Zrenjanin: Šta videti i iskusiti u gradu piva

Zrenjanin se nalazi u središnjem delu Banata, a nekada je bio poznat kao Bečkerek. Kroz grad protiče reka Begej, a u njegovoj blizini su i reke Tisa, Tamiš i sistem kanala Dunav-Tisa-Dunav. Staro jezgro grada čini niz sačuvanih građevina, većinom iz 19. i s početka 20. veka. Udaljen je od Beograda oko 80km. Do Zrenjanina se iz Beograda putuje oko 1h. Duž puta nema naplate putarine, jer je reč o regionalnom putu. Ako ste u poseti Zrenjaninu nedeljom, bićete oslobođeni troška parkiranja na ulici (mada je parking ovde dosta jeftiniji nego u Beogradu).

U ovom tekstu ćete naći meni najzanimljivija iskustva koja možete doživeti ako se uputite ka Zrenjaninu. Svakako da je interesantnije ako ovde dođete po lepom vremenu, ali i tokom zime ima atrakcija koje možete posetiti. Videćete da ima sasvim dovoljno predloga da se organizuje čak i produženi vikend.

1. Prošetajte centrom Zrenjanina i svratite na kolače

Obilazak počinjemo sa jednog od gradskih trgova. Trg slobode je mesto na kome se nalazi većina najznačajnijih objekata u gradu. Nekada je ovde bila pijaca, potom se ona razvila u stanicu vozića "Ćire", da bi danas to bio jedan od najlepših trgova u gradu. Trg slobode je prepoznatljiv po baroknom zdanju Gradske kuće (1820. godina), Rimokatoličkoj katedrali zaštitnika Svetog Ivana Nepomuka (1864. godina), Gradskoj biblioteci "Žarko Zrenjanin", spomeniku kralju Petru I Karađorđeviću (1926. godina), palati Narodnog muzeja i zgradi Narodnog pozorišta "Toša Jovanović", sa najstarijom pozorišnom salom u Srbiji (1839. godina).

Nedaleko se nalazi najstariji most u gradu (1904. godina), pored koga je najupadljivija Reformatorska crkva i ostatak nekadašnjeg toka Begeja, oko koga je formirano jezero sa vodoskokom. Posmatranje žubora vode i ovakve razglednice Zrenjanina je odmor za sva čula.

Duž šetačke zone se nalaze istorijski značajne palate. Najzanimljivija je "Šeherezada", nazvana tako zbog jedinstvenog mavarskog stila gradnje. Prođite nekada gospodskim ulicama i pređite preko pešačkog mosta (gde je nekada bila čuvena "Bečkerečka ćuprija") preko reke Begej, sa koga se pruža pogled na jedan vredan istorijski objekat. Reč je o palati Dunđerski, ukras grada već više od 100 godina. U okviru kompleksa plalate je nekada bila i pivara, pa i ne čudi što se u njenoj blizini održava čuveni zrenjaninski festival piva.

Napravite pauzu u nekom brojnih kafea u pasažima duž glavne ulice, a ako je lepo vreme, obavezno sedite u neku baštu i uživajte u atmosferi ovog grada. U blizini ima i nekoliko izuzetno lepih i jeftinih poslastičarnica. Možete svratiti u poslastičarnicu "Sport". Ona jako dugo postoji - oko 30 godina. Doboš torta im je fantastična i vrlo jeftina. Odlična je i poslastičarnica "Venera", takođe na samom šetalištu. Imaju veliku baštu, odličan izbor sladoleda neobičnih ukusa (npr. cheescake, tiramisu), kao i fantastične kolače. Probajte kinder bueno ili francusku krempitu u čaši sa malinama.

Ako uz slatkiše tražite čašu vode, nemojte se iznenaditi njenom bojom, jer se u Zrenjaninu pije jako nekvalitetna voda, koja je izrazito žute boje. Bolje poručite flaširanu

Na kraju divno provedenog dana čeka vas i dečija zabava, mali luna park na glavnom trgu. Imaju romantični karusel sa temom Venecije i vozić za decu. Cena vožnje je 100 dinara.

