Kosmaj: Predlog jednodnevnog izleta blizu Beograda


Ako biste me pitali koja mesta u Srbiji ne smete da propustite tokom bilo kog godišnjeg doba, svakako bi jedno od pomenutih bio Kosmaj. Ove godine sam imala priliku da ovu drugu najnižu planinu u Srbiji posetim tokom jeseni - šumska bajka koja me je ovde sačekala zavređuje pažnju. Kosmaj je planina nedaleko od Beograda, u blizini Mladenovca. Ako hoćete da se odmorite od gradske gužve i verve, i provedete jedan lep vikend sa porodicom i najdražima, možete se uputiti ka Kosmaju i okolnim mestima. Iskreno, mi kada nemamo ideju gde bismo na izlet, znamo da je Kosmaj uvek dobar izbor, bilo da je leto, proleće, jesen ili zima. Od Beograda se do Kosmaja stiže veoma brzo, za nekih pola sata autoputem, ili za oko 45 minuta do sat vremena, starim putem preko Avale. U ovom tekstu ću vam dati predlog jednog izleta na Kosmaj, iako ćete na mom sajtu moći da nađete još dosta atrakcija u okolini, koje možete iskombinovati i tako kreirati još sadržajniji izlet. Prema legendi, pod Kosmajem se rodio Ivan Kosančić, srpski junak koi se borio u Boju na Kosovu protiv Turaka.

Čim počne uspon ka Kosmaju, videćete table sa obaveštenjem da se ovde nalazi manastir Tresije i da se ovde možete parkirati i zastati. Mi najpre stajemo na parking i zauzimamo jedan letnjikovac pored puta, na lepom proplanku, kako bismo klopali hranu koju smo poneli iz Beograda. Vazduh je tako čist i oštar, a pogled puca u daljinu. Prelepo mesto da provedete vreme sa svojim najdražima. Nakon ručka, krećemo u obilazak ove srpske svetinje.


Manastir Tresije

Ako krenete ka vrhu Kosmaja, nikako nećete moći da zaobiđete obaj manastir, posvećen Saboru Svetih Arhangela, u narodu poznat pod imenom „Tresije“ (ovaj drugi naziv potiče od potoka koji izvire pored manastira). Osnovan je 1309. godine, kao zadužbina kralja Dragutina. U XVI veku je bio najbrojniji i najbogatiji manastir u Beogradskom pašaluku. S obzirom na to da je rušen i obnavljan nekoliko puta, izdanje koje danas vidite potiče iz XX veka. Obnova i izgradnja još uvek traju. Oslikavanje crkve je takođe u toku, tako da možete videti koji koraci prethode nastanku ovakvih grandioznih dela, kakve su manastirske freske. Kažu da je posebno interesantno ovde doći na Ivanjdan (7. jula), kada se održava održava Dan knjige posvećen Milovanu Vidakoviću, pod nazivom „Pod lipama manastira Tresije“. Ovde se takođe, svakog prvog vikenda u septembru, održava i takmičenje frulaša Srbije.

Do Kosmaja i Tresija se sa svih strana brzo dolazi, a u okolini ima prelepo uređenih klupa, na kojima možete ručati ako sa sobom ponesete neku hranu i piće. Pogled je božanstven, kao i mir i tišina koju stvara prisustvo ove svetinje. Kada je lepo vreme, i gostiju ima zaista puno. U kapelici kod ulaza se kupuju i pale sveće, a tu je i mala suvenirnica. Starešina manastira je arhimandrit Jovan Maričić, koji tu živi već 60 godina i uvek ga možete videti. On je bio jedinac i sve svoje imanje je zaveštao manastiru.

Kao i obično kod nas, za sva lepa mesta se obično vezuje i neka legenda, pa tako ni ovo mesto nije izuzetak. Meštani kažu da se na zidu manastira 2017. godine ukazao lik Bogorodice, od kada je ovaj manastir postao prava senzacija za sve ljude iz okoline, ali i iz udaljenih delova Srbije. Da li je ovo igra svetlosti ili je zaista u pitanju neka "viša sila", procenite sami. Osim Tresija, u blizini se nalaze i manastiri Kastaljan, Pavlovac, crkva u Nemenikućama i druge znamenitosti koji čine „Kosmajsku Svetu Goru“. Za ručak vam preporučujem etno selo "Amerić", koje se nalazi u istoimenom selu, neku od čuvenih mladenovačkih pečenjara (npr. restoran "Daščara" ili pečenjara "Dragović"), a ako volite moderniji ambijent, onda je za vas pivara "Kabinet".





