Ljubljana: Šta videti i iskusiti u gradu i okolini

Ljubljana je glavni grad Slovenije, smešten između Alpa i Jadranskog mora. Kroz grad protiče reka Ljubljanica, a simbol grada je ljubljanski zmaj. Nakon zemljotresa koji je zadesio grad 1895. godine, nove zgrade su projektovane u art nuvo stilu, kao dodatak baroknim građevinama koje su se očuvale nakon zemljotresa. Tokom XX veka, poznati slovenački arhitekta Jože Plečnik je izgradio mnoge od najpoznatijih atrakcija koje danas možemo videti u gradu, tako da ga možemo nazvati i "Plečnikov grad". On je pokušao da oblikuje Ljubljanu po uzoru na staru Atinu.

Takozvana "Plečnikova Ljubljana", jedinstveni primer prostornog planiranja, smatra se jednim od najvažnijih umetničkih dela XX veka. Plečnikovi najpoznatiji radovi u Ljubljani obuhvataju zgradu Nacionalne i Univerzitetske biblioteke, obalu i mostove preko reke Ljubljanice, Tromostovlje i Obućarski most, Glavnu pijacu, Križanke letnju pozornicu, stadion Bežigrad, itd.

U Ljubljani se nalazi dom Filharmonijskog društva, jedne od najstarijih filharmonija u Evropi, osnovane 1701. godine. Grad stavlja akcenat na uticaj na životnu sredinu, zbog čega je proglašen za Evropski zeleni grad za 2016. godinu. Uticaj na to ima i ogromna upotreba bicikala u svrhu prevoza. Jedan od specijaliteta koji morate probati u Ljubljani je supa “gobova juha”, čorba od šumskih pečuraka.

U ovom tekstu ću dati predlog kako da provedete tri sadržajna dana u Ljubljani i obiđete i okolinu.

Put u Ljubljanu iz Grada

Mi smo u Ljubljanu svratili na putovanju kroz Evropu, u povratku iz italijanskog grada Grado, na putu za Srbiju, pa ću opisati tu putanju.

Izlazimo iz prelepog Grada. Idemo preko mosta iznad lagune. Ulazimo u Akvileju, sa ogromnim arheološkim kompleksom, odakle počinje nekadašnji rimski put Via Augusta. Na kružnom toku idemo ka mestu Palmanova, u kome se nalazi i poznati tržni centar. Na kružnom toku pratimo izlaz Palmanova, a odavde se za 3 km stiže u autlet, ukoliko ovde svraćate u kupovinu. Izlazimo na autoput koji vodi ka Trstu. Ovde se uzima kartica za naplatu putarine. Pratimo put ka Trstu. Na 23 km od Slovenije se plaća putarina za ovaj deo puta. Ulazimo na teritoriju Trsta. Odvajamo se desno ka Ljubljani.

Ulazimo u Sloveniju. Inače, za Sloveniju se plaća vinjeta, koja za sedam dana košta oko 15€. Idemo levo ka Ljubljani, pravo oko 65 km. Skrećemo desno za Ljubljanu. Idemo desno ka centru Ljubljane, na izlazu 34. Ulazimo u Ljubljanu i dočekuje nas predivni zamak na brdu iznad grada.

Smeštaj u univerzitetskom kampusu

Univerzitet u Ljubljani je jedini univerzitet u gradu, a osnovan je 1919. godine. Izgrađen je u formi kampusa. Studenti ovde stanuju u domovima, sva predavanja se održavaju u tom istom kompleksu, i u sklopu kompleksa imaju sve potrebne objekte, kao što su restorani, menza, kafići, čitaonica, biblioteka, itd. Ako prošetate njihovim univerzitetskim kampusom, videćete da je ovo jedan moderan i savremen univerzitet. Ispred kampusa je veliki parking za bicikle, a student ih uglavnom koriste kao prevozno sredstvo po čitavom gradu.

Smeštamo se u internatu njihovog univerziteta, koji je, nećete verovati, uređeniji nego mnogi hoteli, a cena smeštaja, za tri noći samo 25€. Međutim, smeštaj u ovom internatu je namenjen samo za studente doktorskih studija i profesore koji ovde rade kao gostujući predavači, uz prethodnu najavu sa matičnih fakulteta.

