Pariz: Šta videti i iskusiti u gradu svetlosti

I konačno, dugo iščekivani Pariz, najveći i glavni grad Francuske! Prelepi grad svetlosti, romantike, zaljubljenih, visoke mode, bulevara. Smatra se da je nastao u III veku p.n.e, a osnovalo ga je keltsko pleme Parisi, na ostrvu Ile de la Cite.

Grad je u prošlosti bio mesto odigravanja važnih istorijskih događaja, ali i mesto na kome su se okupljali umetnici iz celog sveta, što je i danas slučaj. Pariz se naziva gradom svetlosti jer je u doba prosvetiteljstva bio centar evropske kulture i filozofije, ali i zato što je bio prvi evropski grad u kome je uvedena javna rasveta na struju. Danas je Pariz najposećenija svetska turistička destinacija, što i ne čudi, jer zaista ima šta da ponudi.

Lepota samog grada i njegova veličina je očaravajuća. Pariz je poznat i po tome što u gradu ima oko 8.000 kafea sa baštama, što se oko 1.100.000 komada bageta pojede svakog dana, i što se ovde može kupiti preko 300 vrsta sireva iz Francuske.

Nije bez razloga Karlo Veliki rekao: „Drugi gradovi su gradovi. Pariz, za razliku od toga, je svet.“

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Pariz.

1. Večernja rasveta Trijumfalne kapije

Metroom smo došli do trga Etoile (u prevodu, Trg zvezde). Naziva se još i Trg Šarla de Gola, a to ime je dobio na godišnjicu de Golove smrti. Trg je dobio ime po sličnosti sa zvezdom, jer kroz njega, kao zraci zvezde, prolazi 12 pariških ulica. Na trgu se nalazi čuvena Trijumfalna kapija (Arc de Triomphe). Ona simbolički spaja stari i novi deo Pariza i nalazi se na jednoj od najviših tačaka u gradu. Nalazi se na kraju čuvene, svetski poznate, avenije Jelisejska polja (Champs-Élysées).

Gradnja Trijumfalne kapije je počela 1806. godine, po naredbi Napoleona I, u čast Velike bitke. Inspiracija za gradnju su bile arkade u Starom Rimu, ali tako da predstavlja značajna istorijska imena Francuske. Visoka je 51m i široka 4m. To je druga po veličini trijumfalna kapija na svetu. Predstavlja spomenik borcima za Francusku u toku Francuske revolucije i Napoleonovih ratova, i samim tim je simbol francuske nacije. Ukrašavaju je četiri reljefa: Marseljeza, Pobeda, Odbrana i Mir. U centru se nalazi večna vatra, na grobu nepoznatog junaka, žrtve II svetskog rata.

Stepenicama je moguće popeti se na vrh, koji se nalazi na visini od 50m, odakle se vidi svih 12 ulica koje odavde polaze. Ogroman broj turista se stalno okuplja na platou ispred Trijumfalne kapije i blicevi bljeskaju na sve strane. Veličanstveno, a noću možda i još lepše!

2. Šetnja Jelisejskim poljima

Nastavljamo šetnju najpoznatijom pariškom, a verovatno i svetskom avenijom, čuvenim Jelisejskim poljima. Šanzelize je najluksuznija i najšira ulica u Parizu. Ujedno je i najpoznatija ulica za kupovinu, kada se nađete u ovom prelepom gradu. Dugačka je 1.910 m, a prostire se od trga Konkord do trga Etoal. Postoji od kada je carski baštovan Andre Le Notr posadio drveće izvan i okolo vrta Tiljerije. Najlepši deo avenije krase drvoredi kestenja i cvetne žardinjere.

Šetnjom ovom avenijom, videli smo prodavnice čuvenih svetskih marki garderobe, proizvođača automobila (Citroen, Reno, Mercedes, itd.), poznate francuske bistroe, ali i probali čuvene francuske kolačiće makarone (koji su najjeftiniji u McDonalds-u). Kolačići su prelepi i jako neobični, ima ih u raznim ukusima i bojama, i svakako su nešto što u Parizu morate probati, bez obzira na njihovu cenu (1-1,5€ po komadu, u zavisnosti od prodavnice). Mana je što ove kolačiće teže možete poneti kući, jer oni mogu stajati samo tri dana, nakon čega su nejestivi.

Ovde možete naći i Dizni prodavnicu i prodavnicu ulaznica FNAC, u kojima možete po povoljnijoj ceni kupiti karte za Diznilend. I dok šetamo ovom svetski poznatom i prelepom ulicom, u glavama odzvanja pesma „O, Šanzelize…“, koja je samo jedna u nizu pesama posvećenih ovom prelepom gradu, koji je oduvek bio inspiracija umetnicima, bez obzira na to kojim vidom umetnosti se bavili.

3. Impozantnost Velike i Male palate

Nastavljamo šetnju ovom prelepom ulicom ka Trgu Konkord, ali skrećemo i dolazimo do dve veoma interesantne i imponzantne građevine - Velika palata i Mala ("Petit") palata. Izgrađene su 1900. godine za Svetsku izložbu, a danas služe kao galerijski i muzejski prostor.

Inače, na ovom putovanju smo zaključili da su gotovo sve najznačajnije svetske turističke atrakcije izgrađene upravo povodom Svetske izložbe, sa namerom da budu privremene, a ostale tu zauvek. Videćemo neke od njih.

