Novi Sad: Šta videti i iskusiti u srpskoj Atini

Novi Sad, "srpska Atina", dugo je bio centar srpske kulture. 1748. godine je proglašen slobodnim kraljevskim gradom, kada mu je carica Marija Terezija dodelila autonomiju u okviru Habsburške monarhije.

Novi Sad je postao u svetu poznat po manifestaciji „Veliko kolo za Ginisa“ (2015. godina), tokom koje su igrači kulturno-umetničkih društava (iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Bugarske, Italije, Mađarske, Slovenije, Nemačke i Austrije) oborili Ginisov rekord u najdužem kolu.

Novi Sad je proglašen za Evropsku prestonicu kulture za 2022. godinu, ne bez razloga.

Put iz Beograda do Novog Sada traje oko sat vremena, a ima ukupno oko 70 km. Auto možete parkirati na parkingu odmah kod Narodnog pozorišta (iza Uspenske crkve), sa koga vam treba minut do glavnog trga. Cena parkiranja je duplo niža nego u Beogradu. Imajte u vidu da ume da bude gužva i da se čeka u redu za ulazak, ali vrlo brzo se red pomera.

U ovom tekstu ćete pronaći iskustava koja, po mom mišljenju, ne bi trebalo propustiti, ako odlučite da dođete u Novi Sad i obiđete i njegovu okolinu.

1. Šetnja centrom "srpske Atine"

Obilazak Novog Sada počnite sa Pozorišnog trga, koji se nalazi u blizini glavnog trga. Naziv je dobio po Srpskom narodnom pozorištu (najstariji profesionalni teatar u Srbiji), koje se na njemu nalazi. Ovde se održava „Sterijino pozorje“, nastariji i najugledniji festival drame i pozorišta na ovim prostorima. Iza Srpskog narodnog pozorišta je jedna od najstarijih crkava u Vojvodini - Uspenska crkva.

Najznačajnije atrakcije na glavnom Trgu slobode su elegantna zgrada Magistrata (Gradska kuća, kopija gradske kuće u Gracu), Finansijska palata, katolička crkva Imena Marijinog (Katedrala, iza Katedrale je ulica Katolička porta, sa brojnim kafićima i restoranima), Tanurdžićeva palata, hotel Vojvodina, itd. Centralno mesto zauzima spomenik podignut u čast Svetozaru Miletiću, najznačajnijem srpskom političaru u Vojvodini 19. veka.

Iznenađenje i "highlight" jedne od mojih poseta Novom Sadu je bila otvorena katedrala za posetioce (nedelja, oko 17h). Bilo mi je izuzetno zanimljivo da vidim njenu unutrašnjost, pa sam ušla, ali samo do ograde, odakle možete posmatrati enterijer.

Do sledeće atrakcije, krenite Zmaj Jovinom ulicom, glavnom ulicom u pešačkoj zoni. Prostire se od Trga slobode do Vladičanskog dvora. Iza Vladičanskog dvora se nalazi Srpska pravoslavna crkva Sv. Georgija (Saborna crkva). Usput možete svratiti i do ulice Laze Telečkog, u kojoj ćete naći zanimljive kafiće i restorane, ili ući u neki od brojnih pasaža u kojima se kriju male prodavnice i bašte restorana. Restoran za preporuku je Lazin salaš, u kome možete probati jela vojvođanske kuhinje, a sve to u ambijentu autentičnog vojvođanskog salaša. Ako ogladnite, možete sesti i na izvrsne karbonare u restoranu "Maša", na samom šetalištu.

Iza Vladičanskog dvora se nalazi Trg republike. Na njemu postoji niz drvenih kućica, u kojima se prodaje raznovrsna brza hrana. Ovde preporučujem da svratite do "Kuće kobasica" i probate neku od domaćih kobasica - čisto meso. Možete izabrati različite vrste - srpsku, sremsku, pileću, ćureću teleću, sa kačkavaljem... A možete izabrati i da se bilo koja kobasica urola u slaninu. Čeka se 15ak minuta i uvek je gužva. Na trgu imate nekoliko klupa, pa tu možete odmoriti i pojesti kobasice.