Kongresni trg

Kongresni trg je jedan od glavnih gradskih trgova. Trg je izgrađen 1821. godine i koristio se za ceremonijalne potrebe tokom Kongresa u Ljubljani, po kome je i dobio naziv. Nakon kongresa je posađen park u centru trga, koji je uskoro dobio naziv park Zvezda, zbog svog oblika.

Nekoliko važnih zgrada se nalazi na trgu. Među njima je barokna Ursulina crkva Svetog Trojstva, zgrada Kazina, jedna od nekoliko neoklasičnih zgrada koje su ostale u Ljubljani nakon zemljotresa 1895. godine, zgrada slovenačke Filharmonije, kao i rektorat Univerziteta u Ljubljani. Tu se nalazi i kuća u bidermajer stilu, najstarija slovenačka izdavačka kuća Slovenska matica, osnovana 1894. godine.

Na sred ostataka gradskih zidina rimskog grada Emona se nalazi kopija bronzane statue rimskog plemića, koja je pronađena kod zgrade kazina 1836. godine. U rimsko doba je ovde bilo mesto gde su se ljudi sahranjivali. S druge strane parka se nalazi slikoviti muzički paviljon. Statua sidra koja je postavljena 1954. godine označava pripajanje primorskog dela Sloveniji. Preko puta, ka Ursulinoj crkvi, je 1927. godine postavljena je kopija stuba Sv. Trojstva.

Kod samog trga postoji kafe u kome se preporučuje da dođete na Laško pivo. Iako je Union lokalno pivo, Laško, kao najveći brend piva u Sloveniji, smatra se boljim. Posebno je dobro Laško nefiltrirano pivo.

Na kongresnom trgu postoji veliki parking sa naplatom, po ceni od 1,5€ po satu. Plaća se pri izlasku na automatu. Na trgu se nalazi i interesantan Muzej iluzija. Radno vreme je svakog dana od 9:00-22:00. Cena ulaznice je 8€. U blizini, nalazi se "Monastera Bistro". Restoran je otvorio Bine Volčič, jedan od najboljih kuvara u Sloveniji, a mesto je poznato po modernom ukusu tradicionalne slovenačke kuhinje. Nažalost, nisam imala priliku da ga posetim ovog puta.

Prešernov trg

Prešernov trg je glavni trg i nalazi se u samom centru. Ime je dobio po najvećem slovenačkom pesniku Francu Prešernu. Trg je nastao na mestu srednjevekovnog raskršća ispred gradskih kapija. Nakon zemljotresa 1895. godine, koji je uništio veliki broj starih kuća, sagrađene su barokne palate. Na trgu je i Prešernov spomenik, izgrađen u znak sećanja na najvećeg slovenačkog pesnika. Spomenik se nalazi simbolično nasuprot statue Julije Primic, njegove ljubavi, koja je smeštena na fasadi zgrade preko puta. Takođe je i mesto sastajališta građana i turista. To je deo šetačke zone centra grada, gde se održavaju brojni festivali, Ljubljanski karneval, koncerti, sportski događaji, politički događaji i protesti.

Franjevačka crkva koja se nalazi na trgu predstavlja omiljenu atrakciju za fotografije. Prvobitno je bila crvena, ali je danas dobila više roze boju. Izgrađena je u periodu između 1646-1660. godine i ima barokni izgled. Zemljotres je uništio većinu originalnih fresaka, tako da je 1936. godine slovenački umetnik Matej Sternem oslikao nove. Na vrhu crkve se nalazi velika bronzana statua Device Marije. Ulaz je besplatan.

Na trg se nadovezuje glavna šoping ulica u Ljubljani, Čopova ulica. U ovoj ulici možete kupiti odeću, sportsku opremu ili svratiti u robnu kuću "Muller", gde možete kupiti slatkiše i kozmetiku po povoljnim cenama. U njoj se nalazi i radnja "Buck Muler", u kojoj se sami možete poslužiti raznim sendvičima i pićima, a potom sve to što ste uzeli plaćate na kasi. Preko puta Čopove ulice se takođe nalazi ogromna robna kuća, u kojoj možete pazariti robu svetskih marki. Inače, osoblje uglavnom zna i hoće da govori srpski jezik.