Fasade građevina pred kojima se nalazimo predstavljaju mešavinu gvožđa, kamenih stubova i mozaika. Velika palata je poznata po impresivnom staklenom krovu. Primećujemo interesantnu fasadu, koja izgleda kao da otpada, što je u stvari optička varka prouzrokovana vešto postavljenim panoima. Pod krovom Male palate se nalazi Muzej umetnosti, iz perioda od 1880-1920. godine. Obe prostorije danas služe kao izložbeni saloni i kao prostor koji se može iznajmiti za potrebe organizovanja različitih događaja.

U blizini se nalazi još jedna popularna gradska ulica, koja polazi sa Trga Etoal, avenija Montenj. Smeštena je u trouglu između Jelisejskih polja i reke Sene i predstavlja mesto gde se nalaze svetski najznačajniji modni butici: Emmanuel Ungaro, Guy Laroche, Christian Dior, Nina Ricci, Chanel, itd, smeštene u prelepe istorijske zgrade koje se prostiru duž ove ulice.

4. Zalazak sunca na mostu Aleksandar III

Nastavljamo pravo od Male i Velike Palate (primetićete da smo skrenuli iz glavne ulice koja vodi ka Trgu Konkord, i krećemo se ka Seni) i pred nama se ukazuje, potpuno nestvaran, najpoznatiji most preko Sene, most Aleksandar III. Ovo je najlepši most u Parizu. Podignut je takođe za Svetsku izložbu 1900. godine. Naziv je dobio u čast ruskog cara Aleksandra III, a njegov sin Nikola II, položio je kamen temeljac mosta, 1896. godine.

Most simbolizuje prijateljstvo francuskog i ruskog naroda, a ukrasi na mostu prikazuju simbole veze dva grada: Pariza i San Peterburga. Most se sastoji od četiri stuba visine 17m, čije vrhove krase pozlaćene statue. Ceo most je napravljen od čelika. Dugačak je 160m, a uslov pri izradnji je bio da most bude postavljen tako da ne zaklanja pogled na Invalide i Jelisejska polja. Zbog toga je moralo da bude širok, a nizak (6m).

Mi smo pored mosta prošli u vreme zalaska sunca, kada ima prelep zlatni odsjaj, a u daljini iza mosta se naziru konture Ajfelovog tornja najpre, a onda i ostalih atrakcija Pariza u okolini. Most je delimično namenjen pešacima, a delimično vozilima, i u njegovoj okolini je stalno gužva. Inače, preko Sene je sagrađeno čak 37 mostova, a svaki od njih je specifičan na svoj način. Preko puta se vidi fascinantna kupola Invalida, ali se mi ne krećemo ka njoj, već nastavljamo uz obalu Sene ka Trgu Konkord.

5. Grandioznost Trga Konkord

Nastavljamo šetnju uz obale Sene, u susret zalasku sunca, i dolazimo do trga na kome se završava avenija Jelisejska polja – Trg Konkord. Trg je toliko ogroman da je to zaprepašćujuće. Smatra se najlepšim trgom na svetu, zbog jedinstvene perspektive koja se sa njega pruža u svi pravcima. U centru trga se nalazi Luksorski obelisk, star 3.200 godina i skinut sa ulaza u hram u Luksoru. Obelisk je poklonio 1829. godine egipatski kralj Mehmed Ali francuskom kralju Šarlu X. Za uzvrat je dobio sat za koji kažu da je radio samo jedan dan. Trg uokviruje osam statua žena, koje simbolizuju osam velikih francuskih gradova. Dve fontane oko obeliska, visoke 9m, imitacija su onih na trgu sv. Petra u Rimu.

Trg je nastao u periodu od 1755-1775. godine. Prvobitno se zvao Trg Luja XV, jer je na njemu centralno mesto zauzimala kraljeva konjička statua. Statua je nastradala tokom Francuske revolucije, što je uslovilo da i trg promeni naziv. Interesanto je da je na trgu od 1793. godine bila giljotina, na kojoj je pogubljeno preko 1.000 ljudi, među kojima su bili i Luj XVI, Marija Antoaneta i Robespjer. Luj Filip je, nakon svih ovih nemilih događaja, na trgu postavio neutralan spomenik - obelisk.

Trg je zaista ogroman i njegovi krajevi se ne mogu sagledati. Treba sigurno pet minuta pešačenja, da bi se došlo sa jednog na drugi kraj trga. A ako, kao mi, pokušate da nađete metro stanicu na ovom trgu, želim vam sreću i dobru kondiciju.

6. Odmor uz fontanu parka Tiljerije

Skrenuvši desno od Trga Konkord (gledajući iz pravca Jelisejskih polja), ulazimo u jednan od najvećih i najlepših javnih parkova u Parizu - park Tiljerije. Nalazi se između Luvra i trga Konkord. Naziv je dobio po palati Tiljerije, koja se nalazi u parku, a koju je izgradila Katarina Mediči, 1564. godine. To je bila prva kraljevska bašta koja je otvorena za javnost, 1667. godine.

Danas je park jedno od omiljenih šetališta i odmorišta Parižana i turista. Na ulazu u baštu vidimo veliku fontanu, koja više liči na jezero, a oko nje veliki broj gvozdenih stolica u kojima odmaraju, kako Parižani, tako i turisti iz svih delova sveta. Ono što nas nije iznenadilo je što u parku nema gotovo uopšte cveća. Vrtovi u Parizu, za razliku od Beča, skoro se i ne ukrašavaju cvećem. To su uglavnom lepo uređeni travnjaci, geomerijski tačno uređene površine i poneka fontana, po ugledu na engleske bašte. Sa desne strane od ulaza se nalazi Muzej oranžerije, koji takođe možete posetiti.

