Deliblatska peščara: Vikend u šumskoj Bubamari

Tokom jednog toplog julskog produženog vikenda, imali smo čast da budemo gosti šumske kućice "Bubamara" (Ladybug Lodge), koja nas je podsetila na detinjstvo i bajke. Nisam mogla da se odlučim da li sam "Alisa u zemlji čuda", koja je odavno izgubila trag belom zecu negde duboko u šumi, ili sam "Crvenkapa" koja, kroz gustu šumu i netaknutu prirodu, nosi korpu i bere cveće, sve dok ne stigne do bakine kućice. Ova šumska bajka je bila jedno od najlepših vikend putovanja koje sam mogla da doživim. Sadržajno, neobično, nepoznato, opuštajuće.

Pre navođenja podataka o atrakcijama koje smo posetili i o preporukama za smeštaj i hranu, upoznajmo se sa Deliblatskom peščarom, koja se često naziva "Evropskom Saharom". Pošumljena je u vreme Habzburgovaca, dok je vladala Marija Terezija, da bi se sprečilo širenje peščare sve do Budimpešte. Takva, jedinstvena u Evropi, sa smenom različitih terena, stavljena je pod UNESCO zaštitu. Jedna je od retkih peščanih zona u Evropi i smatra se najstarijom evropskom peščarom.

Legenda kaže da je ona zapravo dno nekadašnjeg Panonskog mora. Nauka kaže da su se taložile naslage peska iz Dunava i ostalih reka, a od njih je potom košava stvorila reljef prave pustinje, kakav ćete videti retko gde u Evropi. Šume koje ćete ovde videti predstavljaju kombinaciju bagrema i bora, i kao takve su dom brojnim životinjskim i biljnim vrstama. Poznato je da na njenoj teritoriji raste čak 600 vrsta lekovitog bilja. Sam teren je vrlo šarenolik. Na istom mestu ćete naći guste šume, potom vodene površine neobične lepote, onda stepe, a između njih peščane dine.

Do šumske kuće "Bubamara", u kojoj smo bili smešteni, iz Beograda nam je trebalo oko 1,5h (oko 85 km, ali se vozi sporije, jer su u pitanju lokalni putevi). Išli smo preko Pančeva i Kovina, prolazeći putem kojim se tokom leta nižu polja suncokreta, tako tipična za Vojvodinu. U šumskoj kućici smo spavali dve noći i iskoristili vreme da što više obiđemo okolinu, ali i da primenjujemo šumsku terapiju. Vratili smo se preko Vršca i Alibunara (pročitaćete i šta je razlog za izbor tog puta).

Nadam se da ću vam kroz tekst otkriti neka mesta za koja niste ni znali da postoje u Srbiji. Uživajte...

GDE SE SMESTITI?

Na obodu "Evropske Sahare" živi jedna "Bubamara"...

Iako je područje o kome pišem bogato raznim životinjskim vrstama, ovog puta neću o njima pisati. Pisaću vam o jednom mestu na kome ćete uz svežinu šume, šum Dunava, miris domaće štrudle, muziku, bez TV-a i interneta, zaboraviti na svakodnevnu gužvu i brzinu života. Svima nam je to potrebno, zar ne?

Dobro došli u šumsku kućicu "Bubamara", idealno mesto da sa decom provedete sadržajan, a opuštajući vikend. Sama činjenica da se nalazi u specijalnom rezervatu prirode "Deliblatska peščara", koji je pod zaštitom UNESCO-a, govori dovoljno o tome kakva vas priroda očekuje.

Preporučujem da ovde boravite bar dva noćenja, jer je manje od toga nedovoljno za upoznavanje okoline i opuštanje. Ako ste u mogućnosti da ostanete i duže, organizam će vam biti zahvalan. Svaki doručak na terasi u šumi, okrepiće vas i ostati zauvek u sećanju.

