Palić: Šta videti i iskusiti na najvećem prirodnom jezeru u Srbiji

Šaljem vam pozdrave se severa Bačke, sa obale najvećeg prirodnog jezera u Srbiji - Palićkog jezera! Palić može biti dobra baza za smeštaj i obilazak brojnih znamenitosti u okolini. Mislim da vam ne bi bio dovoljan jedan produženi vikend, da vidite i uživate u svemu što ovaj kraj nudi. Prelepe građevine i vile u stilu secesije, čarde i salaši, riblja čorba, juneći perkelt, štrudle. Šta još poželeti!?

U ovom tekstu ću predstaviti meni najzanimljivije atrakcije na Paliću i okolini.

1. Šetnja obalom Palićkog jezera

Iako je u 18. veku otkriveno da su jezerska voda i mulj lekoviti, pa je nastala jedna od mondenskih balkanskih banja, danas je jezero toliko zagađeno da kupanje nije dozvoljeno. Šteta, jer je dosta plitko (najveća dubina je oko 3m) i brzo se zagreje voda. Koliko je mesto nekada bilo značajno, govori i to da je postojao tramvaj Subotica-Palić (oko 8 km), kao i voz koji je polazio iz Zemuna, ovde imao stanicu, i nastavljao ka Budimpešti.

Interesantno je da je čitava obala, u dužini od 17 km uređena i može se njom prošetati. Najuređeniji je centralni deo, gde se nalaze najveće znamenitosti, ali je lepo prošetati i po divljini. Obavezno pogledajte vodotoranj, prošetajte Velikim parkom, uživajte u lepoti muzičkog paviljona, Ženskog štranda, Sovine kule, a na kraju šetnje posetite i ZOO vrt, koji se nalazi gotovo uz jezero.

2. Bećarska tanjirača na Majkinom salašu

Salaši na severu Bačke, opevani u pesmama, neizostavna su atrakcija ako se nalazite na Paliću. Najbolje je posetiti ih u vreme ručka - sklonićete se od najjačeg sunca, uživati u domaćoj hrani, a potom i prošetati i uživati u prirodi. Ovog puta je izbor bio "Majkin salaš". Bio je topao dan, podne već prošlo, pa smo beg od vrućine našli u hladu vinove loze njihove bašte. Drvene klupe i stolovi, puno cveća, etno dekoracija, iznad vas još nezrelo grožđe... milina.

Ovde smo svratili na ručak, koji je bio zaista odlično spremljen i vrlo brzo poslužen. Oko 13h nije bilo gužve, ali su kasnije ljudi počeli da pristižu. Nismo imali rezervaciju. Ako ste sa decom, odmah uz baštu je velika livada sa igralištem od drveta. Okrepili smo se domaćom junećom supom i paradajz čorbom sa testom. Kao glavno jelo smo probali "Bećarsku tanjiraču" - donose vam na sto vrelu tanjiraču, u kojoj cvrče krompir, povrće i miks mesa sa roštilja. Porcija je za dve osobe. Moram priznati da nikad nisam jela ukusniju rolovanu džigericu u slanini. Porcije su velike, ali su cene beogradske.

Posle ručka smo prošetali po imanju. Iz restorana, preko livade, dolazite do letnjikovca napravljenog na jezercetu koje preseca imanje. Koliko sam divnih lokvanja ovde videla! Neke rascvetale, a većinu u pupoljku. Videli smo da dolaze i pecaroši, jer je za njih napravnjena posebna oaza - ostrvce do koga se dolazi malim splavom, kojim se i vi sami možete provozati. Dalje put vodi, stazicama utkanim u prirodni ambijent, do seoskog imanja u kome možete videti domaće životinje, zatim pored nekadašnje etno postavke, pa pored voćnjaka koji se nalaze iza salaša. Ako imate sreće, u početkom leta ćete zateći zrele višnje.