Odmah pored Vladičanskog dvora se nalazi početak Dunavske ulice. Dunavska ulica je jedna od najstarijih očuvanih celina u gradu, omiljeno šetalište svih posetilaca, šoping zona i mesto za predah u nekom od restorana ili kafića. Jednospratnice kriju niz pasaža u kojima su prodavnice, restorani, poslastičarnice.

Svratite do Dunavskog parka, koji je posebno interesantan deci, jer u njemu, na jezercetu, žive patkice i kornjače. Hladovina je, tako da je prijatno za šetnju, a ima i česma za osveženje. Jezero u parku je centralna atrakcija. U centru jezera je ostrvo "Eržebet", na kome žive patkice. Posvećeno je tragično stradaloj austrijskoj carici, u čiji spomen je zasađena žalosna vrba, koja se i danas nalazi u parku. Najpoznatiji stanovnici jezera su nekada bila dva labuda po kojima je park bio prepoznatljiv - Isa i Bisa.

2. Jodna banja u Futoškom parku

Prošetajte se Futoškim parkom, u kome ćete slušati ulične umetnike i videti impozantno zdanje nekadašnje Jodne banje.

Nalazi se na pet minuta kolima od centra. Kod parka je zonsko parkiranje, a na samom ulazu u park postoji kafić, u kome možete uzeti piće za poneti, u kome ćete uživati dok šetate. Nasuprot užurbanom centru, ovde vlada mir i harmonija. Zraci sunca koji se probijaju kroz ogolele krošnje, mnoštvo dece na biciklama i trotinetima, dečije pesmice koje jedan gospodin peva dok svira na gitari...

Osetila sam kao da se nalazim u nekom parku Zapadne Evrope, ali ne samo zbog atmosfere, već zbog impozantne građevine koja krasi park. Reč je o Jodnoj banji, koja je izgrađena 1910. godine, po projektu budimpeštanskog arhitekte, jer je u ovom parku pronađeno nekoliko izvora mineralne jodne vode. Kako sam čula, bazen banje ne radi, a sama zgrada se danas koristi kao Specijalna bolnica za reumatske bolesti.

3. Skriveni biser - Ribarsko ostrvo

Ako volite manje urbana mesta, prošetajte Ribarskim ostrvom (može se doći kolima) i uživajte u pogledu na Štrand i šarenilo ribarskih baraka i čardi. Možda će Novosađani reći da je ovo dobro poznato mesto, ali za mene, Ribarsko ostrvo ili kako se popularno naziva Ribarac, je do skoro bila vešto čuvana tajna ovog grada. Prava oaza mira, tišine i prirode, na rubu ovog najvećeg vojvođanskog grada.

Iako se naziva "ostrvo", gotovo da u njegov svaki deo možete prići kolima. Međutim, da biste ga doživeli na pravi način, preporučujem da ostavite auto na parkingu i prošetate krug oko ostrva. Mi smo auto parkirali kod turističkog kompleksa "Ribarsko ostrvo". U okviru kompleksa ćete videti bungalove za smeštaj, restoran na samoj obali Dunava, a odmah pored je i malo igralište za decu‍‍.

Prošetali smo po kompleksu i krenuli dalje u obilazak. Čim izađete kroz kapiju i kolovozom krenete pravo ka unutrašnjosti ostrva, nedaleko je čitava gomila putokaza ka raznim restoranima. Mi smo skrenuli putem desno i išli do obale. Uz obalu se nižu splavovi i divne baštice čardi. Stazom možete doći sve do "špica", preko puta koga se nalazi najpoznatija novosadska plaža Štrand. Odavde vodi staza drugom stranom ostrva, pored marine sa usidrenim čamcima i brodićima, kao i nizom vikendica. Ovom stazom samo pravo i vratili smo se do mesta odakle smo i krenuli.

