Brisel: Šta videti i iskusiti u carstvu štrumpfova, vafla i čokolade

Ulaskom u Belgiju i na periferiju Brisela, stiče se utisak da je sve smireno i kulturno. Osećamo da se ovde mentalitet ljudi popuno razlikuje od ostatka sveta, pa se to odražava i na uređenje i duh grada. Prvo naselje je osnovano oko 580. godine. Od tog vremena se u Briselu mnogo toga promenilo, i danas je on jedan od svetskih gradova.

Brisel je glavni i najveći grad Belgije, kao i nezvanični glavni grad Evropske unije. U gradu se nalaze dve glavne institucije Evropske Unije: Evropska komisija i Savet Evropske unije.

Belgija i sam Brisel imaju pregršt nacionalnih specijaliteta. Belgija je čuvena po 400 vrsta piva i čokolade. Najpoznatija piva koja se proizvode u Briselu su „Cantillon“ i „Brasserie de la Senne“. Belgija je poznata i kao mesto rođenja Štrumpfova i stripova. Iz Brisela ne treba otići, a da ne ponesete neku od čokoladnih poslatica, ali interesantni su i njihovi keksići speculoos, fantastični i hrskavi, sa braon šećerom i začinima, uvek u interesantnim poklon pakovanjima. Treba probati i školjke i pomfrit. Čipka iz Brisela se može naći u raznim zanimljivim oblicima, a turisti obučno kupuju novčanike, maramice i kišobrane izrađene u ovoj tehnici.

U Brisel smo svratili kada smo se iz Pariza kolima uputili prema Amsterdamu. Od Pariza do Brisela ima oko 3h vožnje, a ovo je bila usputna stanica. Nakon Brisela smo produžili ka Amsterdamu, koji je od Brisela udaljen na oko 2h vožnje.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Brisel.

1. Impozantni Atomijum

Na početku obilaska Brisela, uputili smo se ka čuvenom arhitektonskom gigantu, Atomijumu. Do njega morate ići kolima, jer se nalazi van centra grada.

Atomijum je visok 103 m. Napravljen je 1958. godiine za Svetski sajam, kada su napravljene i mnoge druge građevine, poput Ajfelovog tornja. Projektovao ga je inženjer Andre Vaterkejn, reprezentativac Belgije u hokeju, a Andre i Žan Polak su dizajnirali unutrašnjost. Izgrađen je za 18 meseci i završen samo sat vremena pre zvaničnog otvaranja Svetske izložbe.

Predstavlja molekul sa devet atoma, uvećan 165 milijardi puta. Devet sfera su povezane pokretnim stepenicama, a u njima se nalazi muzejski i galerijski prostor. Sfere su spojene cevima širine 3,3 m, kroz koje turisti mogu da prolaze, i koje ih vode do bočnih kugli i sobe u kojoj je stalna izložba posvećena Svetskoj izložbi 1958. godine, izgradnji Atomijuma i korišćenju atomske energije. Ovo su bile najbrže pokretne stepenice na svetu kada su sagrađene, a ostale su jedne od najbržih u Evropi do dana današenjeg.

U najvišoj sferi se nalazi restoran, odakle se pruža pogled na grad, kažu i najbolji u Briselu. Ako rezervišete sto u restoranu nećete platiti ulaznicu. U najvišoj sferi se nalaze i interaktivni paneli i teleskopi koji omogućavaju da se bliže pogledaju atrakcije grada. Ulaz u Atomijum košta oko 15€.

Ima dovoljno prostora za parking okolo, tako da parkiramo auto i izlazimo na kratko da pogledamo građevinu, jer nismo imali dovoljno vremena za obilazak unutra. Ispred se nalaze interesantna slova koja privlače turiste da se fotografišu, a odmah pored Atomijuma se nalazi i park Minimundus, u kome su prikazane najznačajnije građevine (u minijaturi) iz celog sveta. Preko puta se nalazi Brisel Expo, jedan od najvećih Sajamskih centra u Evropi.