Moram priznati da odavno nismo imali ovako dobre domaćine. Toliko pažljive i tople, da su nas potpuno razmazili. Dočekali su nas uz kolače i šetnju iznenađenja, spakovali sveže štrudle da imamo na putu ka kući. Njihovo zadovoljstvo ovim poslom je i te kako vidljivo.

Stres svakodnevnog života naterao ih je da spas pronađu u prirodi. Duboko u šumi, gde se čuju samo ptičice i lišće koje šušti na vetru. U šumi koja je dovoljno izolovana da se osećate kao da ste na drugom kraju sveta, a opet na dovoljnoj udaljenosti od civilizacije.

Vlasnica Slavica nam je ispričala njihovu šumsku priču, pomogla oko organizacije i uputila nas ka zanimljivim mestima za koja nisam ni znala da postoje. Već vam je jasno da ćete dobiti više od iznajmljivanja prostora. Ovde će vas sačekati priče sa dušom, druženje uz pešačenje i jedna potpuno drugačija dimenzija turizma - šumski turizam, kod nas i dalje nepoznanica.

Kućica je kao iz bajke. Skrivena u šumi bagrema i bora, sa dvorištem za uživanje. Za decu je raj, jer ih možete pustiti da se igraju i maštaju. Možete povesti i drugare, jer kućica prima do šest ljudi. U kućicu možete doći i sa svojim ljubimcem, jer je ceo objekat pet-friendly. Ovde imaju i nekoliko "domaćih" kuca, pa i ako nemate svoje, klincima će biti zanimljivo da se druže sa ovim lokalnim, koji su izuzetno pitomi i umiljati.

Ne mogu vam opisati koliko su me oduševili detalji. Kućica je opremljena svime što vam može pasti na pamet. Ako vam nije do pomeranja automobila i želite pravi odmor, u dvorištu možete pripremati roštilj. Kako se nalazi u peščari, u dvorištu ima peskovitih delova, pa ćete ovde za decu naći mnogo igračkica za pesak. U dvorištu je i koš. Zaista se mislilo o svemu kada je ovo mesto nastajalo. O tome koliko je mesto posebno, govori i to što su ih i pre naših turista pronašli stranci, a ugostili su čak i nekoliko ambasada.

Ako i vi želite da budete gosti "Bubamare", smeštaj možete rezervisati putem sajta Booking.com. Slavica je vrhunski domaćin i sigurno će se potruditi da vam ugodi i izađe u susret za sva pitanja i zahteve. Njenu zanimljivu "priču sa dušom" o tome kako i zašto je ovo mesto nastalo, možete pročitati na ovom linku.

ŠTA VIDETI?

1. Skriveni biseri Deliblatske peščare

Nikada nisam istraživala Deliblatsku peščaru. Priznajem, mislila sam da u njoj nema ništa posebno interesantno, osim peska i samo peska... Oh, kako sam samo se prevarila!

Tokom boravka u "Bubamari", ukoliko budete raspoloženi, vlasnica smeštaja će vas vrlo rado prošetati skrivenim stazama peščare, do nekih od najlepših lokaliteta koje sam videla na ovom putovanju. Obavezno obujte udobnu obuću, namažite se sredstvom protiv krpelja i komaraca, ponesite šeširić, kremu za sunčanje i vodu. Šetnja traje oko 1,5-2h, a za to vreme pređete oko 4 km.

Usput smo pričali o šumskoj terapiji, dodirivali vlažnu mahovinu koja nam je "izvukla" svu negativnu energiju, udisali isparenja žbuna kleke, koja utiču na zdravlje disajnih organa. Da li ste znali da šumski vazduh ima tri puta jače dejstvo od morskog, a da je vazduh livade u cvetu još delotvorniji od šumskog? Nisam ni ja znala, ni ovu ni mnoge druge zanimljivosti.

