Sremski Karlovci: Kuglof sa šećerom u prahu

Jedan sunčani vikend možete iskoristiti da skoknete do grada kome se uvek rado vraćam. Ma koliko puta da sam bila u Sremskim Karlovcima, uvek uživam u njegovoj arhitekturi, istoriji, šarmu, miru, slatkom mirisu kuglofa posutog šećerom u prahu, aromatičnom slatkom bermetu i preukusnim rezancima sa makom.

Do Sremskih Karlovaca iz Beograda treba oko sat vremena vožnje - ima oko 70 km. Svakako da možete koristiti i autoput, ali ako krenete starim novosadskim putem, uživaćete u vožnji kroz mala vojvođanska mesta, a nećete platiti ni putarinu.

U ovom tekstu ću vam navesti moja najlepša iskustva koja morate doživeti, ako odlučite da vreme provedete u Sremskim Karlovcima. Uživajte!

1. Degustacija kuglofa i bermeta

Car Prob je u 3. veku u Sremske Karlovce doneo vinovu lozu i lično nadgledao sađenje vinograda. Odatle je sve počelo... Ta duga tradicija vinogradarstva se danas u Karlovcima slavi čuvenom manifestacijom Grožđebal, koja se održava svake godine krajem septembra ili početkom oktobra. Samim tim, ovo je jedna od manifestacija koju preporučujem da obavezno posetite i doživite taj duh prošlih vremena. Tada je sve u znaku vina, grožđa i kuglofa, a na bini u centru se može pratiti umetnički program tokom celog dana.

Najpopularnije vino i specijalitet ovog kraja je bermet, veoma slatko i jako dezertno vino. Specifičan ukus mu daju lekovite biljke, suvo voće i začini, koji se koriste za obogaćivanje ukusa. Koliko je ovo vino dobro govori i to što su karlovačke vinarije proizvodile bermet koji je prodavan za bečki dvor. Sredinom XIX veka, bermet se izvozio čak i u Ameriku, a dugo vremena je bio uvršten u vinske karte prekookeanskih brodova, posuživan čak i na Titaniku.

Ukoliko prošetate ulicama koje polaze sa glavnog trga, na više kuća ćete primetiti natpis koji obaveštava da se tu nalazi podrum vina. Mnoge porodice u Karlovcima se bave proizvodnjom vina i imaju svoje vinske podrume, koje možete uz najavu posetiti. Cena bermeta je oko 1.000 dinara za flašu od 0.75 litara, ako želite da ga ponesete kao suvenir - sebi za neke posebne datume ili dragim ljudima.

Sledeći specijalitet koji morate probati u Sremskim Karlovcima je kuglof, koji potiče još iz 17. veka. U centru grada se ovaj tradicionalni kolač prodaje i kao suvenir. Danas se zna za oko 400 različitih recepata pa kojima se proizvode najrazličitiji ukusi. U neki kolač se stavi kakao, u neki bademi, lešnici, a najpoznatiji su „starinski“, „šareni“, „mramorni“, “kraljevski” i „vinski“ kuglof. Tu je i „Saher“ kuglof, sa prženim orasima, čokoladom i džemom od kajsija, “Jafa” kuglof, “Nugat” kuglof, itd. Meni najinteresantniji je Bermet kuglof, koji je spoj njihova dva najveća specijaliteta - kuglofa i bermeta. Cena kuglofa je oko 1.000 dinara po kilogramu, a prodaju se u različitim veličinama - od onih u formi suvenira, do onih namenjenih za uživanje cele porodice u njegovom jedinstvenom ukusu.

2. Poseta jedinstvenom Festivalu kuglofa

Iako kuglof možete kupiti kad god posetite Sremske Karlovce, svakako je najlepši ugođaj probati ga početkom juna, na „Festivalu kuglofa“ koji se ovde održava kuglofu u čast. Datume održavanja i program manifestacije možete pogledati na ovom linku.