4. Viteške porcije u restoranu "Camelot"

Za ručak preporučujem mesto koje ne zaobilazim kada sam u Novom Sadu. Reč je o gastro pabu „Camelot“. Iako do ovog neobičnog restorana možete doći kolima, to možete učiniti i peške iz Dunavskog parka, odakle ima oko 1,5 km i treba vam 20 minuta pešačenja. Nalazi se odmah preko puta Spensa, u ulici u kojoj se nalaze drugi brojni restorani i brza hrana. Uživaćete u autentičnom ambijentu, hrani, domaćem pivu iz njihove proizvodnje koje se samo ovde može probati (svetlo, crveno i tamno Camelot pivo).

Kada je u pitanju hrana, ona je zaista izvrsna, a porcije su “viteške”. Sve što poručite će servirati u neobičnim zemljanim posudama, posebno izrađenim, koje dočaravaju vreme koje pab predstavlja. Jela se serviraju u tanjirima sa pregradama, gde se različiti prilozi stavljaju u odvojene pregrade, slanik je u vidu srednjovekovne kule, a hleb u korpici koja oponaša viteški oklop. Sve je krajnje neobično. A tek porcije! Ako umereno jedete, ne pokušavajte ni da pojedete veliku porciju.

Naizgled, po cenama u meniju, delovaće vam da je restoran skuplji. Međutim, to je cena velike porcije, koju dvoje može da jede. Male porcije su takođe dosta velike, a cena i količina je oko 2/3 velike porcije. Preporučujem preukusne svinjske medaljone u sosu od pečuraka, sa ćušpajzom od šargarepe i oraha, i pomfritom kao prilog. Odlična su im i rebra, uz koja dobijate grilovano povrće, tartar sos i pečeni krompir u ljusci. Možete da birate da li će biti pikantna, sa medom, ili kombinovano. Uz jelo će doneti domaće lepinje, a ako naručite salatu, i ona će biti ogromna. Probajte i pastu "Crvene čizme".

Osoblje je izuzetno ljubazno i uslužno. Svakako da je, kako kaže i Tripadvisor, ovo jedno od najboljih mesta za klopu u Novom Sadu. Obavezno rezervišite mesto unapred. Tokom leta je na raspolaganju velika i vrlo prijatna bašta, ali je unutrašnji deo restorana zanimljiviji i uređen u skladu sa nazivom restorana.

5. Neobični slatkiši u kafeu "Vida"

Nakon ručka se zasladite zdravijom varijantom kolača u kafeu "Vida". Malo su više cene, ali je ponuda jedinstvena. Ne nalazi se u strogom centru grada. Imaju malu baštu, simpatično sređenu. Unutra je tako dobro uređeno, da nećete pogled moći da skinete sa detalja!

Ono što me je oduševilo je kutak za decu koji imaju unutar restorana - nekoliko ogromnih plišanih medveda, mali lejzi begovi, knjige sa bajkama, tabla sa kredama i sunđerom. Sve što je potrebno za igru, dok vi na miru pijete piće ili klopate. Odmah uz taj kutak je separe u izlogu, za više ljudi, koji preporučujem da zauzmete ako dolazite sa decom. Naći ćete ga odmah desno od ulaza.

Kada je meni u pitanju, nude doručak, razne "činije", sendviče, rolove, burgere, glavna jela, obrok salate, kolače i američke palačinke. Obroci su dobro izbalansirani i sastoje se od svih grupa namirnica koje je potrebno pojesti u jednom obroku. Jedan deo menija je bez belog brašna, a imaju i sirove torte bez brašna i šećera. Ponuda je zaista jedinstvena, namirnice veoma kvalitetne, sve je sveže, pa to opravdava i malo više cene.

