10 predloga za izlet na sat vremena od Beograda: II deo


U tekstu koji ćete ovde naći vam predlažem 10 mesta na koja možete otići na kraći izlet, do kojih vam treba oko sat vremena od Beograda. Neki od predloga su u okolini Beograda, dok ima i mesta na do oko 100 km udaljenosti, do kojih se kolima lako stiže za oko sat vremena vožnje. Mi smo ova mesta posetili i po nekoliko puta, a ovde vam navodim razloge zašto baš tamo i vi da odete i šta da očekujete. Ovo je drugi deo teksta koji ste na blogu tako rado čitali.


1. Bela stena

Na prvom mestu se našlo ovog puta jedno mesto za rashlađivanje, vrlo blizu Beograda. Mi smo do sada bili nekoliko puta i zaista smo svaki put uživali. Reč je o "Beloj steni", ostrvu na Dunavu, blizu Pančeva. Da biste došli do Bele stene, kolima idite ka Pančevu i ka restoranu "Mali raj", pre koga ćete skrenuti desno (naći ćete Belu stenu u navigaciji). Nakon skretanja nastavite makadamom još 5 minuta, a kraj puta je mesto gde se parkirate i dalje idete čamcem. Ako se plašite vožnje čamcem, bolje ne krećite, jer kada prolaze veliki brodovi Dunavom, umeju da naprave prilične talase, koji zaljuljaju čamac. Meni, iskreno, u ovoj situaciji uopšte nije svejedno! Na raspolaganju vam je nekoliko čamaca. Bar jedan prevoznik je uvek slobodan za vožnju. Povratna karta košta 200 dinara. Za bebu nismo platili. Najbolje bi bilo da od prevoznika koji vas vozi do ostrva zapišete broj telefona, da možete da pozovete u povratku, ako na stanici za povratak nema čamaca, tada kada vi krenete nazad. Možete se vratiti bilo kojim čamcem. Ne morate čekati isti koji vas je dovezao. Čamci nemaju tendu, tako da se spremite za "sunčanje". Kada kročite na ostrvo, prvo se po malo osetite kao Robinzon. Međutim, brzo vidite da ovo ostrvo i nije tako pusto. Na njemu su izgrađene brojne vikendice, a neki su se dosetili da naprave kafić, nude brzu hranu, a čuli smo i da se ovde u lokalnoj čardi može pojesti jedna od najboljih ribljih čorbi, spremljena od sveže ribe iz Dunava. Najlepša plaža je "na špicu" ostrva. Pesak je mekan kao puter, a gužve nema, čak i kada ima ljudi. Jednom nam se desilo da smo na plaži bili jedini (radni dan, pre podne, oblačnije vreme). Za decu je super, jer je plićak ogroman. Deluje kao da dubine i nema, jer koliko god išli, voda vam je do struka. Međutim, dalje u vodi ima naglih prelaza i mulja u određenim delovima. Jake su i struje. Ima i dosta hladovine, tako da suncobrane ne morate nositi.




2. Vršačka kula

Ako nemate ideju gde provesti lep i sunčan dan, na oko sat i po od Beograda vas čeka Vršac, prava riznica znamenitosti, kojih ima dovoljno ne samo za jednodnevni izlet, već da ovde provedete i nekoliko dana. Priču o ovom kraju ću početi sa mesta gde ćete zateći najlepši pogled u gradu, a verovatno i u čitavoj Vojvodini. Kula sa koje se pruža fascinantan pogled je nekada imala vojnu namenu, a danas je sačuvana samo Donžon kula, koja je restaurirana. Iako sam pre par godina imala priliku da je vidim i unutra i uživam u pogledu sa njene terase (sećam se da je tura imala odličnog vodiča), tokom sadašnje posete je bila zatvorena, na razočarenje mnogih posetilaca koji su ovde bili. Razlog mi nije poznat. Svakako ako ste u Vršcu, nemojte propustiti da posetite ovu atrakciju, po mom mišljenju najlepšu u gradu i okolini. Da biste do nje došli, nakon što prođete živopisnim putem kroz vršačke vinograde, auto morate ostaviti na obeleženom mestu i krenuti peške stazom. Staza je uzbrdo kroz šumu, ne baš laka, ali za 10 minuta hoda stižete. Asfaltirana je, tako da možete proći i kolicima za bebe. U ovo doba ima puno poljskog cveća, pa će deci biti zanimljivo da usput naprave buketić. Ako ste sa decom, po povratku sa vidikovca, produžite kolima pravo putem, oko 1 km. Stanite uz put gde vidite gužvu. Tu se nalazi odmaralište "Crvenog krsta", koje pored kafea sa baštom, ima i dečije igralište sa mini ZOO vrtom. Ovde će zabava deci biti potpuna, jer će moći da nahrane ponije, kozice, jednog srndaća, koke, guske... Nešto pre mesta gde parkirate auto za Vršačku kulu, nalazi se ogromna poljana puna dece, sa prelepim pogledom, na kojoj ljudi organizuju piknik, dok se deca igraju i puštaju zmajeve. Za ručak vam preporučujem etno kuću "Dinar", a posle ručka prošetajte i po samom centru grada, koji je prelep. Detalje izleta možete naći na sledećoj stranici mog bloga Vršac: Putevima vršačkih vinograda.