Tromostovlje

U XX veku je glavni trg dobio tri mosta, koja su poznata kao Tromostovlje, što je jedna og najznačajnijih atrakcija Ljubljane. Nekada je to bio jedan most, kome je dodato posle još dva. 1657. godine je izgoreo strateški važan drveni srednjovekovni most. On je povezivao Severozapadnu Evropu sa Jugoistočnom Evropom i Balkanom. Ovaj most je je 1842. godine zamenjen novim, kamenim mostom. Između 1929. i 1932. godine njima su se, prema planovima Jože Plečnika, pridružila još dva bočna pešačka mosta, čime je nastao jedinstveni arhitektonski biser – grupa od tri mosta preko reke Ljubljanice. Za svaki od bočnih mostova, urađene su stepenice koje vode do terasa koje se nalaze iznad reke, a na kojima je zasađeno drveće.

Na desnoj obali reke, most je ukrašen malom cvećarom, koja je povezana sa kolonadom Glavne pijace, na levoj obali reke. On spaja istorijski, srednjevekovni grad na jednoj obali i savremen grad na drugoj obali reke. Desno od Tromostovlja se nalazi sladoledžinica "Vigo", mesto na kome možete pojesti, kažu, najbolji sladoled u Ljubljani, raznoraznih ukusa, mesto koje posećuju i meštani i turisti.

Jedan od najmlađih ljubljanskih mostova, Mesarski most udaljen je od Tromostovja samo stotinak metara niz reku. U toku njegove gradnje korišćeni su drvo, čelik, ali i staklo od kog je napravljen njegov podni deo. Specifičan je po dve stvari: okačenim ljubavnim katanacima na njegove obe ograde i nekoliko skulptura: Satira, Prometej, Adam i Eva, kao i manje skulpturice postavljene na ogradama mosta.

Ljubljanica i Cankarjevo nabrežje

Za one koji su avanturističkog duha, najbolji način za obilazak grada je vožnja brodom po Ljubljanici. Ali i bez vožnje možete uživati u reci. U delovima obale su uređene betonske stepenice, na kojima možete odmarati i sunčati se. U vreme naše posete je u toku bilo Svetsko prvenstvo u košarci upravo u Ljubljani i okolini, pa je sve bilo u tom znaku. Zapravo, tog dana je bilo svečano otvaranje, a maskote i sportisti su se brodovima vozili po Ljubljanici i predstavljali svoje države.

Postoji nekoliko različitih prevoznika koji organizuju ture brodom po Ljubljanici. Jedan od njih vozi svakog dana u 10:00, 11:00, 13:00, 14:00, 15:00, 17:00, 18:00, 19:00 i 20:00. Kreće sa Ribljeg trga i vožnja traje 1h. Drugi brod kreće sa obale Cankarjevo nabrežje u 11:30, 12:30, 13:30, 14:30, 15:30, 16:30, 17:30, 18:30, 19:30, 20:30 i 21:30. Cena je 8€ po osobi. Ne vozi u slučaju lošeg vremena.

Centar društvenog života u Ljubljani se odvija na obalama Ljubljanice – poznato Cankarjevo nabrežje, koje su prepune kafića sa baštama. Zaista je na obalama u kafićima izuzetna atmosfera. Mi smo imali tu čast da jedno veče uživamo u limunadi uz samu obalu Ljubljanice, na kojoj se oslikavaju svetla grada. Zaista prelepo i romantično, naročito u vreme zalaska sunca. Veoma mi je žao što nismo imali više vremena da provedemo na obali reke, jer su te uličice fantastične i nose neki poseban šarm i atmosferu. Sve zajedno ima svoju ugodnu atmosferu i toplo preporučujem šetnju uz reku i piće u nekom od kafića. Posebno je prijatna atmosfera u sumrak i tokom zalaska sunca.

Glavna pijaca

S druge strane je Glavna pijaca, gde možete kupiti sveže voće, a duž obale je niz prijatnih malih kafana i restorana, uređenih u starim kućama. Glavna pijaca obuhvata pijacu na otvorenom na trgovima Pogočarnev i Vodnikov, kao i deo koji je u zatvorenom, plus nekoliko prodavnica na reci. Proteže se od Tromostovlja do Zmajskog mosta. Postojeću pijacu je projektovao arhitekta Jože Plečnik, tako da prati obale reke. Strana koja gleda ka reci je ukrašena polukružnim prozorima, a strana koja gleda ka ulici je ukrašena kolonadama. Nedeljom je ovde buvlja pijaca, tako da je nedelja za centralnu zelenu pijacu neradan dan. Počinje sa radom od 8:00, a otvorena je otprilike do vremena za ručak. Tu se mogu kupiti voće i povrće, pečurke, meso i proizvodi od mesa, mlečni proizvodi, cveće i sadnice, lekovito bilje, suveniri, drvenarija i grnčarija, tekstil, obuća, stare markice i razglednice, ratni suveniri, nakit i još mnogo toga.

