Zlatibor: Moja najlepša iskustva među zlatnim borovima

Zlatibor, jedna od naših najlepših planina, podjednako interesantna u svako godišnje doba. Ako dođete vikendom ili praznicima, zateći će vas gužva, gužva i gužva... bukvalno svuda! I na putu do Zlatibora, na pumpama, u prodavnicama, restoranima. Prepuno je ljudi gde god da se okrenete.

Pamtim ga kao mesto na koje sam svakog leta odlazila sa porodicom i tamo provodila bar nedelju dana, u istraživanju okoline i uživanju u beskrajnim šetnjama po čistoj prirodi i svežem vazduhu.

U ovom tekstu ću prikazati moja najlepša iskustva na Zlatiboru i šta je to, po mom mišljenju, što ne treba propustiti ako posetite ovu planinsku lepoticu.

1. Kupovina suvenira na zlatiborskoj pijaci

Odakle početi razgledanje nekog mesta ako ne sa pijace! Pijaca je prava riznica lokalnih proizvoda, koja će vas uvesti u gastronomske i prirodne lepote ovih krajeva. Kad dođem na Zlatibor, uvek odem na pijacu, da razgledam šta sve može da se kupi, ali i da se snabdem čuvenom goveđom pršutom iz Mačkata i domaćim kajmakom. Možete i da degustirate upravo naseckane đakonije.

Na pijaci su odvojeni delovi sa suvenirima, od dela gde se prodaju prehrambeni proizvodi. Pored domaće pršute (svinjske i goveđe) i kajmaka, na pijaci ćete naći i sir, sušenu ovčetinu, razne vrste rakija, domaće slatko i džemove od šumskog voća, domaće sokove, med, grnčariju i raznu drvenariju, vunene čarape, džempere i patofne… Na pijaci se zimi prodaju i interesantne plastične spravice za pravljenje grudvi.

Pored praktične uloge, zlatiborska pijaca zaista predstavlja pravu turističku atrakciju. Imajte samo u vidu da zimi radi do 16h.

2. Uživanje u panorami iz rotacionog restorana

Ovo mesto je za mene pravo otkriće! Rotacioni restoran! Nalazi se na 4. spratu luksuznog hotela "Grand Tornik". Iako je ambijent izuzetno luksuzan, cene pića su prosečne za Zlatibor. Reč je o restoranu koji se kompletno rotira, tako da za oko 2h napravi pun krug. Kažu da postoji mogućnost da sporije ili brže rotira.

Neverovatan pogled i jedinstven ugođaj! Neponovljiv je osećaj ispijati topli planinski čaj u objektu sa koga se pruža panorama snežnog Zlatibora.

Prostor je takođe jedinstven, u njemu možete pratiti dinastiju Nemanjića i drugih srpskih vladara. Do restorana dolazite liftom sa staklenom panoramom, do koga dolazite odmah kada uđete u hol na glavnom ulazu u hotel. Više o ovom luksuznom hotelu i restoranu možete naći na linku.

3. Degustacija neobičnog predjela u kafani “Ljubiš”

Tokom posete Zlatiboru ručali smo u kafani "Ljubiš", koju morate posetiti. Nalazi se vrlo blizu centra, 10ak minuta peške od hotela "Mona", u sklopu novog luksuznog apartmanskog kompleksa. Možete doći peške, ali ako dođete kolima, u okolini ima dosta mesta za besplatno parkiranje.

Obavezno rezervišite mesto, jer je stalno puno, i to sa razlogom. Interesantno da je jelovnik prilično ograničen, ali sve što spremaju je izuzetnog ukusa i domaće. Čuveni su po neobičnom predjelu, koje, uz malo teletine ispod sača, može da bude kompletan ručak.

Uživali smo u zlatiborskoj pršuti, domaćoj piti sa sirom i koprivom, ajvaru, salatama od cvekle i kiselih ljutih paprika, kiselom kupusu, lisnatom siru, stelji (ovčija pršuta), pečenom krompiru, domaćoj proji, izvrsnoj teletini i domaćim sokovima. Predjelo se naručuje po osobi (veličinu predjela prilagode broju osoba, pa i cena od toga zavisi). Cena pića je prosečna. Kažu i da pripremaju izvrsnu pastrmku, ali je nismo probali. Nije više bilo mesta!

Uz ručak smo slušali pucketanje vatre iz kamina i posmatrali snežni pejzaž. Uživali smo!

4. Slatki trenuci u čuvenoj poslastičarnici “Feniks”

Mesto koje ne propuštam kad sam na Zlatiboru! Reč je o poslastičarnici "Feniks", koja ima jedne od najboljih kolača koje sam ikada jela. Sastojci su delom uvozni, čak iz Belgije i Amerike, a sve što možete da poručite se pravi ručno.

Imaju vrlo šarenolik meni, sa raznim đakonijama. Pored kolača, posebno su poznati po maštovitim i interesantnim kupovima. Ni čajevi ne zaostaju - imaju interesantne mešavine domaćih biljnih čajeva, vrlo interesantno servirane, kao i razne vrste ceđenih sokova (na primer, “zelena limunada”). Kad su kolači u pitanju, probajte "srneća leđa", "Moskva šnit" ili "Ferero kolač". Imaju i kolače bez šećera, sa urmama, ali i dečiji meni.

Osoblje je izuzetno ljubazno i uslužno. Više o ovom mestu možete naći na linku.

5. Vožnja saonicama na konjski pogon

Neverovatan osećaj! Posmatrati zlatiborski snežni pejzaž, iz saonica koje vuku konji! Za ovaj jedinstven doživljaj, moraćete da izdvojite malo više novca, za 10ak minuta vožnje. Početna "stanica" je nedaleko od zlatiborske pijace, ka hotelu "Grand Tornik".

Obavezno se cenkajte oko cene vožnje i pitajte koliko traje.

6. Upoznavanje sa istorijom ovog kraja u selu Sirogojno

Na 26 km od Zlatibora, u selu Sirogojno, nalazi se jedini muzej na otvorenom u Srbiji. Osnovan je 1980. godine i prikazuje arhitekturu, enterijer i organizaciju porodičnog života ljudi ovih predela. Cena ulaznice je 150 dinara.