3. “8 tamburaša” u vinariji “Zvonko Bogdan”

Ako ste na Paliću i ljubitelj ste vina, obavezno posetite vinariju "Zvonko Bogdan". Mi smo prošetali po imanju i kroz vinograde, ali ovog puta nismo išli na turu obilaska vinarije. Kada prilazite Paliću, prvo šta ćete videti su ovi šareni, tipično palićki, krovovi vinarije, koja je izgrađena 2008. godine, u stilu secesije, popularnom na ovim prostorima. Vinarija nosi ime ovog gospodina, koji je decenijama sinonim za umetnost i vrhunski doživljaj.

Oko vinarije se nalaze vinogradi, na tri parcele sa različitim vrstama vinove loze. Sve je kao pod konac i lepo označeno. Možete prošetati vinogradima i uživati u mirisu ruža koje se takođe gaje na obodu vinograda. Vina koja možete probati nastaju isključivo od grožđa iz ovog vinograda. Verovatno najpoznatija su "Osam tamburaša" i "Život teče".

Pod istim nazivom postoji vinarija i salaš vinarije, i nalaze se na različitim lokacijama. Provozali smo se do salaša vinarije, u nameri da tamo ručamo, ali nažalost, ovaj divan kompleks kraj Ludoškog jezera je otvoren samo za proslave i okupljanja. Imajte to u vidu da ne napravite grešku kao što smo mi.

Ukoliko želite da obiđete vinariju i degustirate vina, evo par informacija. Standardna tura košta 800 dinara i uključuje degustaciju tri vrste vina (četiri vina - 1.200 dinara, šest vina - 1.700 dinara). Radno vreme je od nedelje do srede od 10-16h, a od četvrtka do subote od 10-20h. Imate i opciju poručivanja vinskog mezetluka, koji se kreće od oko 400 dinara (po osobi), pa na više.

4. Šetnja Suboticom, riznicom secesije

Poseta Paliću ne može da prođe bez šetnje po Subotici, gradu koji nazivaju i "srpska Barselona", kome je pečat dao bački Antonio Gaudi, Ferenc Rajhl. Iako je arhitektura ono što ovom gradu daje posebnu čar, priču bih počela od njihovih čuvenih poslastičarnica. Iako ovde možete pojesti kuglu odličnog kremastog sladoleda za 50 dinara (što je duplo jeftinije nego u Beogradu), preporučujem da obavezno probate lokalni specijalitet "šomloi galuška" (kasnije sledi preporuka gde sam jela najbolji). Kažu da je ovaj neobični slatkiš prvi napravio glavni konobar poznatog budimpeštanskog restorana "Gundel". Želeo je da impresionira svoju damu, ali je u kuhinji imao samo ostatke. Na brzinu je smućkao slatkiš - patišpanj sa čokoladom i kremom od vanile, sa rumom, suvim grožđem i šlagom. Probajte, mene je oduševio!

Da se vratimo gradskoj arhitekturi. Svakako najupečatljivija je Gradska kuća, ukrašena u stilu mađarske secesije, sa čijeg tornja možete posmatrati panoramu grada. Ispred Gradske kuće je trg sa fascinantnom plavom fontanom od Žolnaj keramike. Ako želite da vidite jedan od najlepših primera secesije, prošetajte i do Rajhlove palate, u čijem dvorištu je jedan od najpopularnijih subotičkih restorana "Boss". Nešto dalje od strogog gradskog jezgra je i subotička sinagoga, jedna od najlepših sinagoga u Evropi, dekorisana u stilu mađarske varijante secesije. Druga je po veličini, posle sinagoge u Budimpešti. Šetajući Suboticom, nemoguće je ne primetiti jaku vezu sa susednom Mađarskom, kako u jeziku, strukturi stanovništva, hrani, arhitekturi...

Moj opšti utisak je da je ovo jedan živ grad, ali istovremeno miran i tih, lepo uređen, usporen...onako, vojvođanski.