Festival je nastao kao težnja Podunavskih Švaba (Nemaca) koje žive na ovim prostorima, da sačuvaju svoju tradiciju. Pre II svetskog rata su bili mnogo brojniji na teritoriji Vojvodine, ali to danas nije slučaj. Oni su dolaskom u Vojvodinu doneli mnogo novih običaja, između ostalih i one koji su se odnosili na pripremu hrane. Na njihovoj trpezi je kuglof uvek imao posebno mesto, a ovaj običaj je prenet i na mnoge druge porodice, tako da se u Sremskim Karlovcima on sprema na nedeljnom nivu. Kuglof (naziva se "gugelhupf" na nemačkom) je tradicionalna hrana Podunavskih Švaba. Pravi se odvajkada. Nekada davno je bio okrepljenje nakon napornog rada u polju, ali i užina puna energije za mališane.

Kada je sam festival u pitanju, najatraktivniji deo je svakako takmičenje u pravljenju kuglofa. Festival traje tri dana i održava se početkom juna. Tokom trajanja festivala je na glavnom trgu postavljeno mnoštvo tezgi, pa tako možete kupiti razne ručne radove i lokalne specijalitete. Ulaz se ne plaća.

Iako je mesto održavanja festivala, konkretno, glavni gradski trg, festivalska atmosfera se oseća u čitavom gradu, koji je ovih dana ceo u znaku ovog preukusnog i gracioznog lokalnog specijaliteta.

3. Vožnja muzejskim vozom "Romantika"

Za izlet do Sremskih Karlovaca, možete izabrati i mnogo zanimljiviji vid prevoza - vožnju vozom “Romantika”. Imajte samo u vidu da ovaj voz ne postoji kao redovni polazak, već je dostupan samo određenim datumima. Informaciju o polascima možete naći na sledećem linku.

Po redu vožnje, muzejski voz je iz Beograda polazio u 9:00, a u povratku iz Karlovaca “Romantika” polazi u 18:00, tako da je ovo celodnevni izlet. Cena karte za jednodnevni izlet do Sremskih Karlovaca je iznosila 1.260 dinara (ovo je cena cele ture - vožnja i obilasci). U cenu je bila uračunata vozna karta za muzejsko turistički voz “Romantika” na relaciji Beograd – Sremski Karlovci – Beograd, usluge vodiča i ulaznice za obilazak znamenitosti Sremskih Karlovaca: Riznicu Patrijaršiskog dvora (Muzej Srpske pravoslavne crkve), Karlovačku gimnaziju (Svečana sala i Spomen biblioteka), Kapelu mira i Zavičajnu kuću. Cena same vožnje, bez obilazaka, je značajno niža.

U sastavu muzejskog voza je uključen i vagon restoran, u kome se može popiti piće. Restoran je lepo uređen, dok su sama kola za vožnju pomalo tesna. Povoljno je što tokom vožnje možete šetati kroz voz i izlaziti na terasice. Sve u svemu, može da se izdrži vožnja od sat i po, zbog uživanja koje sledi po dolasku u grad.

4. Upoznavanje sa karlovačkim pojanjem

Sa železničke stanice lako dolazite do centra grada. Obavezno zastanite pored Karlovačke Bogoslovije, na samom ulazu u gradsko jezgro. Ova srednja bogoslovska škola je jedna od sedam bogoslovija Srpske pravoslavne crkve, u kojoj se đaci spremaju za nastavak školovanja na teološkim fakultetima, ali i vaspitavaju u duhu pravoslavlja. Pored se nalazi internat za đake - Bogoslovski seminar i Stefaneum.

Zanimljivo je da je i danas život u bogoslovskom internatu jako strog, iako je došlo moderno doba. Pored internata u kome žive đaci, tu su i stanovi njihovih profesora, tako da su polaznici bogoslovije pod stalnim nadzorom. Oni retko odlaze svojim kućama, osim kada su veliki praznici. Subota im je radna i tada su u obavezi da nose svečane uniforme. Inače, ova škola traje pet godina, a da bi neko postao sveštenik, mora posle nje da završi bar još dva razreda bogoslovskog fakulteta.

Karlovačka Bogoslovija je bila mesto čuvenog karlovačkog pojanja. Do danas je ono sačuvano u crkvenoj muzici Kornelija Stankovića, koji je karlovačko pojanje prvi napisao koristeći note.

Razume se, ovaj objekat nije moguće obići, već samo možete spolja da se divite njegovoj arhitekturi, i ako imate dobrog vodiča, čujete zanimljive price o životu na ovom mestu.

5. Sjaj i raskoš remek-dela srpskog baroknog slikarstva

Sledeće odredište nam je Saborna crkva. Kao što primećujete, nastavljamo u duhu pravoslavlja. Saborna crkva posvećena Svetom Nikoli, podignuta je 1762. godine, na mestu gde se u 16. veku nalazila manja crkva, posvećena istom svecu. Plan za izgradnju je urađen u Beču, a ona je izgrađena za četiri godine. Ovaj hram je jedan od najlepših primera arhitekture 18. veka u Vojvodini.

Ikonostas koji možete videti ako uđete unutra se smatra remek-delom srpskog baroknog slikarstva u Vojvodini, ali i u ovom delu Balkana. Oslikali su ga na drvetu Teodor Kračun i Jakov Orfelin. Kod oltara možete videti i kivot sa delom moštiju drugog srpskog arhiepiskopa Svetog Arsenija Sremca, učenika Svetog Save. Još jedna značajna relikvija je Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Bezdinske.

Možete se diviti i slikama poznatog srpskog slikara Paje Jovanovića, koji je specijalno za Sabornu crkvu izradio nekoliko slika sa scenama iz Starog i Novog zaveta, kao i četiri kompozicije na kojima su predstavljeni događaji iz srednjevekovne srpske istorije. U kripti crkve su sahranjeni skoro svi karlovački mitropoliti i patrijarsi.

Crkva zaista izgleda impresivno, ima dosta mesta za sedenje, ulaz je besplatan, a vikednom se mogu videti svadbene povorke. U dvorištu se nalazi prodavnica crkvenog vina.

Gotovo pored Saborne crkve je rimokatolička crkva posvećena Svetom trojstvu iz 1768. godine. Portal crkve je jedan od najlepših primera baroka na ovim prostorima, pa zato obavezno provirite unutra.

6. Skrivena lepota Patrijaršijskog dvora

Sremski Karlovci su grad u kome se i danas izuzetno neguje duhovnost i vaspitanje po hrišćanskim načelima. Pored Karlovačke Bogoslovije i bogoslovskog internata u kome važe izuzetno stroga pravila ponašanja, u gradu se nalazi i Karlovačka Patrijaršija, sa izuzetnom riznicom, koja se može posetiti. Patrijaršijski dvor se smatra najmonumentalnijom građevinom 19. veka u Vojvodini. Poseduje Riznicu Srpske pravoslavne crkve. U parku Patrijaršijskog dvora možete videti i zaštićeno stablo tise staro preko 90 godina.

Danas je u dvoru sedište Episkopa sremskog i letnja rezidencija Patrijarha srpskog. U dvoru, na spratu, nalazi se kapela posvećena Svetom velikomučeniku Dimitriju, a ikone u kapeli je uradio Uroš Predić 1898. godine. Na spratu se nalazi i Svečana sala, koja je uređena po uzoru na bečke balske dvorane.

U Riznici, koja obuhvata sedam prostorija, nalaze se ikone, kao i razni liturgijski predmeti, koji potiču sa prostora Eparhije sremske, eparhija sa prostora Hrvatske, kao i iz eparhija slavonske, dalmatinske, osiječkopoljske i baranjske. U prve dve prostorije Riznice se nalaze ikone iz Dalmacije. Među njima je i ikona Strašnog suda, koja je jedinstvena po tome što je ovde po prvi put na nekoj ikoni prikazan toliki broj likova. Zatim sledi svečana trpezarija, u kojoj su zidovi, u gornjem delu, obloženi tapetama od jagnjećih koža, što je svetska retkost. Tu se nekada nalazila slika Paje Jovanovića “Seoba Srba”, i prostirala se na površini od 24 kvadrata. Za vreme II svetskog rata je isečena iz rama i bačena u podrum. Slika je spasena, restaurirana, a danas se nalazi u Patrijaršiji u Beogradu. U četvrtoj prostoriji, na zidovima, nalaze se ikone iz manastira Novo Hopovo u Fruškoj gori, tj. one sa starog ikonostasa, koji je imao 62 ikone.