Planina Kosmaj i šetnja do spomenika

Nakon manastira, za nekih 10 minuta brdske vožnje, dolazite do izletišta na planini Kosmaj. Da ste na pravom mestu, reći će vam putokazi ka okolnim atrakcijama, ali i veliki broj parkiranih vozila. Tu možete ostaviti auto i krenuti u šetnju ka spomeniku, ili zauzeti neku klupu sa stolovima i organizovati roštilj za ručak. Imajte u vidu samo da se namirnicama morate snabdeti ranije, jer na Kosmaju nema ništa da se kupi. Na vrhu je izgrađen spomenik Kosmajskom partizanskom odredu, do koga vodi osvetljena i lepo uređena staza, delom uzbrdo i pred sam uspon ka spomeniku, stepenicama.

Ako nemate ideju gde za vikend, na 50 km od Beograda (1h vožnje, meni je lepši put preko Avale) vas još uvek čeka čist vazduh sa bajkovitim pejzažima koje samo priroda ume da stvori. U prilog tome je i veliki broj porodica sa decom koje smo tamo zatekli. Mislim da Kosmaj nikada nisam videla posećeniji. Obavezno se obucite toplije, ma koliko u gradu delovalo toplo. Put ka vrhu je obojen svim bojama prirode. Do spomenika možete doći iz dva pravca. Meni je manje naporan put levo na raskrsnici. Kojojm god da krenete, možete napraviti krug (krenuti jednom, vratiti se drugom). Do spomenika vodi uređena i osvetljena staza, sa dosta stepenica. Ovo imajte u vidu ako dolazite sa decom, jer ćete ovaj deo malo teže preći kolicima, triciklima i sl., posebno kada su staze pod lišćem i pomalo i klizave.

Betonski (moglo bi se reći i brutalistički) spomenik, zaista impozantne veličine (svaki krak je visok po 30 m) ćete videti na samom prilazu Kosmaju, tako da ne možete pogrešiti pravac u kom treba da se krećete.






Klopa sa "zelenim" pogledom? Što da ne?!

Ako ste raspoloženi za ručak sa pogledom na padine Kosmaja i na čistom vazduhu, provozajte se do sela Nemenikuće na Kosmaju, u kome ćete naći zanatsku pivaru "Kabinet", koja ima i svoj degustacioni prostor. Nikako ne krećite bez rezervacije, jer je od 12h od kada rade vikendom, moguće ući samo uz rezervaciju. O pogledu neću ni da vam pišem, vidite i sami.

Kad smo ih posetili, vreme je bilo promenljivo, pa bašta nije bila u punoj funkciji. Inače imaju super foru - suncobrane na travnjaku, možete poneti svoje ćebence, i uživati u hrani i pivu (ko voli). Apsurd je što sam imala želju da posetim ovo mesto, a ne pijem pivo, ali se ispostavilo kao odličan izbor. Svakako, za pivopije je ovo pravi raj, jer mogu da degustiraju razne vrste svog omiljenog pića "na izvoru". Ako idete sa malom decom, korisno je znati da imaju sobu za presvlačenje za bebe i stolice za hranjenje. Imaju i interesantan meni - list papira sa bojicama, da sami označite šta i koliko želite.