5. Upoznavanje sa stanovnicima ZOO vrta Palić

Ako ste ljubitelj ZOO vrtova, onda će vam se ovaj palićki veoma dopasti. Vrlo je lepo sređen i nekako je "prirodniji" od, na primer, beogradskog. Prostorno je veći od beogradskog, od kojeg zauzima dvostruko veću površinu. Mislili smo da nam neće trebati više od sat vremena da ga obiđemo, ali smo ostali oko tri sata, i mogli smo još. Imate osećaj kao da šetate parkom i razgledate životinje koje su tu u prirodnom okruženju. Unutra je puno raznovrsnih biljaka, ima mnogo cveća, a ambijenti u kojima borave životinje su uređeni i održavani.

Ulaznica je 300 dinara, za decu 200 dinara, a imate i porodične ulaznice (roditelji i deca do 15 godina) po ceni od 800 dinara. Fotografisanje je dozvoljeno samo za lične potrebe. Ispred ZOO vrta postoji parking, u hladu starog drveća, koji se ne naplaćuje, niti se čuva. Na ulazu dobijate plan ZOO vrta. Postoje posebni programi hranjenja životinja, koji se realizuju tokom vikenda. Na samom ulazu će vas dočekati uređen plato, sa jednom neobičnom postavkom, paunom napravljenim od cveća.

Iako je ZOO vrt veliki, njime ćete se lako kretati, jer je na stazama simbolom stopala, označen pravac kojim se treba kretati. Najpre dolazimo do nekoliko kaveza sa pticama, i prelepog jezera sa labudovima. Unutar jezera je malo ostrvo sa kućicom za labudove, koja potiče iz 1949. godine. Nakon toga možete videti rakune, a nakon njih risa i prostor u kome se nalazi mrki medved, koji obožava da za posetioce izvodi zabavni program. Medveda možete posmatrati sa terase, a možete i iz pećine koja simbolizuje pećinu Altamira, a i oslikana je po uzoru na nju. U celom parku ima mnoštvo figura, česmi i fontana sa motivima životinja. Potom dolazimo do lavova, kao i prostora prepunog cveća, nakon koga se nalazi park sa klupama u šumi, kao i prostor na kome su nojevi i žirafe. Tu je i putokaz koji prikazuje koliko su neki od svetskih gradova udaljeni od ovog mesta. Nakon toga dolazimo do prostora odakle se pruža veliko jezero, sa ostrvom majmuna, a prelaskom preko jezera, dolazite u deo gde se nalaze bikovi, jeleni, lame, kamile...

Tu se nalazi i jedan prelepo uređen paviljon za izletnike. U okviru paviljona postoji sudopera, klupe, stolovi i prostor u koji može da se ubaci roštilj. Sve je izuzetno čisto i nigde se ne oseća miris životinja. Šetnjom dalje se dolazi do slonova, majmuna, ali i do platoa na kome se nalaze brojne klupe i stolovi, kafe, prodavnica i toaleti. Preko puta je jedan lep drveni paviljon, ali i bazen za foke, koje u određeno vreme izvode šou (leti u 18h). Nedaleko je deo sa raznim vrstama ptica, a tu je i zanimljiva postavka koja vam pomaže da vidite koliko je raspon krila orla veći od raspona čovekovih ruku. Svakako mesto koje obavezno treba posetiti, jer ćete uživati u šetnji prelepom prirodom.