3. Pančevački riblji restorani

Pančevo je uvek dobra ideja, kada vam je potreban beg iz grada, a ne biste da vozite negde daleko. Mi najčešće odlazimo u kafanu "Šaran" (povoljnija varijanta i izvrsna hrana, uz ogromne porcije) ili u "Šajku" (atraktivnija varijanta). Ovog puta sam se odlučila da vam prikažem Šajku, koju sam vam pre par godina prikazala na Instagramu u zimskom ambijentu, uz kamin i pucketanje vatre. Sećam se da ste bili oduševljeni. Ovog puta vam je predstavljam kao letnju destinaciju, jer ima predivnu baštu na obali Tamiša, u kojoj se čak i radnim danom traži mesto više. Ono po čemu je ovo mesto meni posebno interesantno jeste način kako se stiže do restorana. Naime, kada auto parkirate na nekom od mesta u blizini tamiškog keja, prošetajte pored reke i videćete putokaz za restoran. Kada stignete do malog splava, videćete da ovde treba da pozvonite i oni dolaze po vas čamcem. Čamcem se vozite bukvalno pola minuta, ali je super doživljaj. Naravno, na isti način se i vraćate nazad, jer drugi put ne postoji. Vožnja je besplatna. Preporučujem vam da obavezno rezervišete mesto, jer u vreme ručka možete ostati bez istog, čak i radnim danima. Iako u ponudi imaju roštilj i jela od mesa, svakako vam preporučujem da ovde jedete ribu. Šta god naručili, nećete se prevariti. Uz ručak možete probati pivo "Dilema", koje proizvodi lokalna pančevačka pivara. Nakon ručka se možete zasladiti njihovim domaćim orasnicama. Cene su za nijansu niže od beogradskih.

Još jedan od restorana koji preporučujem kao dopunu ovom izletu u Pančevu je restoran Šaran, koji se nalazi na samoj obali reke Tamiš. Nedaleko od restorana se nalazi veliki parking. Veoma je čisto i lepo sređeno, ali nije luksuzno. Dosta je romantično i lepo za parove. Leti je na raspolaganju i terasa, sa koje možete posmatrati reku. Preporučujem da ovde probate riblju čorbu, a mnogi meštani odlaze ovde bar jednom nedeljno na riblju ili teleću čorbu. Takođe možete probati sve vrste riba, koje su ovde specijalitet, kao i pileće krokete. Porcije su izuzetno velike, tako da će vam pola porcije čorbe i pola porcije glavnog jela biti sasvim dovoljne. Zimi takođe restoran radi, a prizor snegom obasutog Tamiša je odavde fantastičan i naročitu čar dobija u vreme zalaska sunca. Objekat nije ništa posebno opremljen, sve je skromno i jednostavno, ali ima toplinu i dušu. Oko ručka počinje polako da se puni i tada je teško naći mesto uz prozore, sa kojih se pruža prelep pogled ka Tamišu. Cene su niske, tako da ćete za pristojnu sumu lepo ručati. Osoblje je veoma ljubazno, nenametljivo i uslužno. Pa da počnemo sa degustacijom... Najpre smo uzeli piće. Potom smo poručili dve čorbe, ali po pola porcije, jer nam je sam kelner rekao da je cela porcija ogromna, ima pola litre. Čorbica je teleća i izuzetno ukusna. Nakon toga je usledilo glavno jelo. Probali smo odličnu vešalicu punjenu šunkom, kačkavaljem i slaninom, sa kupus i vitaminskom salatom i krompirom kao prilog, kao i fantastične pileće krokete. Porcija kroketa je zaista ogromna, a uz meso dobijate i kupus salatu, vitaminsku salatu i tartar sos. Ukus tih kroketa je tako fascinantan, jer su pohovani u tzv. pivskom pohu, koji se koristi i za pohovanje šarana. Jedva smo pojeli sve što smo naručili. Još malo smo posedeli i krenuli dalje puni pozitivnih utisaka. Svakako mesto za preporuku, u koje bi trebalo da svrati svako ko poseti Pančevo.