Ja sam isprobala slaniše i odlučila sam se za Greek bowl: komadići grilovane piletine, feta sir, crne masline, čeri paradajz, krastavac, crveni luk, kinoa u sosu od limuna, preliv od belog luka, balzamika i maslinovog ulja, nekoliko integralnih tortilja. Imaju odličan potaž od spanaća i tikvica, uz koji služe integralni hleb. Ako ste za slatkiše, probajte Movie time: američka palačinka koja se služi sa kremom od pistaća, kokicama sa spirulinom, belom belgijskom čokoladom, narom, uz kuglu sladoleda. Sve je predivno dekorisano, a o ukusu i da ne govorim!

6. Zalazak sunca na Petrovaradinskoj tvrđavi

Smiraj dana i period pred zalazak sunca ostavite za Petrovaradinsku tvrđavu. Prošetajte njenim skrivenim ulicama, divite se arhitekturi prohujalih vremena, posmatrajte panoramu grada "kod sata" i popite piće s najlepšim pogledom na ovaj grad na Dunavu.

7. Čortanovačka plaža: "Varljivo leto '68"

Nedaleko od Novog Sada, možete otići na jednu "filmsku" plažu. Kada idete starim novosadskim putem, videćete sketanje za Čortanovce, kod impresivnog hrama Blage Marije u Banstolu.

Ne znam da li ste znali da su upravo na ovoj plaži snimane neke od scena kultnog filma "Varljivo leto '68", a plaža je zapravo i nastala za potrebe snimanja filma?! Nekako, i danas ima taj retro šmek, kao da je ostala u vremenu 70ih.

Da biste došli do plaže, od skretanja za Čortanovce idite pravo, do skretanja za rezidenciju "Vila Stanković" (velelepna, a nažalost zatvorena za posete). Ovim uskim asfaltiranim putem nastavljate nizbrdo kroz šumu, a kada budete videli most iznad vas, idite makadamom ispod mosta i stižete ubrzo do plaže na Dunavu. Ima mesta za parkiranje u hladovini. Sama priroda je božanstvena.

8. Sremački ručak na salašu "Mali park"

Da li smo ovaj salaš u selu Gladnoš izabrali zato što smo u tom trenutku bili baš gladni? Definitivno ne, jer je ovo jedno od mesta za koja vikendom za ručak morate imati rezervaciju, napravljenu bar dan unapred. Dakle, ovde se ne dolazi slučajno kad ogladnite, već zbog rezervacije, morate posetu unapred planirati. Lokacija salaša je uz stari novosadski put, tako da deluje usput kada krenete u ove krajeve. Parking je uz put i uvek je prepun.

Organizovali smo vrlo lep ručak, u hladu njihove velike bašte, koju krase karirani stolnjaci i šarene stolice. Bašta je u prirodnoj hladovini i stalno pirka vetar, tako da je bilo vrlo prijatno. Blizu stolova je igralište za decu, koje je uglavnom u hladovini, a imaju i kavez sa sitnim životinjama i paunovima. Hrana je vrhunska, porcije ogromne, a cene prosečne, čak i niže nego u Beogradu. Salašarska kuća je u stilu vojvođanskih salaša, sa valjkom išaranim zidovima i mnogo detalja.

Teško je bilo da se odlučimo šta probati, ali ovog puta smo se odlučili za goveđi gulaš sa krompir pireom, salašarsku rapsodiju (za dvoje - kobasice, bečka šnicla, rolovano belo meso, pohovani kačkavalj, odlični uštipci, sos, urnebes, luk, pomfrit), kao i za Karađorđevu šniclu. Probali smo njihov sremački ručak i odlučili da sledeći put ovaj obrok poručimo svi. Zaista je odlično, bogato, preukusno, a povoljno.

Dakle, pored prethodnih, moja preporuka ide i za sremački ručak, koji se sastoji od sledećeg: odlična supa sa domaćim rezancima, rinflajš - bareno juneće meso i šargarepa iz supe, sos od mirođije - fantazija od ukusa, paradajz sos, bogata mešana salata, bečka šnicla i pohovano belo meso sa krompir pireom, i za kraj - prelivena pita sa višnjama.