6. Supa od morke na salašu “Jelen”

Na nepunih kilometar od vodotornja na Paliću, pređite prugu i stotinak metara napred ugledaćete veliko imanje i parking. Salaš je zaista predivno uređen. Sastoji se od nekoliko objekata, igrališta za decu, bazena, parkinga i dela koji je namenjen za smeštaj. Okružen je šumom i ravnicom i nalazi se u mirnom ambijentu. Na samom ulazu u kompleks se nalazi kućica iz XIX veka, koja je autentična i u njoj se prodaju suveniri. Preko puta, u dvorištu, je lepo uređeno prostrano dečje igralište, sa brojnim spravama, trambolinom i mini terenom za košarku. Na travnjaku je smeštena i drvena bina, na kojoj leti goste zabavljaju tamburaši. Tu je i deo ograđen živom ogradom, sa nekoliko prelepih i prostranih stolova za ručavanje (može komotno da sedne osmoro ljudi), a tu je i letnja kuhinja, u kojoj leti gosti mogu da uživaju u obroku, gledajući kako se hrana priprema upravo za njih. Za potpuni doživljaj salaša, brinu se i tamburaši, posebno vikendom, koji pesmom vraćaju duh starih vremena. Nastupi tamburaša počinju negde oko 20h.

A kada je hrana u pitanju...tu nema šta mnogo reći. Treba se samo prepustiti fantastičnim ukusima. Osoblje je izuzetno ljubazno i potrudiće se da vam ugodi na najbolji mogući način. Jelovnik restorana nije obiman, što nas je u prvi mah iznenadilo, ali znajte da šta god iz menija naručite nećete se pokajati. Porcije su ogromne i hrana je preukusna. Cene su prosečne.

Preporučujem da obrok počnete sa supom. I to kakvom! Specijalitet kuće je supa od morke (divlje kokoške), ali je nemaju uvek. Supa je preukusna i zdrava, slična pilećoj, ali sa ukusom divljači. Nakon toga uzmite neku salatu, npr. šopsku, a doneće vam i domaći hleb, spremljen u njihovom saču, zajedno sa ukusnim projicama. Nakon toga, spremite se da uživate u pravom gastronomskom raju. Naručili smo fantastična svinjska rebra, koja se peku pod sačem, a služe se uz pekarski krompir i malo sezonske salate. Sledeći specijalitet koji smo probali je bilo jedno neobično pripremljeno jelo – pletena vešalica.

A o čemu je reč?

Naime, meso vešalice je sečeno na trake, upleteno u pletenicu i četiri takve pletenice su pečene na kajmaku. Služi se sa pečenim krompirom i malo sezonske salate i ima zaista fascinantan ukus. Nakon jela bi bio red da se probaju i kolači, ali za njih nije bilo mesta. Inače, kod njih možete probati krofne, gomboce sa šljivama i mnoge druge bačke đakonije. Inače, kada je lepo vreme, ovde je ogromna gužva. Parking je prepun vozila, a s obrizom na to da u okviru kompleka može da stane oko 500 gostiju, iako će vas obeshrabriti gužva na parkingu, ipak treba da uđete, jer ćete sigurno naći mesto.

7. Juneći perkelt i šomloi galuška u restoranu “Abraham”

Na kraju naselja Palić, pored lokalnog puta koji vodi prema mađarskoj granici, više od 70 godina postoji ovaj lokal posebno poznat među meštanima. Prvu krčmu u ovom kraju je otvorio Jožef Abraham 1939. godine. U to vreme su prvi gosti bili uzgajivači voća i povrća iz okoline, koji su kočijama kretali noću u 2h, da bi prodali svoju robu na subotičkoj pijaci. Ferenc Abraham je 60-tih godina XX veka preuzeo vođenje posla, krčmu je proširio i pretvorio u restoran. Na početku su pripremali samo pileći paprikaš, a uz vino su nudili domaću kobasicu i zimsku salamu.

Kada su Abrahama upitali zašto nema muzike u gostioni, dao je odgovor: „Jer ovde sviraju kašike i viljuške”. Pošto su muški članovi porodice Abraham bili veliki gurmani, meso su pripremali sa posebnom stručnošću. Takođe su verovali da posluživanje gostiju bolje obavljaju muškarci, pa su vlasnici restorana sve do danas sačuvali tu tradiciju. Međutim u kuhinji su glavnu ulogu dobile supruge. Na jelovniku su od početka bila tradicionalna jela po porodičnim receptima.