Ceo kompleks je “pod vedrim nebom”. Postoji uređen parking, sa koga, kroz šumu dolazite do sela. Kada budete prolazili kroz šumu, obratite pažnju na tezge na kojima se prodaju džemperi i čarape, ispleteni vunom iz Sirogojna, koji predstavljauju jedan od tradicionalnih proizvoda ovog kraja. Crkva Svetog Petra i Pavla, koja se nalazi na putu kroz šumu, je takođe deo muzejske postavke, a sagrađena je 1764. godine.

Muzej čine dve celine. Prva je skup kuća koje su sačuvale prvobitni izgled i namenu. Drugu grupu čine kuće koje su sačuvale svoj prvobitni izgled, ali im je namena prilagođena. To su dvorana, prodavnica suvenira, krčma, apartmanski objekti, itd.

Za tipičnu zlatiborsku okućnicu je karakterističan veliki broj manjih objekata. Centralno mesto je „glavna kuća“. Vajat je zgrada koju je dobijao svaki sin kada se oženi. Mlekar je služio za čuvanje mleka i mlečnih proizvoda. Pekara je služila da se u njoj ispeku zalihe hleba za nekoliko dana. Ambar je služio za čuvanje sitnog žita, dok je salaš služio za čuvanje kukuruza u klipu. Mišana je objekat u kojem se sušilo voće. Kačara je objekat u kome se nalazi kazan za pečenje rakije i kace u kojima se čuva džibra. Štala se gradila najdalje od glavne kuće.

Videćete da svuda u selu postoje dvogledi iznad kojih je napisano objašnjenje određenog pojma (tj. dela kuće), a kada pogledate kroz dvogled, videćete upravo taj pojam. Probajte! Više o ovoj atrakciji možete naći na linku.

7. Predah uz žubor vodopada Gostilje

Jedno od mesta koje me je na Zlatiboru najviše iznenadilo! U odnosu na prethodnu posetu, pre nekih 10 godina, ovo mesto se razvilo u pravi turistički centar.

Da biste došli do vodopada u Gostilju, jedne od najpopularnijih turističkih atrakcija Zlatibora, trebaće vam oko 45 minuta vožnje kolima od centra (30ak km, ali brdske vožnje). Usput imate putokaze i sve je lepo obeleženo. Mi smo na parking stigli oko 10h i tad još uvek nije bilo gužve. Međutim, oko podneva se jedva nađe mesto. Ulaz se plaća 150 dinara.

Za razliku od moje prethodne posete, kada se mogao videti samo jedan vodopad, sada ih je dostupno desetak, većih i manjih. Postoji uređena staza, kojom se krećete između vodopada, kroz neverovatnu prirodu. Za obilazak treba oko sat vremena.

Imajte u vidu da staza ume da bude klizava (napravljena je od kamena). Uspon u povratku je veliki, ali ne mnogo težak. Ipak, ako ste sa bebom, kolica vam neće poslužiti, ponesite nosiljku. Deo koji treba da pređete do prvog vodopada je na suncu, pa ponesite šešir i nanesite kremu za sunčanje. U okviru kompleksa postoje toaleti, restoran i igralište za decu.

8. Istraživanje Stopića pećine

Stopića pećina je još jedna atrakcija u okolini Zlatibora, koju ne smete propustiti. Nalazi se između sela Rožanstva i Trnave, na oko 19 km od Zlatibora, što znači da će vam za odlazak trebati auto. To je tzv. rečna pećina, kroz koju protiče Trnavski potok, a koju je prvi istraživao Jovan Cvijić. Ima ogroman, impresivan ulaz, na 711 m nadmorske visine. Klima u pećini je, vrlo neobično, pod uticajem spoljašnje klime, tako da je zimi hladno, a leti toplo.

Pećina ima pet dvorana: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Za turiste su najatraktivnije bigrene kade, ali i vodopad “Izvor života” i tzv. “Pseće groblje”.

Bigrene kade ćete videti na svim fotografijama ove pećine, a nastale su taloženjem krečnjaka.

Kada stignete do pećine, postoji veliki parking, od koga se uređenom stazom dolazi do vodopada. Put do pećine je dobro obeležen. Ulaznica košta 250 dinara. Fotografisanje je unutra dozvoljeno.

9. Degustacija komplet lepinje u restoranu “Zlatni bor”

Kažu da restoran "Zlatni bor" sprema najbolju komplet lepinju na Zlatiboru. I zaista, najbolja koju smo probali u centru Zlatibora je bila baš na ovom mestu.

Možete izabrati da dodate i zlatiborsku pršutu, kako biste pojačali već neverovatan ukus specijaliteta ovih krajeva. Nema jela koje se bolje slaže sa zimom, snegom i planinom. Naravno, ovde možete probati i druge specijalitete, ali je komplet lepinja sa pretopom i pršutom ono po čemu su poznati.

Sačekajte i mrak da vidite projekcije svetlosti duž šetališta oko jezera, kod koga se restoran nalazi. Ima uređene staze za šetnju u krug, lep restoran na vodi, klupice svuda oko jezera, veliko igralište za decu. S jedne strane jezera je napravljen niz radnjica, u kojima se prodaju suveniri i brza hrana.

Uveče je posebno lepo. Na asfaltu, na zgradama, tokom praznika Deda Mraz i Sneško Belić vam čestitaju Novu godinu. Prodaje se kuvano vino u kućicama duž šetališta, kao i razne poslastice koje mame slatkim mirisom. U okolini ima baš dosta sadržaja za decu - luna park, igrališta, jahanje ponija, igre na snegu (kad ga ima), adrenalinski park, Dino park, maskote duž šetališta.

Zalazak sunca iznad jezera je "ukras" sam za sebe.

10. Uživanje u nestvarnoj prirodi Mokre Gore na izvoru “Bele vode”

Iako sam ovde bila pre 15ak godina i iz tog perioda ovo izletište pamtim po neverovatnoj prirodi, prilikom ove posete sam se uverila da je mnogo sređenije i sadržajnije nego što je bilo.

Kada ostavite auto na parkingu, prvo će vam zapasti za oko stari vagoni (u jednom od njih je i kafić u kome se možete osvežiti), koji označavaju da se ovde nalazi i čuvena stanica Jatare, na 9. kilometru istorijske pruge uskog koloseka "Šarganska osmica". Deci je posebno interesantno što eksponate mogu da dodirnu.