9. Vojvođanska Ravena

Ako birate koji ćete manastir posetiti na najveseliji hrišćanski praznik, onda neka izbor bude manastir posvećen upravo Vaskrsenju Hristovom, koji je ceo protkan motivima Uskrsa. Ako želite da ovo mesto posetite tokom praznika, ali i nevezano za praznik, jer će vas ono što zateknete svakako oduševiti, morate otići u mesto Kać.

Impozantan manastir je novijeg datuma (gradnja je počela 2007. godine, a neki od delova su i danas u radovima, iako je manastir otvoren za posete). Zadivio me je i ostavio bez teksta. Uspela sam samo da izgovorim: "Ovo je naša Ravena!".

Već na samom ulazu me je zabljesnula lepota vizantijskih mozaika, koji krase ovaj kompleks. Kasnije sam saznala da se monahinje bave i keramikom, ikonopisanjem i vezom, pa i ne čudi što se u okviru manastira nalazi i galerija njihovih radova. Koliko su monahinje vešte, govori i to što jedna njihova ikona krasi i Bakingemsku palatu, a tu je dospela kao poklon naše države.

Sam manastir ne podseća na vojvođanske i građen je u stilu svetogorskih manastira. Ne mogu ni da zamislim kako će velelepno izgledati kada bude završen, ako sada ovako izgleda. Glavna crkva je u fazi izrade, pa je nismo posetili, ali sam ušla u kapelicu posvećenu Rođenju Presvete Bogorodice. Nestvarno lepo izgleda, čemu doprinose i buketi cveća koji krase prostor i šire mirise prirode. Bukvalno nisam mogla da skrenem pogled sa detalja koji su svuda.

10. Čenejski salaši - Pajin salaš

Ako želite da dan provedete na nekom mestu gde će cela porodica uživati - u prirodi, uz odličnu hranu i aktivnosti za decu, uputite se ka čenejskom Pajinom salašu. Još jednom sam imala priliku da se uverim da se najbolja mesta otkrivaju slučajno.

Uživala sam u pravoj salašarskoj atmosferi i duhu koji je očuvan iz prošlih vremena. Imaju veliku baštu u debeloj hladovini, dečije igralište sa puno igračaka (na igralištu je parkiran i jedan poljoprivredni avion, što je deci posebno zanimljivo), okolo ležaljke za roditelje da odmore dok nadgledaju decu, ali i nekoliko bungalova za smeštaj. Usluga je bila domaćinska i učtiva. Obavezno rezervišite mesto unapred.

Specijalitet im je mlada teletina ispod sača, koja se sa dosta povrća krčka oko 4h. Topi se u ustima, a ukus je zaista neponovljiv. Probali smo svinjske i pileće jastučiće (meso punjeno sirom i pršutom, uvijeno u slaninu), kao i ćuretinu sa mlincima. Hrana je izvrsnog ukusa, a porcije velike. U skladu sa tim su i cene, na nivou beogradskih.

Kako bi bilo malo i misterije, o salašu postoji i jedna legenda. Ona kaže da je nekada ovde bilo ljubavno gnezdo mladog oficira i žene jednog starijeg bogatog čoveka, u kome su se oni krili od javnosti, jer je njihova ljubav bila zabranjena. Da li je ovo istina ili priča za turiste ne znam, ali svakako da su salaši koji u Čeneju postoje i više od 300 godina, vredni posebne pažnje. Njih su nekada gradili stočari i "znali su samo za zemlju, nebo i salaš", a ovakav koncept imanja postoji samo u Vojvodini.

11. Blagoslov umilnog pogleda

Duboko u šumi na obroncima Fruške gore, sakrilo se jedno posebno mesto. Daleko od puta i očiju javnosti, krije se mesto na kome se i dalje neguju prave ljudske vrednosti, dobročinstvo i toplina reči i pogleda.