Prvi pozitivan utisak su konobari, profesionalci, veoma ljubazni i puni manira. Usluga je brza, precizna i znaju sve o jelima koja služe. Smestili smo se u bašti, pored lepe fontanice. Radno vreme im je od utorka do subote od 11:00-22:00, a nedeljom od 11:00-18.00. Ponedeljkom ne rade! Ispred se nalazi mali improvizovani parking između stabala koji okružuju kuću, spolja ne deluje kao restoran, već kao stambeni objekat, ali je to upravo stil svih pravih mađarskih čardi.

Unutra je sve prelepo, ali svedeno, i izuzetno čisto. Specijalitet ovog mesta je tradicionalno jelo, gulaš od juneće glave, koji se kuva samo petkom i nalazi se u jelovniku restorana već od samog početka, a od tada je veoma pupularno jelo među gostima. Poručujem juneći perklet, zaista preukusan. Meso se topi u ustima, mekano i dobro skuvano. Možete ga jesti uz testeninu sa sirom i slaninicom, testeninu sa sirom ili običnu testeninu, što je možda i najbolja kombinacija. Testetnina sa sirom i slaninicom je neobičan prilog uz ovo jelo, ali se dobro slaže. Kad poručite čorbasta jela, obavezno dobijete portliku (veliku crvenu), za slučaj da vam nešto kane iz kašike, pa da se ne uflekate (a to je uvek slučaj).

Posle dobrih zalogaja sledi desert. Specijalitet im je šomloi galuška, o kojoj sam vam prethodno pisala. Ovde sam jela definitivno najbolju. Služe je u čašama kao za sladoled, a zapravo predstavlja patišpanj koji je natopljen rumom i čokoladnim kremom, pa izmrvljen i preliven šlagom. Unutra ima i seckane orahe, lešnike i suvo grožđe. Veoma je neobično, osvežavajuće i ukusno. Imaju i zanimljive palačinke sa makom i narandžom (dve u porciji). Restoran je prostran, unutra ima dosta mesta, a u bašti 10ak stolova. Izlazimo odavde puni pozitivnih utisaka.

8. Poseta odmorišta ptica selica, svetskih putnika

Ako posetite sam sever Srbije, predlažem vam da ne zaobiđete jedno jezero koje je uvek u senci svog suseda, Palićkog jezera. Svratite do Ludaškog jezera, koje se nalazi samo nekoliko kilometara nakon skretanja sa autoputa. Ako bih morala da ga opišem jednom rečju, svakako bi to bila reč - mir. Ovde ćete zateći samo prirodu i ništa više. A više vam nije ni potrebno za opuštanje i beg iz grada. U okolini ćete naći nekoliko lepih čardi i salaša, pa je pravo vreme da se ovde uputite oko ručka.

Stepsko jezero Ludaš je jedinstveno u Srbiji i zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, pa kada sam pročitala ove podatke dobila sam želju da vidim tu lepotu koja je tako strogo čuvana. Obuhvata skup vlažnih staništa, isprepletanih vodenim površinama, tršćacima i travnjacima. Odavno je poznato kao stanište bogato pticama raznih vrsta, ali se ovde mogu videti i vidre, kornjače, retki insekti i retke biljke (npr. močvarne orhideje). Na njemu jata ptica selica pronalaze mesto za odmor, dok putuju od norveških fjordova do reke Nil.

Mi smo posetili vizitorski centar "Ludaš", u čijem centru se nalazi jedan objekat, koji ima namenu prostora za razne kulturne događaje, izgrađen u lokalnom stilu. Uz obalu se nalaze info table o flori i fauni ovog prostora, dosta klupa, ljuljaška za decu, parking, kao i jedan drveni dok pored koga možete pristati ako se vozite čamcem po jezeru. Nekada je ovde bila i čarda sa vrlo zanimljivim mestima za sedenje, ali mi je delovalo da više ne radi. U ovo doba ćete zateći tepih poljskog cveća, koje, u kontrastu sa trskom i bojom jezera, čini neverovatno lep ambijent. Ulaz se ne naplaćuje.

