Temišvar: Šta videti i iskusiti u malom Beču

Temišvar, šarmantni grad koji se naziva i “malim Bečom”, nalazi se u rumunskom delu Banata i jedan je od pet najvećih gradova u Rumuniji. Naziva se i grad parkova, muzeja, galerija i muzičkih festivala. Za nas je značajan, jer je najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji. Poznat je kao prvi grad u Evropi koji je imao uličnu rasvetu, i kao grad koji je prvi imao tramvaj koji su vukli konji. Sve su ovo razlozi zašto je Temišvar izabran za Evropsku prestonicu kulture za 2021. godinu.

Grad je dobio ime po reci Tamiš, ali ćete videti da ona vise ne protiče gradom, jer ćete uživati na šetalištu pored reke Begej. 1718. godine je u gradu otvorena prva pivara, a ova industrija je u gradu i danas aktivna. Iako je "pošteđen" tokom II svetskog rata, bio je glavno mesto borbi u kome je počeo ustanak protiv Nikolaja Čaušeskog. Time je Temišvar mesto početka čuvene Rumunske revolucije 1989. godine.

Temišvar je od Beograda udaljen oko 160 km, što je oko 3h vožnje, jer nema autoputa. Obavezno poštujte ograničenja, jer ima kontrole, i kod nas i preko granice. Kroz Srbiju nema naplate putarine. Između dve granice se kupuje vinjeta za rumunske puteve. Vinjeta za sedam dana košta oko 3€. Ne može da se plati karticom, ali može u evrima. Sačuvajte vinjetu, jer je u povratku na granici traže na uvid. Granica se prelazi vrlo brzo, nema gužve, čak ni vikendom. Od granice do Temišvara ima oko 60 km. Imajte u vidu da je u Rumuniji +1h u odnosu na Srbiju, pa to uzmite u obzir prilikom planiranja aktivnosti.

Ništa se ne može plaćati u evrima, tako da ih morate promeniti u lei. Parking u gradu je po zonama. Cena se razlikuje radnim danima i vikendom. Vikendom je oko 0,4€/h, a ova cena važi i radnim danima posle 19h. Inače je radnim danom do 19h cena parkiranja 1€/h.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Temišvar.

1. Šetnja oko ostataka nekadašnje tvrđave

Upoznavanje sa Temišvarom je najbolje započeti iz centralnog gradskog jezgra, u kome se nalazi većina znamenitosti, raspoređenih na tri glavna trga. Ovaj deo grada se naziva „Cetate“, što znači „tvrđava“, a razlog ćete pročitati u nastavku teksta. Na ovom prostoru je nekada postojala tvrđava Temišvar, a kroz ovaj tekst ćete uočiti i njene nekadašnje obrise. Najstarija gradska znamenitost i najupečatljiviji objekat nekadašnje tvrđave je bio dvorac Hunjadi, koji su nekada davno izgradili mađarski carevi. Kao zaštita dvorca, sa svih strana su ga okruživale zidine tvrđave. Vladari su dvorac koristili kao rezidenciju, a među njima je bio i Janko Sibinjanin ili Hunjadi, po kome dvorac i nosi naziv. Tvrđava je istorijski značajna i po tome što je iz nje Eugen Savojski krenuo da pomogne Srbima na Kalemegdanu da proteraju Turke.

Danas se u dvorcu nalazi Muzej Banata, a u njemu se mogu videti zanimljivi eksponati poput neolitske grobnice, eksponati koji prikazuju razvoj Banata, najveća kolekcija leptira u Rumuniji, kao i kolekcija prepariranih ptica. Ispred muzeja možete videti još jedan istorijski značajan eksponat - fenjer koji označava da je Temišvar prvi grad u Evropi koji je imao električnu uličnu rasvetu (1884. godina).

Nešto dalje od najužeg centra grada, na samom završetku nekadašnje tvrđave, nalazi se Bastion Tereza, jedan od devet bastiona nekadašnje temišvarske tvrđave, čuven po svojoj neosvojivosti.

2. Upoznavanje sa istorijom Trga pobede

Najverovatnije najpoznatiji i najposećeniji trg u gradu je Trg pobede, koji je dobio naziv po tome što je ovde 1989. godine Temišvar proglašen za prvi slobodni grad u Rumuniji, nakon komunističke diktature. Odavde kreću sve turističke ture kroz grad i svako ko dođe u grad ga obavezno poseti.