U bašti, tačnije na njenom kraju ka Luvru, se nalazi još jedna trijumfalna kapija "Karusel", koju je izgradio napoleon 1808. godine. Iznad osam mermernih stubova su postavljene statue vojnika obučenih u različite uniforme. Četiri pozlaćena konja postavljena su kao zamena za originale koje je Napoleon skinuo sa bazilike sv. Marka u Veneciji, a koji su tamo vraćeni 1815. godine i možete ih videti ako posetite Veneciju. Međutim, bašta se u ranim večernjim satima zatvara, kao i u slučaju okupljanja u palati, tako da ćete u tom slučaju morati da eliminišete prolazak kroz baštu kao način da se prekrati put između Luvra i Trga Konkord.

7. Pogled sa platoa bazilike Sveto Srce

Sada krećemo u drugi deo Pariza, koji je sušta suprotnost centru Pariza koji smo do sada videli. Pravac Monmartr! Izlazimo iz metro stanice i pešačimo jednom veoma prijatnom i interesantnom ulicom koja nas vodi uzbrdo. Na tom putu prolazimo pored bezbroj suvenirnica i prodavnica ukusnih slatkiša. Dolazimo do uspinjače koja nas vodi do vrha Monmartra. Za vožnju uspinjačom je moguće koristiti istu kartu kao i za metro, ali je morate poništiti. Polako se penjemo i iščekujemo.

Pred nama se ukazuje prelepo blještavo belo zdanje, ništa drugo do čuvena bazilika Sveto Srce (Sacré-Coeur). Sveto Srce je rimokatolička crkva, jedna od najlepših bazilika na svetu. Izgrađena je u spomen onima koji su poginuli 1871. godine, tokom gušenja Pariske komune. Građena je više od 40 godina. Arhitekta bazilike je bio Pol Abadi, a izgrađena je u rimsko-vizantijskom stilu. Glavna kupola je visoka 83m i sa njene galerije se pruža divan pogled na Pariz. Unutrašnjost je dekorisana mozaicima i vitražima. U tornju se nalazi jedno od najtežih zvona na svetu (19 tona). Ulaz u baziliku je besplatan i nema redova.

U okolini bazilike ima puno uličnih svirača, koji svojim izvrsnim pevanjem i sviranjem privlače pažnju turista. Neki od nih zvuče zaista profesionalno. Tu su i prodavci raznoraznih suvenira, ali, nažalost, i mnoštvo prosjaka. Sa terase ispred bazilike se takođe pruža predivan pogled na Pariz, pogotovo kad je vedro ili u vreme zalaska sunca, kada je prizor potpuno romantičan.

8. Romantični, umetnički Montmartr

Sam Montmartr, na čijoj najvišoj tački se nalazi ova prelepa bazilika, je romantično predgrađe Pariza, koje je centar likovne umetnosti. Sve ono o čemu smo čitali i slušali u pesmama, sada je pred nama. Kada krenete ka njemu, osećaćete miris francuskog peciva iz lokalnih pekara (odlazak u Pariz nije potpun bez ukusnih francuskih kroasana ili bageta) i razgledati slikare koji na licu mesta stvaraju dela koja će možda nekada u budućnosti biti poznata kao ona koja su na ovom mestu stvorili Renoar ili Bonar.

Međutim, sam naziv ovog dela Pariza nema baš tako romantičnu notu. Prema legendi, ime potiče od latinskog Mons martyrum (što znači, brdo mučenika). Na ovom je mestu odsečena glava prvom pariškom biskupu sv. Denisu, a poznata Pariska komuna je započeta incindentom koji se 1871. godine dogodio baš na Monmartru.

Posetu Monmartru počinjemo sa Trga Kliši. Od njega nas put vodi do sledećeg trga - trga Tertr (poznat po slikarima koji nas „vuku za rukav“ da nam nacrtaju portret). Trg Tertr se nalazi na 130m n.v. i ima neku provincijsku atmosferu. Na trgu su mnoge kafanice i neizbežni umetnici. U prilog tome koliko umetnici vole ovaj deo Pariza, govori i to što su u njemu deo svojih života proveli i Pikaso, Van Gog, Monet i Salvador Dali. Od trga može da se krene na bilo koju stranu, ne može se pogrešiti, jer se u svakoj uličici krije ponešto zanimljivo.

Prolazimo kroz uske uličice, gde se gotovo iz svake vide obrisi bazilike Sveto Srce. Na svakom uglu nas dočekuju ulični svirači i ukusni (i veoma skupi, oko 2€ po komadu) francuski makaroni. Nemojte propustiti da vidite „Zid ljubavi“, mural na kome su reči „Volim te“ ispisane na gotovo svim svetskim jezicima. Posle razgledanja ovog ljupkog kraja, krećemo nizbrdo peške. Silazimo niz impozantne stepenice i dolazimo do platoa sa koga se pruža pogled na gotovo ceo Pariz. Kao da smo na krovu sveta!

9. Fotografisanje ispred Mulen Ruža

Bilo bi šteta otići iz ovog kraja Pariza, a ne videti čuveni Mulen ruž, mesto rođenja čuvenog plesa kan-kan. Nalazi se na trgu koji se naziva Pigal, po slavnom francuskom skulptoru XIX veka. Pigal verovatno nije ni slutio da će se njegovim imenom nazivati "crvena" četvrt Pariza. U 19. veku je ovo bio kvart umetnika - pisaca i slikara, a u njemu je stanovao čak i Frederik Šopen. Međutim, u godinama koje su usledile su prostori nekadašnjih ateljea postajali kabarei.