4. Etno selo "Divljakovac"

Proleće je idealno vreme za istraživanje Srbije, pa tako mi koristimo svaki lep i sunčan vikend da skoknemo do neke atrakcije naše zemlje, pa makar i u blizini Beograda. Jedna od odličnih vikend destinacija je Aranđelovac - blizu, odlična hrana a pregršt atrakcija kojima možete upotpuniti dan, tako da vam nijednog trenutka ne bude dosadno. Mi smo se provozali do Aranđelovca i obilazak ovog grada počeli upoznavanjem sa gastronomijom ovog kraja. Na periferiji grada smo pronašli etno selo "Divljakovac", u kome smo rezervisali mesto za ručak. Što se tiče higijenskih mera, stolovi su dosta razmaknuti i osoblje nosi maske dok poslužuje. Hrana im je odlična, po pristojnim cenama, ali ono što je najlepše na ovom mestu je pogled. Imaju svoj parking, a koliko sam videla, ovde možete i prespavati. Velika terasa na ručate gleda bukvalno na ceo Aranđelovac. Vetar pirka, a od zvukova se čuje samo zujanje pčelica, kojih u ovom periodu ima dosta, jer ste okruženi ucvetalim voćkama. Imanje nije veliko, ali je simpatično uređeno. Postoji i mali parkić za decu (vodite računa, tobogan je dosta strm), ali i livada na kojoj deca mogu da se igraju. Preporučujem da probate pileći batak na žaru, koji služe uz grilovano povrće i domaćinski krompir, a odlična im je i pileća salata, a dosta povrća, prelivom od grčkog jogurta i sa grilovanim pilećim belim mesom. Pre svega toga, obavezno uzmite odličnu teleću čorbicu i vruće lepinje. Cene su vrlo pristojne, pa ručak za dvoje odraslih i dete izađe oko 2.000 dinara. Posle ručka vam preporučujem da prošetate do parka Bukovičke banje, koji je izuzetno veliki i divno uređen (mada, moram da priznam, malo zapušteniji u odnosu na moju prethodnu posetu). Ponesite za decu bicikle i trotinete, jer u parku ima veliki broj staza za njihovu zabavu. U parku se prodaju i suveniri, sladoledi, kokice. Detalje izleta možete naći na sledećoj stranici mog bloga Aranđelovac: Gde se čuju zvuci mermera i pogled prostire po Šumadiji.




5. Restoran "Svetionik" i izletište Zabran

Na 40km od Beograda, na obali Save kod Obrenovca, u mestu Zabrežje, nalazi se hotel sa restoranom "Svetionik", na samoj obali reke i sa pogledom na "Termoelektranu Nikola Tesla". Preporučujem posetu po lepom vremenu, da biste mogli da uživate u njihovoj bašti. Restoran je prelepo uređen sa elementima ribolovačke opreme, hrana je preukusna, cene umerene, ali zato su porcije ogromne. Preporučujemo da probate njihovu teleću čorbu, koja je zaista fantastična. Za dvoje je dovoljna jedna porcija. Imaju odličnu kupus salatu, koja je takođe dovoljna za dvoje. Od glavnih jela, možete uzeti ćuretinu u sosu od četiri vrste sira, ili poručiti 600 g mešanog mesa koje je dovoljno za troje. Uz porcije se suže fantastični hrskavi prženi krompirići - pekarski krompir ili neki drugi prilog koji odaberete. Ručak za četvoro košta oko 3.500 dinara. Vikendom ćete često naići na svadbe, ali ne brinite, restoran je odvojen od banket sale, tako da ima mesta. Jedino što ćete ručati uz svadbarsku muziku. Posle ručka prošetajte do obližnjeg Zabrana, lokalnog izletišta na obali Save. Putem koji vodi kroz šumu, možete doći do Save, pecati ili popiti piće i ručati na nekom od splavova na obali. Uređena je trim-stazama, ima put za bicikliste, igrališta za decu. Ovde možete doći za prvi maj, na roštiljanje, jer postoje lepo uređena mesta za to. Leti se možete i kupati na uređenoj peščanoj plaži, na kojoj ćete naći i tuševe.