Trg je zapravo počeo da dobija oblik kada je srušena temišvarska tvrđava. Tada je počela gradnja palata koje postoje i danas, a među njima je prvi bio dvor “Lojd”, nakon koga su na trgu počele da se nižu ostale zgrade u stilu secesije. Tadašnji stanovnici grada nisu mogli da se neograničeno šetaju po trgu, već se desnom stranom šetala radnička klasa i sirotinja, a levom bogati. Na početku i kraju tog šetališta, koje zapravo predstavlja jedan jako izdužen trg, danas se nalaze dva najupečatljivija objekta u centru grada - Rumunska pravoslavna katedrala i Opera.

Katedrala je glavni orijentir ka centru grada. Posvećena je Svetim trima jerarsima (što se može i zapaziti iznad ulaza). Ovo je jedan od religioznih objekata koji me je potpuno oduševio, kako spoljašnjošću, tako i unutrašnjošću. Ova impozantna katedrala neobičnog stila, prikazuje spoj vizantijskih elemenata i stila moldavskih manastira.

Pored vrlo živopisne spoljašnjosti, u unutrašnjosti katedrale se čuvaju dva najstarija dokumenata na rumunskom jeziku - Beogradsko jevanđelje i Propovedi mitropolita Varlama. Međutim, prostor oko katedrale je bio mesto dramatičnih događaja 1989. godine. Spomenik “Raspeće”, koji se nalazi preko puta katedrale, jeste upravo spomenik ljudima koji su nastradali za vreme Revolucije.

Svakako prvo uočite neobične šarene tornjeve, a po ulasku ništa manje impozantan enterijer. Preporučujem da crkvu obiđete i unutra. Ulaz je besplatan. Ovo je zaista jedna od najlepših pravoslavnih crkava koje sam ikada posetila. Upravo ako se ovde zateknete tokom nekog praznika ili nedeljom, shvatićete i doživeti jačinu njihove vere i posvećenosti crkvi. Ako dođete tokom Uskrsa, na trgu će vas sačekati uskršnji vašar, vrlo živopisan, sa jajima oslikanim tradicionalnim šarama i igralištem sa zečevima.

Nakon obilaska crkve, krenite šetalištem prema Operi. Duž šetališta se nižu zgrade prelepih, ali pomalo oronulih fasada: secesionistički dvor Lojd (danas dvor Politehnike i sedište Rektorata), dvor Nojhaus, Marblov dvor, dvor Daurebah, palata Sečenji, itd. U palati Sečenji se nalazi poslastičarnica, u kojoj možete napraviti predah i probati neke od njihovih kolača.

Među zgradama se nalazi kip vučice koja doji Romula i Rema (1926. godina), koji simbolično imaju svi gradovi koji su bili pod rimskim uticajem, pa tako i Temišvar. Nedaleko je i fontana “Ribica”, za koju se vezuje lokalna urbana legenda. Naime, Temišvarci je zovu “fontana ostavljenih”, jer kažu da dogovori za sastanak kod fontane nikada ne uspevaju.

Na drugom kraju trga dolazimo do Opere. Operu u Temišvaru su 1872. godine izgradile bečke arhitekte Helner i Felner, najčuveniji projektanti pozorišta u Evropi tog doba. Kako je pretrpela štetu u požaru, i to nekoliko puta, bila je nekoliko puta obnavljana. Na fasadi se oslikava Trijumfalna kapija, naslonjena na tri arkade. Zanimljivo je da u ovoj istoj zgradi danas rade tri državna pozorišta: rumunsko, mađarsko i nemačko, što je jedinstveno u Evropi. Naravno, u zgradi je smeštena i temišvarska opera.

Odmah desno od zgrade Opere skrećemo u ulicu Alba Iulia. U njoj se nalazi Turistički info-centar. Upravo u ovoj ulici se nalaze i menjačnice, a u blizini je restoran "Karađorđe", u koji često svraćaju ljudi sa naših prostora. Ovde se nalazi i suvenirnica, u kojoj možete kupiti nešto za uspomenu na ovaj lepi grad. Ovom ulicom dolazimo do sledećeg gradskog trga.

3. Užurbanost Trga slobode

Sledeći je Trg slobode, koji je bio važna tačka nekadašnje temišvarske tvrđave. Interesantno je da je nivo zemljišta na trgu viši od onog u ulici Alba Iulija (nekada močvara), što se može i primetiti. Na ovom mestu je nekada bio civilni deo tvrđave, koji nije imao zidine i gde je bila smeštena gradska pijaca. Iako su na ovom mestu bile smeštene vojne institucije i gradska opština, današnje ime nosi iz vremena Revolucije.