2. Doživite festivaski duh zrenjaniskih "Dana piva"

Tokom leta se ovde organizuju Dani piva, pa preporučujem da možda baš u to vreme posetite Zrenjanin. Možete slušati koncerte, probati piva lokalnih malih pivara i prezalogajiti nešto, dok sedite na klupama koje su postavljene svuda u okviru festivalskog prostora. Obavezno pogledajte takmičenje u brzom ispijanju piva. Atmosfera je fenomenalna, pa je ovo jedan od događaja koje ne treba propustiti.

Naime, ovaj grad ima tradiciju proizvodnje piva koja seže u daleku 1745. godinu, kada je otvorena prva radionica za proizvodnju piva, koju je kasnije kupio Lazar Dunđerski.

U vreme održavanja festivala ćete kod mosta i jezerceta naći i veliki luna park. Ulice su prepune ljudi, prodavaca balona, tezgi na kojima se prodaju suveniri i hrana. Duž centralnih ulica se postavlja i nekoliko bina sa muzičkim programom.

3. Prošetajte kroz park otmenog kaštela "Ečka"

Na 7km od Zrenjanina, u selu Ečka, nalazi se lovački dvorac „Kaštel“, građen u engleskom stilu, u periodu od 1816-1820. godine. Dvorac je sagradila porodica Lazar. Interesantno je da je na svečanom otvaranju 1820. godine, svirao čuveni violinista Franc List. Dok šetate kompleksom dvorca, imate utisak da i dalje čujete njegovu muziku. Na otvaranju je bio i grof Esterhazi, koji je važio za najbogatijeg i najuglednijeg vlastelina u tadašnjoj Ugarskoj.

Priča se da je na dan otvaranja celo selo moralo da blista. Svi su se pripremali za ovaj važan događaj. Posle svečanog ručka, muškarci su išli u lov, a žene na vožnju gondolom po Velikom jezeru i Begeju. Najsvečaniji je bio ečanski bal, na kome su svi nosili svečane i raskošne toalete. U skladu sa tradicijom u ovom kraju, Kaštel je bio mesto okupljanja ljubitelja lova, a u gostima su mu bili Franc Ferdinand i Aleksandar Karađorđević.

Danas je ovo zdanje renovirano i pretvoreno u hotel i restoran. U dvorcu možete prespavati, u sobama i apartmanima sa pogledom na prelepi park koji ga okružuje. Restoran je smešten u nekadašnjoj balskoj dvorani. Nedeljom imaju nedeljni ručak na bazi švedskog stola. Inače, ulaz u park je besplatan i ne postoje vođene ture. Ture sa istorijatom se mogu zakazati samo za grupe, po ceni od 150 dinara po osobi. Kao pojedinac se možete prijaviti na recepciji i zamoliti da vas sprovedu kroz prostorije namenjene javnosti.

Pravo je uživanje popiti kafu u ovom renoviranom ambijentu, uz žubor velike fontane, dok se deca igraju na novom i zaista sadržajnom igralištu. Za decu ima i mala ergela, sa minijaturnim ponijima, koji su preslatki. Ceo kompleks je prožet stazama za šetnju. Tokom zime imaju i klizalište, koje je odlično za počenike i savršeno se uklapa u ovaj otmeni ambijent. Cena ulaznice za klizalište je 200 dinara, a toliko košta i iznajmljivanje klizaljki, kao i iznajmljivanje guralica za početnike. U okviru restorana možete koristiti toalet. Imaju svoj parking. Ako odlučite da svratite, imajte u vidu da vam za lagan obilazak i uživanje treba oko 3h.

4. Plovite specijalnim rezervatom prirode "Carska bara"

"Carska bara" je rezervat prirode u međurečju Tise i Begeja. Nakon nekoliko metara pešačenja od glavnog puta (gde se parkira auto), doći ćete u pravu prirodnu oazu, prepunu izletničkih klupa, odakle ćete krenuti u avanturu obilaska ovog prelepog prirodnog rezervata.

