koje morate videti ako svratite u Valjevo je prirodna oaza gotovo u centru grada. Reka Gradac, koja pravi krivudavu klisuru, od manastira Ćelije, pa sve do ušća u Kolubaru u Valjevu. Duž klisure se mogu videti vodenice, vodopadi, kao i lepi restorani u kojima možete uživati u opuštajućem žuboru vode.

2. Taorska vrela – top atrakcija bivše Jugoslavije

Ako odlučite da posetite Taorska vrela, prođite kroz Valjevo i na kraju puta skrenite levo, kod putokaza za manastire Ćelije i Pustinja. Prolazite kroz spomen park Vidrak, gde možete da zastanete i uživate u divnoj prirodi i čistom vazduhu. Usput ćete moći da vidite brojne atrakcije, o kojima ćete čitati u nastavku teksta.

Posle manastira Lelić se nastavlja asfaltni put, ali u lošem stanju, izuzetno truckav (vodite računa o ovome ako ste trudnica). Ovim putem se vozite 20ak km do skretanja ka Taorskim vrelima. Put nije baš sjajan, ali je priroda ovih krajeva veličanstvena. Nakon 7 km je skretanje levo uzbrdo za Donji Taor. Od skretanja ima oko 7 km šumskog puta, ne mnogo lošijeg nego prethodni deo. Skretanje je označeno. Usput ima predivnih predela i vidikovaca za fotografisanje.

Naići ćete na putokaz za Taorska brda, ali vi nastavite pravo. U jednom delu je put čak i asfaltiran, a ovde ćete imati i putokaz levo za Taorska vrela. Na dalje ima putokaza, a pred most preko reke Skrapež, videćete da ljudi parkiraju auto i dalje idu peške kroz šumu, oko 1 km.

Kasnije smo videli da se može ići kolima do pred sama vrela (preko mosta, pa levo). Nama je baš bilo lepo da ispešačimo ovaj deo. Inače, od Beograda smo prešli oko 135 km i trebalo nam je oko 2,5h bez pauza.

Taorska vrela su zapravo kompleks kaskada i slapova, koji se prelivaju niz bigrene akumulacije, sa ostacima nekadašnjih vodenica, koji se završavaju vodopadom na ušću Vrelskog potoka u reku Skrapež. O njihovoj lepoti dovoljno govori to da su nekada upoređivana sa Plitvičkim jezerima i bila jedna od top atrakcija bivše Jugoslavije.

Ako krenete peške, najpre stižete do vodopada visokog oko 4,5 m. Nešto dalje uzbrdo je čuvena i najviše fotografisana vodenica, koju sam imala toliko puta priliku da vidim na fotografijama. Kaskade koje priroda ovde gradi su neverovatno lepe – pravo umetničko delo.

Put dalje vodi uzbrdo i uz reku. Odlično je za šetnju po prirodu, ali pazite se od krpelja. Takođe je dosta klizavo, pa je potrebna udobna zatvorena obuća. Ako dolazite sa bebom, ponesite kengur nosiljku. Nije baš zgodno, jer na par mesta mora da se prepešači mostić koji je zapravo tanko stablo, obraslo mahovinom i dosta klizavo samim tim.

Videćete da je od nekadašnjih 12 vodenica danas ostalo samo tri. Dve su u lošem stanju, obrasle mahovinom, dok je jedna obnovljena (Pepića vodenica) i u njoj možete popiti domaći sok, pojesti kačamak ili pastrmku, a možete i kupiti suvenire, domaći sok od bagrema ili domaće projino brašno mleveno u vodenici.

Priroda je neverovatna, vazduh opojan i mirisan, a žubor vode oporavlja sva čula.

3. Pogled iz restorana "Paviljon - Markova stolica"

Odmah posle parka Vidrak je restoran „Paviljon – Markova stolica“, u koji možete svratiti na odličnu hranu i neverovatan pogled. Restoran je smešten bukvalno iznad grada i odavde se celo Valjevo vidi kao na dlanu.

Pored divnog pogleda, uživaćete i u izuzetnoj i lepo serviranoj hrani. Probali smo teleću čorbu, Karađorđevu šniclu, piletinu na italijanski način, rolovanu piletinu i pileće medaljone sa povrćem. Sve je bilo izvrsno. Usluga je vrhunska. Cene su nešto niže nego beogradske.

4. Manastir Ćelije

Put ka vrelima prolazi pored manastira Ćelije, koji se nalazi u neverovatno lepom prirodnom ambijentu. Nakon puta kroz okolna brda i dolinu reke Gradac, dolazi se do velelepnog manastira, skrivenog u gustoj šumi.