U vitrinama se nalaze rukopisane i štampane bogoslužbene knjige iz perioda 15-18. veka. U toj prostoriji se nalazi i krst na kome je simbol trougla sa okom. Trougao označava neraskidivost veza, a oko je svevideće oko Boga. Peta prostorija sadrži bogoslužbene predmete (putiri, krstovi, kadionice, petohlebnice, čiraci, itd.) od bakra, zlata, srebra, drveta. Tu je i izuzetno lepo urađen goblen u zlatu i srebru. U šestoj prostoriji se nalaze tri ikonostasa. Jedan je iz Vukovara, drugi je iz kapele Uspenja Presvete Bogorodice u Dalju, a treći je iz manastira Staro Hopovo na Fruškoj gori. U sedmoj prostoriji se nalaze dva ikonostasa iz Slavonije.

U ovaj objekat se može ući na glavni ulaz ili prolaskom pored Saborne crkve, na koju se nadovezuje. Riznica se može obići i ulaz je simboličan (pre par godina, ulaz je bio samo 100 dinara). Radno vreme je radnim danom od 8:00-14:00, a subotom od 8:00-12:00. Imajte u vidu da u Sremskim Karlovcima nedeljom gotovo ništa ne možete obići, jer je zatvoreno.

7. Rezanci sa makom ili orasima u vili “Bermet”

Sremske Karlovce ne smete napustiti dok ne probate još jedan tipičan karlovački dezert. Najbolji sam jela u restoranu “Bermet villa”, na glavnom karlovačkom trgu, preko puta Saborne crkve i česme Četiri lava. Restoran je moderno uređen, cene su više (u rangu beogradskih, mada su jela i skuplja nego u Beogradu), ali veličina i ukus porcije ih opravdava. Sve je pedantno, uredno i veoma su ljubazni. Usluga je vrhunska, a mogu vam izaći i u susret ako imate poseban režim ishrane.

Nemojte propustiti da ovde probate još jedan od karlovačkih (i generalno vojvođanskih) specijaliteta – rezance sa makom ili orasima. To su široki rezanci sa makom, preliveni medom. Isti specijalitet možete probati i u varijanti sa orasima. Ne znam koja varijanta mi je lepša! Ovaj specijalitet je izuzetno ukusan, ali istovremeno jako sladak, tako da će vam trebati neki osvežavajući napitak posle – najbolje voda. Odlične su im i palačinke (tri u porciji; možete uzeti malu porciju sa dve palačinke), banana split i lava kolač, koji služe sa sladoledom od vanile i sosom od višanja. Slatkiši za šestoro izađu oko 2.300 dinara.

Tokom održavanja manifestacija u gradu i vikendom, u ovom restoranu je uvek ogromna gužva, tako da ćete mesto u velikoj bašti s pogledom na sabornu crkvu teže naći. Preporučujem da rezervišete, posebno ako dolazite u vreme ručka. Iz istog razloga, kada je gužva, može da se malo duže čeka na porudžbine. Jelovnik možete pogledati na sledećem linku.

8. Osveženje na česmi “Četiri lava”

Glavno mesto okupljanja u gradu je česma u centru glavnog Trga Branka Radičevića, pod nazivom “Četiri lava”. Podignuta je 1799. godine u čast završetka prvog karlovačkog vodovoda. Do ovog mesta je tokom izbijanja kuge u Sremu dovedena izvorska voda, kako bi se očuvalo zdravlje stanovništva. Česma je izrađena od crvenog mermera, koji je dopremljen iz Mađarske. Na njoj se nalaze uklesane četiri lavlje glave, iz čijih usta curi voda.