Ako vas put nanese ka Beočinu, nemojte propustiti da skrenete sa trase i posetite istoimeni manastir. Ovde sam osetila neki poseban mir. Da li zbog ambijenta u kome se nalazi ili zbog blagosti monahinja koje ovde žive...

U manastiru se čuva čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, koja je na ovom mestu već više od 500 godina. Pred njom se mole vernici iz cele Evrope. Kažu da je posebno moćna za žene koje žele potomstvo, pa tako kažu da manastir za sada ima preko 700 kumčadi.

Manastir je pun cveća i savršeno održavan. Ima tipičan izgled fruškogorskih manastira. U dvorištu je i česma na kojoj se možete osvežiti. Pored glavne crkve, možete posetiti i malu crkvu pored konaka. Ne bih mogla da se odlučim koja je lepša. Dvorište je puno cveća, a kako smo posetili manastir na Veliku subotu, sve je bilo u znaku Uskrsa. Sveće možete kupiti u glavnoj crkvi, kao i suvenire. Pred Uskrs su imali zanimljivo ukrašena drvena jaja, pa je to zaista jedinstven poklon.

Kada prođete kroz kapiju manastirakog poseda, brzo ćete videti parking. Ako se ovde parkirate, imate još oko 500 m peške predivnim putem kroz prirodu. Ako niste u mogućnosti da prošetate, ispred manastira se nalazi još jedan parking. Otvoren je za posete do 17h.

12. Da li ste nekada probali "Lud lab"?

Mesto o kome pišem sam otkrila pre nekoliko godina, sasvim slučajno, kako se lepa mesta obično i otkrivaju. Ako obilazite Novi Sad i njegovu okolinu, nemojte propustiti da svratite u restoran "Karaš" i probate jedan specijalitet koji ne možete baš svuda naći.

Restoran ima veliku baštu u hladu kestena, divno uređenu, sa malim parkom sa vodenicom i sedam patuljaka, što je deci posebno zanimljivo. Bašta restorana izlazi na plažu na obali Dunava, na kojoj se leti možete kupati i sunčati (ima nekoliko svlačionica i tuševa). Sa ovog mesta polazi i skela koja vozi do Futoga, koji možete videti preko puta. Poželjna je rezervacija, ali se može naći mesto i bez nje, posebno posle 16h.

Ovog puta smo svratili samo na piće i kolače. Cene su vrlo pristojne. Probali smo čokoladnu tortu, palačinke, ali i čuveni mađarski kolač "Lud lab", koji do sada nigde nisam imala priliku da probam. Sve je bilo zaista odlično. Inače, "Lud lab" je čokoladni patišpanj filovan kremom od čokolade i višnjama, preliven čokoladnom glazurom. Naziv ovog kolača u prevodu sa mađarskog znači "guščija noga".

13. Zalasci sunca na salašu Stojšić

Sa vama delim šta me je oduševilo na ovom mestu. Stiže se za manje od sat vremena od Beograda, pa smo uspeli da iskombinujemo da dođemo radnim danom (nije neophodna rezervacija), kada je manja gužva nego vikendom. Odličan je prilaz, jer se nalazi odmah uz autoput ka Novom Sadu. Priroda koja okružuje imanje je fascinantna. Nalazi se u voćnjaku, među prostranim oranicama. Bukvalno je sve oko vas zeleno, a kada ulazite na imanje čeka vas špalir jablanova starih preko 80 godina. Bašta je u hladu duda, koji je uz salašarsku kuću posađen davnih godina.

Rustični ambijent, koji vraća u neka davno zaboravljena vremena. Shvatite da je sve usporilo i da se živi u trenutku i za trenutak. Razne sremačke đakonije: sosina pljeskavica, sosin jezik, salašarski uštipci, salaški kokot i ciganska tepsija (za dvoje, moja preporuka), sremski bećarac. Sve sveže, domaće, obilno i fantastičnog ukusa. Mogućnost da svakog dana dođete na pravi sremački ručak - sve po redu, do kolača, jer imaju dnevne menije (svakog dana različite).