Glavna pijaca je posebno živa danima kada se održava manifestacija "Otvorena kuhinja" (Odprta kuhna), kada na ovom mestu možete probati sveže spremljenu hranu koju pripremaju razni slovenački kuvari, baš tu ispred vas, na pijačnim tezgama. Održava se na trgu Pogačarjev, od 10:00-21:00, svakog petka, od sredine marta do oktobra. Izbor hrane bude zaista ogroman. Svakog petka se okuplja oko 30 različitih restorana, uključujući moderne restorane, tradicionalne gostilne, turističke farme. Kuvanje je praćeno muzikom i raznim zabavnim aktivnostima. U slučaju lošeg vremena, dešava se da se događaj otkaže.

Nedelju dana pred Uskrs se održava događaj "Uskrs na selu", koji prikazuje uskršnje običaje na slovenačkim selima. Proizvodi iz 50ak različitih slovenačkih sela se mogu kupiti na tezgama. Možete probati i kupiti ne samo slovenačku tradicionalnu uskršnju hranu, već i voće, povrće, namirnice, sir sa sela, suhomesnate proizvode, hleb i pecivo, vina i druga pića.

Zmajev most

Već sam spomenula da je zmaj simbol Ljubljane, koja se često naziva i “Zmajev grad”. Zmajevi su u Ljubljani čak dobili i svoj most. Zmajski most, simbol i čuvar Ljubljane, izgrađen je između 1900-1901. godine, na mestu starog drvenog mosta, koji je bio napravljen još 1820. godine. Predstavlja najslikaniju atrakciju Ljubljane. Prelazi preko Ljubljanice između ulica Kopitar i Ressel, ka centru Ljubljane i Vodnikovom trgu.

25. februara se održava Karneval zmaja, velika parada koja uključuje svetski poznate tradicionalne slovenačke karnevalske figure, koje prolaze ulicama centra grada. Most se nalazi u blizini glavnog trga, a do njega će vas voditi ulica pored reke, prepuna kafana, kafića i restorana sa romantičnim fenjerima i cvećem na prozorima. Uveče je ovde prelepo. Mi nismo imali vremena da uživamo u nekom od tih kafića, ali preporučujem da jedno veče probate i to i osetite duh grada pored reke.

U blizini ove romantične ulice se nalazi još nekoliko atrakcija Ljubljane. Zapravo, Zmajev most predstavlja završeta turistički atraktivne zone za šetnju, odakle možete napraviti krug ka Ljubljanskom zamku (Ljubljanski grad), odakle možete posmatrati prelepu panoramu grada. Nedaleko kreće uspinjača, kojojm možete da se popnete na Ljubljanski zamak. Ovde je mali trg sa mnoštvom dosta skupih restorana i kafića. Tu je takođe i Turistička organizacija Ljubljane, gde možete da se informišete o gradu i uzmete brošure i mape.

Ljubljanski zamak

Ono što će vas dočekati na samom ulasku u grad je veličanstveni Ljubljanski zamak star oko 900 godina. Uzdiže se iznad grada, a dočekaće vas čim budete ušli u gradsku zonu. Zamak je atrakcija koja se mora posetiti kada se dođe u Ljubljanu. Nalazi se na 376 m visokom bregu Grajska planota. Srednjovekovni zamak je preuređen u XVI veku, nakon zemljotresa 1511. godine, i danas je postao omiljeno šetalište sa mnogim sadržajima. Sa osmatračnice/tornja zamka se pruža predivan pogled na grad i okolinu, a ukoliko je vreme lepo može da se vidi čak jedna trećina Slovenije.