Ono što takođe možete uraditi jeste da odete na plovidbu brodom po ovim vodama, koje kreću vikendom u 13h i 15h. Cena karte je 450 dinara. Uvek je puno ljudi, ali ture nisu uvek sigurne, pa se raspitajte pre polaska. Potrebno je da dođete 15ak minuta pre početka ture, kako biste kupili karte i ukrcali se na vreme. Čitava tura traje oko 2h. Najpre ćete se voziti uskim kanalima, da biste onda izašli na malo širi deo ove mrtvaje.

Brodom se dolazi do pristaništa, koje omogućava da dođete do vidikovca. Priroda je divna. Iako se opisuje kao tura tokom koje ćete videti razne ptice i životinje (foto safari), to nije uvek sigurno, jer se dešava da ih retko vidite. Ptica još i ima, ali ih je jako teško fotografisati, jer beže čim čuju brod. Kapetan brodića je ujedno i vodič, pa ćete od njega moći da čujete po neku priču o ovom rezervatu i životinjama koje se u njemu nalaze. Takođe će vam skretati i pažnju na životinje koje je teže videti.

Moguće je rezervat obići i peške stazom zdravlja u dužini od 4km, a karta se plaća 150 dinara. Van sezone nema vožnje brodićem, a šetnja stazom zdravlja se ne naplaćuje. Odličan je izlet za sve ljubitelje netaknute prirode.

5. Ručajte uz tamburaše u bašti restorana "Trofej"

Etno selo Tiganjica je mesto na koje možete otići ako želite da osetite pravi stari duh Banata. Nalazi se u selu Stajićevu, a prepoznatiljivo je po velikoj banatskoj vetrenjači na ulazu. U prelepo uređenom parku se nalaze stare banatske kuće, cvetne leje, skulpture, igralište za decu, ZOO vrt i restoran „Trofej”. Ovde ćete odlično jesti, leti uživati uz zvuke tamburica, a deca će takođe imati zabavu. Deci je najinteresantniji mini ZOO vrt, kao i mini ergela poni konja i rasnih konja, koje mogu i jahati.

Kada je hrana u pitanju, mi smo probali teleći gulaš sa makaronama, rebarca na kajmaku i teletinu ispod sača. Imaju lepu belu i lovačku čorbu. Hrana je ukusna. Duže se čeka, jer je uvek gužva, ali svakako vredi sačekati, što neće biti problem u ovakvom ambijentu. Parkom možete slobodno prošetati, bez obzira da li ste gost restorana. Takođe imaju i mogućnost iznajmljivanja bagija za obilazak okoline.

6. Probajte vrhunski gulaš od mangulice na Lujzinom salašu

Čim sam kročila kroz drvenu kapiju na Lujzin salaš, znala sam da je ovo mesto posebno. Reč nije o klasičnom komercijalizovanom salašu, već poljoprivrednom gazdinstvu, na kome znate da je sve što ćete probati domaće. Oni nemaju širok restoranski meni, ali njihova jela imaju dušu. Nalazi se na kraju sela Belo Blato, a do njih se dolazi bajkovitom ulicom sa drvoredima. Tačnije, pre se može reći da je drveće formiralo zeleni tunel, kroz koji prolazite kolima. Nemaju svoj parking, već ostavljate kola ispred ulaza, u ulici koja je mirna i tiha. Moja preporuka je da rezervišete mesto.

Za decu je ovde raj! Ogromno dvorište sa travnjakom, gotovo celo u hladu, veliko prostranstvo za sve njihove igre i maštanje, životinje sa kojima će im biti zadovoljstvo da se druže: magarac, kozice, ovčice, mangulice, guske, koke, golubovi, zečevi. Ogroman prostor, a sve nekako na dohvat ruke. Dvorište je puno starinskih predmeta, tipičnih za ovaj deo Vojvodine. Za decu postoje i ljuljaške, kao i veliki bazen sa peskom, prepun igračaka. Imaju i malu prodavnicu domaćih proizvoda i suvenira. Možete kupiti kobasice, slaninu ili čvarke od mangulice. Domaćinski, uredno, održavano.