Obavezno svratite i prošetajte manastirskim kompleksom. Sastoji se iz novoizgrađenog dela u kome su radovi još uvek u toku, kao i starog nostalgičnog dela u predivnom prirodnom ambijentu. Nov deo se gradi po želji Svetog Oca Justina, koji je sav prihod od prodaje svojih knjiga namenio za izgradnju nove crkve posvećene Svetom Savi. Ovde trenutno možete uživo videti kako izgledaju faze oslikavanja crkve.

5. Manastir Lelić

Nakon 3,5 km od manastira Ćelije, dalje na putu ka Taorskim vrelima, nalazi se manastir Lelić. Ispred manastira je veliki parking i pogled ka okolnim livadama. Ovde možete napraviti kratku pauzu i prošetati manastirskim kompleksom.

Ovaj izuzetan manastir nedaleko od Valjeva, poznat je kao zadužbina Vladike Nikolaja Velimirovića. Čini ga veliki kompleks sa crkvom, verskim i drugim objektima, divno uređenim dvorištem, ali i muzejom posvećenom osnivaču, koji možete besplatno obići. U muzeju se čuvaju i njegove mošti.

6. Manastir Pustinja

Nakon posete Taorskih vrela, uputili smo se ka manastiru Pustinja, koji se nalazi u selu Poćute. Put i dalje nije sjajan, makadam sa dosta rupa, posebno nakon kiše. Do manastira ima oko 1h vožnje, iako nije velika kilometraža. Posle makadama se izlazi na asfaltni put i samo se njega držite (navigacija navodi na 1 km kraći put, ali makadamski). Ovo je put ka Valjevu, preko Debelog brda. Na prvoj raskrsnici na koju naiđete idete desno. Odavde ima još 15ak km do manastira. Prolazi se pored brane i jezera Rovni. Ubrzo ćete videti putokaz levo za manastir, odakle ima još 2 km.

Iako je naziv manastira neobičan, zapravo je reč o jednom vrlo aktivnom mestu. Na prvi pogled nam je delovalo da je zatvoren i da nećemo moći da uđemo, ali smo sa kapije začuli glas monahinje koja nas je dozivala: "Uđite, uđite slobodno!" Otvaram teška vrata u duborezu i nalazim se u divno uređenom dvorištu, sa konacima ukrašenim raznobojnim muškatlama. Jedna stara monahinja nas ljubazno i sa osmehom dočekuje. Naravno, porebna je propisna odeća, a ako je nemate, dobićete kecelje prilikom ulaska u crkvu.

Nakon ćaskanja smo otišli da vidimo manastirsku crkvu. Crkva nije stalno otvorena, već je otvaraju kada ima posetilaca. Potiče čak iz 13. veka, oslikana je u 16. veku, a freske su se na zidovima u prilično dobrom stanju očuvale i danas.

U manastirskoj prodavnici možete kupiti sveće i suvenire. Iznad manastira, u hladu šumice, nalazi se veliki broj košnica, koje monahinje održavaju i proizvode med. Imaju uvek neku manju količinu za prodaju. Med izvrstan, možda i najbolji i najjači koji sam ikada jela. A kako i ne bi bio, kada se proizvodi u netaknutoj prirodi i neverovatnom prirodnom ambijentu.

7. Brankovina

Od manastira Pustinja se za oko pola sata dolazi do Brankovine. Usput se nalazi i manastir Jovanja, koji nažalost, zbog kiše, nismo uspeli da posetimo. Nemojte propustiti posetu Brankovini, selu prepunom istorije, mestu gde je živela i umrla naša čuvena pesnikinja Desanka Maksimović.

Ovo selo je poznato i kao rodno mesto mnogih ličnosti značajnih za istoriju i kulturu Srbije. Brankovina je bila dom porodice Nenadović, iz koje su potekle vođe Prvog srpskog ustanka, duhovnici i ministri prve srpske vlade. Najpoznatiji među njima su verovatno Aleksa Nenadović i Prota Mateja Nenadović.

Ipak, Brankovina je najpoznatija po najvećoj srpskoj pesnikinji Desanki Maksimović, koja je ovde odrasla, išla u školu, pisala i završila svoj život. Po njenoj želji je ovde i sahranjena, u debelom hladu okolne šumice, na tako usamljenom i tihom mestu, koje danas okružuju klupice na kojima možete čitati Desankine stihove.

Na samom ulazu u Brankovinu, nalazi se istorijski kompleks, zapravo divno uređen park u kome su smešteni mnogi značajni objekti: crkva zadužbina Prote Mateje Nenadovića, grobovi članova porodice Nenadović i Desanke Maksimović, sobrašice iz 19. veka koje se retko gde mogu videti (sobrašice su karakteristične samo za zapadni deo Srbije), vajat Nenadovića, Protina škola, škola u koju je išla Desanka Maksimović, replika kuće Nenadovića, itd.

Između objekata ima puno travnatih površina i izletničkih klupa, na kojima možete da provedete neko vreme i napravite piknik.

8. Ranč "Harmonija"

Ako vaša deca vole konje, onda ih možete iznenaditi izletom na mesto gde žive i provode dane neki od najuspešnijih trkačkih konja kod nas. I to ne nekoliko njih, već 30ak, sa kojima se deca mogu družiti bukvalno ceo dan.

Pred sam ranč mora da se vozi malo sporije, jer je lošiji put, ali čim stignete zaboravite na put, jer vas ogreje toplina dočeka.

Odmah da vam kažem da je bolje da birate dane kada nema padavina i kada je toplo. Mi smo išli po malo lošijem vremenu, pa bude dosta blata, ali to nije pokvarilo utisak. Mi smo ovde ostali oko 3h. Šetali smo po imanju, ulazili u štale sa trkačkim konjima i divili im se, posetili mali ZOO vrt sa domaćim životinjama i dva laneta, ljuljali se.

Ko želi može i da jaše konje uz instruktora. Mi smo ovog puta to preskočili, jer se mogu jahati samo veliki konji. Iznad imanja imaju ogroman pašnjak na kome, kada je lepo vreme, bude 30ak konja. Kažu da je to jedinstven doživljaj, tako da se svakako moramo vratiti na proleće.

S obzirom na to da ćete se zadržati, korisno je znati da ovde možete i ručati, a imaju i smeštaj. Ponuda jela nije velika, ali je sve vrlo ukusno spremljeno. Cene su pristojne. Probali smo piletinu sa kajmakom i piletinu u gorgonzola sosu. Možete ručati napolju, s pogledom na štale sa konjima, ili unutra, u prostoru koji bih nazvala trofejnom salom.

Zanimljivo iskustvo i bez gužve. Kažu da je mesto manje poznato i među meštanima. Ulaz se ne naplaćuje. Imate obezbeđen parking i toalete. Rade svakog dana od 8-20h.

9. Etno domaćinstvo Kutlačić

Etno domaćinstvo Kutlačić se nalazi u selu Zarube, oko 9 km udaljeno od centra Valjeva, ili oko 32 km od Divčibara. Skretanje sa glavnog puta kroz selo Zarube je obeleženo tablom, ali skretanje za samo selo nije lako uočljivo ukoliko dolazite sa Divčibara. Stoga, najbolje je da pogledate tačnu lokaciju ovog etno domaćinstva na Google mapama pre polaska. Takođe, imajte na umu da je poslednjih 800 m puta makadam, koji je blago truckav.

Kako smo mi ovu lokaciju posetili u toku zime, od sadržaja su nam bili dostupni samo restoran i prenoćište. Tokom leta, posetiocima su dostupni i bazen, bašta restorana i deo sa životinjama. Ovog puta, mi nismo koristili usluge smeštaja, već smo samo ručali u restoranu.

Ambijent restorana je jako prijatan, sa mnoštvom starinskih predmeta i kaminom. Naručili smo jelo koje se zove Mali Kutlačić. Ono je, u suštini, mešano meso od 1 kg sa krompirom, što je i više nego dovoljno hrane za troje. Cene hrane i pića su znatno niže nego u Beogradu.

Korisne informacije

- Najbolje je doći na Taorska vrela u rano proleće, kada se su slapovi u punom sjaju.

- Izbegavajte posetu vrelima tokom i nakon kišnih dana, zbog dosta blata.

- Obavezno obujte patike ili drugu udobnu zatvorenu obuću.

- Pazite se krpelja! Ima ih u travi kroz koju se prolazi ka vrelima.

- Ako idete sa bebom, za vrela obavezno ponesite kengur nosiljku, jer vam kolica neće biti od pomoći.

- Obavezno ponesite vodu i šeširić, jer je deo puta ka vrelima po suncu.

- Informacije o radnom vremenu i ceni ulaznica za kompleks Brankovina, možete videti na linku.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Divčibare: Moja najlepša iskustva na dečijoj planini

Hotel Ub akva park: Spa vikend u krošnji drveća