Danas se na trgu nalazi Stara opština u baroknom stilu, u kojoj se nekada nalazila jedna od najboljih sala za igranke u gradu, i Komanda garnizona, jedna od najstarijih temišvarskih zgrada. Tu odmah je bista Decebala, poslednjeg dačkog kralja, koji uje u Rumuniji nacionalni heroj. Na sredini trga se nalazi spomenik Device Marije. Trg je okružen važnim saobraćajnim ulicama, kojima prolaze tramvaji, tako da je uvek pun ljudi.

U jednoj od sporednih ulica se nalazi sinagoga. Pošto je sada u gradu broj Jevreja mali, zgrada se više ne koristi kao sinagoga, već kao koncertna sala temišvarske filharmonije. Na raskrsnici ulica George Lazar i Vasile Aleksandri je bivša Skontna banka, u stilu secesije. Zanimljiva je jer ima slikovitu fasadu, sa talasastim oblicima i Žolnaj keramičkim ukrasima, koji podsećaju na stil Antonija Gaudija.

4. Šarenilo Trga ujedinjenja

Treći trg u samom centru grada je Trg ujedinjenja, nekada glavni trg i glavno mesto za razne događaje. Kažu da je odavde zapravo nastao ceo Temišvar. Sa svih strana trg okružuju najznačajnije gradske institucije, a i najlepše građevine u stilu baroka. Najupečatljivija je žućkasta zgrada katoličke katedrale, najznačajniji barokni spomenik u Banatu, iz perioda Habzburške vladavine. U kripti je sahranjeno više episkopa, guvernera, vojnih komandanata i oficira Banata.

Nasuprot nje, sa druge strane trga, nalazi se Srpska pravoslavna crkva. Posebno je lep i impozantne veličine Barokni dvor (danas Muzej umetnosti), u stilu bečkih baroknih dvoraca iz 18. veka. U njemu su dolazili na prenoćište bečki carevi prilikom poseta Banatu, pa čak i Franc List i Johanes Brams. Dugo je bio najelegantnija zgrada u Banatu, korišćena za sastanke na najvišem nivou.

U blizini Baroknog dvorca je Brukov dom, sa balkonima ukrašenim keramičkim pločicama u Art Nuvo stilu. U centru trga se nalazi spomenik Svete Trojice, posvećen ljudima koji su nastradali za vreme kuge, takođe u baroknom stilu. Postolje spomenika ima tri krila, gde svako od njih označava epidemiju kuge, glad i rat. Međutim, spomenik nije bio na ovom mestu od početka, jer je trg bio u izgradnji. Naručilac spomenika je zahtevao da bude postavljen u blizini njegove kuće, ali je plac iznajmila jedna baronica. Sklopljen je dogovor između gradske uprave i baronice da se spomenik smesti u katoličku katedralu, dok radovi na trgu ne budu gotovi. Međutim, ona nije ispoštovala dogovor, sve dok carica Marija Tereza nije intervenisala u upravi Banata.

Desnu polovinu trga zauzimaju četiri šarene kuće kanonika. Kuće su u prošlosti imale razne funkcije, a u jednoj je radila mala fabrika sirćeta. Danas su kuće preuređene u kafiće, u kojima kada je lepo vreme možete uživati na suncu i hraniti golubove.

Ceo kvart između ulice Ungurjanu i trga pripada srpskoj zajednici. Centralna zgrada u kvartu je svakako Srpska pravoslavna crkva sa dva tornja, najvažnije crkveno zdanje srpske zajednice u Rumuniji. Unutar crkve se nalazi pozlaćeni ikonostas, koji je oslikao Konstantin Danilo, koga zovu i „banatski Ticijan“. U kosturnici se nalaze mošti sedmorice episkopa i 21 pravoslavnog ktitora. Crkva je otvorena svakog dana za vreme službi, od 8:00 do 17:00. Inače, ovo je jedna od tri srpske crkve, koliko postoji u gradu. Pored srpske crkve je smešten Dom srpske zajednice, u kome je u prošlosti radila pravoslavna škola.

5. Šetnja kejom uz Begej

Kvartovi Jozefin i Elizabetin dugo nisu bili naseljeni i nije postojala nijedna zgrada. Najpre je u kvartu Elizabetin sagrađena Distelova kuća, koja je jedna od retkih kuća očuvanih i danas, a onda je i ovaj kraj počeo da se razvija. Kvart je dobio naziv u čast Elizabete, austrijske princeze i mađarske kraljice, poznatije kao Sisi.