Legenda govori da će se svako ko popije vodu sa ove česme, jednog dana vratiti u Sremske Karlovce i tu će se venčati. I upravo dok slušam tu priču od vodiča, iz Saborne crkve izlaze mladenci sa svojom povorkom. Da li su pili ovu vodu ili ne, nikada nećemo saznati.

U blizini se nalazi čuvena karlovačka apoteka, jedna od najstarijih apoteka u Vojvodini, sagrađena 1890. godine i još uvek radi. Kad ste već u blizini glavnog trga, razgledajte bogatu ponudu suvenira i častite se nekim šeširom za predstojeću letnju sezonu. Ovde prodaju fantastične!

9. Poseta najstarijoj srpskoj gimnaziji

Karlovačka gimnazija je najstarija srpska gimnazija, osnovana 1791. godine. Pismenost Srba u ovo doba nije bila na zavidnom nivou. Austrougarska nije želela da se narod školuje, da to ne bi negativno uticalo na borbeni vojnički duh Srba. Ipak, dolaskom Leopolda II na Habzburški presto, mitropolit Stefan Stratimirović je dobio dozvolu od bečkog dvora da osnuje gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Sadašnja zgrada je podignuta 1891. godine, kao zadužbina srpskog patrijarha Germana Anđelića i njegovog brata Stevana. Nastava se odvijala na latinskom i nemačkom jeziku. Gimnazija je imala četiri niža razreda i dva viša. Engleski i latinski jezik su i danas obavezni za sve učenike, sve četiri godine.

Biblioteka Karlovačke gimnazije je najstarija školska biblioteka u Srbiji, a osnovana je iste godine kada i gimnazija. Zanimljivo je i da je u ovoj biblioteci sniman film “Lajanje na zvezde”, a biblioteka je tada služila kao zbornica nastavnika.

Nekada su ovu gimnaziju mogli da upišu samo dečaci, a potom je dozvoljeno i devojčicama, ali je uslov da svi moraju biti pravoslavne veroispovesti. Jedan od učenika gimnazije je bio i Branko Radičević, o čemu svedoći nekoliko natpisa i njegova bista u dvorištu gimnazije.

Tokom Grožđebala je otvorena za posete, ali samo uz najavu turističkoj organizaciji grada. U sklopu posete gimnaziji, može se obići svečana sala i biblioteka. Ulaz se simbolično plaća 100 dinara, a interesantno je da su vodiči kroz gimnaziju upravo učenici ove škole.

Preko puta gimnazije se nalazi Magistrat, zgrada koja je oduvek služila za državnu službu. Kroz istoriju, kako se koja država smenjivala, na zgradi Magistrata je stavljala svoje grbove. Najznačajniji događaj vezan za ovaj objekat je proglašenje Srpskog Vojvodstva, čiji je glavni akter bio patrijarh Josif Rajačić, 1848. godine, upravo sa balkona koji možete i danas videti. U svečanoj sali Magistrata srpski narod je tada proglašen za politički slobodan i nezavisan. Magistrat je do danas sačuvao svoj prvobitan izgled. Iznad balkona se nalazi grb grada. Zbog kosog terena, zgrada prema trgu ima tri sprata, a na ostalim delovima dva, što je bilo interesantno.

10. Hlad starog platana kod Donje crkve

Posle obilaska gimnazije i centralnog gradskog trga, krećemo putem uzbrdo, levo od centra, ka Kapeli mira. Na tom putu nailazimo na Donju crkvu i interesantan platan u njenom dvorištu, star preko 200 godina. Visina platana je preko 30 m i jedinstven je primerak te vrste na podrčju Vojvodine. Sama crkva u čijem se dvorištu platan nalazi je posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu. U crkvenom dvorištu se nalazi i mali restoran. Nažalost, nismo imali vremena za obilazak crkve, samo smo prošetali oko nje, videli platan, pojeli sladoled (ima da se kupi) i nastavili dalje.

Ovaj deo grada krase prelepe stare kuće, koje su delimično obnovljene ili preuređene, a videćete ih ako nastavite uzbrdo peške, ka još jednoj od atrakcija grada. Dalje na putu ka Kapeli Gospe od Mira se nalazi Muzej šibica, kao i Muzej pčelarstva „Profesor Jovan Živanović“, za čiju je posetu potrebna najava.

11. Mesto gde je potpisan Karlovački mir

Do Kapele Gospe od Mira stiže se za 15 minuta hoda od centra. Obično je zatvorena, ali radi tokom Grožđebala i po najavi. Podignuta je 1817. godine na mestu gde je potpisan čuveni Karlovački mir (1699. godine) između sila hriščanske alijanse i Turske. Na mestu gde se danas nalazi Kapela Gospe od Mira, nekada se nalazila mala brvnara.

Kraj Velikog bečkog rata je bio upravo na ovom mestu. Pregovori su trajali 72 dana, a baraka, u kojoj se odvijala mirovna konferencija je imala četiri ulaza, kako bi predstavnici sve četiri sile ušli istovremeno. U jednoj od prostorija su se odvijali sastanci za okruglim stolom, koji je tada po prvi put upotrebljen u istoriji svetske diplomatije, pod uticajem Vitezova okruglog stola, koji su postojali na teritoriji Engleske, iz koje je bio i jedan od pregovarača. Cilj okruglog stola je bila jednakost među pregovaračima i mogućnost da vide jedan drugog dok razgovaraju.

Kapela je građena u orijentalnom stilu, u obliku turskog šatora. Jedino su istočna vrata, kroz koja je ušao turski poslanik, naknadno zazidana, što jasno simboliše želju da se Turci nikada ne vrate na ove prostore. Prilikom zvaničnih poseta Turskih diplomata, ova vrata se otvaraju i oni ulaze isključivo na njih. Elipsoidnog je oblika, puna je neobičnih detalja, donji prozori su u obliku engleske zastave (kao izraz zahvalnosti pregovaračima iz Engleske), a gornji liče na holandske prozore.

U dvorištu ispred kapele se nalazi grob venecijanskog diplomate, koji je umro tokom pregovora. Unutar je uređen prelep oltar, ispred koga su mesta za sedenje, gde se odmaramo i slušamo priče o drevnim vremenima i istorijskim događajima. Cena ulaza je 100 dinara, ali je moguće ući samo uz najavu na broj telefona koji ćete naći na kapiji.

12. Upoznavanje sa životom Podunavskih Švaba

Od Kapele Gospe od Mira nastavljamo ka Zavičajnoj kući, koja se nalazi u blizini. Do ulice Andreja Volnog, u kojoj se nalazi Zavičajna kuća, se dolazi kada se od Kapele Gospe od Mira, u ulici Karlovačkog mira, produži 100 m i prva ulica desno je upravo ova ulica. Od centra grada vam treba 15ak minuta peške, ali je dobrim delom put uzbrdo.

Zavičajna kuća (Heimathaus) se nalazi na prostoru na koji su se naselile Podunavske Švabe 1739. godine i izgrađena je u skladu sa tada važećim sistemom i pravilima gradnje kuća. Ovde možete da vidite u kakvim uslovima su živeli ljudi na selu u drugoj polovini 18. veka. Kuća je opremljena nameštajem, koji su koristile Podunavske Švabe tokom 18. veka, a na osnovu koga se može zaključiti kakva je bila organizacija života u domaćinstvu. Možete da vidite kako su Švabe pripremale i čuvale hranu, ručale, spavale, kupale se.

Interesantno je to da je cela kuća izgrađena od blata, a krov i tavanica su od trske debljine oko 10 cm. Pod je takođe od blata, a higijena se održavala tako što je domaćica jednom nedeljno prala pod razmućenom balegom u vodi, koja je podu davala sjaj i dezinfikovala ga, ali je to zahtevalo da dva sata nakon čišćenja svi ukućani napuste kuću, da ne bi udisali neprijatne mirise.

U sklopu Zavičajne kuće se nalazi i mala suvenirnica. U dvorištu se nalazi nekoliko drvenih stolova, gde se može predahnuti nakon šetnje. U kuću je preporuka da ulazi po petoro ljudi istovremeno, jer je izuzetno mala i ako uđe više ljudi, ne može se ništa videti. Radno vreme je subotom i nedeljom od 11-18h. Cena ulaznice za odrasle je 200 dinara, a za decu 100 dinara. Aktuelne informacije u radnom vremenu i ceni ulaznica možete pogledati na sledećem linku.

Ulica u kojoj se nalazi Zavičajna kuća je ona u kojoj postoji najveći broj vinskih podruma, tako da teba iskoristiti ovu priliku i svtartiti u neku od njih. Mi nismo svratili, jer nismo imali dovoljno vremena, a nismo ni rezervisali unapred.

13. Uživanje u pogledu sa vidikovca

Da biste došli do vidikovca (na mapi ćete ga naći kao "Vidikovac Magarčev breg"), krenite peške iz centra grada, ka Donjoj crkvi. Kada nastavite pravo, videćete ubrzo putokaz desno, ka jednoj uličici, koja će vas dalje voditi sve više i više u naselje, sve do početka stepenica, pred sam vidikovac. Nakon stotinu pređenih stepenica (nije baš lako popeti se), čeka vas fantastična nagrada - neverovatan pogled na Sremske Karlovce, prelepi plavi Dunav i neke od najznačajnijih gradskih atrakcija!

Karlovački (Duškov) vidikovac je lepo i moderno uređen, ima dosta mesta za sedenje i uživanje u prizoru, a društvo vam pravi i jedan naš pesnik – Duško Trifunović (po kome vidikovac i nosi naziv). Prelep je pogled na Sabornu crkvu (u kojoj se nalazi jedan od najlepših ikonostasa u Srbiji) i neobičnu zgradu Karlovačke gimnazije (najstarija gimnazija u Srbiji, u kojoj se i danas uče klasični jezici), ali pogled seže i mogo dalje, čineći sliku kompletnom.

Najupečatljiviji deo vidikovca je otvorena scena sa dva nivoa, a krasi ga pozlaćeni krst (podignut na mestu na kojem se ranije nalazio drveni krst). Bilo da odaberete da sednete pored pesnika na stepenice i posmatrate grad, ili da se popnete još jedan nivo i steknete utisak kako grad izgleda gotovo iz ptičije perspektive, osećaj će svakako biti neverovatan. Značajno je i što je sve ovo potpuno besplatno. Preporučujem jedino da izbegavate odlazak kada je najveća vrućina, jer bukvalno nemate gde da se sakrijete od sunca.

14. Ručak na obali Dunava

Kroz Sremske Karlovce protiče Dunav i daje mu još jedan poseban pečat. Obala Dunava je mesto na kome se možete zabaviti u luna parku u vreme Grožđebala, ali i gde ćete naći šatre sa preukusnim pečenjem (bude prilično skupo, pa prvo pitajte za cene). Međutim, ako dolazite kada nema gradskih manifestacija, možete svratiti u hotel i restoran “Dunav”, kao i Riblju čardu, sa razbacanim stolovima na obali. Među novijim i atraktivnijim restoranima je restoran “Pasent”, romantičan i fotogeničan. Deluje kao da je iz bajke, međutim, vikendom su uglavnom svadbe, tako da je upitno da li ćete moći ovde ručati. Svakako vam je potrebna rezervacija, posebno ako dolazite vikendom.

Prilikom jedne od poseta, tokom Grožđebala, svratili smo na ručak u restoran “Dunav”, koji ima zaista ogroman prostor. Nekada je bio popularno sastajalište srpskih i austrougarskih intelektualaca i boema. Tokom Grožđebala organizuju plovidbe katamaranom, u periodu od 15-19h, na svakih sat vremena. Brod je dosta osunčan, tako da i nije najbolje rešenje za tople sunčane dane. Sam restoran ima nekoliko bašta na Dunavu, ali naravno, za ona najbolja mesta su vam potrebne rezervacije. Imaju poseban meni za Grožđebal, koji je skraćen u odnosu na standardni i sa visokim cenama. Međutim, porcije su zaista ogromne i može dvoje da jede. Uz ručak imaju prelepu muziku tamburaškog orkestra, koji nisu nametljivi i ne plaćaju se dodatno.