U okviru zamka se nalazi muzej koji prikazuje slovenačku istoriju, muzej marioneta, kao i brojne istorijske prostorije, kao što je i kapela Sv. Đorđa, zatvor i soba za video prezentaciju koja se naziva “Virtualni zamak” – 12-o minutna virtualna tura kroz zamak na različitim jezicima. Stalna izložba istorije Slovenije prikazuje 300 miliona godina stare fosile. U zamku se nalazi kafić i nekoliko dobrih restorana (poznat je restoran „Gostilna na Gradu“). U prošlosti su se ovde održavali koncerti, pozorišne predstave, bioskop na otvorenom i slično, što je ostala tradicija i danas. Radno vreme zamka je od 9:00-21:00 svakoga dana. Postoji i organizovana tura obilaska zamka, pod nazivom “Vremenska mašina”.

Stari grad i Ljubljanski zamak povezuje uspinjača, koja vozi od centra grada do vrha zamka. Uspinjača kojom se dolazi do zamka se nalazi na trgu Krekov, odmah pored pijace. To je najbolji i najkraći način za dolazak do zamka (vožnja traje oko jedan minut), ali nudi veoma lep pogled na stari grad. Cena karte za zamak sa povratnom kartom za uspinjaču je 12€, dok je povratna karta samo za uspinjaču 3€ (dali su nam grupnu kartu, inače košta 4€). Sačuvajte kartu i čekirajte je i prilikom vožnje i posle u zamku. Možete i kupiti kartu u jednom smeru (na gore). Na dole postoje brojne staze kojima peške možete doći do grada. Radno vreme uspinjače je od 9:00-21:00 svakoga dana.

Unutar tvrđave se nalaze kazamati, u kojima besplatno možete posetiti razne privremene izložbe. Takođe besplatno možete posetiti i nekadašnje zatvorske prostorije, u kojima su prikazane izložbe i film o životu zatvorenika. Inače, i pri dolasku i pri povratku sa tvrđave, imate u hodnicima stare iskopine i razne postavke, na kojima se možete upoznati sa istorijom tvrđave. Tu je i stakleni lift kojim se penjete i spuštate ka uspinjači. Postoje i toaleti, koji se naplaćuju 0,5€.

Unutar tvrđave besplatno možete posetiti i kapelu Sv. Đorđa, koja je ukrašena freskama iz XV veka. Ostale atrakcije se naplaćuju dodatno. Osmatračnica je izgrađena u XIX veku, a još je dobila na visini 1982. godine, kada je dograđeno još 1,2 m. Sa nje se pruža najlepši pogled na Ljubljanu i okruženje. Nalazi se na mestu gde se nekada nalazila Frulaška kula, koja je srušena 1813. godine tokom francuske okupacije, a potom je ovde bio vatrogasni toranj, u kome je bio smešten gradski vatrogasac koji je branio grad od požara. Radno vreme osmatračnice je od 9:00-20:00 svakoga dana.

Izložba slovenačke istorije, podeljena u šest sekcija, obuhvata čitavu spoznatu istoriju Slovenije. Sadrži oko 200.000 godina istorije, od najranijih znanja o postojanju čoveka u ovom delu sveta, pa sve do Slovenije u današnje vreme. Radno vreme je od 9:00-20:00 svakoga dana. Muzej marioneta i ne čudi, jer je slovenija poznata kao zemlja sa bogatom tradicijom lutkarskih pozorišta. Ova stalna muzejska postavka je u vlasništvu ljubljanskog lutkarskog pozorišta.

U vreme naše posete je na trgu bila postavljena neobična sferna instalacija, koja je privlačila veliki broj posetilaca. MOONOLIHT je interaktivni spomenik, koji reflektuje mesec i zvezdana sazvežđa, na svojoj površini. To je velika kružna sfera, koja radi na dva nivoa. Putem interakcije, njena površina postaje svetleća i čuju se zvukovi. Ona takođe ima i funkciju skulpture od koju se odbija svetlost i zvuk, i predstavlja mesto gde i posetioci mogu videti svoj odraz. Osnovni model je sfera koja povezuje nebo i posetioce grada, kroz moderan dizajn i audio-vizuelnu dinamiku na površini. Vizualne i svetlosne karakteristike instalacije reflektuju zvezdano noćno nebo, mesec i zvezde. Pored instalacije stoji uputstvo kako se postaviti da biste videli na najbolji način svoj odraz sa odrazom nebeskog svoda.