Kvart Jozefin je bio u prošlosti naseljen Nemcima. Naziv Jozefin je dobio u čast cara Jozefa II, sina Marije Terezije. Bio je ruralan sve dok Temišvar nije povezan železnicom sa Centralnom Evropom 1857. godine, a u ovom kvartu je izgrađena prva železnička stanica u gradu. U Jozefinu se danas nalazi jedina funkcionalna sinagoga u gradu.

Sam centar grada sa kvartovima Elizabetin i Jozefin povezuje Trajanov most. Prvobitno je bio izgrađen od drveta, pa od metala, pa demontiran, da bi 1916. godine bio postavljen na temelj, čime je omogućeno brodovima da prolaze ispod njega.

Moguće je preći peške most preko Begeja i potom se spustiti i prošetati prelepim kejom, posebno slikovitim u jesenjim bojama. Sa mosta se pruža fantastičan pogled na katedralu i kej. Šetalište uz reku je prelepo, veoma uređeno, sa nekoliko malih restorana, u kojima vikendom možete videti i mladence.

Kejom se dolazi do gradskog parka, prepunog cveća, tačnije ruža. Park ruža je jedan od najlepših i najromantičnijih parkova u gradu. Čini ga bašta sa cvećem i staze za šetnju. Leti se u parku postavlja bina za razne zabavne događaje, a u jednom kraju parka se nalazi i besplatan toalet.

6. Upoznavanje manje poznatih delova grada

Sve do 1716. godine kvart Fabrik nije bio naseljen, kao i ostali delovi grada van tvrđave. U gradu su tada postojale dve vodenice, obe na reci Begej. Kada su Habzburgovci preuzeli Temišvar, oko tih vodenica su izgrađene prve fabrike. Izgradnja novih fabrika je otpočeta na prostoru današnjeg kvarta Fabrik: fabrika tekstila, fabrika cigala, fabrika papira, fabrika žice, fabrika svile. Ubrzo, pored stambenog kvarta, izgrađene su i ulice koje su se sekle pod pravim uglom. Deo kvarta je bio naseljen pravoslavnim stanovništvom (zvao se Raški kvart ili pravoslavni), a drugi deo nemačkim stanovništvom. Postoji priča da “sve što je dobro potiče iz Fabrika”.

Vezu kvarta Cetate i Fabrik predstavlja Decebalov most.

Glavni trg kvarta je Trajanov trg, koji je nekada bio centar pravoslavnog dela kvarta. Pravoslavna crkva sv. Đorđa, danas poznata kao srpska crkva Fabrik, nalazi se na samom trgu. Izgrađena je u 18. veku, dok je toranj dodat u 19. veku, jer su se u međuvremenu pojavile jednospratne kuće i nizak stari toranj više nije dominirao trgom.

Na trgu se nalazi i Merkurova palata iz 1909. godine. Tu je i Nagelova palata, u Temišvaru poznata i pod nazivom “Apoteka Kovacs”. Predstavlja simoličnu zgradu na uglu, koju krasi bogato ukrašena fasada, a na krovu ima simbol farmacije, uvijenu zmiju. Fantastičan je prizor kada posmatrate ovu zgradu sa Trajanovog trga.

U blizini se nalazi veoma lepa poslastičarnica “La Naomi Cofetaria”, u kojoj možete pojesti Doboš ili neku drugu tortu (tri parčeta torte smo platili oko 8€). U poslastičarnici ne govore engleski jezik, tako da je malo teže sporazumevanje, ali sigurno ćete se snaći da naručite neku od prelepih poslastica koje ćete ovde videti. Imaju često i neke akcije za kupovinu više od dva parčeta torte. Takođe imaju i pecivo, a dok smo sedeli u poslastičarnici je nekoliko meštana došlo po svoj doručak. Prostor je mali, ima toalet, i veoma je ljupko uređen.

Na početku pomenuta pivara u Temišvaru je jedna od najstarijih fabrika u gradu, još iz 1718. godine. Najstariji objekat je bio smešten u današnjem dečijem parku. Kasnije je podignut novi objekat, koji radi i dan danas, a nalazi se u ulici Camil Petrescu. Najstarija od postojećih zgrada napravljena od drvenih stubova i greda, tipično za industrijsku arhitekturu ranog 19. veka. Ostale zgrade su sukcesivno građene krajem 19. i tokom 20. veka.