Baka Mirina poslastičarnica - neprevaziđeni vojvođanski slatkiši: štrudla sa makom, pite sa višnjom i jabukom ispod sača, gomboce.

Cene prihvatljive, u rangu prosečnih beogradskih. Pregršt zabave za decu: igralište sa peskom koji deca obožavaju, mala šumska kuća u kojoj mogu da se igraju, mini ZOO vrt sa domaćim životinjama, veliki travnjak za igru. Bukvalno možete dete potpuno slobodno pustiti i znati da je na sigurnom.

Magija koja nastaje u vreme zalaska sunca.

14. Sašin salaš

Reč je o porodičnom seoskom domaćinstvu, koje se nalazi u mestu Rumenka, na 10ak minuta od centra Novog Sada. Za decu ima dosta sadržaja, toliko da ćete morati da ručate napolju, iako je doživljaj degustirati njihovu domaću hranu u ambijentu prave salašarske kuće. Prepuna je starinskih detalja. Dakle, pored velikog broja raznih domaćih životinja (konji, ovce, patke, ćurke, koke...), među njima i paunovi koji se slobodno šetaju, postoji i parkić, kao i veliki broj plastičnih autića, koje deca mogu da voze po celom imanju.

Pošto ćete se sigurno zadržati (mi smo ostali oko 3h), možete ovde i ručati. Na meniju je samo par jela, ali je sve obilno i ukusno pripremljeno. Mi smo naručili komplet vikend ručak - bela čorba, domaći hleb, tanjir sa raznim đakonijama od mesa, među kojima je i izvrsna domaća kobasica, i pečenim krompirom, mešana salata. Za kraj - domaća torta sa čokoladom i lešnikom. Mi nismo probali ovog puta, ali imaju i srneći gulaš. Služe samo domaće sokove (nana, zova, malina), a imaju i njihovo domaće pivo, koje takođe možete probati.

Možete ih posetiti isključivo uz najavu. Kada rezervišete treba da kažete koliko ćete ručkova poručiti, jer se sprema ograničen broj jela, po najavi. Rade od srede do nedelje, od 10-20h.

15. Čenejski salaši - Brkin salaš

Okolina Novog Sada, tačnije mesto Čenej, poznato je po autentičnim salašima, koji privlače brojne porodice tokom toplih vikenda. Jedan u nizu je i Brkin salaš, koji možete posetiti samo uz prethodnu najavu, par dana ranije. Tačnije najavljuje se ručak, da bi oni znali koliko čega da spremaju.

Čim dođete na parking, videćete divan prirodni ambijent, hladovinu i prostor stvoren za uživanje po velikim vrućinama. Salašarsko dvorište je prostrano, sa domaćim životinjama, drvenim igralištem za decu i malim avantura parkom, odmah uz parking. Vrlo je lepo uređeno, sa puno starinskih detalja, a u održavanju imanja je angažovana cela porodica.

Kada je u pitanju ručak, on počinje domaćom supom, pa se nastavlja salatom, teletinom ispod sača, miksom roštilja sa krompirom. Uz ručak služe domaće sokove od zove i ružinih latica. Nakon ručka stižu vruće krofne sa šećerom u prahu, koje možete nafilovati domaćim džemom od kajsija. Ručak se plaća po osobi i uključuje neograničenu hranu i piće. Cene su u rangu beogradskih.

Prijava na newsletter

Ako vam se svideo ovaj tekst i želeli biste da dobijate informacije o novim tekstovima objavljenim na blogu, možete se prijaviti na linku koji sledi: Prijava na newsletter

Srodni tekstovi

Ukoliko Vam se svideo ovaj tekst, možda će vam biti zanimljivi i sledeći tekstovi na blogu:

Novi Sad: Najlepši božićni vašari

Fruška gora: Izlet u riznici pravoslavnih manastira

Kovilj: Vratiće se rode na kraj sveta