Uređena staza dalje vodi do manastira Sv. Jovana Krstitelja. Nalazi se u nestvarno lepoj prirodi, okružen visokim borovima i prošaran najrazličitijim sezonskim cvećem. Pre ulaska u manastir je bunar iz koga možete zahvatiti lekovitu vodu (izvor Bele vode), za koju se veruje da je blagotvorna kod očnih bolesti.

Nakon manastira predlažem da se uputite u šetnju uređenom i osvetljenom stazom, koja se proteže uz deo nekadašnje pruge. Naravno, usput su razni ekponati koji svedoče o železničkoj istoriji ovog kraja.

Priroda kroz koju prolazite je kao iz neke bajke, a vazduh miriše na smolu i borovinu. Duž staze protiče rečica koja usput gradi brojne manje slapove, a na kraju staze se nalazi i njen izvor. Za boravak ovde odvojite bar 2h.

Priroda je ovde predivna - nije urbano kao Zlatibor, a ni divlje kao Tara.

11. Gledanje filma u podzemnom bioskopu Drvengrada

Kad god sam u ovom kraju, volim da prošetam stazama između drvenih kuća ovog kompleksa. Ovo mesto kao da je epicentar dešavanja u svako doba dana. Uvek je nekako živo i oseća se posebna atmosfera. Ulaz u ovaj ostvareni san Emira Kusturice se plaća 250 dinara. Više o ovoj atrakciji možete naći na linku.

Na brdu Mećavnik, izgrađen je "drveni grad", ostvarena bajka reditelja Emira Kusturice. Nastao je nakon snimanja njegovog poznatog filma "Život je čudo“, a danas je jedna od glavnih turističkih atrakcija ovog kraja. U prilog tome govori i parking, koji je prepun već od ranog jutra, a nije isključeno da se mesto ni ne nađe.

Zanimljivo je da se ovaj grad iz bajke nalazi na istom nivou kao i železnička stanica Jatare, kroz koju prolazi pruga uskog koloseka, čuvena “Šarganska osmica”, još jedna od atrakcija koju ne smete zaobići. Na jednom kraju ovog etno sela se nalazi ulazna kapija, odakle počinje glavna ulica sa nekoliko prodavnica i restorana, dok je na drugom kraju mala pravoslavna crkva sa drvenim zvonikom, građena po ugledu na ruske crkve brvnare i posvećena Svetom Savi.

U centru sela je popločan trg, oko koga se nalaze autentične brvnare, koje su prenete iz zlatiborskih krajeva i iz Republike Srpske. U svakoj od njih nalaze se razni sadržaji: hotel, galerija, biblioteka, bioskop (pod zemljom), poslastičarnica, restoran, prodavnica suvenira, itd. Glavna ulica nosi naziv Ive Andrića, a pored toga postoje ulice Ernesta Če Gevare, Dijega Maradone, Miodraga Petrovića Čkalje, Novaka Đokovića, i mnogih drugih poznatih ličnosti. Tu je i mala pijaca suvenira, kao i igralište za decu. U ovom etno selu se održava čuveni filmski festival „Kustendorf“.

Osvrnula bih se na jedno posebno iskustvo u Drvengradu. Prilikom jedne organizovane posete, odgledala sam kratki dokumentarni film u bioskopu u podrumu kuće Emira Kusturice. Prikazivao se film “Plavi ciganin” (standardna tematika Kusturičinih filmova), koji je pobedio na UNICEF-ovom konkursu za najbolji film o zaštiti prava dece. Film je izuzetno potresan. Trajao je oko 20 minuta, i to je bio zaista doživljaj – odgledati film na mestu gde se održava čuveni filmski festival Kustendorf.

Dok se Sunce još uvek probijalo kroz oblake, poslednje preostale kapljice kiše su se sušile u maloj cvetnoj bašti poslastičarnice. Uvek je tako slatka, u drvetu, ukrašena cvećem. Kada se ovde dođe, moraju se probati domaći sokovi iz njihove proizvodnje, preukusne tufahije, urmašice, tulumbe, ruske kape. Šta god da poručite, nećete se prevariti. Cene su vrlo pristojne.

12. Vožnja čuvenom Šarganskom osmicom

U sred neverovatne prirode Mokre Gore, smestila se popularna turistička atrakcija - stara pruga uskog koloseka, čuvena “Šarganska osmica”, koja ide 300 m uzbrdo i formira osmicu. Šarganska osmica se smatra najatraktivnijom turističko-muzejskom železnicom u Evropi i spominje se kao jedinstveno remek delo među prugama uskog koloseka u svetu.

Ova pruga je nekada bila veza Evrope sa Jadranskim morem. Sada deo pruge služi za turističke obilaske vozom "Nostalgija", koji je takođe parni voz koji za sobom ispušta dim (kao što je to nekada bio Ćira), mada je u poslednje vreme više u pogonu modernija varijanta.

Od Mokre Gore do stanice Šargan Vitasi prolazi se kroz 22 tunela (najduži ispod Šargana nosi naziv Aleksandar I) i preko pet mostova (od kojih je najduži 44,3 m na reci Kamešini). Za vreme vožnje imate priliku da sa nekog od pet vidikovaca sagledate lepote prirode ovoga kraja. Cena karte je 1.000 dinara, ali je potrebno ranije je rezervisati, jer su gužve ogromne.

Na početnoj stanici postoji uređen parking, koji nije naročito veliki, tako da treba doći ranije da biste zauzeli mesto. Voz se zaustavlja na nekoliko stanica, a na svakoj od njih imate po neku atrakciju za fotografisanje (vidikovac, “ludi kamen”, ostatke sa snimanja Kusturičinih filmova, itd.). Više o ovoj atrakciji možete naći na linku.

Prosudite sami da li je ovo još jedno obistinjeno proročanstvo iz 19. veka, čuvenog Mitra Tarabića: “Proći će dosta godina pa će se ljudi opet setiti gvozdenoga puta te će obnoviti ovaj put. Samo, njime do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave, odmora i uživancije”.

13. Šetnja do spomenika na Glavudži

Šetnja za oporavak celog organizma... Tako ćete čuti često da se priča o poznatoj pešačkoj turi "do spomenika". Reč je zapravo o zlatiborskom brdu Glavudža ili Šumatnom brdu.

Da biste stigli na početak staze, iz centra Zlatibora idite prema Dino parku. Od Dino parka nastavite ulicom dalje, uzbrdo, sve dok ne dođete do bolnice "Čigota". Odavde nastavite pravo još par metara i videćete niz drvenih tezgi, na kojima se prodaju razni domaći proizvodi: štrikani džemperi od vune iz Sirogojna, predmeti od drveta, drvene igračke za decu, rakija, med, slatko od šumskih jagoda, razni sokovi, borovnice, itd. Ovaj niz tezgi će vas odvesti do samog početka staze.

Na početku staze zdravlja ćete videti i nekoliko konja koje mogu jahati deca ili možete odlučiti da se i vi na ovaj način popnete na vrh. Staza nije posebno naporna, a treba vam oko pola sata laganije šetnje. U jednom delu je veći uspon, ali kratko traje. Imajte u vidu da je kompletno pod suncem, pa obavezno ponesite flašicu vode, šešir i nanesite kremu za sunčanje. Možete krenuti i sa bebom u kolicima, jer je kompletna staza popločana.

Kad dođete na vrh, videćete mnogo ljudi koji sede na travi. Kažu da se ovde formira ruža vetrova koja povoljno utiče na bolesti štitaste žlezde. Na samom vrhu se nalazi spomenik, po kome se i ova staza tako naziva, posvećen streljanim partizanima, sa porukom "Ne dam ovo Sunca u očima, ne dam ovo hleba na dlanu" (stihovi Vaska Pope). Na vrhu je i restoran, sa neverovatnim pogledom na okolna zlatiborska brda.

14. Planinski doživljaj na Torniku

Ski centar Tornik je najveće skijalište na Zlatiboru, udaljeno od centra 9 km. Ima nekoliko ski staza i žičaru, kojom se možete provozati i kada nije zimska sezona. Polazna stanica je na nadmorskoj visini od 1.110 m i penje se na vrh Tornika (149 m nadmorske visine). Ako dolazite van sezone, raspitajte se za radno vreme žičare, jer, na primer, tokom naše posete na proleće, nije radila.

Ski centar je od skoro prilagođen za sva godišnja doba, tako da ima zabave i za decu i za odrasle. Zimi je pun skijaša, posebno dece. Lepa je atmosfera, za decu ima igralište, bob na šinama (ne smeju deca ispod tri godine), nekoliko kućica u kojima se prodaje piće i klupe gde možete predahnuti, uz piće i s pogledom na staze. Parking je besplatan.

Ima li šta lepše nego dočekati zalazak sunca na planini?! Zalasci sunca su jedna od stavki zbog kojih bih svakome preporučila da poseti Zlatibor. Najbolje se mogu doživeti ako se udaljite od gužve i osamite na nekom od brojnih brda ili proplanaka. Mi smo malo skrenuli s puta koji vodi ka Torniku i uživali u ovoj pripremi sunca da zađe za oblake. Najlepše boje zalaska vas čekaju leti oko 19h.

Za lepu panoramu, možete se provozati i Gold Gondolom, iz koje je kažu predivan pogled na Ribničko jezero. Uvek je velika gužva, tako da se nisam provozala. Dovoljno sadržaja za jedno lepo provedeno popodne.

15. Upoznavanje se sa životom u ovom kraju u etno parku “Terzića avlija”

U povratku sa Zlatibora, predlažem da svratite i posetite etno park “Terzića avlija”, u blizini Užica. Za etno park se skreće desno sa glavnog puta. Skretanje nije baš najbolje obeleženo, ali nećete zalutati ako skrenete ka selu Zlakusa, poznatom po izuzetnoj grnčariji i ovom zanatu koji je očuvan preko tri veka. Usput ćete videti grnčarske radionice, u kojima istu možete i kupiti.

Etno park Terzića avlija je zapravo muzej na otvorenom. Potiče sa početka 20. veka, i predstavlja tipično seosko domaćinstvo iz okoline Užica, sa starim kućama i okućnicom, kao što su salaš, šupa, mlekar, bunar, kačara. Ima dve stare kuće. U jednoj se odvijao svakodnevni život, a druga se koristila kao gostinjska kuća i kuća u kojoj su se posluživali gosti za slavu. Pred početak i za sve vreme II svetskog rata u kući je radila jedna od prvih seoskih škola.

Danas se u okviru imanja nalaze apartmani za smeštaj, etno restoran, muzej, galerija sa bibliotekom, prodavnica suvenira i letnja pozornica. Zapravo, prostor je mali, ali ima šta da se vidi. Cena ulaznice za muzej je 100 dinara.

16. Fasciniranje meandrima Uvca

Sa Zlatibora smo napravili jednodnevni izlet do Uvca. Pošto smo čitali da je Ledeni vidikovac najpristupačniji kolima, on je bio prvi izbor. Prešli smo oko 90 km, ali nam je zbog spore vožnje trebalo oko 2h.

Da biste došli do ovog vidikovca, uđite u Sjenicu i na prvoj raskrsnici skrenite levo ka Sjeničkom jezeru. Dalje pratite put za selo Gornje Lopiže. Iznenadili smo se da je put do vidikovca prilično dobar, iako smo čuli da ne može da se prođe kolima i da je potrebno iznajmiti džip. Put je dobrim delom asfaltni, nakon toga sledi dobro utaban makadam, koji je nešto lošiji tek nekih 500 m pred cilj. Kolima može da se dođe sve do rampe (tu je ogroman prostor za parkiranje), nakon koje morate peške još 10ak minuta laganog hoda kroz šumu.

Staza nije uopšte zahtevna, ali ako ste sa bebom ponesite nosiljku, jer kolicima nećete moći. Na vrhu vas očekuje jedna koliba, u kojoj možete kupiti piće, heljdine palačinke i predahnuti. A kada ste se okrepili, pružite još par koraka i naći ćete se na ovom poznatom vidikovcu.