6. Restoran "Mali raj"

Ovo mesto vam predlažem kao odrednicu za jedan lep porodični vikend izlet, uz vrhunsku hranu i ambijent. Na putu ka Pančevu se nalazi fantastičan restoran "Mali raj". Ovo je nekada bila mala ribarska kafana, u koju su ribari sa obližnjeg Tamiša svraćali na čašicu razgovora. Nije bio ništa posebno uređen, postavljen u močvari, ali je uvek bio simbol dobre hrane i pića, tako da se i čitav kraj u kome se nalazi nazivao “kod Malog raja”. Danas potpuno opravdava ime koje nosi, jer je potpuno renoviran i postao jedan od boljih restorana u okolini Beograda. Imaju divnu baštu sa fontanama, u kojoj možete provesti prijatno vreme, uz zvuke žubora vode. Nalazi se na Pančevačkom putu i nestvarno je lep prostor. Ima lepo uređen parking. Posebno je lepa bašta, a na ulazu se nalaze od cveća i žive ograde oblikovane korpe sa cvećem. Cene su pristojne, čak i niže nego u Beogradu, ali vam uz cenu porcije naplate i kurver, hlebove raznih vrsta, varivo, tako da to izađe otprilike isto. Probajte obavezno fantastične teleće medaljone u sosu od nekoliko vrsta pečuraka. Odličan im je i ražnjić “Mali raj”, sa svinjskim mesom, paprikom i lukom, u sosu od pečuraka. Preporučujem i da probate Karađorđevu šniclu ili teleći ribić na kajmaku. Od slatkiša preporučuju da probate ferero tortu. Imaju odlično točeno domaće belo vino. Mana je što leti uveče ima dosta komaraca, jer restoran okružuje kanal i močvara. Vikendom kada su svadbe takođe možete ovde doći, jer oni restoran ne zatvaraju, već samo deo koji je iznajmljen. Obično ima mesta, ali je ako želite da se smestite u letnjikovac poželjno je da unapred uradite rezervaciju. U okviru prelepe bašte, imaju i bungalove za prenoćište. Preporučujem da obavezno prošetate baštom u pauzi tokom jela, jer je prelepo uređena.