Gornji trg, koji se nalazi u podnožju zamka, jedan je od najlepših u Ljubljani. Njegova srednjevekovna lepota prikazana kroz arhitekturu, daje autentičan doživljaj. Trg je uvek živ i prepun ljudi. Ne propustite ovo mesto, jer je to pravi stari dragulj Ljubljane. Ovde se nalaze najstarije zgrade srednjevekovnog grada, barokna crkva, nekoliko barova i prodavnica. Odavde možete takođe početi i penjanje ka zamku.

Crkva Sv. Nikole

U blizini se nalazi i saborna Crkva Sv. Nikole, koja je građena u periodu od 1701-1708. godine. Detalji i grandioznost katedrale će vas zadiviti. I sama vrata su umetničko delo, koje priča istoriju Ljubljane. Enterijer je urađen u stilu raskošnog baroka, sa umetničkim radovima koji pokrivaju bukvalno svaki deo prostora. Tu se nalaze slike, prelepe freske i veličanstvene orgulje. Pogledajte i rezbarenu horsku terasu i anđele na oltaru. Na ulazu se nalaze dve prelepe bronzane skulpture, koje veličaju papu Jovana Pavla II. Na ulaznim vratima je prikazano 1.250 godina slovenačkog hrišćanstva, a na zadnjim vratima su prikazani prethodni arhiepiskopi u Ljubljani.

Ulaz je besplatan i unutra je dozvoljeno fotografisanje. Crkva je otvorena od 10:00-12:00 i od 15:00-18:00.

Mestni trg

Ukoliko sa ovog mesta nastavite šetnju uličicama Ljubljane, doći ćete do gradske kuće i Mestnog trga. Na trgu se često organizuju pijace rukotvornika, na kojima možete kupiti lepe suvenire, po povoljnim cenama. Fontana tri reke rađena je od 1743-1751. godine. Tri figure predstavljaju bogove reka i simboli su tri reke u Kranjskoj pokrajini: Krke, Ljubljanice i Save. Gradsku kuću možete obići u okviru jednočasovne ture, koja se održava subotom u 13:00 i košta 5€.

Mapu atrakcija koje smo obišli, po redosledu kako biste prešli najkraći put, možete naći u nastavku.

Izlet u Portorož

Kada smo već u Ljubljani, a lepo je vreme, odlazimo do Portoroža, kako bismo videli ovaj biser Jadranske obale. Prednost ove destinacije je i blizina Trsta i Venecije. Udaljen je oko 100 km od Ljubljane. Put do tamo je izuzetno lep, sa divnim morskim prizorima koje možete usput posmatrati. Da ste stigli u Portorož biće vam jasno kada kolima prođete kroz mali tunel od drveća, koji je napravila sama priroda.

Portorož je primorski grad i jedno od najlepših letovališta u Sloveniji. Ime grada potiče od italijanskog naziva “Portorose”, što znači “luka ruža”. Poznat je po brojnim kazinima i bogatašima koji ovde provode letovanje.

Grad je na početku krenuo da se razvija kao lečilište, zahvaljujući čistom vazduhu i mogućnosti lečenja slanom vodom i blatom. I danas je poznat kao zdravstveno odmaralište, ali predivni hoteli, sportski tereni, restorani, kockarnice, noćni klubovi, uslovili su da postane mondensko letovalište. Obala mora je veoma lepo uređena, sa brojnim atrakcijama i restoranima. Ulazak u vodu je uglavnom uređen u formi dokova, koji su lepo uređeni, mada ima i plaža. Uz obalu se nalaze prelepi mediteranski restorani i kafići, sa uređenim baštama, u kojima možete pojesti neke od morskih plodova ili fantastično spremljenu ćuretinu. Cena po porciji je oko 10€. Mesto preporučujem za ljubitelje noćnog života, glamura i provoda u visokom stilu. Ali takve su i cene, pa imajte to na umu kada ovde dolazite.

U samom centru mesta se nalazi luka za brodove i jahte, a odmah iznad nje, na uzvišenju do koga vode stepenice okružene primorskim cvećem i rastinjem, nalazi se prelepa Crkva Sv. Marije od Rozarija. Postoje podaci da je ova crkva sagrađena još u XIII veku. Danas se vide samo ostaci stare crkve, a jedini sačuvani deo je njen zvonik, koji i danas radi. Plato ispred crkve, koji gleda na more, izuzetno je uređen, tako da se tu često organizuju različite vrste proslava. Na otvorenom se, uz samu ogradu utvrđenja, postavljaju stolovi, organizuje živa muzika, i uz fantastično osvetljenje, obeležavaju važni događaji. Italijanski duh se oseća u celom mestu i zaista je nesvakidašnje.