Laganim korakom, stižemo do čuvenog Mulen Ruža. Interesantna je priča kako je on nastao. 1885. godine je pored bulevara Kliši sagrađen mlin, koji je u godinama koje slede postao najpoznatiji mlin na svetu. Kada je 1900. godine prostor mlina prilagođen da u njemu može da se pleše, tu je svako veče igran kan-kan. Značaju ovog mesta je dao doprinos slikar Anri de Tuluz-Lotrek, koji ga je stalno posećivao. Postao je najpoznatiji kabare na svetu, još 1889. godine. Mnoge poznate zvezde su nastupale na pozornici Mulen ruža: Ela Fidžerald, Liza Mineli, Frenk Sinatra, Elton Džon, i mnogi drugi.

Ispred ulaza se fotografišemo na platou koji je zapravo izgrađen na izduvnom sistemu, koji stvara vetar koji nam omogućava da napravimo fotografije u stilu Merlin Monro. Pored nas, to radi još veliki broj turista, kojih u Parizu ima zaista mnogo.

Spuštamo se nizbrdo ka centru grada, uskim uličicama u kojima možete kupiti neko osveženje, i ugledamo na jednom od mnogobrojnih gradskih trgova crkvu sv. Trinite. Izgrađena je u periodu od 1861-1867. godine, po nalogu Žorž Ežena Osmana, koji je u jednom periodu rukovodio radovima na preuzeđenju Pariza za vreme Drugog carstva. Crkva je interesantna, ali ne posebno turistički potencirana.

10. Razgledanje ponude i cena u Galeriji Lafajet

Spuštajući se sa Monmartra uskim, romantičnim i strmim ulicama, ispred sebe ugledamo zgradu koja nam liči na robnu kuću, ali kakvu... Reč je o najvećoj i najpoznatijoj robnoj kući u Parizu - Galerija Lafajet. Robna kuća se proteže kroz dve ulice i delovi robne kuće su spojeni mostićem. Jedan deo pripada jačem, a drugi lepšem polu. Postoji kodeks oblačenja za ulazak unutra. O cenama i da ne govorim. Nas je najviše privukla prodavnica tradicionalne francuske hrane, ali su cene i tu bile takve da smo samo pogledali i izašli. Ali svakako je bilo vredno i to videti. Na sedmom spratu je terasa sa pogledom na ceo Pariz.

11. Pauza na stepenicama opere Garnije

Odmah preko puta robne kuće vidimo impozantno zdanje pariške opere – čuvena opera Garnije. Fantastično je ukrašena i deluje veoma impozantno. Koristi se za izvođenje opera već više od 100 godina, a predstave se izvode samo u večernjim satima. Jedna je od najlepših zgrada u Parizu. Napoleon III, za čije vreme je građena, želeo je, poveravajući izgradnju arhitekti Šarlu Garnijeu, "da svet ugleda građevinu kakvu ni jedan vladar do tada za sobom nije ostavio".

Izgrađena je u 19. veku, i za to doba predstavlja remek delo u gradnji jedne operske kuće. Ima 1.979 mesta. I dan danas predstavlja jednu od najgrandioznijih opera,izgrađenih u italijanskom stilu, u celom svetu. Statua arhitekte Garnijea se nalazi upravo ispred ulaza u zgradu.

Ispred vidimo i veliki broj turista, koji sede na ulaznom stepeništu, hrane golubove i odmaraju se, kako bi nastavili dalji obilazak. I mi smo među njima. U okolini opere se može napraviti pauza i u brojnim bistroima koji se u ovom kraju nalaze. U Parizu sve deluje blizu, a ustvari... treba se pripremiti na pešačenje.

12. Napoleonov hram slave - La Madlen

Posle kratkog predaha na stepeništu Opere Garnie, nastavljamo peške prema centru Pariza. Usput nailazimo na nekoliko prodavnica francuskih makarona, ali i na jednu građevinu koja podseća na grčki hram. Zapravo, ovo je jedna od najpoznatijih crkava u Parizu – La Madlen (koja se nalazi na trgu Madlen, nazvanom po crkvi). La Madlen (ime za sv. Mariju Magdalenu) je rimokatolička crkva, izgrađena 1806. godine, za vreme Napoleona. Nazivao ju je „hram slave“, koji je posvećen Napoleonovim vojnicima. Zgrada ima 52 korintska stuba (svaki je visok 20m), kroz koje se ulazi u crkvu. Crkva nema ni zvonik ni krst. Veoma je neobična.

Orgulje koje se nalaze u crkvi važe za najbolje očuvane u Parizu. Pored toga, poznata je i kao mesto gde je održana ceremonija sahrane Frederika Šopena. Ulaz je besplatan, ukoliko želite da je posetite.

Kao što primećujem, u veliki broj crkava u Parizu se može ući besplatno, pa preporučujem da se iskoristi ta prilika, jer je doživljaj neponovljiv. Inače, kada su u pitanju preporuke, dodaću i ovu da bolje sa sobom ponesete neki sendvič ili grickalice, ako ne planirate da sedite u restoranima, jer ćete brzu hranu teže naći u samom centru.