15. Šetnja Brankovom stazom

Na 10ak minuta vožnje od centra Sremskih Karlovaca ulazite u Nacionalni park Fruška gora, koji će vas oduševiti čistom prirodom i vazduhom. Baš na samom ulasku u nacionalni park je uređeno najpopularnije karlovačko izletište Stražilovo, koje je vikendom prepuno izletnika i rekreativaca.

Da biste stigli do Stražilova, morate ući u centar Sremskih Karlovaca i onda pratiti dalje putokaze koji vode van grada (4 km od centra). Nakon pet minuta vožnje ćete sa desne strane videti ulaz u Dvorsku baštu - gradski park. Možete pomisliti da ste stigli, međutim, treba nastaviti pravo ka periferiji grada. Na ulazu u nacionalni park morate platiti ekološku taksu, koja iznosi 300 dinara po kolima. Na samom početku je kamp, a kada nastavite još malo pravo, dolazite do mesta gde možete parkirati kola. Odavde morate dalje peške. Imajte u vidu da nije najpogodnije za kolica za bebu, pa bolje ponesite nosiljku.

Stražilovo je zapravo brdo na Fruškoj gori, na nadmorskoj visini od 321 m. Zbog povoljne ruže vetrova, smatra se i vazdušnom banjom. Na samom izletištu se nalazi planinarski dom (sada restoran "Brankov čardak"). Ovde možete svratiti na piće i uživati u hladovini i čistom vazduhu. Cene pića su pristojne - dva pića oko 400 dinara. Kao gosti restorana, možete iskoristiti toalet. Preko puta planinarskog doma se nalazi javni toalet, koji se plaća 40 dinara.

Ako dođete na Stražilovo, nemojte propustiti da se prošetate Brankovom stazom. Počinje odmah iza planinarskog doma. Duga je oko 1km. Nije naročito naporna, ali imajte u vidu da je konstantno uzbrdo, da vam je potrebna udobna obuća i flašica vode. Na mestu gde se staza završava, na jednom brdu, sahranjen je 1883. godine velikan srpskog romantizma Branko Radičević, koji je bio i učenik Karlovačke gimnazije. U tom duhu, duž staze se nalaze informativne table na kojima su ispisani neki od njegovih najpoznatijih stihova. Za laganu šetnju do vrha vam treba oko pola sata. Međutim, ako ste u dobroj formi, možete nastaviti stazom i do manastira Grgeteg.

Zapravo, može se reći da su staze kojima ćete šetati istovremeno i filmske staze, na kojima su nastale neke od najpoznatijih scena filma "Lajanje na zvezde".

Ako dođete na Stražilovo početkom juna, moći ćete da prisustvujete i Sačijadi, takmičenju u spremanju jela ispod sača. Velika je posećenost, kao i odziv takmičara. Sve izgleda kao jedan masovni piknik - peče se roštilj, pripremaju se jela u saču, peva se, druži se.

Korisne informacije i saveti:

- Do Sremskih Karlovaca se najlakše dolazi starim novosadskim putem, bez naplate putarine.

- Iz Beograda do Sremskih Karlovaca možete doći i brzim vozom "Soko", a red vožnje je ovde.

- Za detaljnije informacije o gradu, možete posetiti sajt Turističke organizacije Sremskih Karlovaca.

- Datume održavanja i program Festivala kuglofa možete pogledati na ovom linku.

U nastavku ćete naći mapu atrakcija koje sam preporučila u tekstu.

Period posete: jun 2022. godine

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Fruška gora: Izlet u riznici pravoslavnih manastira

Novi Sad: Šta videti i iskusiti u srpskoj Atini