9. Nojeva šnicla na farmi nojeva

Na samoj obali Ludaškog jezera, uz put ka Hajdukovu, naići ćete na skretanje za jednu neobičnu čardu, koja u svom sastavu ima i farmu nojeva "Gulyas čarda". Ovo je zapravo prva farma nojeva u Srbiji, na kojoj danas možete videti, pored jednog noja, i pticu emu, mangulice, lame, konjiće, koji su smešteni u okviru mini ZOO vrta koji je deo ovog imanja. ZOO vrt zapravo i nije tako mali, vrlo je lepo uređen i mnoge životinje slobodno šetaju pored vas.

Imanje čini restoran, sobe za prenoćište, veliko igralište za decu (puno igračaka), a šetnjom stižete i do same obale jezera, koje je, kažu, odlično za pecaroše. Ovde vlada neka atmosfera koja vas vraća decenije unazad, neki jedinstveni mir i domaćinska atmosfera. Reč je o porodičnom poslu, a vlasnici su Mađari. Sve je svedeno i vrlo skromno, vrlo uredno i čisto, ali sa dušom i duhom prošlih vremena. Radno vreme je od 11-19h od ponedeljka do subote, a nedeljom od 10-18h. Ulaz u ZOO vrt se plaća 200 dinara (ako kod njih ne ručate).

Hrana im je izvrsna, a ponuda vrlo zanimljiva. Ovde možete probati šnicle od mangulice, noja ili srndaća. Probali smo preukusnu supu od morke (imaju i od fazana), a kao glavno jelo ćevape od mangulice. Porcije su ogromne, a cene pristojne. Ručak za troje je koštao 2.690 dinara. Ako dolazite nedeljom obavezno rezervišite mesto, jer nedeljom imaju ručak na bazi švedskog stola. Cena po osobi je 890 dinara, a uključuje neograničenu hranu i vino. Nisam se raspitivala, ali sam pročitala da se ovde mogu kupiti suhomesnati proizvodi od noja, ali i nojeva jaja.

10. Lepota druge najveće sinagoge u Evropi

Znate onaj osećaj kada vidite nešto što je toliko lepo da smatrate da nije ovozemaljsko!? Zapravo, kada uđete kroz srcoliku kapiju subotičke sinagoge, ostaćete bez teksta pred ovakvom lepotom. Svi ti vitraži, ukrasi u vidu latica ruža, ljiljana, karanfila, paunovog perja, preuzeti iz mađarskog folklora, sav taj sjaj i raskoš! Ne možete se nagledati! Svi ti pozlaćeni ukrasi, blještavi i raskošni, ulivaju vam neku posebnu radost, koju je nemoguće rečima opisati. Ovde cveće raste iz srcolikih ukrasa, simbolišući ljubav, kao univerzalni pokretač čoveka.

Subotička sinagoga, ne samo da je druga najveća u Evropi, već je i jedina sačuvana sinagoga građena u stilu secesije, a predstavlja i jedno od najvrednijih srednjeevropskih ostvarenja ove vrste sakralne arhitekture. Građena je po projektu saradnika Edena Lehnera, tvorca mađarske varijante secesije. Iako je nastala davne 1902. godine, obnovljena je pre 3 godine, od kada je postala atrakcija koju morate videti kada dođete u Suboticu.