Kada je u pitanju klopa, na početku su nam doneli hleb sa domaćim namazima: mast sa alevom paprikom i belim lukom, avokado sa pavlakom i humus. Vrlo neobična kombinacija! Kao glavno jelo smo probali pola pečenog pileta bez kostiju sa začinima, koji se služi uz pire od karfiola i sa mrvicama badema (dovoljno za dvoje, 1.100 dinara). Probali smo i domaće kobasice sa 3 priloga: prebranac, podvarak i restovan krompir (650 dinara). A, da, probali smo i pivo... ali meni ovaj deo nije interesantan, pa vam ne mogu preneti utiske. Pivopije verovatno dobro poznaju piva ove pivare. I za kraj - slatkiši! Koliko sve lepo izgleda, to je fantazija! Kolači su im oko 400 dinara. Probali smo Nugat kolač, koji je prava fantazija, kao i kolač kome sam naziv zaboravila, ali je sastav na bazi markarponea i lešnika - ne možete da zamislite kako izgleda i kakav je ukus! Dakle, obavezno probajte njihove kolače posle ručka.





Etno selo "Amerić"

Ako više volite klasičnu domaćinsku hranu i etno ambijent, na Kosmaju ćete naći i jedno autentično etno selo, idealno za porodice sa decom. Bilo mi je divno, potpuno relaksirajuće, a moj dečak je zaista uživao, jer je tamo deci sve podređeno. Ovo je jedno od onih mesta koje je zadržalo autentičnost, iako je prilagođeno turistima. Ima dušu, dušu vlasnika koje uvek možete videti kako rade na održavanju ovog mesta, koji će vas sa osmehom pozdraviti i pozvati da ovde uživate. S obzirom na to da smo stigli oko 17h, najpre smo prošetali po imanju, a za kraj posete smo ostavili uživanje u specijalitetima koje ovde pripremaju. Jedno je sigurno, decu nećete moći da odvojite od zanimacija koje su dostupne za njih. U okviru imanja postoji mali ZOO vrt, u kome ćete videti i jednog jelena. Ipak je deci najzanimljivije to što brojne životinje slobodno šetaju po imanju, pa se tako deca mogu sa njima igrati - kozice, magarac, konjići... Postoji i lepo drveno igralište za decu, a odmah pored igrališta se nalazi nekoliko stolova, koje vam preporučujem da odaberete ako dolazite sa decom. Deca će moći slobodno da se igraju, a vi da ih uvek imate na oku. Za nešto stariju decu, postoji mogućnost jahanja konja i terensko jahanje. Za starije postoji terapijsko jahanje.

Često mi pišete da kod mene volite preporuke za hranu. Za ovo mesto preporuka "kao kuća"! Domaća hrana, sve sveže i preukusno. Kako smo mi ovde bili za vreme večere, odabrali smo domaću pitu sa razvlačenim korama, filovanu domaćim jajima, sirom i kajmakom. Ne mogu vam opisati taj ukus i zvuk dok korica krcka pod zubima. Uz pitu smo uzeli njihov mezetluk - pršuta, suvi vrat, sir, urnebes, čvarci. Za četvoro odraslih i dete smo uzeli jedan mezetluk i dve pite, a uz to svakome po kiselo mleko. Ukupan račun je bio oko 2.500 dinara. U okviru imanja se nalazi i mali etno muzej, koji je bio zatvoren i koliko sam videla, otvara se samo na zahtev. Pročitala sam da imaju i smeštaj, a ako odlučite da ovde prespavate, to ćete uraditi na slamaricama - kao što su naše prabake i pradeke.



Više o etno selu Amerić, možete pročitati na sledećoj stranici mog bloga: Etno selo Amerić: Kao nekada...

Ako ste raspoloženi za još malo prirode, usput možete svratiti na jezero Trešnja, u istoimenom nekada dobro poznatom izletištu. Osim lepe prirode i jezera, drugog sadržaja nema, ali možete prošetati stazicama kroz šumu oko jezera. Deluje kao lepo mesto za piknik ili vikend roštiljanje.




Etno selo „Zornića kuća“

Još jedno od mesta u okolini Beograda, koje možete iskombinovati sa izletom na Kosmaj, koje vam predlažem kao idealno za izlet i zabavu sa decom. Mesto na koje mi zaista često odlazimo, ali izbegavamo da to bude vikend, jer je uvek prepuno ljudi. Reč je o etno selu "Zornića kuća", koje se nalazi u mestu Baćevac, na oko 30 km od Beograda. Bilo da je leto, proleće ili jesen, ovde je doživljaj uvek potpun. Ako tokom jeseni posetite Zornića kuću, očekuju vas zlatne boje jeseni ovog koloritnog imanja, kao i bundevice kojima je dvorište dekorisano, kako bi bilo fotogenično i u pravom duhu jeseni. Obavezno proverite i radno vreme, jer ne rade svakog dana, u zavisnosti od sezone i godišnjeg doba.