Tako smo, kroz guste i netaknute šume, stepe, peskovite staze, stigli najpre do jedne bare pod lokalnim nazivom "Đurica". Gotovo da je nemoguće da ovde ne vidite bar nekoliko vrsta vodenih ptica, jer je ovo zapravo deo Labudovog okna, najvažnijeg zimovališta vodenih ptica u Srbiji.

Pored toga što ovo mesto nestvarno izgleda, ono se nalazi baš tamo gde se ukršta šest rezervata prirode. Šume kakve sam ovde videla nisam nigde drugde. Bujne, prozračne, netaknute, sa peščanom podlogom. Zapravo, one čine prsten oko peščare, kojim je još Marija Terezija sprečila širenje peska do Budimpešte.

Hodali smo dnom nekadašnjeg Panonskog mora, sve dok nismo došli do jedne lokacije koja me je ostavila bez teksta. Nažalost, ne možete je sami naći, jer je među lokalcima poznata kao "jezerce", ne postoji naziv po kome biste je našli na mapi.

Znate onaj osećaj kada nakon guste šume pred vama samo bljesne impresivna lepota. Tako je mene zasenilo ovo mesto. Jezerce oko koga rastu barske biljke i cveće, a sa druge strane brežuljci, nalik na one na Zagajičkim brdima. Prizor za pamćenje! Mislim da rečima ne mogu da vam dočaram tu lepotu.

2. Kako doći kolima do vrha Zagajičkih brda?

Ako iz nekog razloga niste u mogućnosti da pešačite, nećete biti uskraćeni za fantastičan prizor kao sa pozadine računara. Ne treba vam ni terensko vozilo. Potrebno je samo da pratite put za mesto Šušara (postoji znak i za kaštel "Marijeta", koji se nalazi u ovom mestu). Idite putem samo pravo, pored vetrenjača i polja suncokreta. Kada sa desne strane puta vidite antenu, usporite, jer ćete uskoro stići do turističke table, na kojoj je označeno skretanje levo za Zagajička brda. Kada skrenete levo, nastavljate samo pravo, zemljanim putem kroz njive, nekih 4-5 km. Videćete kako se pred vama nižu sve lepši i lepši prizori, sve dok ne stignete do obeliska (najviša tačka Zagajičkih brda, 256 m) i vašeg cilja. Imajte u vidu da se ovim putem može samo kada nema padavina.

A šta ćete videti kada stignete? Verovatno jedan od najlepših prizora ikada. Gledaćete u predeo drevnih peščanih dina sa stepskom vegetacijom, daleko napred, sve do Dunava i Karpata. Zbog peska koji je u njihovoj osnovi, trava ne može da poraste visoko, već imate utisak kao da je sveže pokošena, sa tek po nekim izdankom. Oduševila su me ova zelena talasasta brda, koja izranjaju iz najveće evropske peščare. Mislim da vam je sad jasno zašto ovaj predeo zovu srpska zemlja Hobita.

Ako planirate da se ovde duže zadržite, obavezno se namažite sredstvom protiv krpelja i komaraca, ponesite vodu, neki lagani obrok, udobne patike, šeširić, kremu za sunčanje, i naravno, fotoaparat. Moj je savet da ne krećete kada je najveća vrućina. Tokom leta birajte kasno popodne ili jutro. I naravno, dan kada nema kiše i nije je bilo prethodnih dana.

3. Najveća zbirka drvenih skulptura u ovom delu Evrope

Nikada nisam ni pomišljala da oblast oko Deliblatske peščare krije toliko zanimljivih i ne tako poznatih atrakcija. Međutim, Slavica, vlasnica šumske kuće "Bubamara", me je potpuno demantovala i otvorila mi jedan novi pogled ka bogatoj turističkoj ponudi Srbije.

Na 17 km od našeg smeštaja (20ak minuta vožnje), u selu Jasenovo, pored koga protiče reka Karaš, smestila se jedna neobična plaža, koja se naziva "Gat". Neobična je, jer se u njenom zaleđu nalazi najveća zbirka drvenih skulptura u ovom delu Evrope. Dar je netaknute prirode, pa samim tim nije ni nasuta. Možete se sunčati na travi, a kupati u reci koja je takva kakva je oduvek bila. Ima neverovatnu zelenu boju, a još je lepša bila jer su me na njoj dočekali lokvanji u cvetu.