Spoljašnjost sinagoge je interesantna, ali ne znate šta propuštate ako ne date sebi priliku da obiđete i njenu unutrašnjost. Kitnjasti ukrasi od opeke i obojene Žolnai keramike, četiri kupole koje simbolišu strane sveta i prolaznost vremena, kao i glavna kupola koja je simbol Univerzuma i upotpunjuje formu nalik na pustinjski molitveni šator. Prigušena svetlost na ulazu, šarena svetlost koja dopire kroz vitraže i neka jedinstvena mistika, kao da su priprema za veličanstvenu lepotu molitvenog prostora. A u njemu simboli jevrejske vere - menore i devetokraki svećnjaci - hanukije, koje se pale za vreme praznika svetlosti (Hanuke). Osetićete strahopoštovanje kada se nađete ispod kupole, ogromne nebeske krošnje najlepšeg drveta.

Iako je nekada primala do 1.500 vernika, danas ima višestruku namenu: kao turistička atrakcija, kao mesto održavanja kulturnih manifestacija, a članovi jevrejske zajednice je i danas koriste prilikom većih verskih praznika. Cena ulaznice je 250 dinara, za decu 150 dinara, a deca mlađa od 10 godina ne plaćaju ulaz. Posete su moguće od utorka do petka od 10-18h ili vikendom od 10-14h. Parking se nalazi odmah kod sinagoge i košta 30 dinara po satu (dovoljno će biti da uplatite sat vremena parkinga). Unutar sinagoge možete iskoristiti i toalet.

11. Romantična torta "Blaha Lujza"

Ovo je jedna od poslastičarnica sa definitivno najzanimljivijom pričom koju sam do sada čula, ali i najtoplijom atmosferom koju sam ikada osetila na jednom ovakvom mestu. Praznična muzika, miris kolača i peciva, ogromna jelka okićena božićnim kolačićima, plišane igračkice za decu.

Pitate se šta je ovde još neobično i zanimljivo? Zapravo, objedinjuje nekoliko umetnosti (slikarstvo, film, muziku), prožete mađarskom kulturom i katoličkom verom, nastalo pod uticajem čoveka koji vodi ovaj posao, koji je istovremeno sveštenik, dirigent i profesionalni kuvar (na svetskom prvenstvu u kuvanju je osvojio srebro).

Poslastičarnica je dobila naziv po glumici i pevačici Blaha Lujzi, koja je karijeru započela u Subotici, a bila je poznata i po tome što je volela da kuva. U poslastičarnici možete popiti kafu ili probati neke od torti i kolača, među kojima je i čuvena torta "Blaha Lujza". Reč je o torti jedinstvene kombinacije sastojaka: džem od malina, linzer i roze fondan. Po legendi, za venčanje, gospodin Blaha je hteo da obraduje svoju suprugu, pa je tražio od nekog danas nepoznatog subotičkog poslastičara da napravi jednu izuzetnu i do tada nepoznatu tortu. Naglasio je da njegova mlada obožava džem od malina, da joj je omiljena roze boja i da voli cveće. Obožavala je linzer keks, koji je danas deo torte koja nosi njeno ime. Nastalo je remek delo pod imenom torta Blaha Lujza, roze torta koja je postala poznata širom Evrope.

Poslastičarnica-pekara radi od ponedeljka do subote od 7-22h. Nedelja je neradan dan. Cene su dosta niže nego u Beogradu. Prostor je veliki, izbor kolača ogroman, a ako želite kvalitetno pecivo, onda dođite pre podne, jer je tad najbolji izbor.

12. Kas lipicanera po prvom snegu

Ako ste u Subotici sa decom, onda će za njih svakako najlepša zabava biti na ergeli Kelebija. Iako vam deluje da zima nije pravo vreme za posetu ovakvim mestima, pokušaću da vas razuverim. Ove graciozne životinje su nekako neodvojive od praznika, bajki, magije, dok svojim kasom ostavljaju tragove u snegu.