O ambijentu koji vas ovde očekuje ne bih pisala detalje, ali vas još jednom moram podsetiti da ćete se divno provesti i vi i deca. Za decu je na raspolaganju ogromno prostranstvo po kome mogu da trče i da se slobodno igraju, za njih je napravljeno i igralište, koje je nedavno prošireno i preuređeno, a nama su najzanimljivije životinje sa kojima se možete igrati. Konje možete i jahati. Široko prostranstvo, vikendom često zabava i animacija (pre polaska pogledajte njihov Instagram profil za više informacija), konjići koje deca mogu da jašu, mini ZOO vrt u kome deca mogu da se igraju sa životinjama, igralište u šumi, na čistom vazduhu...

Nama starijima će svakako biti zanimljiviji njihov restoran, sa zaista preukusnom hranom. Ovog puta ću akcenat staviti i na izvrsnu hranu koja se ovde priprema. Šta god spremljeno ispod sača poručite, nećete pogrešiti, jer je ovaj način pripreme hrane njihov specijalitet. Meni najlepši deo dana za odlazak na ovo mesto je predveče, pa mi tako ređe dolazimo na ručak, a mnogo češće na ranu večeru, i to radnim danima. Obavezno rezervišite, jer se uvek traži mesto više. Ako dođete samo na piće, možete da kafenišete na ćilimima na travi, što je meni posebno neobično i atraktivno. Cene su u rangu beogradskih.

Domaće pite su im izvrsne, a kada tome dodate kiselo mleko, baćevačko meze i neku salatu, uživanje u hrani je garantovano. Mi obično dolazimo na Baćevačko meze - miks raznih domaćih suhomesnatih proizvoda i sireva, uz koje odlično ide domaća pita sa sirom. Probajte obavezno i grilovan miročki sir, koji služe uz džem od brusnice. Ako niste raspoloženi za ručak, probajte neki od njihovih domaćih kolača - meni su najbolje urmašice i tulumbe. Izvrsne su! Sve "zalijte" na kraju pečenom kafom s ratlukom, još jednim od njihovih specijaliteta. Naravno, možete doći i samo na piće, a meni je to tek poseban ritual, jer uživam u njihovom načinu serviranja. Zanimljivo je kako serviraju čaj - uz med, sušene brusnice, suvo grožđe i čajne kolutiće. Uživanje za sva čula!







Barajevsko jezero „Duboki potok“

U povratku iz "Zornića kuće", svratili smo da vidimo kako izgleda barajevsko jezero Duboki potok. Nalazi se na 2 km od Batajeva, a nastalo je podizanjem brane kojom je pregrađen Duboki potok, po kome je jezero i dobilo ime. Kažu da je ovde vazduh i dalje koliko-toliko čist, a priroda nezagađena. Iako deluje prilično zabačeno, nije ga teško pronaćii. Do jezera sve vreme navode putokazi, a ispred jezera postoji improvizovani parking. Pejzaž je vrlo lep, s obzirom na to da se na obodu jezera nalazi šuma, sa manjim izvorima i potocima. Brojne porodice iz okoline dolaze ovde na izlet, a omiljeno je mesto i za pecaroše. Jednim delom jezera kod nasipa se nalazi improvizovana plaža, pa leti ovde ima i kupača. Uz sam nasip nalazi se mal ii lošije uređen splav restoran. Mi se nismo dugo zadržali. Prošetali, videli i nastavili ka Beogradu.



Više detalja možete pronaći na mom Instagram profilu @boyanayow, a možete mi i pisati u komentarima, ukoliko su vam potrebne dodatne informacije.


Autor teksta i fotografija: Bojana Jovanović Lazić





Komentari




Ime

Tekst komentara

4 + 1 = ?