Ako dođete tokom zime, možete ručati u unutrašnjosti seoske kuće, u kojoj ima par stolova. Preporučujem da se najavite ranije, jer zimi rade samo vikendom i potrebno je vreme da se prostorije zagreju.

Obavezno dođite u vreme ručka i ne propustite da probate njihove savršene specijalitete. Davno nisam u nekom restoranu jela ukusniju i kvalitetniju hranu, mada ovo i nije restoran u klasičnom smislu. Porodica Toškov, koja je vlasnik ovog imanja, pripremila je ručak kakav ćemo dugo pamtiti.

Čašćavanje smo počeli sa njihovim domaćim sokovima - možete birati: nana, ruža, bosiljak, dunja ili zova. Ako ste za supicu, obavezno uzmite sa knedlama. Miriše još dok je iznose na sto. Nakon okrepljenja, prešli smo na glavno jelo. Poručili smo gulaš od mangulice i domaće kobasice. Ne zna se šta je ukusnije. Kobasica je puna mesa, a gulaš se topi u ustima. Možete probati i pljeskavicu od mangulice. Posle ručka se možete počastiti štrudlom sa makom ili knedlama sa šljivama ili jagodama, ali kod nas nije više bilo mesta.

Cene su prosečne za salaše. Mi smo ovde proveli oko 4h i zaista smo istinski uživali.

7. Kupajte se na jezeru "Peskara"

U potrazi ste za mestom na koje tokom vikenda možete otići na rashlađenje? Pripremate se za odmor? Ili ste se tek vratili i želite da taj osećaj kada ste na odmoru nikada ne prestane?

Na samom obodu Zrenjanina ćete naći jezero, koje je zapravo gradsko kupalište, pod nazivom "Peskara". Preporučujem da dođete ranije ujutru, jer plaža u delovima ima suncobrane, koje besplatno možete zauzeti, ali samo ako ste brzi. Poneli smo svoj suncobran, ali često duva vetar (računajte da morate imati dobru zaštitu od sunca, jer se strahovito brzo gori), nekada i malo jači, pa od suncobrana i nema mnogo koristi u tom slučaju. Svoj suncobran možete slobodno koristiti, bez obzira što su u blizini kafići. Vetrić stalno pirka, pa se ne oseti vrućina, ali prži sunce.

Kada prođete nestvarno lepu ulicu sa drvoredima, očekuje vas uzavrela atmosfera. Imate zaista osećaj kao da ste na moru - ležaljke, suncobrani, sladoledi, kafići, muzika, smeh, veseli kupaći kostimi. Postoji parking, koji se vrlo brzo napuni, ali se možete parkirati i uz ulicu. Iznenadila sam se koliko je kupalište lepo sređeno i održavano. Ima i tuševa.

Videćete da su posetioci uglavnom porodice sa decom. Plaža je sa najsitnijim peskom, ali je pomalo strma. Takođe vodite računa, jer u vodi ima delova u kojima je jako dug plićak, ali i onih gde je nagla dubina. Mi smo se kupali na poslednjem delu plaže, kada sa glavnog ulaza idete desno. Tu je blizu i parking. Ovaj deo ima baš dugačak plićak. Pesak ima sivkastu boju, pa nije baš kao na moru, ali je izuzetno čisto. I plaža, i voda. Voda je prozirna, topla, puna ribica.

8. Probajte beloblatsku kobasicu na festivalu

Ovaj lokalni, ali veoma posećen festival se održava početkom februara, svake godine. Da je ovo selo poznato po kobasici će vas podsetiti i figura Lale, obučenog u tradicionalnu vojvođansku nošnju, koji drži kobasice, na samom ulazu u selo, do koga se dolazi prolaskom kroz nestvarnu prirodu Carske bare. Očekujte veliku gužvu - na festivalu, na putu, za parking. Parking je besplatan, a parkirate se u određenom delu sela.

Ono zbog čega vredi doći je svakako poznata beloblatska kobasica - klasična domaća kobasica sa dosta bibera, u kojoj se zaista oseća meso. Zaista je preukusna i nešto što ovde morate probati i svakako poneti kući kao "suvenir". Prodaje se tokom festivala svuda. U lepinji, sa prilozima, onako topla i mirisna. Deo gde se peku kobasice je najzanimljiviji, dok je ćete razne suvomesnate domaće proizvode naći duž dve velike festivalske ulice. Na ulazu na festival je šator u kome se održava takmičenje, a ispred njega je takmičarska postavka, vrlo zanimljiva i živopisna.