7. Šoping uz izvrsnu brzu hranu u “Iulius Town-u”

Temišvar je poznat i kao šoping destinacija, jer se ovde nalazi jedan od najboljih tržnih centara u kojima sam ikada bila - nekadašnji „Iulius Mall“ je sada "Iulius Town", zaista kompletan grad za šoping i zabavu cele porodice. Bukvalno, ovde možete da provedete ceo dan! Lako ćete ga naći, jer po celom gradu ima putokaza. Radno vreme je od 10:00 do 22:00.

To je najveći šoping centar u zapadnoj Rumuniji sa više od 200 prodavnica (prelepa je radnja sa igračkama i ima mnogo toga što kod nas nema da se kupi), a ima čak i svoj bioskop, bazen i skejt park. U marketu Auchan, možete kupiti razne namirnice i veoma je dobro opremljen.

Deo u kome se može ručati je veoma lepo opremljen i ima raznovrsnu brzu hranu u ponudi. Posebno je dobra turska hrana u "Mado" restoranu i obavezno probajte kebab. Porcija kebaba sa pomfritom, kupusom i sosom sa belim lukom, sa pićem, košta oko 10€. Tu su brojni restorani: KFC, Subway sendviči (sendvič je oko 5€, ali su fantastični i teški skoro kilogram), Grill Sarbesc (srpski roštilj), Starbuck, itd. Morate probati punjeni krompir sa pavlakom, kačkavaljem, slaninom (oko 3,6€) u restoranu "Kartoffel", a kao dezert krofnu sa čokoladom i sladoledom (oko 2,5€).

Tržni centar ima veliki parking i nekoliko ulaza u isti. Parkiranje je 2h besplatno, a nakon toga se plaća oko 0,6€/h. Obavezno zapamtite gde ste se parkirali, jer lako možete da se izgubite. Pošto se sve plaća u lejima, vodite računa gde menjate novac, jer postoje menjačnice koje naplaćuju proviziju. U tržnom centru na svakom spratu imate menjačnice, među kojima su i one bez provizije, a trebaće vam i pasoš da biste zamenili novac.

Preko puta se nalazi tržni centar Galeria, a u blizini je i Lidl, u koji takođe možete otići. Tu su Glisando garden centar, Metro koji postoji i u Srbiji i može se kupovati sa našom karticom (uz posebnu ulaznicu koju dobijate uz priložen pasoš), Auchan hipermarketi, Praktiker i Baumaxx robne kuće alata, Jusk oprema za kuću, Arabesque, Dedeman i Hornbach građevinski material, market Billa, i još mnogo toga.

Na putu za Beograd možete svratiti u šoping centar "Timisoara", koji se nalazi na izlazu iz Temišvara. On je dosta manji nego prethodni. Zgodan je da se potroše preostali leji. Parking imaju na otvorenom i u garaži, a ispred je tokom zime klizalište i mali luna park, sa jako visokim ringišpilom. Blizu tržnog centra ima i benzinska pumpa, na kojoj takođe možete potrošiti leje.

BONUS: Smeštaj u Temišvaru

Smeštaj smo našli, po veoma povoljnoj ceni u objektu “Pension Yellow”, preko sajta booking.com. Nalazi se u mirnom delu Temišvara. U blizini hotela postoji nekoliko manjih prodavnica, u kojima možete kupiti osnovne namirnice.

Na recepciji nas je dočekao jako ljubazan domaćin i dao nam uputstva vezana za smeštaj i obilazak grada, na perfektnom engleskom jeziku. Sobe imaju podno grejanje, satelitske kanale, kupatilo sa tušem i fenom, kao i besplatan wi-fi. Perfektno su čiste i lepo uređene, udobne i prostrane. U kupatilu ima potrebne kozmetike i uvek ima tople vode.

Najbliža tramvajska stanica je udaljena oko 150m, a centar grada se nalazi na 3km. Ovde smo ostali jednu noć i nakon plaćanja sobe, domaćin nam je poželeo srećan put i dao poklončiće. Puni pozitivnih utisaka smo napustili smeštaj.

Korisne informacije i saveti:

- Ume da duva jak vetar i bude baš hladno, tako da obavezno ponesite kapu, šal i rukavice.

- Ako idete sa decom, ponesite im neku užinu i igračkice, koje će im držati pažnju tokom vožnje.

- Odmah promenite novac, jer u evrima nećete ništa moći da platite.

- U tržnom centru ima puno menjačnica, ali tražite one sa provizijom 0%.

- Da biste promenili novac u lej, moraćete da date pasoš na uvid.

- Vinjetu za Rumuniju kupite na samoj granici, pre nego što dođete na pasošku kontrolu.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Tradicionalna rumunska palenta: Mamaliga

Temišvar: Najlepši božićni vašari