7. Prirodnjački centar u Svilajncu

Prirodnjački centar Srbije je mesto na koje morate otići, posebno ako imate decu. Nalazi se na samo 6 km od autoputa, na oko 1h od Beograda. Pored ogromne zgrade u kojoj su izložbene postavke, napolju se nalazi dino-park. Inače, gotovo ceo kompleks se uglavnom sastoji iz edukativnog materijala, manje ima eksponata. Međutim, ovo je svakako jedinstven muzejski kompleks u Srbiji, i u skladu sa tim je vredan posete. Osoblje je veoma ljubazno. Jedna od najatraktivnijih izložbi je nastanak planete Zemlje i njen razvoj kroz epohe, sve do postanka čoveka. Svet minerala i stena čini nekoliko stotina minerala i stena od kojih je izgrađena naša planeta. Svet dinosaurusa prikazuje nastanak i raznovrsnost dinosaurusa koji su nekada živeli na našoj planeti. Izložba biodiverzitet Srbije prikazuje bogatstvo flore i faune Srbije, kroz prikazane preparirane životinje. Izložba Paleontologija pokazuje kako izgleda iskopavanje na terenu, uz osnovni alat arheologa, kao i prave fosile dinosaurusa iz SAD-a. Svedoci Ledenog doba je izložba koja prikazuje impozantne primerke megafauna, koji su tokom poslednjeg Ledenog doba živeli na prostorima Srbije. Bioarheologija Đerdapa predstavlja jedinstvenu kulturu Lepenskog Vira. Dinosville je zabavni park smešten na otvorenom. U parku se nalazi preko 20 replika različitih vrsta dinosaurusa, od kojih je najveća replika Diplodokusa visoka 11 m, a dugačka 20 m. Kroz Park se kreće kružnom putanjom u čijem je centralnom delu model vulkana visine oko 10 m. Oko vulkana je zelena površina sa minijaturnim jezerom. U parku je smeštena i suvenirnica. Ulaznice se kupuju u biletarnici koja je odvojena od zgrade muzeja. Cena karata je 500 dinara po osobi, 350 dinara za decu do 12 godina, za decu do 3 godine besplatno. Na ulazu možete uzeti i informator o gradu Svilajncu, u vidu mini brošure. Parking za vozila je ispred zgrade (plaća se). Radno vreme je svakog dana (i vikendom) od 9:00- 20:00. U toku letnje sezone, uz kupljenu kartu je i besplatan ulaz na gradske bazene u Svilajncu tog dana, a bazen se nalazi odmah do muzeja.




8. Manastir Vaskrsenja Hristova u Kaću

Mislim da nisam mogla da odaberem bolje mesto u Srbiji iz koga ću vam ove godine čestitati najveseliji hrišćanski praznik - iz manastira posvećenom upravo Vaskrsenju Hristovom, koji je ceo protkan motivima Uskrsa. Ako želite da ovo mesto posetite tokom praznika, ali i nevezano za praznik, jer će vas ono što zateknete svakako oduševiti, morate otići u Vojvodinu i mesto Kać. Impozantan manastir je novijeg datuma (gradnja je počela 2007. godine, a neki od delova su i danas u radovima, iako je manastir otvoren za posete). Zadivio me je i ostavio bez teksta. Uspela sam samo da izgovorim: "Ovo je naša Ravena!". Već na samom ulazu me je zabljesnula lepota vizantijskih mozaika, koji krase ovaj kompleks. Kasnije sam saznala da se monahinje bave i keramikom, ikonopisanjem i vezom, pa i ne čudi što se u okviru manastira nalazi i galerija njihovih radova. Koliko su monahinje vešte, govori i to što jedna njihova ikona krasi i Bakingemsku palatu, a tu je dospela kao poklon naše države. Sam manastir ne podseća na vojvođanske i građen je u stilu svetogorskih manastira. Ne mogu ni da zamislim kako će velelepno izgledati kada bude završen, ako sada ovako izgleda. Glavna crkva je u fazi izrade, pa je nismo posetili, ali sam ušla u kapelicu posvećenu Rođenju Presvete Bogorodice. Nestvarno lepo izgleda, čemu doprinose i buketi cveća koji krase prostor i šire mirise proleća. Bukvalno nisam mogla da skrenem pogled sa detalja koji su svuda.