Najluksuzniji hotelski kompleks, u čijem vlasništvu je i luka, je hotelski kompleks "Bernardin". Hotel je izgrađen u steni, a sve sobe s terase imaju pogled na more. Ovaj kompleks poseduje kongresni centar, svoju peščanu plažu (u Portorožu ih nema mnogo), bazen sa slanom vodom i niz drugih interesantnih zanimacija. U okviru kompleksa se nalaze dva prvoklasna spa centra, koja su gostima na raspolaganju. Ceo kompleks je isprepletan liftovima, svečanim salama i hotelskim zanimacijama, pa neće biti baš lako ni da se u njemu snalazite. Sa terase hotela se pruža prelep pogled na more.

Hotelski kompleks je izgrađen na uzvišenju, tako da ima prelep pogled na obalu mora, a u okruženju ima prelepo mediteransko rastinje. Ovde možete nabrati smokve ili ih odmah sa drveta jesti, kao što smo mi radili. Hotel ima ogroman parking, na kome se možete parkirati i ako želite da obiđete ovo mesto, jer se nalazi u srcu grada. Okrenut je ka zapadu, pa se predveče odavde može posmatrati fantastičan zalazak sunca.

Jedno veče smo od hotela, pored zalazak sunca, krenuli peške ka obližnjem gradiću Piran. Ovo je takođe poseban doživljaj, jer vas zalazak sunca prati na celom tom putu.

Uz čitavu obalu Jadranskog mora se proteže prelepo uređeno šetalište, sa brojnim skupim prodavnicama, restoranima na plaži, kazinima i poslastičarnicama. Preporučujem da probate neki od italijanskih sladoleda za dezert.

Na samom šetalištu se nalazi i Palace hotel, sa prelepo uređenim vrtom. Zapravo, uticaji slane vode i soli na ljudsko zdravlje, na ovim prostorima su spoznati još u XIII veku, a prvi hotel koji je ovde bio izgrađen je upravo pomenuti hotel Palace. Posebno važan korak u istoriji turizma u Portorožu je otvaranje upravo ovog hotela 1910. godine, koji je vodio ka tome da se grad smatra jednim od najvažnijih zdravstvenih i turističkih centara na austrijskoj rivijeri. Hotel Palace je i dalje centar turizma, a njegova prepoznatljiva fasada je jedan od simbola Portoroža i mesto gde se održavaju mnogi događaji. Zapravo, ovaj hotel navodim više kao turističku atrakciju, nego mesto gde se možete smestiti, jer je izuzetno luksuzan i skup. Prošetajte i razgledajte prelep park ovog hotela.

Pred kraj šetališta uz obalu se nalazi staro skladište soli, koje je i danas sačuvano kao spomenik. Stara mehanizacija je i dalje tu. Na nekoliko mesta duž šetališta i plaže su postavljeni drveni mostovi, kojima se peške može zaći duboko u more i posmatrati panorama mesta. U blizini skladišta soli se nalazi i stara venecijanska kuća, koja se i dan danas održava u ispravnom stanju. Uticaj Venecije i Italije je u ovim krajevima veoma vidljiv, na svakom koraku. U samom centru Portoroža se nalazi moderno banjsko zdanje za tzv. talasoterapiju, kao rezultat korišćenja slanog blata, morske vode, slatine i algi. Njih su koristili rimski legionari, benediktinski fratri iz manastira Sv. Lovrenca, poslovni ljudi i turisti kojima terapija slanim blatom dođe kao jedna od stavki odmora.

Izlet u Piran

Iz Portoroža, uz obalu, možete otići do starog grada i luke Piran, za oko pola sata šetnje. Srednjovekovni gradić Piran, s uskim ulicama i zgusnutim kućama, dominira Piranskim zalivom. Preporučujem da prošetate u vreme zalaska sunca, jer je tada prizor fascinantan. Grad liči na veliki muzej na otvorenom, sa srednjovekovnom arhitekturom. Uske ulice i kuće daju mu poseban šarm. Ne preporučujem da u Piran idete kolima, jer ćete imati problema sa parkiranjem.

