Aranđelovac: Šta videti i iskusiti u srcu Šumadije

Jedna od odličnih vikend destinacija je Aranđelovac - blizu, odlična hrana, a pregršt atrakcija kojima možete upotpuniti dan, tako da vam nijednog trenutka ne bude dosadno.

Ovaj šumadijski grad, u podnožju planina Bukulja i Venčac, udaljen je nešto manje od 80 km od Beograda, što znači da će vam trebati oko sat vremena vožnje (delom autoputem, delom magistralnim putem). Kažu da ovog grada danas ne bi ni bilo, da nije bilo kneza Miloša. On je u Aranđelovac često dolazio, jer je u to doba ovde bila poznata banja. Banja je najpoznatija po kiseloj vodi (koju danas kupujemo pod nazivom "Knjaz Miloš"). Kažu, ovom vodom se lečio i Dositej Obradović, a dopremna je direktno na dvor kneza Miloša.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Aranđelovac.

1. Pauza u istorijskom Orašcu

Kada idete ka Aranđelovcu ili u povratku, uz sam put, možete svratiti u Orašac (dobilo je ime po orasima, kojih je ovde oduvek bilo u ogromnim količinama) i napraviti kratku pauzu, uz razgledanje ovog istorijski značajnog mesta.

Istorijski kompleks je uređen i smešten bukvalno na putu između Mladenovca i Aranđelovca. Tokom pauze, sa kupljenom ulaznicom, možete videti Marićevića jarugu, Narodnu školu, crkvu Vaznesenja Gospodnjeg koja je stara preko 140 godina i muzej posvećen ustanku.

U okviru Marićevića jaruge kao vredan spomenik, videćete spomen česmu, koja se nalazi na mestu gde je 1804. godine podignut I srpski ustanak. Crkva je izuzetno stara i poznata po ikonostasu sa 24 ikone, na kojima su prikazane scene iz Novog zaveta. Delo je slikara Steve Todorovića, koji se smatra jednim od najuglednijih srpskih umetnika 19. veka.

Narodna škola je izgrađena povodom 130. godišnjice I srpskog ustanka. Ona je zapravo nastala kao obećanje kralja Petra I da će sagraditi objekat na Orašcu, čim završi zadužbinu na Oplencu (koju možete videti ako posetite Topolu). Iako sam kralj Petar I to nije uspeo da uradi, njegov zavet je ispunio kralj Aleksandar I Karađorđević.

Ispred škole nećete moći a da ne primetite spomenik Karađorđu. Kako to i biva u ovom kraju, napravljen je od mermera sa Venčaca. Muzej je otvoren na 200. godišnjicu I srpskog ustanka. U njemu možete videti eksponate koji prikazuju život u Srbiji, upravo u periodu kome je čitav kompleks i posvećen.

Jedna ulaznica se naplaćuje za ceo spomen kompleks I srpskog ustanka.

2. Ručak u etno selu "Divljakovac"

Red je obilazak početi sa upoznavanjem sa gastronomijom ovog kraja. Na periferiji grada smo pronašli etno selo "Divljakovac", u kome smo rezervisali mesto za ručak. Hrana im je odlična, po pristojnim cenama, ali ono što je najlepše na ovom mestu je neverovatan pogled. Imaju svoj parking, a koliko sam videla, ovde možete i prespavati.

Velika terasa na kojoj ručate gleda bukvalno na ceo Aranđelovac. Vetar pirka, a od zvukova se čuje samo zujanje pčelica, kojih tokom proleća ima dosta, jer ste okruženi ucvetalim voćkama. Imanje nije veliko, ali je simpatično uređeno. Postoji i mali parkić za decu (vodite računa, tobogan je dosta strm), ali i livada na kojoj deca mogu da se igraju.

Preporučujem da probate pileći batak na žaru, koji služe uz grilovano povrće i domaćinski krompir, a odlična im je i pileća salata, sa dosta povrća, prelivom od grčkog jogurta i sa grilovanim pilećim belim mesom. Pre svega toga, obavezno uzmite odličnu teleću čorbicu i vruće lepinje. Cene su vrlo pristojne, pa ručak izađe manje od 1.000 dinara po osobi.

3. Život neandertalaca u pećini Risovača

Na samom ulazu u Aranđelovac, pre nego što uđete u glavnu ulicu, sa leve strane ćete videti oznaku za pećinu Risovača. Kada kod putokaza skrenete levo, imate parking, česmu sa klupama i kućicu u kojoj se kupuju karte. Cena karte je 300 dinara za odrasle. Kad kupite kartu idete preko mosta i stazom do ulaza u pećinu. Tu čekate vodiča koji vodi kroz pećinu (ne možete je sami obilaziti). Ture su na pola sata.

Tura traje 20ak minuta. Nije preporučljivo da se fotografiše, jer se tako ometaju slepi miševi koji ovde žive i ima ih dosta. Danju obično spavaju, a u tom položaju ćete ih i videti. Dužina pećine od sadašnjeg ulaza do najudaljenije tačke iznosi 114 m. Radno vreme pećine je svakog dana od 09:00-17:00.

Pećina je manjih dimanzija, lepa je, ali dosta mlada, što se vidi i po njenoj strukturi i po ukrasima. Staza kojom se ide je betonirana i ima šine koje su napravljene prilikom uređivanja pećine. Kada je napolju suvo, u pećini nema blata, ali se tokom padavina u delovima sliva voda.