Od pogleda na uklještene meandre zaista zastane dah! Oko vas priroda, vi visoko iznad ovog prirodnog fenomena, a iznad vas nadleću beloglavi supovi, retka i zaštićena vrsta lešinara, koji su svoje stanište upravo ovde locirali. Pored vidikovca sa platformom za posmatranje, desno je još jedan vidikovac, na kome imate klupicu i stene za fotografisanje.

Nakon oko 800 m šetnje kroz šumu vas čeka još jedan vidikovac, a ovom stazom možete nastaviti još 5 km, ako vam je do šetnje. Samo vodite računa o mogućem društvu (videli smo zmiju!). Postoji i staza ka jezeru, ali su nam meštani preporučili da ne idemo, jer je strmije.

Nakon posete Ledenog vidikovca, razmišljali smo da li da se uputimo na još neki od brojnih vidikovaca na Uvcu. Pala je odluka da pođemo na "Sedlo", jer nam je delovao dosta pitomo. O "Molitvi" nismo ni razmišljali, jer se o njemu uglavnom piše kao prilično nedostupnom kolima. Kada smo u navigaciju ukucali "Vidikovac Sedlo", ponudilo nam je opciju "Molitva 2". Mislivši da je to drugi naziv, krenuli smo putem kojim nas je navigacija vodila. Već posle nekoliko kilometara nam je bilo jasno da nešto nije u redu. Veliki broj vozila je krenuo kuda i mi. Zašto kada "Sedlo" i nije posebno popularan vidikovac?! Već kod prvog znaka nam je bilo jasno - krenuli smo greškom na "Molitvu" i sad nema nazad.

Ono što vam mogu reći je da put nije uopšte tako loš, osim poslednjih 4 km, gde na pojedinim delovima ima rupa u makadamu, pa mora baš da se uspori. Možda ova "greška" i nije bila tako loša. Kolima može da se dođe do improvizovanog parkinga, od koga do vidikovca ima još 15ak minuta hoda. Put je na suncu, tako da su šešir, voda i zaštitna krema obavezni.

Utabanih staza do vidikovca ima nekoliko, pa preporučujem da na prvom račvanju držite desnu stranu, manje je strmo. I pored toga, pored sve želje, ja nisam smela da se spustim do samog vidikovca (platforme). Dosta je strmo, stenovito, ispod vas ambis, dobila sam vrtoglavicu i krenula nazad.

Naravno, i na ovom vidikovcu je ogromna gužva. Prizor je svakako neverovatan, a ovaj vidikovac je na većoj visini od Ledenog, pa je i pogled spektakularniji. Kod parkinga imate jednu improvizovanu trafiku, u kojoj možete kupiti sjenički sir, magnete, a možete i dogovoriti krstarenje Uvcem, tokom koga se prolazi i kroz pećinu.

17. Heljdine palačinke u srcu Zlatara

Ako na putu do Uvca tražite mesto gde biste mogli da napravite pauzu i ručate, preporučujem Zlatar. Mi smo u povratku sa Uvca svratili na večeru u restoran vile "Jelena", za koji smo dobili preporuku. I zaista, sve je bilo odlično. Nalazi se u centru Zlatara, na oko 50 m od parkinga pored puta. Imaju i svoj parking, kao i sobe za smeštaj. Restoran ima veliku terasu, sa pogledom na zlatarske četinarske šume.

Kada je u pitanju preporuka šta probati, bez mnogo razmišljanja ću vam reći "heldovni palačinci". Reč je o palačinkama od heljdinog brašna. Prave ih u slanoj varijanti sa sirom ili kajmakom, ili slatke. Ja sam probala slane sa kajmakom, a slatke sa domaćim džemom od kajsija i sa orasima. Ne bih mogla da se odlučim koje su bolje. Tope se u ustima, a ukus je neobičan i jedinstven.

Probali smo još i zlatarski sir (jak i slan, kažu domaćini da najbolje ide uz domaću rakiju), kao i zlatarsku šniclu (slična Karađorđevoj šnicli, ali punjena kajmakom, pršutom i pečurkama). Sve je bilo sveže i preukusno. Dok uživate u obroku, tu pored vas, deca mogu da se igraju u parkiću u sklopu restorana.

Priroda ovih krajeva je neverovatno lepa, a biser u njoj je Zlatarsko jezero, koje svetluca na suncu i podseća na more. Mene zaista podseća na more, jer sam sa roditeljima uvek ovde ujutru svraćala na komplet lepinju, kad god smo putovali na more u Crnu Goru.

Kada stignete do centra Zlatara, imate parking na kome možete ostaviti auto. Tu odmah se nalazi restoran, igralište za decu, mala pijaca suvenira, a odavde počinje i staza kroz šumu od nekih 1 km, kojom je lepo prošetati. Za decu je u ponudi jahanje konja.

Kod parkinga smo videli putokaz za vidikovac. Iako nismo znali o čemu je reč, pratili smo stazu koja je dužine samo 500 m i to kroz šumu. Nije naporna i nema velikih uspona. Ne može se ići kolicima sa bebom, ponesite nosiljku. Nakon 10ak minuta hoda sačekao nas je veličanstven prizor. Pogled od koga zastaje dah! Na vidikovcu ima nekoliko klupa, ali, kako je ovo popularno mesto, sve je bilo popunjeno. Ipak, zastanite ovde i uživajte u zelenilu i vazduhu ove vazdušne banje.

18. Grandioznost prirode prerasti Dobroselica

Jednog jutra smo poranili, kako bismo pronašli prirodni fenomen Zapadne Srbije - prerast ili kameni most. Nalazi se u selu Dobroselica, na nekih 15ak km od centra Zlatibora.

Kada sa glavnog puta skrenete ka selu, videćete putokaz za prerast. Pratite putokaz i uživajte u jednim od najlepših pejzaža Zlatibora. Iako se prerast nalazi gotovo pored puta, vozite polako, jer je vrlo lako da se promaši. S puta nije lako uočljivo. Parkirajte auto na proširenju pored puta i prošetajte do ovog grandioznog prirodnog zdanja.

Do samog ulaza imate oko 100 m pešačenja, ali je put po malo kamenit i strm. Obavezno obujte udobnu i nepromočivu obuću, jer ćete ići po stenovitom tlu i u jednom trenutku morati da prepešačite preko potočića koji teče kroz prerast. Stazicom možete otići čak sa druge strane prerasti/pećine i posmatrati je i iz ove perspektive. Staza nije naporna ni za decu.