Ovo mesto nas je potpuno oduševilo, posebno u sumrak, kada dobija posebne boje i tople pastelne tonove. Piran je rodno mesto kompozitora i violiniste Giuseppe Tartinija. Luka je posebno lepa i šarmantna, pogotovo pri odsjajima popodnevnog sunca, kada sve dobija romantičnu notu. Vetrovi ovde prave velike talase, tako da je cela obala ograđena kamenim blokovima.

Glavni trg se naziva Tartinijev trg, a naziv je dobio po Đuzepe Tartiniju, poznatom violinisti, čija se statua nalazi u centru trga. U vreme naše posete je na trgu bila pijaca domaćih proizvoda. Pored slovenačkih, ovde se mogao naći, i može se reći i da preovlađuju, italijanski proizvodi. To nije ni čudo, s obzirom na to da se grad nalazi nadomak Trsta. Na ovoj pijaci možete pronaći ručno rađene interesantne italijanske makarone (cena kese je bila oko 5€, ali vrede svaku paru), koje možete poneti kući. Kada je u pitanju kupovina suvenira, na samom trgu imate malu galeriju u kojoj možete kupiti lepe magnete ili nakit od murano stakla (posebno su lepe minđuše).

Na trgu se nalazi i veoma lepa zgrada opštine, sa reljefom lava koji drži otvorenu knjigu, kao i zgrada pod nazivom Hiša Benvenuti, u kojoj je smeštena muzička škola. U blizini je i Tartinijeva rodna kuća, u kojoj se na prvom spratu nalazi postavka sa detaljima iz njegovog života. Možete videti razne rukopise, posmrtnu masku, portret, violinu. Tokom leta je muzej otvoren od 9:00 do 12:00 i od 18:00 do 21:00.

Najlepši primer venecijanske arhitekture, koja je u Piranu veoma uticajna zbog blizine ovih gradova, je zgrada crvene fasade i interesantnih kamenih ukrasa. Ta divna zgrada se naziva Venecijanka (Benečanka), a podigao ju je bogati mletački trgovac, zaljubljen u lepu Pirančanku. Ova ljubav, koja je u početku bila zabranjivana, a kasnije ostvarena, priča je sa srećnim krajem, bez obzira na to što su ljubomorni meštani na sve načine pokušali da je prekinu. Kao odgovor na komentare i tračeve, Mlečanin je naložio da se na zgradi ukleše natpis "Lassa pur dir", to jest "Pusti nek' pričaju". Zapis i dalje stoji na zgradi, baš kao što se i ova legenda prenosi već vekovima.

Sledeća znamenitost ovog prelepog malog grada, koji možete peške obići za 3h, je Pomorski muzej Sergej Mašera. Muzej je smešten u lepoj klasicističkoj palati Gabriella. Možete razgledati arheološku zbirku, makete ribarskih brodova, postavku koja govori o istoriji pomorstva, izložbu kapetanskih uniformi, fotografije i predmete koji su u vezi sa morem i pomorstvom. Muzej je prilagođen i za organizovanje različitih prijema.

Kada uskim ulicama grada krenete uzbrdo, dolazite do brda iznad grada. Crkva Sveti Đorđe, koji je i zaštitnik Pirana, se nalazi na ovom brdu. Do crkve se treba popeti peške, uskim i strmim kaldrmisanim ulicma, u kojima se kriju prodavnice raznih suvenira, mali kafići i prodavnice nakita od murano stakla. Sa tornja crkve je predivan pogled na Piran i okolinu, preko mora i sve do hrvatske i italijanske obale. Sa šetališta ispred crkve možete fotografisati ceo Trartinijev trg i luku.

Ako posle obilaska crkve nastavite da šetate brdom, dolazite do platoa odakle se pruža predivan pogled na beskrajno more, naročito lep prizor u vreme zalaska sunca. A ako krenete dalje nizbrdo ka obali doći ćete do starog svetionika, koja se nalazi na rtu poluostrva. U blizini svetionika, duž obale, imate veliki broj lepih poslastičarnica i restorana, pa ovde možete odmoriti pre nastavka šetnje.

Period posete: maj 2017. godine

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Slovenija: Šta videti i iskusiti u zemlji nestvarne prirode

Moravske Toplice: Šta videti i iskusiti u termalnoj banji Slovenije