Sama priroda koja okružuje ovaj park-muzej na otvorenom je takođe specifična - na toku Karaša kod plaže ćete videti jedan slap. Kažu da je zapravo čovekovih ruku delo i da je nekada davno nastao za potrebe rada seoskog mlina.

Reka Karaš je poznata još iz perioda Rimskog carstva, kada se zvala Apo (što je na tračanskom jeziku značilo "voda"). Danas je područje oko ove neobične reke proglašeno za predeo izuzetnih odlika i predstavlja najmlađe zaštićeno područje u Srbiji.

Sam prostor oko reke i kupališta je vrlo lepo uređen i stvoren za uživanje, a obuhvata i kafe-restoran, kamp, plažu, malu ergelu, parkić za decu, terene za košarku i odbojku na pesku. Lično ne volim da se kupam na ovakvim mestima, ali je predivno i samo za šetnju, posebno ako dođete sa decom, jer za njih ima dosta zabave.

Najveći park skulptura od drveta na otvorenom prostoru u ovom delu Evrope je delo umetničke kolonije. Vajarska kolonija u Jasenovu je vremenom postala međunarodna manifestacija, u okviru koje svake godine nastane po neko delo namenjeno da u ovom parku zauvek ostane. Trenutno zbirku čini oko 50 skulptura, ali taj broj raste svake godine. Sami umetnici se brinu i o njegovom održavanju i restauraciji. Za razliku od klasičnih muzeja koji imaju radno vreme, ovaj je uvek dostupan za posete, u bilo koje doba dana i tokom čitave godine. Ulaz je besplatan.

4. Neukroćena reka Nera

Da li znate da je Nera poslednja neukroćena reka u Vojvodini? Tako "divlja", oduševljava svakoga ko voli netaknutu prirodu, koja je u današnje vreme postala retkost. Na svom toku je kreirala brzake, meandre, peščane i šumovite plaže i lagune. Zovu je i prirodni đakuzi, upravo zbog tolikih "sadržaja" koje nudi na svom toku. Vrlo je brza, divlja i nestašna.

Korito reke je šljunkovito, pa zbog toga možete da očekujete bistru i prilično hladnu vodu. Uz obalu se nalaze šume belih topola i vrba. Ovde nećete naći klasične plaže, već izolovana šljunkovita ostrvca u nestvarnoj prirodi, na kojima ljudi nalaze svoj kutak za odmor, relaksaciju, sunčanje, kupanje. Ako volite ovakav vid razonode i relaksacije, možete pregaziti njeno stenovito korito, koje je u ovom delu prilično plitko, i na drugoj strani obale smestiti peškir. Možete se i samo prošetati kroz hladnu vodu i rashladiti tokom toplih dana.

Verovatno vas interesuje i kako doći do ove prirodne oaze, s obzirom na to da nije baš označeno, ni na putu, ni na mapama. Naime, kada stignete u Belu Crkvu iz pravca Kovina, idite glavnom ulicom. Na drugom semaforu idete desno, pa kod starih baraka levo, pa odmah desno. Nastavite samo pravo do dela puta kada se izlazi na kaldrmu. Tu ćete videti četiri zemljana puta. Treba da idete onim poludesno. Nastavite samo pravo do table - predeo izuzetnih odlika "Karaš-Nera". Put do ovde nije loš i ne treba vam terensko vozilo.

Kad stignete do ovog mesta, možete ostaviti auto (ima i jedan letnjikovac u kome se možete odmoriti). Pođite pravo ka vodi i videćete utabanu stazicu. Možete ovde da prepešačite preko reke i kupate se sa druge strane obale, ili da se prošetate stazicom kroz prirodu. Na kraju staze ćete videti nekoliko izletničkih klupa i roštilj. Možete poneti svoju hranu i ovde uživati neko vreme, uz žubor vode, cvrkut ptica i šuštanje lišća. Ne zaboravite sredstvo protiv krpelja, kremu za sunčanje i šeširić.