13. Luvr i njegova Mona Liza

Prolazimo kroz park Tiljerije i dolazimo do čuvenog Luvra. Luvr je najvažniji muzej Francuske i jedan od najpoznatijih svetskih muzeja. Zapravo, najveći je svetski muzej. Zgrada u kojoj se nalazi je nekada davno bila kraljevska palata. Kada je 1682. godine Luj XIV odlučio da dvorac u Versaju koristi kao svoju rezidenciju, prostor Luvra je iskorišćen kao izložbeni prostor kraljevske kolekcije umetničkih predmeta. Iako se raspoznaje po staklenoj piramidi, ona nije na tom mestu od početka. Dodata je tek 1989. godine. Mnogi smatraju da joj tu nije mesto, ali je ona danas svakako jedan od simbola za prepoznavanje muzeja.

Muzej obuhvata oko 35.000 eksponata, nastalih u periodu od praistorije do 19. veka. Najviše ljudi u Luvr odlazi da bi videli čuvenu Mona Lizu. Međutim, postoji ograda koji posetioce drži daleko od slike, a tu je i masa turista koji žele da fotografišu ovo remek delo, tako da se može napraviti gužva tolika da sliku nećete ni videti. Ako budete imali sreću da joj priđete bliže, proverite da li ima osmeh ili ne, tako što ćete je posmatrati iz različitih perspektiva. Nemojte propustiti ni da vidite čuveni Hamurabijev zakonik.

Redovi za ulaznice i ulazak su veliki, tako da se preporučuje kupovina ulaznice preko interneta. Ulaznicu ne plaćate ako imate manje od 18 godina, ili ako ste stanovnik Evropske unije od 18-25 godina. 14. jula je ulaz besplatan, kao i svake prve nedelje u mesecu, u periodu od oktobra do aprila. Za obilazak celog muzeja je potreban ceo dan, tako da to imate u vidu tokom planiranja vremena.

Međutim, nije samo umetnička zbirka muzeja interesantna. Muzej ima ogromno dvorište sa prelepim fontanama i mestima za fotografisanje. U dvorištu vidimo postavljene kocke. Te kocke služe za pravljenje raznih fotografija (kako turista drži piramidu za vrh ili mu stoji na dlanu; bez ovakve slike se niko ne vrati iz Pariza). Takođe je impresivna i fontana koja svojim vodenim mlazovima stvara utisak magle. Ovde smo dugo sedeli i upijali energiju veličanstvenog Pariza.

14. Najromantičnije mesto na svetu - Most umetnosti

Iz Luvra krećemo u dalji obilazak Pariza i dolazimo do Mosta umetnosti. Most umetnosti je najromantičnije mesto na svetu, kako mnogi smatraju, jer simboliše istinsku ljubav. Spaja Francuski institut i centralni trg Luvra. Kako je to uvek slučaj sa romantičnim mestima, tako i na ogradi ovog mosta zaljubljeni iz celog sveta ostavljaju katance, sa svojim imenima i porukama, kojima simbolično "zaključavaju" svoju ljubav. Nakon ovog rituala, ključ katanca simbolično bacaju u Senu, kako njihovu ljubav niko ne bi mogao da "otključa". Međutim, zbog velikog broja katanaca je u jednom periodu most bio ugrožen, tako da nisam sigurna da li se ova tradicija i danas poštuje.

Pored "ljubavne" tradicije ovog mosta izgrađenog 1804. godine, on je značajan po tome što je prilikom njegove gradnje prvi put korišćena čelična konstrukcija. Iako se na dan otvaranja prelaz plaćao, preko mosta prešlo oko 65.000 Parižana, što dovoljno govori o njihovoj impresioniranosti ovim objektom. Sa mosta se pruža prelep pogled na grad, pa ćete zato na njemu videti i mnoštvo umetnika, koji baš na ovom mestu stvaraju dela za sva vremena. Zgrada Francuskog instituta se nalazi nasuprot Mosta umetnosti, i njena kupola se vidi sa mnogih mesta u gradu.

Sa mosta je divan pogled na Senu i turističke brodiće koji neprestalno voze u obliazak Pariza sa reke. Vožnju brodićem je obično potrebno unapred rezervisati. Na brodu se takođe može i rezervisati mesto za večeru. Krstarenje Senom se realizuje i preko dana i noću, a na vama je izbor da li ćete uz vožnju platiti i večeru, šampanjac, buket ruža ili VIP salon. Od toga zavisi i cena.

15. Šetnja kejom uz Senu

Krećemo se dalje niz kej, uređen drvoredima, uz reku Senu. Nailazimo na još jedan most u nizu prelepih mostova na Seni - Novi most. Iako se naziva "Novi", kao ironija, Novi most je zapravo najstariji most u Parizu! Građen je od 1578-1602. godine i to je prvi most koji je imao trotoar. Povezuje grad sa gradskim ostrvom (jednim od dva ostrva). U blizini mosta je 1906. godine poginuo pronalazač radijuma Pjer Kiri, što ukazuje i mali spomenik u blizini mosta.

Nastavljamo šetnju i prolazimo ulicom pored Sene, koja u jednom delu postaje deo sa prodavicama kućnih ljubimaca, zatim prodavnicama cveća, itd. Ova ulica je prelepa za šetnju, puna zelenila i raznoraznih prodavnica, a njom možete ići pravo nekoliko kilometara, sve do Trga Bastilje, na kome se nalazi još jedna od stanica na kojoj možete čekati metro. U blizini Trga Bastilje se nalazi i nekoliko supermarketa, u kojima se možete snabdeti potrebnim namirnicama. Inače, Dan Bastilje je u Francuskoj nacionalni praznik, 14. jula, a označava početak Francuske revolucije i pad Bastilje 1789. godine.