Potočić koji teče kroz pećinu je zapravo zaslužan i za njen nastanak. Ovo je nekada bila ponornica, koja je dubila stenu i napravila fenomen kome se danas svi dive i zaneme pred njegovom grandioznošću. Staza kroz pećinu ima oko 50 m, a visina prerasti je oko 15 m. Poznata je i pod nazivom Ječmenska pećina. Jedini je ovakav fenomen u Zapadnoj Srbiji.

19. Jagnjeće pečenje u restoranu “Mačkat”

Niste bili na Zlatiboru, ako bar jednom niste probali njihovo čuveno jagnjeće pečenje. Morali smo da probamo (nije baš bila samo "proba") ovaj zlatiborski specijalitet i to na mestu gde sam dobila preporuku da je najbolji. Zaista, mesto nas je oduševilo, kako zbog hrane, tako i zbog predivnog pogleda koji se pruža na okolne pašnjake i brda.

Reč je o restoranu "Mačkat", u istoimenom selu nadomak centra Zlatibora. Restoran je poznat po tome što vas u bilo koje doba dana čeka vruća mlada jagnjetina, uz vruć domaći hleb iz furune. Zaista se topi u ustima, a ukus je neverovatan. Nalazi se pored glavnog puta kroz selo. Ispred ima mali parking, a gužva je stalno.

Inače, selo Mačkat je, osim po odličnoj jagnjetini, posebno poznato po svinjskoj i goveđoj pršuti. Kažu da su proces dimljenja doveli do savršenstva, a da je za to "kriva" jedinstvena kombinacija klimatskih faktora. Ovde se svake godine održava i festival posvećen ovom, još jednom u nizu zlatiborskih specijaliteta, poznata "Pršutijada" u Mačkatu.

20. Panorama sa vidikovca Dobroselica

Još jedan u nizu skrivenih zlatiborskih vidikovaca. U selu Dobroselica, o kome sam vam prethodno pisala, možete uživati i u jedinstvenom pogledu na susedne Vodice, po mnogima najlepši deo Zlatibora. Vidikovac ćete naći u navigaciji kao "vidikovac Dobroselica". Ako pratite putanju, dolazite do podnožja jednog brda. Tu parkirajte, a za nekih 50 m uzbrdo vas čeka pogled od koga zastaje dah.

Prizor je nestvaran! Odmor za oči i sva čula! Na vrhu se nalazi samo jedna klupa, koja je bila zauzeta kad smo došli na vrh, pa tako nje nema na fotografiji. Preporučujem da ponesete neku knjigu i uživate, opustite se.

Inače, o selu Dobroselica, tačnije o njegovom nazivu, postoji jedna legenda. Naime, car Dušan je, u povratku iz Dubrovnika, prespavao pored jednog izvora. Seljaci su mu ujutru doneli lepu, belu pogaču. Kada je pitao odakle je pogača, rekli su mu da je iz sela Zloselica (kako se tada zvalo). On na to reče, da kada imaju tako beli hleb, to nije Zloselica, već Dobroselica. Tako je selo dobilo naziv koji nosi i dan danas.

21. Vraćanje u vreme kauboja u tematskom parku “El Paso City”

Divlji, divlji Zapad, i to u srcu Zlatibora! Verovatno ste već čuli da Zlatibor ima tematski park "El Paso City", koji mnogi nazivaju i kaubojski grad. Sam kompleks nije mnogo veliki, ali je interesantan koncept, posebno za decu.

Možete prošetati kroz zlatiborski zaseok, koji čini nekoliko kuća u stilu gradnje na ovim prostorima u 19. veku, koje su nazvane po znamenitim ličnostima.

Drugi deo je indijansko selo od nekoliko šatora, koji su namenjeni za smeštaj.

Treći deo je Divlji Zapad, i ovde ćete zateći scenu iz vestern filmova: tipične kuće, "saloon", dekorativni elementi u vidu buradi, kofera, kočija i sl. Gotovo svi objekti koje vidite u okviru parka su namenjeni za smeštaj. Postoji restoran i prodavnica suvenira.

Deca će biti oduševljena. U okviru parka mogu jahati konje i igrati se na igralištu. Koliko je ovde deci zanimljivo govori i popularnoat ovog mesta. Već oko 10h se formiraju redovi za kupovinu ulaznica i ulazak u park. Teško se nalazi i mesto na parkingu. Cena ulaznice je 400 dinara za odrasle, 300 dinara za decu stariju od tri godine, dok se za mlađe ne plaća ulaz.

22. Skrivena oaza - Tavničko jezero

Po kiši do skrivenog mesta... Vreme na Zlatiboru je bilo prilično nepredvidljivo. Od sunca i vedrog neba, do pljuska i magle kao da su nas delili minuti. Međutim, to nije smetalo da istražujemo lepote ovog dela Zapadne Srbije. Jedno od skrivenih mesta, van turističkih ruta, svakako je i ovo jezero, neverovatne smaragdne boje.

Ako magistralom vozite iz pravca Nove Varoši, pored puta će se bojažljivo prikazati drveni putokaz na kome piše "jezero". Ako skrenete oštro desno i krenete putem uzbrdo, dolazite do jednog improvizovanog parkinga i znaka za "Tavničko jezero", udaljeno odavde 200 m. Kad ostavite kola, čeka vas pešačenje uzbrdo, ali put nije posebno naporan. Nakon 200 m, sa leve strane ćete videti stenovitu stazu nizbrdo. Ovuda ćete se najlakše spustiti do samog jezera.

Jezero nije veliko, ali je čitav ambijent nestvaran. Voda je smaragdne boje, oko jezera su beličasto-sive stene, a visoko iznad, sa svih strana oko jezera je borova šuma. Voda je toliko bistra da u njoj vidite ribe. Najveća dubina je oko 8 m, a reč je o veštačkom jezeru nastalom u starom rudarskom kopu.

Nažalost, vreme je u tom trenutku bilo oblačno i kišovito, pa nismo iskusili kupanje u jezeru.