5. Najlepše mesto za kupanje u okolini

Ako u šumsku kućicu "Bubamara" dolazite tokom leta, obavezno jedan dan posvetite rashlađivanju na nekom od Belocrkvanskih jezera, koja se nalaze na 12 km udaljenosti. Preporučujem da izaberete Vračevgajsko jezero, koje je, po mom mišljenju, najlepše uređeno i održavano od svih jezera "Vojvođanske Venecije".

Nastalo je početkom 20. veka i dugačko je 980 m. Duguljastog je oblika, pa je zbog toga i najduže Belocrkvansko jezero. Prosečna temperatura vode tokom leta je od 20-26 stepeni, tako da je pogodno i da se deca brčkaju. Do njega se lako dolazi, jer se nalazi uz glavni put. Zanimljivo je da ima prirodne filtere, koji osam puta godišnje obnove vodu u jezeru, pa je zato prilično čista i bistra. Na obali se nalaze i dva kampa. Kod kampova takođe postoji plaža, ali na njoj nismo bili.

Mi smo se kupali u delu gde je kafić "Boss", iz koga se sve vreme čuje prijatna muzika. U tom delu je uređena plaža sa ležaljkama, suncobranima i toboganom, ali i besplatan adrenalin park. Ležaljke na plaži se naplaćuju (suncobran se dobija uz ležaljku) i niste u obavezi da naručite piće. Nisam videla u ovom uređenom delu da ima mesta za slobodan pristup.

Plaža je šljunkovita i malo je nezgodniji ulaz u vodu, jer ima krupnijeg kamenja. Plićak nije dugačak, pa morate biti oprezni ako dolazite sa malom decom. Oduševilo me je što ima dosta tuševa i ozidan, vrlo čist, toalet. U ovom delu ima nekoliko terena za odbojku na pesku (kad smo mi bili se baš održavao neki turnir) i malo igralište za decu u pesku.

Vikendom je prepuno posetilaca, pa je bolje poraniti da bi se zauzelo neko lepo mesto. Postoji parking za automobile, ali kada smo došli je sve bilo puno, pa smo se parkirali, kao i ostali, na travnjaku uz put. Iako je puno ljudi, nemate osećaj da je ogromna gužva, jer je i prostor veliki. Možete slobodno poneti svoju hranu i piće.

Mi smo se na plaži okrepili izvrsnim domaćim štrudlama (a šta drugo jesti kada ste u Vojvodini?!), koje su nam za put spakovali naši domaćini iz šumske kućice "Bubamara". Ne zaboravite da ponesete kupaće kostime, kreme za sunčanje, šeširiće, igračkice za plažu za decu, puno vode i dobro raspoloženje.

6. Devojački bunar - mesto obavijeno legendama

U povratku iz šumske kućice "Bubamara" smo odlučili da odemo na ručak u Vršac, a da se odatle drugim putem, preko Alibunara, vratimo ka Beogradu. Usput smo prošli pored izletišta Devojački bunar, pa smo svratili da vidimo kako izgleda, s obzirom na to da smo stalno prolazili i viđali putokaze, a nikada nismo svratili.

Ono što sam odmah videla jeste da je i ovde priroda peščare nestvarno lepa. Verovatno zato ovo mesto i važi za najpoznatije izletište na teritoriji Deliblatske peščare. Na samom izletištu ima nekoliko kafića u hladovini, dečije igralište, teren za odbojku na pesku, ali i bazen sa termalnom vodom.