Prolazimo pored gradske kuće. Ovo je takođe građevina imponzantnog izgleda, iz perioda od 1873-1892. godine, izgrađena u francuskom renesansnom stilu. Noću je prelepo osvetljena. Značajna je jer je sa njenog svečanog balkona, 1944. godine, general de Gol je objavio da je Pariz slobodan. Međutim, trg ispred zgrade je nekada korišćen za pogubljenja, pa u prošlosti i nije bila tako rakošna kakvom nam se danas čini. U ulicama koje vode uzbrdo iznad Gradske kuće, može se posetiti jedna neobična građevina - centar Žorž Pompidu.

Na drugoj strani Sene vidimo još jednu veličanstvenu zgradu - Konsižeriju. Nalazi se na gradskom ostru, na kome je ovaj prelepi grad i nastao u 2. veku p.n.e. Ova gotska zgrada iz 14. veka sadrži prostorije koje su koristili prvi kraljevi Francuske, a jedno vreme je bila i zatvor (konsijerž - sudija za krađe), u kome su boravili čak i Marija Antoneta i Robespijer. Ostaci iz ovog istorijskog perioda se mogu videti i danas. Iz mnogih filmova ćete prepoznati čuveni sat koji se nalazi na jednoj od kula, izgrađen je 1370. godine, i predstavlja prvi javni sat u Parizu.

16. Oživljavanje priče o zvonaru Bogorodičine crkve

Prelazimo most i ulazimo na gradsko ostrvo, a sve sa jednim ciljem, da vidimo čuvenu Bogorodičinu crkvu (katedralu Notr-Dam). Istorija ove svetski poznate katedrale počinje u 12. veku. Sa gradnjom se počelo 1163. godine, da bi bila završena tek 1345. godine, kao prvo remek delo gotike. Međutim, i pored toga što predstavlja simbol Pariza i Francuske, u jednom periodu je počela da propada i zahvaljujući romanu „Zvonar Bogorodičine crkve“, katedrala je spašena. Jedna je od retkih crkvi koja je dva puta osveštana: prvi put kada je završena, a drugi put 1802. godine pred Napoleonovo krunisanje 1804. godine.

Unutra se nalaze najveće orgulje u Francuskoj. Katedrala je dugačka 130m, široka 48m, a visoka 36m. Završava se kulama, sa čuvenim gargojlima (tipične figure mitskih bića, tipične za gotiku). Na jednu od kula se možete popeti uz 387 stepenika do fantastičnog vidikovca. Ulaz je besplatan, ali su gužve ogromne, tako da je potrebno biti strpljiv i čekati u redu ispred katedrale. S obzirom na to da smo već bili jako umorni i da je red bio toliki da možda ne bismo uspeli do večeri da uđemo u crkvu, nažalost, odustajemo od njenog obilaska iznutra. Divimo se njenoj gotskoj spoljašnjosti.

17. Ajfelov toranj - jedna od najpoznatijih svetskih atrakcija

Sada idemo da vidimo parišku lepoticu, najpoznatiju atrakciju ovog grada, i jednu od najpoznatijih svetskih atrakcija – Ajfelov toranj. A evo i kratkog uputstva kako doći do tornja.

Metroom se lako stiže do Trga Trokadero, sa čuvenim parkom Trokaderom i palatom Šajo. Trokadero je park nasuprot Ajfelovog tornja na drugoj strani Sene. Zgrada u parku se naziva palata Šajo. Izgrađena je za svetsku izložbu 1937. godine, i sastoji se iz dva krila, između kojih je terasa. U sredini je plato ukrašen bronzanim pozlaćenim statuama i bazenom sa najatraktivnijim vodoskocima u gradu.

Ovo je jedna od najboljih pozicija za fotografisanje Ajfelovog tornja. Međutim, kada je fotografisanje u pitanju, postoje neke specifičnosti. Uprkos tome što je građevina javna svojina, raspored reflektora i sijalica od kojeg noću šljašti predstavlja umetničko i samim tim autorski delo, pa zahteva da se za svako fotografisanje Ajfelovog tornja noću traži dozvola. Prelepo osvetljen, sa laserom na vrhu i sa treptavim sijalicama celom visinom. Svakako jedna od građevina koju noću obavezno treba videti.

Ako se pitate gde je u ovoj priči čuveni toranj, simbol Pariza... ne brinite. Upravo idemo tamo! Da smo na dobrom mestu, ukazuje nam i jedan neobičan znak, a zapravo putokaz za toranj.

Kada je napravljen, niko nije mogao da pretpostavi da će postati najposećeniji objekat na svetu. Izgrađen je 1889. godine za Svetsku izložbu, i dugo vremena je bio najviša građevina na svetu. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao, Gistavu Ajfelu. Zbog izuzetne visine,prilikom gradnje je bio izazov sprečiti da ga vetar odnese, što je Ajfel postigao čipkastom strukturom, koja mu omogućava da bude lakši od vazduha. Nećete verovati, ali kovano gvožđe od kojeg je građen teži manje nego vazduh koji ga okružuje!

Ajfelov toranj je visok 300 m (324 m sa antenom na vrhu), a struktura je teška oko 7.300 tona. Do vrha vodi čak 1.665 stepenica. Pri vetru, vrh tornja oscilira 12 cm, a visina varira 15 cm zavisno od temperature. Toranj se farba svake pete godine, kada se potroši oko 50 tona specijalne boje. Na vrhu se nalazi Ajfelov privatan salon, koji nije dostupan za javnost.