9. Koviljsko-petrovaradinski rit

"Među javom i međ' snom"... Ne znam odakle bih počela da pišem o ovom mestu. Naizgled je malo i u senci obližnjeg Novog Sada, a ustvari toliko sadržajno da se ne može ukratko prikazati. Počeću onako kako put kroz ovo mesto i teče. Prepoznatljivo je još sa autoputa, kada u vojvođanskoj ravnici ugledate jednu šumu, tako lepo i precizno oblikovanu. Kada ka njoj krenete, zatiče vas neverovatna priroda, ali i ulica koja nosi naziv po našem pesniku Lazi Kostiću, koji je u Kovilju upravo i rođen. Ono u šta ćete gledati sve vreme su bandere, na čijim vrhovima su gnezda u kojima svoj dom nalazi ne možete da zamislite koliko roda. Upravo zato se veruje da žene koje žele potomstvo treba da posete Kovilj. Kroz mesto vas put vodi bulvalno "na kraj sveta", gde nema dalje asfalta, a priroda nastavlja da vam pokazuje pravac. U toj prirodnoj oazi Koviljsko-petrovaradinskog rita se smestio manastir Kovilj. Na mestu gde su se nekada davno izmirile ugarska i srpska vojska, prema legendi, Sveti Sava je u 13. veku izgradio crkvu, iz koje se kasnije razvio manastir. Crkva koju sada možete obići je iz 18. veka. Raskošna je i divno oslikana. Deo manastira je memorijalni muzej posvećen Jovanu Rajiću (autor prve štampane istorije Srba), koji je u Kovilju sahranjen. Nemojte zaobići ni manastirsku prodavnicu, u kojoj se prodaju čuvene rakije, domaći med i melemi za kožne bolesti. Nedaleko od manastira je kapelica Sv. Petke, u koju je urastao hrast, na čijem vrhu je gnezdo roda, za koje se smatra da je najstarije na Balkanu. Kažu meštani, vraćaju mu se rode svake godine, a imala sam priliku i da se uverim - u gnezdu su bile dve rode. Prošetajte puteljkom do Tikvare (deo rita), na čijoj je obali osmatračnica, sa koje se pruža pogled na živopisni pejzaž. Na pašnjaku uz vodu ćete videti ovce i divlje patke, a nas je jedna počastila svežim pačijim jajetom. Mislim da je moj dečak tako dobio jedan od najlepših uskršnjih poklona. Ako želite ovde da ručate, preporučujem čardu "Na kraj sveta", u rukavcu Arkanj, za koju obavezno rezervišite mesto unapred.




10. Pajin salaš

Ove godine mi za prvi maj roštiljanje nije bilo opcija, jer sam želela da dan provedem sa porodicom, na nekom mestu gde ćemo svi uživati - u prirodi, uz odličnu hranu (bez kuvanja i spremanja obroka) i aktivnosti za decu. Posle duge potrage, u poslednji čas, uspeli smo da rezervišemo mesto na čenejskom Pajinom salašu. Još jednom sam imala priliku da se uverim da se najbolja mesta otkrivaju slučajno. Uživala sam u pravoj salašarskoj atmosferi i duhu koji je očuvan iz prošlih vremena. Iako su salaši danas uglavnom komercijalizovani, ovaj je nekako prirodan i nije "fensi". Imaju veliku baštu u debeloj hladovini, dečije igralište sa puno igračaka (na igralisštu je parkiran i jedan poljoprivredni avion, što je deci posebno zanimljivo), okolo ležaljke za roditelje da odmore dok nadgledaju decu, ali i nekoliko bungalova za smeštaj. Usluga je bila domaćinska i nesvakidašnje učtiva. Obavezno rezervišite mesto unapred. Znate da kod mene uvek možete dobiti informcije i o hrani, pa da počnemo... Specijalitet im je mlada teletina ispod sača, koja se sa dosta povrća krčka oko 4h. Topi se u ustima, a ukus je zaista neponovljiv. Probali smo svinjske i pileće jastučiće (meso punjeno sirom i pršutom, uvijeno u slaninu), kao i ćuretinu sa mlincima. Hrana je izvrsnog ukusa, a porcije velike. U skladu sa tim su i cene, na nivou beogradskih. Ručak za dvoje i dete izađe oko 3.500 dinara. Kako bi bilo malo i misterije, o salašu postoji i jedna legenda. Ona kaže da je nekada ovde bilo ljubavno gnezdo mladog oficira i žene jednog starijeg bogatog čoveka, u kome su se oni krili od javnosti, jer je njihova ljubav bila zabranjena. Da li je ovo istina ili priča za turiste ne znam, ali svakako da su salaši koji u Čeneju postoje i više od 300 godina, vredni posebne pažnje. Njih su nekada gradili stočari i "znali su samo za zemlju, nebo i salaš", a ovakav koncept imanja postoji samo u Vojvodini.




Više detalja možete pronaći na mom Instagram profilu @boyanayow, a možete mi i pisati u komentarima, ukoliko su vam potrebne dodatne informacije.


Na sledećim stranicama mog bloga ćete naći još predloga za izlete na sat vremena od Beograda:

10 predloga za izlet na sat vremena od Beograda: I deo

10 predloga za izlet na sat vremena od Beograda: III deo


Autor teksta i fotografija: Bojana Jovanović Lazić





Komentari




Ime

Tekst komentara

6 + 6 = ?