2. Ukusi Brisela - belgijski vafl i čokolada

Nakon obilaska Atomijuma, odlazimo u centar grada. Parkiramo se u blizini centra u garaži, po ceni od 2€ po satu. Pri samom izlasku sa parkinga, nailazimo na prodavnicu prave belgijske čokolade, kojih je grad zaista prepun. Ceo grad miriše na čokoladu i originalni belgijski vafl. Belgijska čokolada važi za jednu od najboljih čokolada u svetu, koje se proizvode u porodičnim radionicama sa tradicijom. Svakako preporučujem da pripremite dovoljno novca za kupovinu ovog specijaliteta, jer čokolada nije jeftina. Cena čokolade je oko 40€ po kilogramu.

Pri ulasku u svaku od prodavnica, ljubazni domaćini vas nude svojim specijalitetima, bez obaveze da nešto kupite. Može se izabrati između pralina, čokolade u tablama, posebno izabranih vrsta upakovanih u kutije, koje mogu biti i lep suvenir, tabli čokolade sa različitim dodacima, uz koje dobijate drveni čekić za lomljenje čokolade (cena oko 20€, ali zaista jedinstven poklon). S obzirom na to da smo u Briselu bili u vreme Uskrsa, većina prodavnica je pripremila po nešto sa tim motivima.

Grad je veoma lep, ušuškan, sa prijatnom atmosferom i toplinom.

Ulazimo u pešačku zonu i stižemo do jedne od glavnih ulica Beenhouwersstraat. Ovo je ulica poznata i kao „Sveto ostrvo“, jer praktično predstavlja ostrvo u sredini reke Sene. Sveto ostrvo je nazvano po Sv. Gaugericusu koji je ovde sagradio kapelu u 6. veku, a tokom 9. veka su u kapelu smeštene mošti Sv. Gudule, svetice zaštitnice Brisela. Njene mošti se nalaze u katedrali Sv. Mihaela. Ostrvo je nestalo tokom 19. veka, kada se zagađena Sena izlila na ovaj deo grada, što je uslovilo da bude uništeno, da ne bi ugrožavalo zdravlje.

Ovo je sada stara kaldrmisana ulica, koja potiče iz 1294. godine, a i dan danas je zadržala srednjovekovno ime. Poznata je po šarmantnoj atmosferi i kao šetalište iz 17. veka, sa ukrašenim ulazima, kafićima, suvenirnicama i restoranima. Ovde možete probati sve specijalitete Brisela: školjke, pomfrit, pivo, čokolade i vafle. Ulica nudi širok spektar restorana po različitim cenama, pa većina turista kada ogladni svrati ovde. Možete videti stolove na ulici, voće na štandovima i ribu koja se priprema na licu mesta.

1960. godine je zabranjeno da se menjaju fasade zgrada, a kao rezultat toga mnoge kuće i danas imaju dekoraciju iz 17. veka.

U pravcu ka glavnom trgu, nemojte propustiti da kupite čuvene tradicionalne kolačiće spekulose. Mi kupujemo čuveni belgijski vafl u jednoj od radnjica koje ih prodaju i nastavljamo dalje ka glavnom trgu, sladeći se usput ovim specijalitetom. Vafl se može kupiti na svakom koraku, a cene se kreću od 1-10€, u zavisnosti od preliva koji se stavi. S obzirom na to da je vafl dosta sladak, hrskav i karamelizovan na vrhovima, odlučujemo se samo za preliv od nutele (cena oko 2€). Usput prolazimo pored katedrale i nastavljamo dalje ka glavnom trgu.

Ko voli stripove, treba obavezno da poseti Muzej stripa, koji se nalazi u samom centru. U skladu sa ovom tradicijom, u Briselu se početkom septembra održava Festival stripa, koji obično bude organizovan uporedo sa Vikendom belgijskog piva. U isto vreme se održava i Parada balona, na kojima su predstvaljeni poznati likovi iz stripova. Kao prestonica stripova, Brisel je mesto na kome možete kupiti i suvenire posvećene ovoj devetoj umetnosti.