Toranj ima tri platforme za posetioce: prva na 5 m, druga na 115 m, a treća na 274 m. Kada je vidljivost dobra, možete videti do daljine od oko 70 km. Ajfelov toranj Parižani zovu „gospođica sa Marsovih polja“, kao i „pastirica neba“. Međutim, izgradnja je u prvom mahu naišla na negodovanje umetnika. Među najoštrijim kritičarima bio je pisac Gi de Mopasan, koji je kasnije viđan u restoranu "Žil Vern", na prvoj platformi tornja. Kada su ga pitali zašto tu dolazi, a toliko se protivio gradnji, govorio je: "Ovo je jedino mesto u Parizu, sa kojega tu stvar ne vidim".

Na platou ispod tornja zatičemo masu turista, a svi su tu sa jednim ciljem, da se popnu na ovaj fascinantan toranj. Moguće je popeti se stepenicama ili liftom, pritom je stepenicama moguće otići samo do drugog nivoa, a ko želi da ide do vrha, mora čekati ogromne gužve za lift, i, naravno, doplatiti.

Iako u početku nismo planirali penjanje, masa turista nas je primamila da odlučimo da ipak idemo na toranj stepenicama (jeftinija varijanta). Na šalteru za kupovinu karata ima million ljudi. Red je bukvalno izuvijan po celom platou ispod tornja. Čekali smo oko 45 minuta da kupimo kartu. Ove gužve se mogu izbeći ako se karta kupi preko interneta, što preporučujem.

Očekivali smo napornije penjanje. Naime, na svakom podestu stepenica su postavljeni panoi na kojima su prikazane zanimljive informacije i crteži vezani za istoriju i građenje tornja, pa to ublažava osećaj umora tokom penjanja. Na svakom nivou se može prošetati terasom sa prelepim panoramskim pogledom na ceo grad. Na fotografijama na terasama je označeno koje znamenitosti se mogu videti na panorami, sa osnovnim informacijama o njima.

Na prvom spratu je interesantan stakleni pod, ispod koga se ljudi vide “kao mravi”. Na prvom nivou je u staklenoj kupoli i danas sačuvan motor koji je nekada pokretao lift korišćen tokom gradnje tornja, a na drugom spratu je figura “vozača” lifta. Sa ovog sprata se teleskopima može posmatrati panorama Pariza.

Nakon šetnje terasama tornja (na drugom spratu je mini bar, suvenirnica i toaleti), spuštamo se polako stepenicama niz Ajfelov toranj. Ono što smo do sada gledali u filmovina smo sada osetili pod svojim stopalima.

18. Piknik na Marsovim poljima

Nakon silaska sa Ajfelovog tornja, pred nama se ukazuje velika zelena površina, što je zapravo park Marsova polja, nazvan po rimskom bogu rata. To je prostor od Ajfelovog tornja do Vojne škole, širine od 220 m i dužine od 1 km. Sa ovog mesta su poleteli prvi baloni na topli vazduh, pa je ovo mesto i po tome značajno. Ovo je takođe i jedna od najboljih pozicija za fotografisanje tornja.

Kada smo bili u parku je bio vikend - nedelja. Ono što je interesantno jeste da Francuzi nedeljom pripreme kod kuće neki od čuvenih tartova, u korpu spakuju stolnjak i flašu dobrog vina, i upute se u park na ručak na travi sa prijateljima. Interesantan običaj, priznaćete!

Na kraju parka se nalazi Vojna škola, koja je jedna od najlepših zgrada 18. veka. Napoleon Bonaparta je završio ovu školu i sa 24 godine je postao general. Interesantno je da se u Vojnoj školi i danas izučavaju Cerska bitka i taktike srpskih vojskovođa, generala Mišića i Putnika. Pored Vojne škole se nalazi Rodenov muzej, gde je izložen čuveni Rodenov „Mislilac“.

19. Mesto čuveno po Napoleonu - Invalidi

U daljini vidimo zlatnu kupolu i krećemo se ka njoj. Kupola se nalazi na vrhu zgrade poznate kao Invalidi, u blizini Marsovih polja, nstala tokom 17. veka. Pozlaćena kupola je visoka 105 m i smatra se najlepšom u Francuskoj. Ovak kompleks zgrada je sagradio kralj Luja XIV, za potrebe zbrinjavanja ranjenih vojnika.

Danas se u sredini trga ispod zlatne kupole, nalaze se ostaci Napoleona Bonaparte, dopremljeni 1840. godine sa ostrva sveta Helena. Napoleon je želeo da bude sahranjen na obalama Sene, pa je ovim njegova želja ispunjena.

20. Izlet do Versaja

Sve što smo planirali da vidimo od centra Pariza smo uspeli u otprilike tri dana koliko smo ovde bili. Ali poseta Parizu ne bi bila potpuna bez posete Palate u Versaju.

Odlazimo kolima do Versaja, koji je na oko 25 km od Pariza, i auto parkiramo na ogromnom parkingu ispred palate. Na putu do Versaja prolazimo kroz jedan interesantan tunel sa naplatom, koji ne dozvoljava prolazak vozilima iznad 2 m visine. Veoma klaustofobično i neobično!

S obzirom na to da smo do sada obišli mnoge evropske palate, odlučili smo da ne obilazimo unutrašnjost Versaja, već da obiđemo njegove bašte. Krećemo sa parkinga, gde nas dočekuje do sada neviđena impozantna zlatna kapija. A i to ne treba da čudi, jer Versaj predstavlja veličinu burbonske Francuske i remek delo barokne umetnosti.