Mene je posebno oduševila crkva brvnara, jedinstvena u Banatu. Okružena je neverovatnom prirodom i izgleda vrlo romantično. Posvećena je Ognjenoj Mariji, hrišćanskoj svetiteljki koja se slavi 30. jula. Tog datuma možete očekivati da je ovo mesto posebno svečano. Iako su vrata zatvorena, crkva je otključana, pa možete slobodno pogledati i njenu unutrašnjost.

Na samom izletištu se nalazi bunar, po kome je i dobilo ime. Prema legendi, jedna mlada devojka, dobrog i iskrenog srca, imala je zlokobnu sudbinu. Naime, ona je svoj život okončala na ovom mestu, zbog ljubavi. Kao amanet je tako ovde ostavila ljubav, koja je večna i neuništiva. Postoji verovanje da će onome ko poseti bunar, zamisli želju i baci novčić kao zalog, ta želja biti i ostvarena. Istina ili ne, ne bih znala, ali su meni uvek zanimljive ovakve priče i mistika koja se stvara oko takvih mesta.

7. Belocrkvanski karneval

Ako planirate posetu ovom kraju za sredinu juna, onda morate posetiti i događaj na kome ćete osetiti atmosferu najlepših evropskih karnevala. Uživaćete uz mnoštvo karnevalskih maski, puno muzike, plesa, svetala i osmeha. Da ste na pravom mestu će vam pokazati šarene karnevalske trake, koje se viore duž karnevalske trase, glavnom belocrkvanskom ulicom. Osetićete karnevalsku atmosferu Venecije na ulicama Bele Crkve.

Preporučujem da dođete bar sat ranije u odnosu na početak karnevalske povorke, kako biste zauzeli mesto u nekom od kafića duž same karnevalske trase. Moguće su i rezervacije mesta. Na kraju karnevalske ulice se nalazi luna park i vašarski deo.

Sam gradić je presladak, prošaran raznobojnim kućama u tipičnom vojvođanskom stilu, uređenim ulicama, zelenilom. Lepo je za šetnju. Duž glavne ulice ćete pronaći i nekoliko kafića i poslastičarnica. Parking u gradskim ulicama se ne naplaćuje.

GDE JESTI?

1. Riblji restoran prilagođen deci

Iako će vas naziv ovog mesta verovatno podsetiti na našu nekada popularnu pevačicu "Sneki", zapravo nema nikakve veze sa njom. Reč je o ribljem restoranu u mestu Kajtasovo - Beli breg, na obali starog Karaša. Ambijent u kome se nalazi je nestvaran - šumarci koji izranjaju iz peščanih dina "Evropske Sahare", u blizini obale Dunava i kanala Dunav-Tisa-Dunav.

Ako ste ljubitelj ribljih specijaliteta, onda morate posetiti ovo mesto, jer uvek imaju svežu rečnu ribu, izvanrednog kvaliteta. Restoran je smešten na ogromnom travnjaku, sa dosta drveća koje pravi hladovinu, a dvorište krase skulpture srne i jelena, kojih ima u izobilju u šumarcima koji okružuju restoran. Na travnjaku se nalazi koš i golovi, za trošenje kalorija nakon ručka. Za decu postoji igralište i za njih je ovde pravi raj. Imaju ringišpil na ručni pogon, kakav ne pamtim kad sam poslednji put videla.

Šta preporučujem da probate?

Čim budete seli i poručili piće (probajte roze vino), doneće vam njihovu domaću riblju paštetu (dobijate je gratis) i vruću lepinjicu. Ako volite rečnu ribu, probajte šarana na roštilju. Odavno bolje spremljenog nisam jela. Uz ribu serviraju krompir salatu sa lukom. Ako ne volite ribu, imate na raspolaganju i roštilj. Videla sam da mnogi gosti jedu riblju čorbu, pa ako volite, možete probati.

Porcije su velike, a cene pristojne. Vrlo su ljubazni.