Održava se u selu Belo blato, koje preporučujem da posetite i kada nije festival kobasica. Naime, vrlo je lepo uređeno, sa etno kućom, drvoredom koji tokom leta od glavne ulice stvara zeleni tunel. Na sve strane ćete videti trsku. Ona je zaštitni znak ovog sela. Raste na mokrom staništu okoline Carske bare, a stanovnici sela od njene seče i prerade žive već vekovima.

9. Sačekajte zalazak sunca na salašu "Kod stare dunje"

Salaš "Kod stare dunje" se nalazi na samom zrenjaninskom putu, u pravcu ka Beogradu. Odmah ćete videti da je ovo dosta posećeno mesto, jer je parking pun vozila. Računajte da u vreme ručka treba rezervacija.

Kada prilazite objektu, vidite na uzvišenju samo malu terasu i voćnjak. Međutim, tek kad prođete uskom stazicom, koja vodi od parkinga, pred vama se otvara pravi mali raj - i za decu i za odrasle. Ogromno prostranstvo na kome deca mogu da se igraju i druže sa životinjicama. Igralište je lepo opremljeno, a ima čak i bazen sa peskom i igračkicama. Najbolje od svega je što se igralište nalazi bukvalno uz stolove na travi, pa ste tako uvek blizu dece.

Pored tih stolova koji se nalaze u voćnjaku i na travi (koje preporučujem roditeljima sa decom), imaju i natkrivenu baštu u prizemlju, kao i baštu na spratu, sa lepim pogledom na imanje. Ako je lošije vreme, biće vam lepo i unutar objekta, jer je sve vrlo simpatično uređeno, u tipičnom vojvođanskom stilu. Osoblje je vrlo ljubazno i uslužno.

Kada je u pitanju hrana, e tu je već bio težak izbor! Tačne nazive jela ne mogu preneti. Iskreno, nisam zapamtila, jer zvuče vrlo neobično. Ono što mogu preporučiti da obavezno probate je pileće meso punjeno kačkavaljem i sušenim paradajzom, uvijeno u maramicu i pečeno na roštilju. Ne možete ni da zamislite kakav je to ukus! Ne smete otići sa ovog mesta ni dok ne probate vojvođanske slatkiše - gomboce sa šljivama punjenim čokoladom ili izvrsne rezance (nasuvo) sa makom. Cene su pristojne, nešto niže od beogradskih.

Sa ovog, još jednog u nizu predivnih vojvođanskih salaša, ispratio nas je neverovatan zalazak sunca.

10. Divite se naivnom slikarstvu Kovačice

Kada krenete iz Zrenjanina ka Beogradu, ako idete putem ka Pančevu, možete obići i Kovačicu. Mesto je specifično po tome što su u njemu većinsko stanovništvo Slovaci, koji su sa sobom doneli specifične odlike istorije i kulture u ove krajeve. Međutim, oni su sa sobom doneli i specifičan vid umetnosti, pa je tako danas Kovačica najpoznatiji centar naivne umetnosti. U skladu sa svojom tradicijom u pogledu naivne umetnosti, u Kovačici je osnovan veliki broj ateljea i galerija.

Galerija „Babka”, jedna od najpoznatijih ove vrste, a osnovana je 1991. godine. Radi po UNESKO-vom principu “Living human treasure”, što znači da besplatno prenosi mladima znanje o ovoj umetnosti. Galerija je 2001. godine proglašena od strane UNESKO-a za svetski centar izdavačke delatnosti o naivnom slikarstvu. Ovde možete pogldati slike naivne umetnosti i kupiti kao suvenir male reprodukcije slika, po veoma pristupačnim cenama.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Izleti blizu Beograda: Predlozi zanimljivih mesta

Novi Sad: Šta videti i iskusiti u srpskoj Atini