Dubrovnik: Šta videti i iskusiti u ovoj jadranskoj luci

Dubrovnik je grad u Hrvatskoj, luka na Jadranskom moru, u Dalmaciji. Danas je poznat po starom gradskom jezgru, sa brojnim kulturnim spomenicima. Mlečani, koji su nekada vladali gradom, su Dubrovnik 1358. godine ustupili Ugarskoj. Dužnost Dubrovnika bila je da Ugarskoj plaća godišnji danak i da u svečane dane ističe njenu zastavu, ali kralj Ugarske se nije mešao u njihove unutrašnje poslove. Turci su 1466. godine osvojili Hercegovinu, ali su Dubrovčani već osigurali zaštitu turskih sultana, oni su snabdevali osmanske kolonije i njihovi brodovi su smeli da slobodno plove Crnim morem. 1667. godine je grad pogodio zemljotres i porušio pola grada, od čega se Dubrovnik nikada u potpunosti nije oporavio.

Već na prvom koraku, zanemite pred monumentalnim zidinama dugačkim 2 km, koje oblikuju stari grad. Ukoliko želite da grad vidite sa visine, na raspolaganju vam je panoramska žičara koja se kreće iznad grada. Smatraju se jednim od najlepših zidina u Evropi. Krajem februara se u gradu održava karneval, što je posebna atrakcija za turiste.

Kad ste u Trebinju (mi smo na jednodnevni izlet do Dubrovnika išli iz Trebinja), šteta je ne otići do Dubrovnika, koji je na 20ak km. Mi nismo išli svojim kolima, ali zato postoje druge opcije. Rent-a-car košta oko 30€ za ceo dan, do tamo treba oko 10€ goriva, a parking u Dubrovniku je oko 5€ po satu. Jeftinija i ugodnija varijanta je taksi. Taksi vozi i vraća vas, sa čekanjem, za 40€. Nas je gazda smeštaja vozio i vratio, sa čekanjem oko 2,5h za 35€. Ovo je sasvim dovoljno vremena da se prošeta kroz grad. Mada, Dubrovnik je grad u kome vam ne bi bilo dosadno ni sedam dana. Put traje oko pola sata. Van sezone (do aprila) nema gužve na granici i prolazi se bez problema.

Inače, grad je preskup. Magneti su oko 3€, a na nekim mestima može da se plati i u evrima. Obroci po restoranima su od 10€, pa na dalje. Kažu da su lokali u Dubrovniku skupi, a da na Stradunu lokal košta mesečno oko 15.000€. Grad je uprkos svemu prepun turista. U vreme naše posete se u gradu snimao film "Robin Hud", u kome glumi i Leonardo di Kaprio, pa je grad u delovima bio zatvoren i prilagođen scenografiji filma. Sve je to bilo lepo i interesantno videti.

Ako želite da šetate zidinama starog grada (oko 2-2,5h ceo krug), morate da platite 150 kuna (oko 23€), što je zaista skupo. Ovo isto važi i za tvrđavu Lovrijenac. Ali ako ne želite da platite, možete otići na Lovrijenac dokle god se može besplatno. Odavde se pruža takođe lep pogled na stari grad. Pored starog grada, možete prošetati i novim delom grada, punog radnji i luksuznih hotela (na primer, Hilton).

Inače, na gotovo svakom trgu se prodaju ručni radovi i cveće, a opojan miris zumbula ulepšava ovaj grad, prepun ljudi i sunčevih zraka. Atrakcije u gradu su veoma dobro označene, a sve je ispisano zlatnim slovima na bordo materijalima. Videćete da su vrata lokala ukrašena lovorovim vencima, što sve naglašava mediteranski karakter ovog prelepog grada. Liči na Veneciju, ali nema kanale. I zaita je jedan od najlepših gradova koje sam ikada videla. Obalom se možete prošetati i do Lazareta, do kojih se nalazi i plaža Banje. Plaža je šumovita, a voda prelepe boje. Na plaži se nalazi i bar-restoran. Po povratku u Trebinje postoji jedan lepo uređen vidikovac. Na njemu postoji i durbin (2€) za posmatranje panorame. Odavde je prelep pogled na Dubrovnik i okolna ostrva.

Dubrovačke zidine

Dubrovačke zidine su najveća atrakcija za turiste i smatraju se za jednu od najočuvanijih tvrđava u Evropi. Dužina im je skoro 2 km. Obuhvataju pet tvrđava, 16 kula i bastiona. Smatra se drugim najatraktivnijim muzejom pod otvorenim nebom na svetu. Otvoren je tokom cele godine. Može se ući na tri ulaza - kod crkvice Sv. Luke, kod crkve Sv. Spasa i kod tvrđave Sv. Ivan. Videćete da ovo zadovoljstvo nije nimalo jeftino – košta 150 kuna ili oko 23€. U gradu postoji pet tvrđava, tri su deo gradskih zidina - Minčeta, Bokar i Sv. Ivan, a dve su samostalne, Lovrijenac i Revelin, ali se i za njih plaća isti iznos da biste ušli.

Među kamenim zidovima zaista vlada neki specifični osećaj. Samim tim, i ne čudi da je Dubrovnik odabran kao scenografija za snimanje filma "Robin Hud", koje je bilo u toku u vreme naše posete. Tvrđava Minčeta je najviša tačka Dubrovnika, i sa nje se pruža prelep panoramski pogled na ovaj prelepi primorski grad, tako da preporučujem da je obiđete, bar zbog sjajnih fotografija. Tvrđavu Sv. Ivana možete posetiti ako želite da vidite Akvarijum (koji je jedan od najpoznatijih u Evropi i kažu ljudi izuzetan - nisam bila), a na prvom i drugom spratu je Pomorski muzej.

Dubrovnik je u prošlim vremenima bio raskrsnica karavanskih puteva. Postojala je velika opasnost od zaraze kugom, tako da su Dubrovčani sagradili lazarete koji su služili kao karantin. 1377. godine su oni koji dolaze iz sumnjivih krajeva morali da borave 40 dana u karantinu pre ulaska u grad (da li vam je ovo poznato danas u doba Korone?!).

Crkva svetog Dominika je jedna od najvećih gotskih crkava na hrvatskoj obali. U Dominikanskom manastiru se nalaze dela majstora dubrovačke slikarske škole XV i XVI veka, ali i delo Ticijana, koje predstavlja zaštitnika Dubrovnika Sv. Vlaha, Sv. Mariju Magdalenu i anđela Rafaela. Do manastira se dolazi kamenim izuvijanim ulicama, koje vode direktno do Straduna.

Prolazeći pored manastira, videćete razne male zanatske radnje, suvenirnice, kao i male skrivene ušuškane restorane sa tipičnom dalmatinskom kuhinjom. Prolaskom kroz ove uličice, možete izaći i na obalu, kao i put koji vodi direktno do plaže Banje, na kojoj možete napraviti predah, opuštajući se u zracima sunca i slanoj morskoj vodi.

Čuveni Stradun i stari grad

Nekda su Dubrovčani ulazili u grad kroz dva ulaza, preko pokretnih drvenih mostova koji su se podizali i spuštali. Jednim od tih ulaza (kod Pila) se stiže do Straduna - omiljenog šetališta i mesta okupljanja, najšire i najlepše gradske ulice. Cene su, očekivano, izuzetno visoke, tako da za kupovinu ovu ulicu izbegavate. Po markama koje se ovde nude, više deluje kao da ste u Italiji nego u Hrvatskoj.

Naime, ova ulica je nastala nasipanjem, kojim se Dubrovnik koji je bio ostrvo, povezao sa obalom. Upravo zato se toliko i razlikuje od ostalih ulica u gradu. Duž čitavog Straduna nalaze se prodavnice sa karakterističnim vratima „na koljeno“ (naziv iz perioda kada su trgovci prodavali na kolenima), gde se mogu kupiti suveniri, nakit i odeća, obično ukrašenim lovorovim vencima, naglašavajući još više mediteranski karakter grada.

Definitivno jedan od glavnih simbola Dubrovnika je Velika Onofrijeva fontana. Kod nje postoji jedan od ulaza na gradske zidine. Predstavlja jedinstveni primer mešavine gotske i romanske arhitekture u Dubrovniku. Oko fontane je uvek prepuno turista. Ovde se posebno zaustavljaju i ture sa vodičima, koji ih upoznaje sa ovim prelepim gradom i usmerava gde da idu dalje. Deo grada oko česme i ovaj trg su takođe odabrani kao scenografija nekih od sekvenci filma "Robin Hud", koji se u Dubrovniku snimao u vreme naše posete.

Primetićete i gradski zvonik sa satom iz 1444. godine, koji otkucava svakog sata. Ispod zvonika je jedan hodnik, kojim možete izaći pravo u lepu i osunčanu luku Dubrovnika. U luci ima nekoliko ribljih restorana, naravno, preskupih, kao i sve u ovom prelepom mediteranskom gradu. U vreme naše posete je luka bila prepuna opreme koja je ko zna otkuda sve dovezena šleperima, za potrebe snimanja filma “Robin Hud”.

Nedaleko je i gotičko-renesansna palata Sponza, jedna od najljepših palata u gradu, sačuvana u izvornom obliku. Nekada je ovde bila carina i kovnica novca, državna blagajna i riznica. Na glavnom luku piše: “Kada merim robu na ovom kantaru, mene meri Bog”.

Danas se u ovoj zgradi nalazi dubrovački arhiv, koji spada u najznačajnije arhive sveta.

Ukoliko ste u Dubrovniku više dana i katoličke ste veroispovesti, možda poželite da dođete na misu u jednu od predivnih, starih dubrovačkih crkava posebne atmosfere - crkvu Svetog Vlaha. Na glavnom oltaru se čuva vredni gotski kip Sv. Vlaha od srebra, iz XV veka. Svetac levoj ruci drži maketu Dubrovnika, na kojoj se vide građevine uništene u zemljotresu.

Trg Marina Držića, koji nosi ime dramskog pisca, pesnika i crkvenog orguljaša, krasi dubrovačka katedrala. Verovatno jedno od najpoznatijih dela mu je komedija Dundo Maroje. Katedrala ili Prestona crkva Uznesenja Marijinog iz XVIII veka, danas krije bogatu riznicu, u kojoj se osim slika čuvaju i relikvije, a u apsidi je Ticijanovo delo "Uznesenje Marijino" iz 1552. godine.

Dubrovački pesnik Ivan Gundulić je takođe dobio svoj trg u gradu, na kome se nalazi starogradska zelena pijaca, na kojoj stanovnici susednih sela prodaju svoje proizvode. Najviše je zastupljeno cveće, koje trgu daje opojan miris. U rano proleće ceo trg miriše na sveže ubrane zumbule.

Gundulićev trg se nastavlja na baroknu skalinadu koja vodi na Trg Ruđera Boškovića. Ovde ćete zateći bake koje prodaju heklane ručne radove. Smatraju ga "najbaroknijim" kutkom u Dalmaciji. Na trgu se nalazi crkva Sv. Ignacija iz 1725. godine i isusovački kolegijum. Inače, skalinada koja potiče iz 1738. godine podseća na rimsko stepenište koje vodi od Piazza di Spagna do crkve Trinità dei Monti. Sa vrha skalinade se pruža prelep pogled na Gundulićev trg. U vreme naše posete je Trg Ruđera Boškovića i objekti na njemu bio u fazi restauracije.

Na početku Straduna nalazi se i crkva Sv. Spasa, podignuta 1520. godine u znak zahvalnosti spasitelju što je grad poštedeo od razaranja u zemljotresu. Ovde se nalazi i najstarija apoteka u Evropi koja se nalazi u okviru Franjevačkog samostana. Šetnjom kroz stari grad ćete videti ove, ali i otkriti još mnoge druge atrakcije, kojima ovaj grad obiluje.

Odavde prelepim stepeništem možete izaći iz tvrđave i krenuti u šetnju novim delom grada. Na samom izlazu se nalazi jedan lep restoran sa vidikovcem, menjačnica, ali i jako skupa suvenirnica. Ovuda možete otići i u obilazak tvrđave Lovrijenac, koja je takođe turistički atraktivna, najviše zbog prelepog pogleda na Stari grad.

Lovrjenac

Na 37 m visokoj steni, uzdiže se tvrđava Lovrjenac, simbol slobode Dubrovnika. U prošlosti, ona je služila za odbranu grada. Danas je Lovrjenac poznat kao letnja pozornica Dubrovačkih letnjih igara, posebno za izvođenje dela Vilijama Šekspira. Inače, ulaz na ovu tvrđavu košta takođe 150 kuna. Međutim, stepenicama se možete besplatno popeti do ulaska u tvrđavu, sa koje se pruža prelep pogled na Stari grad.

Ovde postoji i mali park sa uređenim klupama na kojima se možete odmoriti. Odavde se možete prošetati i po novom delu grada, prepunom luksuznih hotela, prodavnica, suvenirnica i restorana sa prelepim pogledom na more. Takođe odavde možete krenuti i u šetnju oko zidina, među kojima se kriju male plaže i bajkovito uređeni kutci.

Ostrvo Lokrum

Kada krenete nazad iz Dubrovnika, zastanite na vidikovcu pored puta i posmatrajte u daljini ostrvo Lokrum. Prema legendi je na Lokrumu spas od brodoloma našao Ričard Lavljeg Srca, vraćajući se 1192. godine sa krstaškog pohoda iz Palestine. Zavet po kome će, ako se spasi, izgraditi crkvu na mestu spasenja, delimično je ispunio. Donirao je novac za nastavak gradnje gradske katedrale.

Ostrvo se smatra prirodnim rezervatom, a na njemu se nalazi i jezero Mrtvo more, koje je povezano sa otvorenim morem. Krasi je tvrđava u obliku zvezde Fort Royal, sa koje se pruža predivan pogled. Iz gradske luke brodićem za 10ak minuta stižete na ostrvo, koje se još naziva i "ostrvo zaljubljenih". Proverite zašto...

Period posete: mart 2017. godine

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Trebinje: Šta videti i iskusiti u Dučićevom gradu sunca