Interesantno je da su u pećini pronađene kosti izumrlih životinja iz ledenog doba - pećinskog lava i pećinskog medveda (replike njihovih silueta se nalaze u pećini. Smatra se da su u njoj živeli neandertalci, pre 50.000-30.000 godina, koji su ovde pravili oruđe koje su koristili za rad i život. Samim tim, bila je stanište čoveka iz ledenog doba. Prikaz jedne porodice tog doba je napravljen na samom ulazu u pećinu. Pećina predstavlja jedno od najpoznatijih nalazišta paleolita u Evropi.

4. Šetnja prekrasnim parkom Bukovičke banje

Idući glavnom aranđelovačkom ulicom, doći ćete do parka Bukovičke banje, koji je izuzetno veliki i divno uređen. Ponesite za decu bicikle i trotinete, jer u parku ima veliki broj staza za vožnju i šetnju. Puno je ljudi. U parku se tokom sezone prodaju i suveniri, sladoledi, kokice. Na ulazu, kod starog kupatila, je mali parking. Preko puta je čuveni hotel i akva park "Izvor".

Bukovička banja je zapravo banjsko lečilište, koje je još u davnim vremenima bilo poznato po lekovitoj mineralnoj vodi. Sam park, koji čini najlepši deo banje, važi za jedan od najlepših u Srbiji. Podseća na evropske parkove, koji okružuju carske palate.

U okviru parka postoji nekoliko izvora mineralne vode. Voda koju znamo kao "Akva Viva" se toči na izvoru Talpara, dok "Knjaz Miloš" izvire na Đulari. Najpoznatiji je izvor Knjaz Miloš, na kome se 1l vode naplaćuje simboličnih 5 dinara. Pažnju će vam privući secesijski Paviljon „Knjaz Miloš“, koji je izgrađen 1907. godine namestu najstarijeg izvora mineralne vode. Bio je jedan od prvih objekata u Srbiji napravljen od armiranog betona. Danas se u paviljonu, pored izvora, nalazi i izložba fotografija.

U okviru parka ćete videti Staro zdanje, amfiteatar u kome se održava lokalna smotra umetnosti "Mermer i zvuci", a dok šetate ćete videti i skulpture koje su radili poznati umetnici i cvetne leje sa bazenčićima sa ribicama. Interesantno je da većina skulptura koje možete videti u parku potiču sa simpozijuma „Beli Venčac“, koji je UNESKO svrstao među najznačajnije svetske atrakcije likovne umetnosti.

Staro zdanje je najstariji objekat u parku, izgrađen u stilu srpskog romantizma. Iako danas prilično oronuo, nekada je bio letnja rezidencija kneza Mihaila Obrenovića.

5. Pogled sa vidikovca Bukulja

Putem pored hotela "Izvor" uzbrdo, možete kolima doći do vrha Bukulje. Put vodi pored muzeja i Bukovačke crkve, gde idete desno. Pratite put uzbrdo ka vrhu Bukulje i planinarskom i lovačkom domu. Krivudavim putevima za oko 7 km se stiže do vrha (imate opciju da dođete do vrha i pešačkom stazom - nismo probali, ali sam pročitala da je duga samo 2 km i da se pređe za oko sat vremena). Tu je mali kafe, prodavac kokica i osmatračnica.

Na 660 m nadmorske visine, nalazi se osmatračnica (na koju se možete popeti besplatno), do koje se dolazi stepenicama sa nekoliko odmorišta. Na njoj vas čeka dvogled za panoramsko posmatranje.

Inače, planina Bukulja je jedna od najviših tačaka Šumadije, i predstavlja granicu do koje se nekada prostiralo Panonsko more. Najviši vrh Bukulje je na 696 m nadmorke visine. Logično, dominantne su bukove šume, po kojima je i dobila ime.

6. Predah u etno selu "Babina reka"

Nakon obilaska Aranđelovca, možete otići do etno sela u kome takođe možete dobro ručati. Ono se nalazi u selu Trbušnica. Da ste stigli, reći će vam znak dobrodošlice i niz tabli sa porukama i životnim mudrostima.

Imanje na kome se nalazi etno selo je potpuno izolovano od sveta, okruženo brdima, šumama, potocima, čistom prirodom. Kompleks je veliki, prelepo uređen, prepun detalja i pun tabli sa mudrostima i pesmama koje su pisali lično vlasnici. U kompleksu je i galerija njihovih slika i fotografija. Sve je pažljivo osmišljeno, lepo uređeno i prilagođeno tako da se može šetati kompleksom. Postoji i jezero sa drvenim mostom, koje je namenjeno za pecanje. Možete se prošetati ili jednostavno uživati u pogledu dok degustirate vrhunski spremljene specijalitete.

Pored jezera protiče potok "Babina reka", po kome je ovaj kompleks i dobio ime. Posebna atrakcija su stolovi u bačvama, u kojima možete popiti piće. Meni je ovo mesto idealno kada je lepo vreme, tako da možete ručati u predivnoj bašti na svežem vazduhu, dok se deca igraju u parkiću.

Hrana je vrhunska, velike su porcije i spremljene od kvalitetnih sastojaka. Vikendom je gužva, kelneri su ljubazni i veoma predusretljivi. Obavezno rezervišite mesto, da ne biste ostali bez istog. Cene su malo više, ali vredi.

Probajte specijalitete kuće: piletina na sprat (četiri pileća filea sa roštilja u sosu od paprike, slanine i spanaća), babine rolnice sa drage goste (rolovano svinjsko meso sa kačkavaljem, paprikom, slaninom, sve uvijeno u pršutu), dimljena svinjska rebra pod sačem. Uz sve ide kao prilog bareni krompir i šargarepa. Hrana nije mnogo slana, ali je ukus fantastičan.

Posle obilnog obroka, obavezno prošetajte po kompleksu.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Topola: Najlepši vašar u senci kraljevskih vinograda

Kosmaj: Moja najlepša iskustva