23. Degustacija specijaliteta u krčmi “Gaj”

Definitivno jedno od najboljih mesta za ručak na Zlatiboru. Od kada smo otkrili ovo mesto, dolazili smo svakog dana. Svi dolasci nisu bili dovoljni da bismo imali vremena da isprobamo sve što se ovde nudi. Ono što nas je privuklo je jedinstvena ponuda, ljubazno osoblje, higijena, i naravno predivan pogled na zlatiborske vrhove. Imaju i nekoliko stolova za samoposluživanje, pa možete na miru uživati u obrocima, udaljeni od gužve.

Kada su njihovi specijaliteti u pitanju, ne bih znala odakle da počnem, da li od domaćih sokova od maline ili višnje, ili od čorbice od zelja. Neizostavno je da ovde probate i komplet lepinju sa kajmakom i pršutom. Ukus je fantazija, a porcija ogromna. Ako dođete u vreme doručka (rade od 9h) ili večere, probajte domaću zeljanicu, domaće kiselo mleko, uštipke od heljde ili poparu sa sirom i kajmakom.

Kada stignete do dezerta, preporučujem da probate nešto što nisam imala priliku da probam na drugim mestima - pitu od aronije. U porciji dobijate dva parčeta. Ukus je jedinstven, tako je sočna, a istovremeno hrskava, slatka i u isto vreme kiselkasta. Služi se posuta šećerom u prahu i slatkom od aronije.

Imaju divnu baštu s pogledom na vrh Tornik. Uvek je gužva, ali se nađe mesto. Cene su malo više (treba imati u vidu i da je ponuda jedinstvena), ali su porcije ogromne, tako da ih možete s nekim podeliti. Možete čak tražiti da i oni to urade.

24. Ljubiška pastrmka u etno selu “Boškova voda”

Do ovog etno sela smo došli sasvim slučajno, kad smo se kolima uputili ka Ljubišu, jednom od najlepših delova Zlatibora. Reč je o etno selu "Boškova voda", koje sam doživela kao pravi raj za decu. Pored restorana, nalazi se ogromna poljana sa raznim zanimacijama za decu: teren za odbojku, teren za mali fudbal, mini ZOO vrt sa domaćim životinjama, igralište sa ljuljaškama i klackalicama. Imaju i nekoliko vajata namenjenih za smeštaj.

Kada je hrana u pitanju, mogu vam reći da bolje filete pastrmke odavno nisam jela. Meni im se sastoji od samo nekoliko jela. Imaju teleću čorbu, salate, teletinu ispod sača, čuvenu ljubišku pastrmku i mešani roštilj. Cene su malo više, ali su porcije baš velike. Imajte samo u vidu da obavezno rezervišete mesto. Mi smo imali sreću da nađemo mesto bez rezervacije, ali su nam rekli da je svakog dana od 14-18h nemoguće ući bez rezervacije.

Dok ručate ćete slušati zvuke potočića, koji protiče tuda i koji je omogućio da ovo mesto ima i svoje uređeno kupalište, s pogledom na neverovatnu prirodu.

25. Brčkanje u Zaovinama

Jedan dan smo se provozali do Zaovinskog jezera. Ideja nam je bila da se malo i brčnemo. Od Zlatibora do Zaovinskog jezera ima oko 1.5h vožnje.

Kad smo se približili jezeru, atmosfera me je podsetila na more. Sve je mirisalo na kreme za sunčanje, a oko nas je bilo mnoštvo ljudi u kupaćim kostimima, sa peškirima i prostirkama u rukama. Pitali smo meštane gde preporučuju da se kupamo, na šta smo dobili odgovor da je vrlo blizu, na jezeru Spajići, mnogo lepša plaža i bez gužve.

Do te plaže se dolazi kada se skrene sa puta oštro levo, kod putokaza za "Lukino selo". Put nizbrdo nije loš, ali je teško mimoilaženje. Kad se spustite do jezera, imate improvizovani parking. Sama plaža je zapravo travnjak. Ima dosta mesta, ali jako malo hlada, pa to imajte na umu ako dolazite sa decom. Boja vode je smaragdno zelena, bistra, a u kontrastu sa okolnim stenama i šumama izgleda nestvarno. Ali voda! Ledena! I oni najhrabriji odustaju od ulaska u vodu, a i kada u nju uđu, vrlo brzo izlaze.

Za ulazak u vodu ima utaban samo jedan puteljak, koji se spušta do jezera. Ljudi se uglavnom sunčaju.

Otišli smo potom i do plaže na Zaovinskom jezeru, koja je kamenita i baš velika. Boja vode je prelepa, kao i celokupan ambijent.

Vrlo blizu se nalazi restoran "Tarsko jezero". Uvek je velika gužva. Imaju baštu s pogledom na Zaovinsko jezero, ali kako nismo našli mesto, uzeli smo hranu za poneti i ručali u njihovom kafiću, koji takođe ima divan pogled. Možete klopu poneti i na jezero.

26. Jahanje na ranču “Zova”

Slučajno otkriće skrivenog raja za decu! Na oko 3 km od centra Zlatibora, u naselju Zova, nalazi se istoimeni ranč, zapravo, privatno imanje preuređeno u turističke svrhe.

Čim prođete kroz kapiju, biće vam jasno da je ovo delo nekog zaljubljenika u konje. Puno detalja podseća na to: sedla, saonice, fijakeri, razni pribor za timarenje i osedlavanje konja, itd. Kad sam ušla, prokomentarisala sam: "Ovo je kao zlatiborski "El Paso City", samo neka domaćinska varijanta!"

Shodno osnovnoj temi, a to je ljubav prema konjima, deca ovde mogu da se sa njima druže, ali i da se oprobaju u jahanju. Interesantan je i mini ZOO vrt, u kome možete videti divlje svinje, vukove (čak i jednog malenog umiljatog vuka), mnogo zečeva različitih vrsta, pticu emu i još mnoge druge. Za decu je jako zanimljivo, jer sve životinje mogu da dodirnu (osim vukova) i nahrane. Ima i nekoliko drvenih ljuljaški okačenih na drveće.

U okviru kompleksa postoji i kafe u kome se možete osvežiti, a ima i dosta klupa i stolova koje možete koristiti. Ispred imanja se nalazi mali parking. Ulaz se naplaćuje 200 dinara za odrasle, a 100 dinara za decu.

27. Uživanje u pogledu iz kafane “Čumićevo sokače”

Putujući Zlatiborom i njegovom okolinom, pomislila sam koliko je ovde jednostavno imati baštu sa izuzetnim pogledom. Bukvalno, koji god smo restoran posetili na periferiji Zlatibora, zatekao nas je nestvaran prizor.

Još jedan od restorana sa lepim pogledom koji preporučujem je i restoran „Čumićevo sokače“, koji se nalazi na jednom brdu nedaleko od centra Zlatibora. Na tom brdu bukvalno nema ničega drugog, osim ovog restorana. Ispred lokala imaju parking, a mesto se gotovo uvek čeka, jer je dosta posećeno.

Kad je u pitanju hrana, klasika, kao i svuda na Zlatiboru, komplet lepinja se služi tokom celog dana. Doručak (pite, uštipke i sl.) služe samo do 12h. Meni je klasičan, šta god naručite je ukusno, a cene su vrlo pristojne. Ipak, iako je hrana dobra, adut ovog mesta je prvenstveno neverovatan pogled koji se pruža iz bašte restorana.

Ako ovde dođete posle 17h, preporučujem da odaberete sunčanu stranu, jer predveče duva jako hladan vetar. Ako mesto niste u mogućnosti da birate, obavezno ponesite nešto da ogrnete.

28. Skoknuti na ćevape do Višegrada

Boravak na Zlatiboru smo iskoristili i da skoknemo preko granice. Provozali smo se do Višegrada. Za prelazak granice vam nije potreban zeleni karton za auto. Samo ponesite ličnu kartu, a za decu pasoš. Kako se granica nalazi u zaštićenom prirodnom području "Mokra gora", moraćete da platite ekološku taksu za vozilo 150 dinara. Imajte u vidu da je gorivo dosta jeftinije u Bosni i Hercegovini, pa se možete snabdeti pre povratka kući.

Više o ovom izletu možete naći u mom tekstu o Višegradu.

29. Mistika Kremanskog proročanstva

Mistika u službi turizma... Možda bih ovako najlakše mogla da opišem mesto o kome pišem. Kada sa puta za Mokru Goru skrenete ka Tari, na 3 km od skretanja ćete videti tablu sa natpisom "Kremansko proročanstvo". Skrenite s puta i napravite pauzu kod ovog parka posvećenog svetski poznatom proročanstvu proroka Tarabića.

Kažu, ne zna se tačno ni ko je napisao proročanstvo, ali se smatra da su ga kazivali braća Tarabići, a sve je to zapisivao prota Zaharije, koji je bio učen čovek. Inače, meštani se hvale da se njihovo selo nalazi na 800 m n.v., što je najbolja nadmorska visina za razvoj ljudskog mozga, pa zato imaju najviše učenih ljudi u odnosu na broj stanovnika u celoj Srbiji!

Ulaz u park se ne naplaćuje, ali pored svakog eksponata stoji natpis da ako se fotografišete ostavite novac.

Zanimljiva je skulptura "Kralj u buretu". Navodno, Tarabići su prorekli da će onaj ko se sakrije u buretu postati kralj Srbije. Prota Zaharije je ovde sklonio Petra Karađorđevića, koji je kasnije postao kralj. Kažu, ako imate velike ambicije, fotografišite se ovde, da se i vama posreći.

Još jedna od postavki je Kosmička kugla, koju, kažu, treba dodirnuti i poželeti želje "u cugu". Kugla je bila prečnika 1 m, a navodno je pukla u požaru. Danas želje možete poželeti nad ostacima kugle.

Po ulasku ćete odslušati kratku priču o Kremanskom proročanstvu, potom ćete moći da se fotografišete i da kupite knjige i njihove amajlije. Računajte da ćete se ovde zadržati 15ak minuta. Lepo upotpunjuje priču o mistici ovog kraja.

30. Restoran "Zlatiborski pastuv"

Ako odlučite da se provozate malo izvan centra Zlatibora, možete ručati na jednom mestu koje će deci biti vrlo interesantno. Restoran "Zlatiborski pastuv" se nalazi uz sam put koji od Zlatibora vodi ka Zlataru.

Restoran je uređen u etno stilu, sa lepim starinskim detaljima. Ono što mi se posebno dopalo je ogroman travnjak ispred restorana, park za decu, mali ZOO vrt, magarence koje slobodno šeta po imanju, konji koje deca mogu jahati. Deci se dopada, a ima i nekoliko klupica napolju, na kojima možete popiti piće dok se deca igraju.

Hrana je ukusna. Cene su na nivou beogradskih. Lepo je za predah kada je lepo vreme, a na fotografijama sam videla da predivno izgleda i u vreme zalaska sunca iznad zlatiborskih brda i proplanaka.

31. Penjanje na vrh Kablara

Povratak kući smo iskoristili da posetimo još jedan od impresivnih vidikovaca koje nam Srbija pruža. Popeli smo se na vrh Kablara, sa koga se pruža neverovatan pogled na uklještene meandre Zapadne Morave.

Da biste došli do vidikovca, idite starom magistralom ka Čačku. Na putu je označeno skretanje za vrh Kablara. Na putokazu stoji da odavde ima 10ak km, međutim, trebaće vam bar pola sata vožnje. Kolima možete do znaka koji pokazuje da je zabranjen pristup automobilima. Naravno, možete celu stazu preći i peške.

Kad parkirate auto, peške imate još nekih 15-20 minuta. Ceo put je uzbrdo, ali nije mnogo naporan. Kolicima za bebu ne možete, tako da ponesite nosiljku. Uglavnom prolazite kroz hladovinu, pa to malo olakšava. Pred kraj pešačke staze ćete videti jedno račvanje (postoji i znak). Pravo je planinarska staza, a vi idete levo ka vidikovcu. Odavde za par minuta stižete.

O pogledu ne bih ni da pišem. Mislim da fotografija sve govori. Naravno, kao i na ostalim popularnim vidikovcima u Srbiji, i ovde je ogromna gužva.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Višegrad: Šta videti i iskusiti u čuvenom gradu na Drini

Planina Tara: Moja najlepša iskustva u poseti mrkom medvedu

Čarobni breg: Dok sunce zalazi nad Mokrom Gorom