Mislim da za decu nema lepše zabave nego druženje sa životinjama. A na ovom mestu ćete naći preko 60 lipicanera, što ga čini najvećom ergelom lipicanera u Srbiji. Lipicaneri su beli rasni konji, koji su "delo" Habzburške monarhije. Car Maksimilijan III je želeo da ima snažne konje (za borbu), ali elegantne (za carske kočije). Karlo II je s tim ciljem osnovao u mestu Lipice (Slovenija) ergelu koja i danas postoji i možete je posetiti ako budete putovali u Sloveniju. Novu rasu je stvorio ukrštanjem španskih, italijanskih, nemačkih i arapskih konja. Zanimljivo je da se lipicaneri rađaju tamne boje, a da vremenom dobijaju belu boju po kojima ih prepoznajemo. Međutim, dešava se i "greška", pa u oko 3% slučajeva do promene boje ne dođe, i tako nastaju jedinstveni crni lipicaneri.

Ovo je zaista fascinantan kompleks za zabavu cele porodice, sa parkovima, drvoredima, jezercima. Kada je u pitanju zabava na ergeli, pored vožnje kočijama (zimi i saonicama, 400 dinara po osobi traje oko 20 minuta), možete jahati ponija (300 dinara 10ak minuta), postoji igralište za decu, muzej, restoran u kome možete ručati ili se ugrejati uz čaj ili kafu (simbolično sređen, sa slikama konja, lepo ukrašen u ovo doba godine). U sklopu kompleksa postoji i restoran "Potkovica", koji ima sto u obliku potkovice, okrenut prema staklenom zidu kroz koji se vidi štala sa konjima. Jedinstveno, zar ne?! Nažalost, ovde ne možete ručati kada dođete u posetu, već se iznajmljuje za posebne prilike. Ako odlučite da obiđete kompleks, otvoriće vam salu da pogledate kako izgleda.

Radno vreme je od srede do nedelje od 10-17h. Vrlo su ljubazni i sigurna sam da ćete se divno provesti. Deca će biti oduševljena, a i vi stariji.

13. U povratku … Sombor

Ovog puta smo rešili da u povratku iz Subotice svratimo u Sombor. Gradić je baš lep i ušuškan, miran i tih, sav u cveću, sa mnogo poslastičarnica, pravo mesto za predah. Sa glavnog trga se čuje žubor fontane, dok ispijate piće u nekom od brojnih kafea na šetalištu. Međutim, u Sombor nikako ne možete samo "svratiti". Ovde ima toliko toga da se vidi da slobodno možete ostati tokom vikenda.

Ono zbog čega svakako morate doći u Sombor je slika "Bitka kod Sente", najveće ulje na platnu iz jednog komada u Srbiji, ali i na prostoru bivše Jugoslavije (4x7 m, sa ramom oko 40 kvadrata). Čuva se u zdanju Županije, ispred koga je divan trg sa fontanom, a iza ogroman park sa restoranom "Fijaker", koji je ime i dobio po jednom od zaštitnih znakova grada. U gradu ćete naići na brojne bronzane skulpture, među kojima je i skulptura Laze Kostića, koji vas čeka da se fotografišete.

Sombor se smatra najzelenijim gradom u Srbiji i jednim od najzelenijih u Evropi. Nekada je postojao običaj da se za svakog rođenog Somborca posadi po jedno drvo. Tako mnogi od njih i danas imaju svoje drvo u gradu. Među drvećem ćete videti i čuvene somborske bođoše, neobično drvo sa bobicama.

Ako se odvezete malo dalje od centra, doći ćete do Velikog bačkog kanala, koji je meštanima jedna od omiljenih destinacija tokom leta. Oni ovde dolaze na kupanje. Ono što mi se dopalo u ovom delu grada je atmosfera - opuštena, ležerna, prava letnja. Duž kanala se nalazi nekoliko kafića i čardi, među kojima je i veoma cenjena čarda "Andrić". Svi oni imaju predivne bašte iznad kanala, u kojima možete uživati u toplim letnjim danima.

U nastavku ćete naći mapu atrakcija koje smo posetili.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Praznični vikend u Subotici