Ovo je popularno lokalno mesto, tako da preporučujem da vikendom obavezno rezervišete mesto. Mi smo ih posetili u petak i za svaki slučaj rezervisali. Kažu - nema pravila! Nekada radnim danima bude krcato, a nekada je vrlo lako naći mesto. Ponedeljkom i utorkom ne rade, a radno vreme ostalim danima je od 12-22h. Telefon za rezervacije je 064/5333-444. Ne primaju kartice, pa ponesite gotovinu.

2. Ručak dok čekate skelu ka Ramu...

Ukoliko posetite ovaj deo Deliblatske peščare, imaćete mogućnost da se skelom prevezete do Ramske tvrđave. Mi smo imali u planu i ovaj izlet, ali nismo imali dovoljno vremena za sve.

Informativno, prevoz skelom u jednom smeru, ako idete kolima, je 1.300 dinara, i uključuje karte za vozilo i sve putnike u njemu. Možete preći i bez auta i tada je znatno jeftinije. Mesto koje preporučujem vam može biti odlična stanica dok čekate da pristigne skela za vožnju do Rama, s obzirom na to da se nalazi u Staroj Palanci, na spoju Dunava i kanala Dunav-Tisa-Dunav, gde je i mesto ukrcavanja na skelu. Mi ovog puta nismo išli skelom, ali smo svratili da "overimo" i ovaj poznati lokalni restoran.

Za Staru Palanku se vezuje mnogo zanimljivosti. Naime, mesto ima samo jednu ulicu, simbolično nazvanu "Dunavska". Kažu meštani, u ulici ima 15ak kuća (nisu sve naseljene), a pet ribljih restorana. Može se reći da svaka treća kuća priprema specijalitete od dunavskih "plodova". Tako, tokom cele godine sve miriše na riblje specijalitete. Taj miris jaka košava (kažu da je ovde najjača na prostoru Srbije) nosi sve do Beograda. Tako da, ako osetite miris ribe u Beogradu, znajte da je kriva Stara Palanka.

Da se vratimo ribljem restoranu "Dunavski cvet", sa pogledom na nestvarni Dunav i njegovu drugu obalu. Važi za mesto sa najboljom ribljom čorbom u ovom delu Srbije. Riblju čorbu nisam probala, ali sam jela soma sa roštilja (svu ribu pripremaju na roštilju, ali se malo duže čeka). Soma su mi preporučili zbog malo kostiju. Lepo je spremljen i u porciji se dobijaju i salate od krompira i šargarepe sa belim lukom. Imaju i jela koja nisu spremljena od ribe, ali svakako mislim da je bolje na ovom mestu jesti ribu (probali smo Karađorđevu šniclu sa pomfritom).

Porcije su velike, cene pristojne, a ambijent velike terase zaista jedinstven. Kažu da je lepo i u vreme zalaska sunca, ali nažalost nisam imala priliku da se uverim.

Kako se restoran nalazi na samoj obali, posle ručka možete iskoristiti i da prošetate pored reke i posmatrate retke ptice koje ovde možete videti. Ovuda prolazi tzv. Staza bistrih voda, u dužini od 11 km, koja vodi do Bele Crkve. Duž staze ima i klupica za odmor. Na obali ćete videti puno čamčića.

Za decu imaju igralište pored restorana, ali je tokom najtoplijeg dela dana gotovo celo na suncu. Ako dolazite vikendom, obavezno rezervišite mesto, jer je uvek ogromna gužva. Telefon za rezervacije je 013/841-237. Vrlo su uslužni i ljubazni.

3. Jedan od najlepših etno restorana u kojima sam bila

Ako ste smešteni u šumskoj kućici "Bubamara", predlažem da se jedan dan provozate do Vršca, i to sa posebnim razlogom. Mesto o kome vam pišem ne smete propustiti ako dolazite u Vršac. Ne znam šta me je više oduševilo - hrana, etno detalji, ambijent ili usluga.

Reč je o etno kući "Dinar", koja se nalazi nedaleko od centra Vršca. Mi smo ovde došli na ručak, uz prethodnu rezervaciju, jer je mesto vrlo posećeno. Parking je bio krcat (imaju parking ispred objekta, kao i ogroman parking u dvorištu iza restorana). Reklo bi se pola-pola, naših vozila i rumunskih tablica. Cela bašta je natkrivena, tako da možete sedeti i ručati napolju, čak i kada ima padavina.

Ambijent me je oduševio! Toliko etno detalja, uklopljenih da izgledaju vrlo otmeno, sve uređeno sa puno ukusa, a da ne spominjem naizgled sitnice, kao što je način pakovanja pribora za jelo ili izgled jelovnika. Imaju jednu baštu u dvorištu i drugu na terasi (ovaj deo mi se posebno dopao i tu smo igrom slučaja i dobili mesto). Kako sam pročitala, imaju istoimeni restoran i u Temišvaru.

Kada je hrana u pitanju, probajte obavezno Mišelovu šniclu (neverovatno tanko isečena piletina sa pirotskim kačkavaljem i slaninom, pečena u maramici). Ovo jelo je toliko ukusno, da nemam reči. Međutim, imajte u vidu da je izuzetno jako, masno, slano i da je porcija ogromna. Bukvalno je šnicla preko celog tanjira. Odlična im je i rolovana bela vešalica punjena urnebesom. Sve je zaista preukusno, a porcije su ogromne. Imajte u vidu da se većina porcija služi bez priloga, koji se dodatno naručuju. Kolači im izgeldaju fantastično, ali nije bilo mesta za njih ovog puta. Eto razloga za još jedan dolazak.

Cene su u nivou beogradskih. Ponesite deci neku igračkicu ili knjigu, jer nema igrališta, niti zabave za mališane.

Kako biste što bolje iskoristili vreme dok boravite u kućici, ostavljam vam jedan plan za obilaske:

DAN 1 - Beograd - "Bubamara" - bara Đurica - Restoran "Sneki" - Plaža "Gat" Jasenovo - "Bubamara"

DAN 2 - "Bubamara" - Reka Nera - Restoran "Dunavski cvet" - Zagajička brda - "Bubamara"

DAN 3 - "Bubamara" - Vračevgajsko jezero - Restoran "Dinar" - Devojački bunar - Beograd

Korisne informacije i saveti:

- Smeštaj u "Bubamari" možete rezervisati preko Bookinga.

- Imajte u vidu da u blizini nema prodavnice (tek za 8 km), pa ponesite sve što vam je potrebno.

- Najbliže prodavnice su u mestima Dubovac i Vračev Gaj.

- U smeštaju nema interneta niti televizora, već ogromna kolekcija odlične muzike.

- Mobilni signal je dosta promenljiv, tako da internet skoro pa i da ne radi.

- Ponesite prenosivi krevetac za bebu, jer za sada u smeštaju nema.

- Ponesite neko sredstvo protiv komaraca i krpelja, udobnu obuću, šeširić, kremu za sunčanje.

- Iskoristite posetu ovom kraju da jedete vrhunsku, svežu rečnu ribu.

- Restorani koje sam preporučila važe za odlične, pa napravite rezervaciju pre odlaska.

- Na mnogim mestima nećete moći da platite karticom, pa ponesite gotovinu.

- Za decu ponesite tricikle, bicikle, trotinete i omiljene igračkice.

- Nemojte zaboraviti da ponesete kupaći kostim, kao i igračkice za plažu i vodu.

- Iako voda u kući ima čudan ukus (velika koncentracija gvožđa), ispravna je za piće.

- Red vožnje skele do Rama možete naći na linku.

Zahvaljujem se našim domaćinima na gostoprimstvu, preukusnim domaćim kolačima i štrudlama iznenađenja, i mnoštvu korisnih informacija, saveta i šumskih priča koje su podelili sa nama. "Bubamaro", prevazišla si moja očekivanja. Budi uvek tako topla, ušuškana, bajkovita.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Vršac: Šta videti i iskusiti u gradu vinograda