Dvorac je bio rezidencija francuskih kraljeva, od Luja XIV do 1793. godine. Dvorana sa ogledalima je najimpresivniji deo palate, a poznata je po tome što je u njoj 1783. godine zaključen sporazum o nezavisnosti SAD-a. U ovom dvorcu su se odigrali i drugi važni istorijski događaji: pariški narod je zauzeo palatu i odveo kraljevsku porodicu u Pariz 1789. godine, u Versaju je proglašeno nemačko ujedinjenje 1871. godine i potpisan ugovor o miru (Versajski ugovor) kojim je završen I svetski rat 1919. godine. Posle smaknuća kralja i Marije Antoanete, kraljevske kolekcije nekada čuvane u ovom zdanju se prenose u Luvr. Napušteni dvorac spašava kralj Luj Filip, koji ga pretvara u impozantan muzej, što predstavlja i dan danas.

Ulazimo u dvorište i odlučujemo da idemo u obilazak parka palate. Park palate je uređen u, naravno, specifičnom francuskom stilu. Kanali i šetačke staze, vodopadi i kaskade, dekorativna jezera i fontane, ogledala... sve su ovo asocijacije na bašte Versaja. Baštu je dizajnirao Andre le Notr, početkom 17. veka, na zahtev Luja XIV. Kanal u okviru kompleksa je Luj koristio za vožnju gondolom.

Prilikom ulaska u park saznajemo da upravo počinje vodeni šou kod Neptunove fontane, tako da žurimo da kupimo karte i stignemo na mesto događaja na vreme. Masa turista juri ka istom mestu. Počinje da svira klasična muzika, a fontane prskaju sve jače. Uzbuđeni truisti sede u ogromnom prirodnom amfiteatru i zadivljeno posmatraju. Program traje oko 10 minuta, a u jednom trenutku čitav plato ispred fontane postaje kao veliki vodoskok. Sjajan doživljaj!

Program se završio i mi smo nastavili da obilazimo bašte palate. Ovde se može provesti čitav dan, bašta ima mnogo, prostranstvo je ogromno.

Raspitujemo se kod meštana da li postoji neki dobar restoran gde bismo mogli večerati ili probati neki francuski specijalitet, gde dobijamo preporuku za obližnje restorane i kafiće. U Versaju (mestu, ne palati) zatičemo lepo uređenu ulicu sa nekoliko picerija i kafića. Ovo je malo i lepo mesto, kojim se može prošetati. Međutim, nije preterano urbano, ima nekoliko kafića, lepo uređene fasade i cvetne površine. Zapravo, ovo mesto je popularno među turistima zbog palate i vrtova Luja XIV.

Zastajemo u jednom od kafića i naručujemo pravi francuski krem brule. Morali smo probati i taj specijalitet. Zapravo, to je krem sa jajima, koji na vrhu ima karamelizovan šećer. Veoma neobično, kalorično i ukusno. U njihovim prodavnicama možete i kupiti krem brule koji možete poneti kući i samo ga zapeći pre služenja, međutim ukus koji tako dobijate nije ni prineti ovome što smo probali.

BONUS: Smeštaj u Parizu

Verovali ili ne, mi smo se ka Parizu iz Beograda uputili kolima. Posle predaha i noćenja u Regensburgu, krenuli smo put Pariza u jutarnjim časovima. Do Pariza ima oko 8h vožnje od Regensburga. Razgledmo prelepe predele, uživamo u vožnji i dolazi i taj dugo iščekivani trenutak, kada putokaz na autoputu pokazuje pravac ka Parizu. Prolazimo kroz brojna naselja i predgrađe Pariza. Svako naselje je tako lepo uređeno, da smo na trenutak pomislili da smo upravo u centru Pariza, ali smo se prevarili. Vožnja kroz predgrađe je trajala oko sat vremena, pa možete zamisliti koliki je ovo grad.

Dolazimo u deo Pariza koji se naziva Bobigny, a nalazi se oko 10 km od centra. Smeštamo se u Hotel Appart'city Paris Bobigny, koji smo rezervisali preko sajta booking.com. Hotel je nov, ima sopstveni parking koji se posebno naplaćuje. Svaka soba ima kompletno opremljenu kuhinju sa aparatima, kao i kupatilo sa fenom za kosu.

Hotel se nalazi na 10ak minuta hoda od početne stanice metro linije M5 Bobigny – Pablo Picasso, kojom se može otići do centra Pariza. U blizini hotela postoji nekoliko prodavnica, između ostalih i Lidl u koji se mora ići kolima, a zbog pristupačnih cena preporučujem da se u njemu snabdevate namirnicama, jer su cene kao u Beogradu. Treba znati da u Parizu, i uopšte u Francuskoj, ne primaju novčanice od 500€, tako da ih pre ulaska u Francusku treba usitniti.

Pariški metro ima veliki broj metro linija, nije teško snaći se u njemu, tačan je i veoma su učestale linije. Karte za metro se mogu kupiti na automatima ili šaterima. One važe 1,5h, sme da se preseda, ali ne i da se izlazi iz metro stanice. Najpovoljnije je kupiti karnet od 10 karata. Na raspolaganju je i taksi, ali je izuzetno skup, kao i sve ostalo u ovom gradu.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Diznilend u Parizu: Ostvarenje dečjeg sna