3. Glavni trg Grote Markt

Šetamo pored fantastičnih prodavnica čokolade i dolazimo do glavnog trga Grote Markt. Gotovo sve ulice se slivaju na ovaj trg, koji potiče iz 17. veka. Nekada je bio močvara, a kasnije je na tom mestu nastala pijaca. Kako se Brisel razvijao, tako je pijaca počela da zauzima i okolne ulice, o čemu svedoče njihovi nazivi, kao što su Rue au Beurre (Ulica putera), Rue des Bouchers (Ulica mesara) i Rue du Marche aux Poulets (Ulica kokošije pijace).

Danas je to glavni trg u Briselu, na kome dominira Gradska kuća (Hotel de Ville) i Kraljeva kuća (Maison du Roi). Gradska kuća je posle 50 godina gradnje završena 1459. godine i čini jednu od najlepših i najznačajnijih građevina Belgije. Gradska kuća je bila jedina veća građevina koja je preživela, dok je većina zgrada na trgu izgrađena u XVII veku. Veličanstvena konstrukcija Gradske kuće ukrašena je fasadom pokrivenom kamenom i tornjem visokim 100 m, sa pozlaćenom statuom Svetog Mihaela na vrhu.

Kako bi uravnotežio simbol svetovne moći, vojvoda Brabant je na glavnom trgu dao da se izgradi tzv. Kraljevska kuća, iako kralj nikada nije u njoj boravio. Danas je to Gradski muzej. Kraljevska kuća je bila od 12. veka zgrada od drveta, u kojoj se prodavao hleb. Oko nje se nalaze tzv. cehovske kuće, čiji su krovovi izgrađeni tako da se po njima može znati kojoj branši pripadaju. Tu su Kuća lađara, čiji su krovovi izgrađeni kao krme galija, kao i Kuća pivara i pekara.

Većina istorijskih građevina na trgu je uništena 1695. godine, kada je francuski kralj Luj 14. bombardovao grad 36 sati bez prestanka. Trg je od 1998. godine upisan naUNESCO listu svetske baštine. Na trgu se nalazi i bronzana statua Everarda’t Serclaesa, za koju se veruje da dodirivanje njegovih nogu i ruku donosi sreću.

Krajem leta na trgu se pravi cvetni tepih, koji je fantastičnih boja i dezena (tema je uvek inspirisana važnim događajima), i na tom mestu ostaje samo tri dana. Ljudi koji su posetili ovu manifestaciju kažu da je doživljaj neponovljiv.

4. Čuvena statua Manneken Pis

Tokom šetnje starim gradom, u nailazimo na mesto gde je okupljen veliki broj turista. Tu se nalazi čuveni Manneken Pis, simbol Brisela, a to je ni manje ni više nego dečak koji piški.

Prema jednoj legendi, dečak je piškio na kuću veštice, koja se nalazila na uglu ulica Ru d’Šen i Ru d’Etiv (gde je statua i danas). U blizini je živeo i stariji čovek, omiljen među komšijama. Kada je veštica uhvatila dečaka “na delu”, ljutito mu je presudila da u toj pozi ostane zauvek. Dobrog starog čoveka su videli kako nosi statuu, koju je podmetnuo umesto dečaka, a mališana je krišom odveo kući.

Prema drugoj legendi, jedan mališan je ugasio vatru koju su neprijatelji podmetnuli tokom opsade Brisela, tako što je piškio na nju. U znak zahvalnosti, građani Brisela su dečaku podigli spomenik.

Prema trećoj legendi, jedan građanin Brisela je odveo sina na proslavu u centru grada i izgubio ga u gužvi. Posle petodnevnog pretraživanja ulica Brisela, pronašao ga je na uglu ulica Ru d’Šen i Ru d’Etiv u ovoj pozi. Bio je presrećan što je pronašao svog jedinca i u znak zahvalnosti je dao da se na istom mestu postavi statua Manneken Pis.

Ništa spektakularno, ali ne treba napustiti Brisel, a da ga ne pogledate. U znak simpatija prema simbolu Brisela, mnoge organizacije i ustanove širom sveta mu daruju uniforme. Maneken Pis može je među najbolje i najskuplje obučenima, pošto ima 665 odevnih predmeta, koji se tematski smenjuju.

Pored ovog simbola Brisela se nalazi jedna od najboljih prodavnica vafla, a prepoznaje se tako što je ispred velika replika Manneken Pis-a sa vaflom u ruci.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter